Изузетно топло време омогућава воћарима да обаве зимско прскање воћњака, уколико то још увек нису учинили. Таквим третманом уништавају се презимљујуће форме бактерија и других штетних организама који се задржавају у кори дрвећа, заосталом лишћу и мумифицираним плодовима.
Зимско прскање воћа део је добре воћарске праксе. Примењује се како би се смањио потенцијал присутних бактерија и других штетних организама које се задржавају у воћњацима.Зимско прскање је трећа фаза заштите која се мора применити управо сада, када температуре још увек нису пале испод 10 степени.
Дејан Мујакић стручњак за заштиту биља у Пољопривредној служби у Врању истиче да се примењују третмани у којима се комбинују бакарни препарати са инсектицидима и минералним уљем. Минерална уља делују на презимљујуће форме бактерија и штеточина тако што спречавају транспорт ваздуха и на тај начин доводе до гушења штеточина.
Зимско прскање обавља се до наредне фазе вегетације али при температури која не сме бити испод 10 степени. Треба подсетити да се оваква заштита не може заменити ниједном другом у време вегетације. Овим третманом уништавају се презимљујуће форме бактерија и других штетних организама који се задржавају у кори дрвећа, заосталом лишћу и мумифицираним плодовима. Иначе , потребне су укупно три етапе заштите током године.У првој се примењују такозвано плаво прскање или купање стабала, а у другој механичко уклањање мумифицираних плодова,опалог или лишћа које се задржало на дрвећу. Тај материјал требало би изнети из воћњака и безбедно спалити,водећи рачуна о мерама заштите од пожара.
Српски фармери могу очекивати повећање цена товљеника због најављеног извоза свињског меса. До краја новембра, пут Кине требало би да крене први контингент од 50 хиљада тона ове врсте меса. Дугорочно, извоз ће бити могућ само уз удруживање фармера, кланичара и трговаца.
У Србији је у последњој деценији значајно смањен број фармера који се баве товом свиња. Разлог је велика осцилација откупних цена , са тенденцијом смањења до испод произвођачке цене. Иако држава субвенционише производњу, тиме што сточарима даје приоритет при закупу земље, то није довело до правог ефекта. Са друге стране, извоз првог контингента свињског меса из Србије на кинеско тржиште у количини од 50 хиљада тона требало би да покрене стабилизацију цена на домаћем тржишту. Та количина требало би да буде припремљена за извоз без значајнијих тешкоћа, али дугорочно , извоз је могућ само уколико се удруже фармери, кланичари и сточари.
Поред тога требало би да се измене услови под којима се месо откупљује. Наиме, у већини европских земаља откупна цена формира се према оствареном проценту меснатости. Министарству пољопривреде предстоји усвајање законске обавезе да се товљеници плаћају фармерима на основу количине и квалитета меса, а не као до сада ,на основу живе ваге.
Цену месне јединице одређивала би на сваких седам дана координациона комисија састављена од представника произвођача, кланичара и министарства пољопривреде, а на основу понуде и тражње. Меснатост свиња требало би да је 60 и више процената, а утрошак хране испод три килограма за килограм прираста.
Они који могу да испуне ове услове биће конкурентни на домаћем, али и светском тржишту. Кланичари би тада могли да се договоре са фармерима да планирају и заједнички финансирају тов на бази прираста. Власници кланица се морају придржавати свих законских прописа о сузбијању свињске куге, што значи да не смеју да прихватају товљенике без маркице и одговарајуће ветеринарске документације.
Ратари морају да измене сортимент житарица због суше и закаснелих радова у пољу. Стручњаци препоручују искључиво ране и средње ране сорте пшенице и повећање количине семена 10 до 15 одсто по хектару. Сетва је почела само у појединим селима у Пчињском округу где је пала значајнија количина кише, иако недовољна за овако сушно земљиште. Остали ратари мораће још да чекају нове количине падавина. Већ сутра метеоролози најављују да ће током дана бити пљускова. Нада Лазовић Ђоковић препоручује да на лакшим типовима земљишта ратари ураде плитко орање на дубини од 10 до 15 сантиметара, да изврше предсетвену припрему и одмах сеју житарице. Веома је важно да користе декларисано семе и то само ране и средње ране сорте пшенице. Због прекорачења свих термина за сетву озимих житарица мора се повећати количина семена за 10 до 15 одсто. То је сасвим довољно ако дође до голомразице услед чега нека зрна неће исклијати. Уколико се посеје већа количина од препорученог , на пролеће може доћи до полегања усева и болести. Нада Лазовић Ђоковић из Пољопривредне саветодавне службе подсећа да је важно да ратари примене Ен-Пе-Ка ђубрива са већим процентом фосфора. Тај елемент у овом тренутку најпотребнији је пшеници. Може се сејати сточни грашак и грахорица , с тим да се примене ђубрива са већим процентом фосфора и калијума. У овом тренутку не препоручује се сетва јечма. Јари јечам може се сејати почетком наредне године.
Министарство пољопривреде расписало је конкурс за подношење пријава за подршку младим пољопривредницима у 2019. години. Највиши укупни износ подстицаја који корисник може да оствари је милион и 500 хиљада динара. Пријаве на конкурс подносе се до 31. децембра 2019. године Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде. По условима конкурса право на подстицај има пунолетни млади пољопривредник, уколико је као носилац, односно члан пољопривредног газдинства први пут уписан у Регистар пољопривредних газдинстава, почев од 1. јануара 2018. године и налази се у активном статусу. На дан подношења пријаве, пољопривредник мора да има навршених 18, а у календарској години у којој подносе пријаву највише 40 година живота. Инжењер сточарства Срђан Зафировић у Пољопривредној саветодавној служби напомиње да се подстицаји односе на субвенције за развој и унапређење примарне сточарске производње кроз набавку квалитетних приплодних грла, као и област примарне биљне производње на газдинствима пољопривредника. Подстицаји се утврђују у износу од 75 % од вредности прихватљиве инвестиције умањене за износ средстава на име пореза на додату вредност. Највиши укупни износ подстицаја који корисник може да оствари је милион и 500 хиљада динара. Зафировић појашњава да се ради о нешто другачијој реализацији субвенционисаних средстава. Наиме, након одобравања пријаве, пољопривредник подноси предрачун инвестиције, а ресорно министарство унапред уплаћује 60 одсто вредности инвестиције. Пољопривредник је дужан да целокупну инвестицију реализује у року од три месеца. Овакви подстицаји подршка су програмима за унапређење квалитета живота у руралним подручјима, кроз подршку младим пољопривредницима. За попуњавање пријава за конкурс и припрему потребне документације млади пољопривредници се могу обратити стручњацима Пољопривредне саветодавне службе у Врању.
Уколико се потврде прогнозе метеоролога и киша данас или најкасније сутра, коначно стигне и до југа Србије, ратари ће ове јесени ипак моћи да засеју пшеницу до 10. новембра. Оптимални рокови су прошли, али ни до средине новембра још није касно да се овај посао обави. Једно је сигурно, ове године ратари ће сејати пшеницу ван оптималних рокова и тек са првом кишом створиће се услови да у врањском крају буде засејано око шест хиљада хектара .Чак ни они пољопривредници који имају поседе са лакшим типовима земљишта не могу да уђу у њиве. На неким местима земљиште је услед суше испуцало, а понегде подсећа на бетонске аеродромске писте. Метеоролози прогнозирају да ће у наредним данима сигурно бити падавина и то већином дана уз слабији пад температуре. Ово је друга година заредом да ратари не могу да засеју житарице у оптималном року. Међутим, искуство говори да због промене климе род за наредну годину неће бити значајније умањен због закаснелих радова. Оно што свакако може да утиче на смањење рода јесте опредељење већине пољопривредника да одустану од сетве декларисаног семена, већ ће користити такозвано „семе са тавана”. Употребиће само 50 одсто декларисаног семена, а преостала половина биће такозвано семе са тавана. У оваквим годинама није касно и ако се сетва обави до 10 новембра. Приноси неће бити значајније нижи, ако се примени агротехника односно ђубрење и заштита засејаних површина. Битно је да пшеница у зимски период уђе са три листа или најмање једним. Како би се надокнадило изгубљено време, ратари би обавезно морали да повећају сетвену норму и то за сваки дан кашњења после 10. новембра за један одсто. Што се тиче домаћих сорти, сетвена норма је од 220 до до 240 па и 270 килограма семена по хектару. Када је реч о иностраном сортименту норма је од 200 до 240 килограма на хектар. Уз то је обавезна примена НПК ђубрива. Дугорочније прогнозе метеоролога говоре да би до 12. новембра готово свакодневно требало да буде кише, повремено и јачег интензитета. Управо такве падавине најављене су за сутра. Иначе, температура до краја месеца кретаће се максимално до 19 степени, с тим да ће крај новембра обележити пад температуре на 6 степени.
Због мање понуде живе стоке на пијаци у Ристовцу и слабије тражње, цене товљеника и телади, сличне су као и прошле године. Време свињокоља се приближава и тада је могућа промена цена у зависности од понуде и тражње.
Цене живе стоке у Србији су и даље испод цене најјефтинијих цигарета, а по процени стручњака, цену би могла да подигне предстојећа сезона слава и традиционални свињокољ. Главни разлог пада цене свиња је појава болести афричке куге и немогућност извоза који је, према наводима Министарства пољопривреде, био уговорен са Kином. Што се тиче јунећег меса, услед немогућности извоза у Турску, пале су цене и телади и товних јунади. Срђан Зафировић из Пољопривредне службе Врање каже да прасад до 25 килограма живе мере стаје око 200 динара за килограм. Цене товљеника до 120 килограма тежине нуде се за 170 динара за килограм живе ваге. Јагњад стаје од 260 до 280 динара по килограму у зависности од квалитета. Цена јунади је од 220 до 235 динара за килограм живе ваге, јаради од 210 до 230 динара, излучених коза 130 до 140 , а оваца око 150 динара за килограм. Оно на шта подсећају стручњаци, да је пре свињокоља потребан опрез због могуће трихинелозе, која се са заражених свиња може пренети на људе, уколико месо није довољно термички обрађено. Зафировић напомиње да уколико дође до заразе трихинелом, симптоми код људи су повећана температура, повраћање, оток очних капака, а с обзиром да се трихинела стационира у мишићима, изазива болове.
Стога је неопходно да се на трихинелоскопски преглед у овлашћену ветеринарску станицу доставе узорци издвојени из дијафрагме товљеника. Уколико се установи да је трихинела присутна врши се нешкодљиво уклањање животиња. Најефикаснији начин да се ова паразитска болест држи под контролом је стална дератизација у објектима за држање свиња.
Киша која се најављује почетком наредне недеље омогућила би ратарима да заврше њихов најважнији посао- сетву јесењих озимих житарица. Земљишту у овом тренутку недостаје најмање 15 до 30 литара влаге по метру квадрaтном. Приближава се и 10. новембар када истиче и последњи оптимални рок за сетву. Сви ратари су забринути и надају се да ће киша, која је најављена следеће недеље, најзад стићи и до наших поља. Управо због кашњења сетвених радова у Пољопривредној служби процењују да ће површине под житарицама бити значајно смањене. Нада Лазовић Ђоковић из Пољопривредне службе каже да је ово већ друга сушна година како пољопривредници не могу да у оптималном року засеју озиме житарице. Раније је током 10 година била свега једна сушна година, а сада су то 3-4 такве године. Очигледно је да ће нам бити потребна селекција нових сорти, које ће моћи да се сеју и до почетка јануара. Најгоре је што ће бити посејано свега 20 до 30 одсто декларисаног, квалитетног семена, а остало ће ратари користити из својих амбара. То ће свакако смањити квалитет и укупну количину добијеног рода за наредну годину. Нада Лазовић Ђоковић оцењује да је земљиште сиромашно влагом до дубине од једног метра и потребно је најмање 15 до 30 литара влаге по метру квадратном, јер је земљиште до дубине од једног метра суво. Оптимално, потребно је око 70 литара падавина у овом тренутку. Уколико буде и минимума кише у наредним данима, препорука ратарима је да предсетвену припрему земљишта обављају у касним поподневним сатима како не би дошло до испаравања и ово мало влаге колико још има у земљишту. Сетва би требало да буде обављена у року од дан-два како би се сва влага сачувала.
Произвођачи дуња на југу Србије , ове године могу бити задовољни и родом и квалитетом плодова. До сада је обрано око 50 одсто рода. Очекује се да ће до средине новембра сав род бити убран. На југу Србије дуње су обране са 50 одсто површина. На територији округа под овим воћем је укупно 120 хектара, од чега на подручју Врања 80 хектара. Климатски и други агро услови на овом терену изузетно погодују овом воћу. Тако ће и ове године произвођачи забележити добре резултате и у количинама и квалитету. Сузана Јеркић из Пољопривредне службе каже да су приноси око 17 тона по хектару. Квалитет је одличан с обзиром на велики број сунчаних дана током сазревања. Берба је у старту каснила 10-ак дана те је зато и продужен период убирања плодова.Рачуна се да ће све бити завршено најкасније до средине новембра. Ова година била је повољна јер током продуженог лета није било влаге, а тиме и услова за појаву бактерија и вируса. Род је добар, а ове године и цене по којима ће произвођачи моћи да пласирају плодове. Сузана Јеркић истиче да што се тиче сортимента на нашем подручју углавном су врањска и лесковачка дуња, ређе друге сорте. Откуп рода је у највећем броју случајева организован. Ценом генерално произвођачи могу бити задовољни. У малопродаји креће се од 50 до 70 динара за килограм, а у великопродаји од 25 до 30 динара. До сада подигнути засади редовно се одржавају, јер је то једини начин да се очекује род. Дуња је осетљива на бројне болести које могу потпуно да је униште а најчешће су то монилија, пепелница и пламењача, као и разне врсте штеточина. Воћарима након бербе предстоје радови у засадима пре свега ђубрење згорелим стајњаком и заоравање, као и заштита.
Ове године ратари ће сејати пшеницу ван оптималних рокова за сетву који истичу за који дан. Тек са првом кишом створиће се услови да у врањском крају буде засејано око шест хиљада хектара. Немамо оптималне услове за сетву па самим тим не можемо испоштовати ни оптималне рокове. Само пољопривредници који имају поседе са лакшим типовима земљишта могу обавити предсетвену припрему. Ни Небојша Ђорђевић, пољопривредник у Давидовцу ове године није засејао пшеницу на време.
Ђорђевић каже да је предсетвену припрему урадио на око два хектара земље и сада чека кишу како би обавио сетву. То значи да ће бити обављена ван најповољнијих рокова. Још једна гротехничка мера од које ће одустати је да сво планирано земљиште засеје декларисаним семеном. Само 50 одсто таквог семена ће употребити а преостала половина биће такозвано семе са тавана. Стручњаци упозоравају да се морају пратити најаве метеоролога и да је најбоље да се сеје највише два до три дана пре кише, због птица које наносе велику штету. Иначе, искуство говори да због промене климе род за наредну годину неће бити значајније умањен због закаснелих радова.
Нада Лазовић Ђоковић истиче да није касно и ако се сетва обави најкасније до 10 новембра. Приноси нису били значајније нижи. Битно је да пшеница у зимски период уђе са три листа или најмање једним. Како би се надокнадило изгубљено време, ратари би обавезно морали да повећају сетвену норму и то за сваки дан кашњења после 10.новембра за један одсто. Нада Лазовић Ђоковић напомиње да што се тиче домаћих сората сетвена норма је од 220 до до 240 па и 270 килограма семена по , а што се тиче страних од 200 до 240 килограма на хектар. Обавезна је примена НПК ђубрива. Могућу слабу кишу метеоролози најављују за последња два дана октобра или евентуално 2. новембра.Температура до краја месеца кретаће се од 19 до максимално 22 степена.
Комисиjа за израду Годишњег програма заштите, уређења и коришћења пољопривредног земљишта града Врања, расписала jе Jавни позив за доказивање права пречег закупа пољопривредног земљишта у државноj своjини на териториjи града Врања за 2020. годину. Сва документациjа коjа се доставља у складу са Jавним позивом мора да гласи на исто правно или физичко лице, коjе може бити носилац или члан Регистрованог пољопривредног газдинства и мора бити оверена и потписана од стране надлежног органа коjи издаjе исправу. Захтев са потребном документациjом се подноси непосредно на писарници или поштом, у затвореноj коверти са назнаком на предњоj страни: „Захтев за остваривање права пречег закупа по основу власништва пољопривредне инфраструктуре за 2020. годину“ или „Захтев за остваривање права пречег закупа по основу сточарства за 2020. годину“. Захтев се подноси Комисиjи за израду Годишњег програма заштите, уређења и коришћења пољопривредног земљишта, на адресу: Одељење за привреду, економски развоj и грађевинско земљиште, Градска управа града Врања, ул.Краља Милана, бр. 1. На полеђини коверте наводи се назив/име и презиме и адреса подносиоца захтева. Све додатне информациjе могу се добити у канцелариjи бр. 37 Градске управе, на броj телефона 017/402-348, или меjлом на: Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели..