Пољопривреда
Зимски период је време када дивљач у потрази за храном долазе до засада воћа и оштећују их, због чега је неопходна заштита стабала.
Зимски период је време када дивљач у потрази за храном долази до младих засада воћа и храни се кором са стабала. Најчешће су у питању зечеви, а старије младице лоциране на брдском терену, често оштети и крупнија дивљач, попут срна. Уколико се стабла у јесен не заштите хемијским препаратима, сада се то може учинити механичким путем.
Мица Стајић из Пољопривредне службе подсећа да се у овом периоду стабла могу обмотати сламом, кукурузовином, натрон врећама, пластичним боцама и да се тако заштите. Са друге стране, тиме се ствара простор у коме е могу населити волухатице, инсекти и други штетни организми.
Зато се пре овакве заштите између стабла и омотача морају поставити мамци. За евентуалну хемијски заштиту требало би сачекати температуру изнад 10 степени и суво време.
Стајићева упозорава да уколико се примете мања оштећења од зечева и глодара, могу се санирати калемарским воском, балегом или ужеглом машћу и лојем.
Циљ је одбити дивљач и глодаре, а не уништити их. Уколико се снег отопи потребно је обићи воћњаке, њиве под стрним житом и луцеришта, како би се уочила евентуалне рупе од глодара. Уколико их има, стручњаци препоручују постављање мамаца.
Удруживање произвођача малина у Пољаници даје резултате. На том подручју већ 14 година ради задруга „Кооператива“, за откуп и пласман малина. Најважније је да су обезбедили редовну исплату предатог рода.
Јовица Илић један је од оних који се усудио да на подручју Пољанице у селу Драгобужде подигне засад од 35 хектара малина. То је највећи такав посед на југу Србије, па и шире. Имао је и довољно иницијативе да подстакне и друге малинаре да се окупе и заједнички наступе на тржишту.
Он каже да задруга у Пољаници „Кооператива“ ради већ пет година и да има 7 произвођача са подручја Пољанице и њих 30-так са оближњег Јабланичког округа. Баве се органском производњом с обзиром да за то имају услове.
Послушали су препоруке ресорног министарства, које стално подсећа пољопривреднике да само удружени могу да обезбеде своје место на тржишту. У Пољаници су направили хладњачу капацитета 120 тона, род у сезони преузимају свакодневно и исплата је редовна.
Илић каже да је ове година цена била 110 динара за килограм. Цена није била висока али је за произвођаче значајно да су од откупљивача обезбедили ђубрива и средства за заштиту биља, која су дозвољена у органској производњи.
Илић узгаја сорту „Полана“ и ове године имао је род од 7 тона по хектару. Једини проблем им представља недостатак радне снаге у сезони бербе, па су принуђени да бераче потраже и у Врању.
Министарство пољопривреде изменило је правилник о упису пољопривредних газдинстава у регистар. Изменама је прописан обавезан упис свих катастарских парцела на којима се обавља пољопривредна производња.
Правилник о упису у Регистар пољопривредних газдинстава и обнови регистрације у основи предвиђа да је упис и даље добровољан. Али, уколико се пољопривредници на то одлуче, онда морају уписати све парцеле на којима се делатност у аграру обавља. У пракси је примећено да поједина пољопривредна газдинства не пријављују све парцеле на којима обављају производњу. Ово је важно због формалног испуњења услова за остваривање права на подстицаје везаних за површину пољопривредног земљишта.
Како би се да би се избегла могућност злоупотреба остваривања права на субвенције, министарство је увело обавезу регистрованим газдинствима да морају да пријаве све катастарске парцеле на којима обављају производњу. Тиме се побољшава и тачност и потпуност Регистра пољопривредних газдинстава.
Поред тога, као реакција на подизање све већих засада појединих специфичних култура, извршена је допуна докумената који се односе на биљну производњу. Предвиђа се раздвајање регистрације површина под боровницама, од површина по осталим јагодастим воћем, као и увођење уписа производње мање заступљеног јабучастог, коштичавог, јужног и тропског воћа. Тиме се постиже прецизнији преглед комерцијалне производње воћарских култура и омогућава остваривање права на подстицаје и за ову производњу.
Такође, после две године без обавезе обнове регистрације пољопривредних газдинстава, ове године она се поново мора извршити у периоду од 1. марта до 30. априла . Обнова се врши достављањем прописаних докумената са подацима о газдинству, биљној и сточарској производњи надлежним јединицима Управе за трезор, према месту пребивалишта носиоца пољопривредног газдинства.
Национална лабораторија за контролу млека у Србији коначно ће добити европску акредитацију. Тако ће њена контрола коначно бити релевантна и држава ће имати право и монопол да контролише све што се налази на њеном тржишту. Очекује се да ће акредитација бити потврђена почетком наредне недеље.
Иако се у Србији "европски стандард контроле" и референтна лабораторија најављују већ деценијама, то ће се заиста десити тек сада, са изменама Закона о безбедности хране. Ради успостављања референтне лабораторије у Србији, Европска Унија је у тај пројекат од 2003. уложила 15 милиона евра. Држава планира да, осим млека чији квалитет контролише, али без сертификата, већ годину дана, до априла ове године успостави националну референтну лабораторију за више од 95 одсто робе која се користи у исхрани становништва.
Због непостојања националне референтне лабораторије после 2000. године, до данас, монополисти су могли да раде без икакве контроле и санкција, али се то више неће дешавати. Акредитована лабораторија омогућава да сада на државном нивоу можемо да радимо суперанализу свега, а не да шаљемо узорке европским лабораторијама .
Од резултата анализа зависити ко ће сносити трошкове лабораторијских испитивања. Ако анализе покажу да је све у реду, онда је то посао и трошак државе, а ако некога ухвате у нечистим играма онда ће не једноструко, него вишеструко да плати штету коју покушава да направи на тржишту.
Ранија истраживања Покрета за заштиту потрошача, показала су да је заблуда да велики произвођачи имају висок квалитет производа, те да има доста малих произвођача чија је роба изузетно квалитетна, а коју су могли пре 10 година да декларишу и као органску храну. Покрет за заштиту потрошача сматра да произвођачи воде три основне политике. Првима је безбедност хране најбитнија, други воде рачуна само о квалитету једног до два производа из асортимана који производе, док је трећима на првом месту искључиво профит.
Од ове године, држава ће највише улагати у сточарство. Буџет за субвенције у 2019. већи је за скоро седам милијарди динара, односно 17 и по одсто у односу на прошлу годину. У ресорном министарству тврде да пољопривредници не треба да брину око исплате ових подстицаја. Укупна висина средстава за ове сврхе износе око 52 милијарде динара. Од тога, скоро 37 милијарди намењено је за подстицаје у пољопривреди и руралном развоју, укључујући укупна средства за ИПАРД. У 2019. биће расписано седам конкурса за средства из претприступних фондова ЕУ за рурални развој у Србији. Новац ће бити намењен за набавку трактора и механизације, као и за прерађивачке и складишне капацитете.
Опширније...
Свега 30 одсто пољопривредног земљишта на подручју Врања је обрадиво. Најквалитетније оранице простиру се само у атару неколико села и то у речним долинама. Због драстичног смањења сточног фонда у последњој деценији, квалитет земље стално опада, упозоравају стручњаци.
Од 86 хиљада хектара земљишта, нешто више од половине чини пољопривредно земљиште, а остатак су шуме и шумско земљиште. У државној својини је око 6 хиљада хектара, а свега хиљаду 350 хектара пољопривредног земљишта је обрадиво. Оно о чему се готово уопште не говори је квалитет земљишта, без чега нема ни рентабилне ратарске ни воћарске производње.
Нада Лазовић Ђоковић из Пољопривредне саветодавне службе упозорава да сасвим мало имамо земљишта најбољег квалитета, где је проценат хумуса, односно органске материје изнад 3 одсто. Таква земља је рецимо у околини села Раковац, као и у долинама река.
Један од битних фактора који је допринео урушавању квалитета пољопривредног земљишта је континуирани пад сточарске производње у последњих 10, па и више година. Поражавајући су подаци да на овом подручју сточарска производња износи само 0,4 одсто по домаћинству. Дакле стајњака нема, па више не помаже примена било каквог минералног ђубрива.
Нада Лазовић Ђоковић подсећа да сва је готово сво наше пољопривредно земљиште кисело, у типу деградиране смонице, са 1 до 3 одсто хумуса. Из такве земље биљке не могу да да усвајају азот, фосфор и калијум, неопходне минерале за раст и развој.
Једино решење је подстицај сточарства, заоравање зелених легуминозних биљака и плодоред. Интензивно наводњавање додатно подстиче испирање минералних материја и додатно осиромашење земљишта.
У току је израда програма пољопривредне политике и политике аграрног развоја на нивоу града за ову годину. Након усвајања на Скупштини, биће сачињен правилник и одређени услови по којима ће пољопривредници конкурисати за подстицајна средства.
Припреме за конкурс за подстицајна средства у аграру су у току. У овој години приоритет ће имати подстицаји у секторима воћарства и сточарства. Пре тога неопходна је израда докумената који би требало да буду одобрени од ресорног министарства као и града.
Градски већник мр Небојша Младеновић рекао је да је након израде програма пољопривредне политике и политике аграрног развоја потребно да уз сагласност министарства то буде усвојено на седници Скупштине града. Касније се документа имплементирају кроз усвајање правилника и конкурса за пољопривреднике.
У градској управи очекују да ће и ове године интересовање пољопривредника бити велико као и 2018. Одлука о томе да највише средстава буде уложено у секторе воћарства и сточарства, донета је на основу обиласка терена и разговора са произвођачима. И они очекују да конкурс буде расписан на време.
Већник Младеновић очекује да ће до марта сав посао бити завршен. Ради се о средствима која нису мала јер покривају од 50 до 80 одсто укупних трошкова инвестиције.
Подстицаји се исплаћују у складу са редоследом поднесених захтева. Пољопривредници би требало да то планирају већ сада и прикупљају документацију.
Ступио је на снагу Закон о поједностављеном радном ангажовању на сезонским пословима у пољопривреди. У функцији је и електронски портал Пореске управе, чиме пољопривредни послодавци сада могу свакодневно да пријављују и одјављују раднике. За један дан ангажовања радника трошкови пореза и доприноса постали су фиксни – око 300 динара, односно око 6.000 динара месечно за 20 дана ангажовања радника. Досад су месечни издаци послодавца на име пореза и доприноса по раднику у просеку износили 10.200 динара. Од 2019. сваки сезонски радник има право на пензијско и инвалидско и осигурање за случај повреде на раду. За време обављања сезонских послова неће бити избрисан са евиденције незапослених и, и даље ће имати право да прима накнаду из фонда за незапослене или социјалну помоћ.
У време подизања нових засада воћа, многи воћари питају се шта производити и које ће сорте бити рентабилне у дужем периоду. Статистика и струка показују да дефицитарних воћних врста има, али да се произвођачи држе традиције и највише саде шљиве и јабучасте воћне врсте.
У ово време се, у периоду мировања, подижу нови воћни засади. Србија је земља шљиве, па се и млађи произвођачи држе традиције и углавном подижу засаде различитих сорти овог воћа. Природни потенцијали богом су дани да код нас, на југу, успевају готово све воћне врсте. Али пласман увек доноси проблеме.
Сузана Јеркић из Пољопривредне службе препоручује воћарима да подижу засаде крушке која је дефицитарна у дужем периоду, а такође и ситно воће. Без обзира што је ова година била лоша за малинаре, не би требало да запуштају засаде, јер осцилације на тржишту дођу и прођу.
Статистика такође потврђује да виде се велике осцилације у последње четири године у производњи крушака и да се ту може нађи простор и за наше произвођаче. Осим тога висина рода је око осам тона по хектару, а рецимо у Холандији 40 тона. Још много тога неопходно је учинити да би били успешни.
Сузана Јеркић каже да оно што могу учинити је да се удруже, да се одлуче за производњи једне а највише две воћне врсте, да подижу засаде на већим површинама од 10 хектара и да заједнички наступају на тржишту.
Поред тога добро би било да подигну и хладњаче како би сачували плодове до понуде најповољније цене.
Дебео снежни покривач заштитиће касно засејане озиме житарице на пољима врањског краја. Ни најављене изузетно ниске температуре, за сада неће нашкодити пшеници и другим стрним житима.
Снег висине од 20 до 40 сантиметара на пољима врањског краја, изузетно погодује већини засејаних озимих житарица. Због неповољних временских прилика прошле јесени, сетва је обављена ван свих оптималних рокова. Зато није дошло до правовременог развоја пшенице, јечма, ражи и других усева.Зато је сада снег дошао као спас тек изниклим биљкама или онима које су тек у ницању.
Нада Лазовић Ђоковић из Пољопривредне службе процењује да је Око 70 одсто пшенице и других стрних жита у фази су клијања и ницања због касне сетве. Снежни покривач пружиће им заштиту од измрзавања. Уколико дође до отапања снега и голомразице, могуће је оштећење засејаних култура.
Метеоролози најављују кишу и отапање снега, а потом због ниских температура, формирање ледене коре. Уколико дође до тога, могуће је оштећење засејаних култура. Када је реч о повртарима, који би ових дана требало да почну са сетвом раног поврћа у пластеницима, процењује се да ће ову фаза одложити за десетак дана.
Нада Лазовић Ђоковић каже да не би требало почињати са сетвом при овако екстремно ниским температурама без обзира што се производња одвија у заштићеном простору. Кашњење од десетак дана неће много успорити каснији развој повртарских култура.
Метеоролози од недеље најављују пораст дневних температура које ће се кретати око нуле, али се и даље очекују снежне падавине.Тако ће житарице бити заштићене у овом најхладнијем делу године.
НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ
