Да ли је петак 5. април, дан Д за малинаре и произвођаче купина у Србији? Тада ће о откупу овогодишњег рода представници ових воћара разговарати са премијерком Аном Брнабић, ресорним министрима и представницима царине.

До кулминације проблема дошло је у последње три године због драстичног пада откупних цена малина. О томе ће произвођачи разговарати са председницом Владе, Аном Брнабић, министрима трговине и пољопривреде, Расимом Љајићем и Браниславом Недимовићем, као и представницима царине.

Малинари очекују одговор на питање да ли ће откупљивачи прихватити произвођачку цену коју су израчунали стручњаци у Савету за малину, који је формирала Влада Републике Србије. То државно тело је предложило цену од 139,3 динара по килограму, а са превозом и маржом од око 173 динара за откуп по килограму малине. Када је реч о купинама произвођачка цена креће се око 80 динара за килограм, зависно од сорте.

Драган Ристић председник Удружења малинара „Црвени дукат“ у селу Мањак у општини Владичин Хан каже да су овом ценом задовољни, а опет у зависности од сорте и квалитета.За сорту „Виламет“ ово је реална цена, а „Микер“ би требало да вреди бар за десетак динара више по килограму.

На подручју Врања под малинама било око 200 хектара, а сада око 90 хектара. Највише их има на подручју општине Сурдулица око 250 хектара, а у Владичином Хану око 200. Због ризика и штете коју трпе, с обзиром на географско подручје, малинари сматрају да би требало да дође и до измена у области осигурања.

Ристић подсећа да је овом подручју ризик и могућа штета подједнака као и за малинаре у Ариљу и Ивањици, те стога мисле да би и износ премије осигурања требало да буде исти.

Малинари од државе захтевају и да их заштити већом контролом од увоза, нарочито спречавањем да се малина из Босне и Херцеговине продаје под српским брендом. Постоји и предлог да се сагледа могућност за увођење прелевмана на увоз тог воћа, односно увожења заштитних мера којима се надокнађује разлика између више цене домаћег производа и ниже цене увезеног, увећано за износ царине.  

За воћаре током целе године има посла. Највише током бербе, а сада на почетку је најважнији период, од кога умногоме зависи родност. Због тога, стручњаци саветују да се сада обаве најважније агротехничке мере на свих хиљаду 580 хектара, колико је под воћем у Пчињском округу.

У засадима воћа у пуној родности неопходно је обавити ђубрење азотним минералним ђубривима у количини од 250 до 300 килограма по хектару. Половину ове количине  требало би унети у воћњаке до краја априла, а преостали део до краја маја. Када листови достигну две трећине пуне величине, потребна је прихрана течним ђубривима, која се могу комбиновати са средствима за заштиту биља.Стручњаци подсећају да би се требало придржавати термина за агротехничке мере,у противном су последице дугорочне.

Мр Небојша Младеновић упозорава да уколико се ђубрење азотом не обави на време, то се касније не може надокнадити.Уколико  ову меру одложимо након маја месеца то чак може бити штетно за воће. Може  узроковати продужену вегетацију,недовољно сазревање ластара, а касније велику осетљивост на ране јесење и после зимске мразеве, што ће се у следећој години одразити на родност.

Територија југа Србије погодује развоју воћарства и виноградарства. Ипак, Србија је земља шљиве, што је очигледно и код нас, јер само на територији Врања има око 950 хектара под засадима шљива. Сада је право време и за обраду земљишта и у засадима са дрвенастим и жунастим воћем попут малина и купина. 

Мр Младеновић истиче да је  обрада земљишта  потребна ради разбијања покорице,онемогућавања губитка апсорбоване воде, а касније лакше усвајање атмосферских падавина.

Поред тога тиме се врши уништавање младих коровских врста, уношење ђубрива у дубље слојеве земљишта и одржавање водног и ваздушног режима, а одржава се и одговарајућа структура земљишта.

Период цветања коштичавог воћа, право је време за заштиту од појаве гљивичне биљне болести која  узрокује сушење грана, па и целог стабла. Ова фаза се не сме пропустити, упозоравају стручњаци за заштиту биља, јер касније се не може ништа учинити уколико дође до инфекције.

Најкритичнији период у коме се коштичаво воће може инфицирати монилијом су управо дани пред нама. Фитопатогена гљива Монилија Лакса  продире у гране и стабло преко отворених цветова. Да би дошло до инфекције овом гљивом потребно је испуњење одређених услова у спољашној средини.

Дејан Мујакић стручњак за заштиту биља у Пољопривредној служби истиче да је неопходна одговарајућа температура и влажност ваздуха, односно влaжност цветова. Инфекција се остварује преко жига тучка. Уколико се инфекција деси никакви каснији третмани не могу је сузбити.

На подручју Пчињског округа, у зависности од подручја, сво коштичаво воће налази се у фазама од почетног бубрења до прецветавања. Третирање би требало да се обавља искључиво у раним јутарњим или касним вечерњим сатима. Уобичајена су три третирања. Мујакић појашњава да се први ради у фази белих балона, други у фази пуног цвета, као и након прецветавања.Пре најављене кише требало би опрскати воћњаке препаратима као што су Хорус, Сигнум или Ципродекс.

Уколико је дошло до инфекције стабала то се најбоље може видети када крене период листања. Примећују се сасушене гране и гранчице, на којима се понекад јавља и смолотечина. Преостаје само орезивање грана, изношење из воћњака и спаљивање.

Новим правилником Mинистарства пољопривреде, откупљивачи убудуће сточарима неће исплаћивати млеко по проценту млечне масти, као што је то до сада било. Вредноваће се по броју присутних соматских ћелија и микроорганизама у млеку. Последица тога је да ће са тржишта нестати мали произвођачи, који не поседују лактофриз и музилицу и не спроведе све хигијенске мере држања музних грла.

Оно што је дуже време најављивано у сектору млекарства, ресорно министарство почело је да спроводи најпре усвајањем Новог правилника о вредновању откупљеног млека. По одредбама овог документа, број соматских ћелија, тачније оних из ткива животиња, у млеку је ограничен на 400.000 по милилитру откупљеног млека. Број микроорганизама за прву класу откупљеног млека је до 100.000, за другу до 400.000 и трећу преко овог броја. Стога ће они који желе да се интензивно баве овим послом морати да набаве лактофриз за чување млека као и музилице.Сталне дезинфекционе мере морају се спроводити и над овим апаратима и у процесу муже.Ко то не може да спроведе нестаће са тржишта.

Роберт Ширтов из Пољопривредне службе најавио је да ће у циљу припреме сточара за овакву тржишну утакмицу, до краја године спровести програм мера који обухвата четири обиласка сваког од таквих газдинстава.Том приликом упозориће сточаре на све грешке које чине у процесу производње млека: од припреме хране, хигијене стаје и простирке, до муже и чувања млека до предаје откупљивачу.

Ако се приликом откупа утврди да у млеку има више од 400.000 соматских ћелија, то је знак да неко грло стоке, које се музе, болује од маститиса, односно упале вимена. Уколико се у збирном узорку млека узетог са неког сабиралишта нађе од 500.000 до милион соматских ћелија по милилитру, то указује на чињеницу, да је ова болест распрострањена на 30% музних крава. До краја године има довољно времена да сточари усвоје и примене сва правила које налаже савремена производња.Тиме ће добити бољу цену, а потрошачи квалитетније млечне производе.

Понуда раног поврћа на зеленој пијаци код Бујковског моста је велика,  јер су поред увозних стигли и домаћи производи  из пластеника. Цене појединих производа  су изузетно високе за просечног купца, тако да многи још увек не могу да приуште својој породици зелениш који желе на својој трпези.

Шаренило боја, свежина и разноврсност- призор је који се ових дана може видети на пијачним тезгама. Зелениш просто мами пролазнике да застану и одаберу нешто. Међутим, у многим случајевима цене су препрека за то.

Наши суграђани кажу да су цене високе за рано поврће и да није баш здраво да се конзумира. Док продавци кажу да својим купцима нуде квалитетну робу, како домаћу производњу, тако и из увоза.

Цена раног поврћа креће се од 25 до 400 динара. Најјефтинији зелениш је блитва и бело зеље и везица  кошта 25 динара, колико су и ротквице. Зелена салата је 30 динара, колико кошта и везица младог лука. Кристална салата кошта 50 динара а комад зелене љуте папричице 30 до 35 динара. Спанаћ се креће од 80 до 100 динара. Килограм броколија је 200 динара колико кошта и парадајз. Краставац се креће од 130 до 150 динара, док је најскупља слатка паприка и кошта 400 динара по килограму.