Србија је сиромашна аграрна земља са веома ниском продуктивношћу.То је закључак Студије о економском и друштвеном развоју Србије до 2040. године. Студију су израдили наши водећи пољопривредни стручњаци на захтев Српске академије наука и уметности. Пројекат пољопривредних задруга који је држава покренула у прошлој години за сада је једини лек за оздрављење српске пољопривреде, тврди се у овом документу.

Савез пчеларских организација Србије расписаће тендер до краја фебруара, за изградњу сопственог погона за паковање и пласман меда, без посредника, на инострано тржиште. Погон капацитета 900 тона биће изграђен у Рачи најкасније почетком наредне године. Из Србије се годишње извезе око две хиљаде тона меда. Савез пчеларских организација Србије најавио је оснивање сопственог покрета потрошача, који би се борио против лажног меда и других пчелињих производа на тржишту.

Најављено повећање извозних квота за говеђе месо на тржиште Турске требало би да представља подстицај за домаће сточаре.На југу Србије ипак је тежак и спор опоравак од пада сточарске производње који је почео још деведесетих година прошлог века.

На територији града у сеоским газдинствима забележено је незнатно повећање броја крупних говеда за тов. Рачуна се да их је око седам и по хиљада.

Број оваца одржава се на нивоу од око 4 и по хиљаде, као и коза око две хиљаде грла. Најнестабилнија је ситуација код товних свиња и прасади, због најчешће неконтролисаног увоза као и наглих промена цена.

Подстицајне мере државе утицаће на опоравак у сточарској производњи, али у дужем временском периоду, процене су стручњака.

Благе температуре у јануару подстакле су виноградаре да почну са зимском резидбом винограда. Од укупно хиљаду и 2000 хектара под виновом лозом на територији Врања, са орезивањем су одмакли углавном на већим поседима под лозом.