Пољопривреда
Воћарство је изузетно профитабилна грана пољопривреде на југу Србије, јер агроеколошки услови омогућавају висок род и квалитет воћа процене су стручњака ресорног министарства и Саветодавне службе Врање. Југ Србије има идеалне агроеколошке услове за сектор воћарства, пре свега довољан број сунчаних дана, као и квалитет земљишта, процена је ресорног министарства. То потврђује и овогодишњи род и квалитет воћа добијен у отежаним климатским условима.
Стручњак за воћарство у Пољопривредној саветодавној служби Сузана Јеркић оцењује да воћари имају пуну подршку ресорног министарства када је у питању подизање нових воћњака. Кроз различите правилнике постављене су основе за доделу подстицајних средстава за подршку у подизању ових засада, за набавку опреме и механизацје, противгардне мреже, као и система за наводњавање. Из године у годину све је више засада шљива и вишања, а полако се стабилизује и заснивање нових површина под малином, чије је подизање претходне две године било у стагнацији. Ради се пре свега о нестабилности откупне цене.
Сузана Јеркић процењује да је уситњеност поседа, са једне стране, уз изузетне агроеколошке услове са друге, натерала произвођаче да се све више окрећу ка воћарству у односу на ратарство. На њихово питање шта је најисплативије гајити не постоји прецизан одговор јер се сваке године мењају и потражња а тиме и цене, што зависи од глобалног тржишта.
Ипак зна се да расту цене ситног јагодичастог воћа, да се релативно стабилизовала цена малине, да је питома боровница веома тражена. Оно што недостаје свакако су капацитети за прераду, којима би воћари финализовали производе и постигли знатно виши профит, оцена је Пољопривредне службе Врање.
Управи за аграрна плаћања стигло је 437 захтева пољопривредника на конкурс ИПАРД програма за куповину пољопривредне механизације, односно трактора. Према правилима ИПАРД-а биће направљена ранг листа, а процене су да за готово трећину оних који су конкурисали неће бити новца. Из ресорног министарства поручују да ће средства за куповину трактора моћи да добију кроз мере државе. Када се зна да је пољопривредна механизација у Србији стара у просеку 30 година, не чуди податак да је на јавни позив ИПАРД-а стигло 437 захтева. Међутим, правила ИПАРД-а су таква да мора да се прави ранг листа у зависности од броја поднетих захтева.
Пољопривредници кроз ИПАРД програме могу да добију средства која покривају 65 одсто новца од оног који су уложили, док 35 одсто морају да обезбеде сами. Многе банке до сада нису пружале могућност наменске кредитне линије, међутим најављује се да би од следеће године, то требало да се промени. С обзиром да се процењује да готово трећина пољопривредника неће успети да добије средства из Ипард програма за набавку механизације, из ресорног министарства поручују да нема разлога за бригу. Наиме, најављује се да ће бити објављен још један конкурс за ИПАРД средства, али и да ће они, који нису могли да добију новац преко ИПАРД-а, средства моћи да добију кроз државне мере.
Позив за меру један ИПАРД-а, за улагање у производњу млека, меса, воћа и поврћа и у друге усеве важи до понедељка, док је позив за меру три, која се односи на прераду и маркетинг отворен до 9. фебруара наредне године. Иначе, министaрство пољопривреде Републике Србије од почетка ове године исплатило је субвенције у вредности од 28,5 милијарди динара. Ипак, поједини пољопривредници у Србији сматрају да су подстицаји у пољопривреди изузетно мали, нарочито у биљној производњи, а осим тога и касне.. У ресорном министарству број захтева се годишње увећава у просеку за 20 одсто у односу на претходну годину.
Због изузетно закаснеле сетве житарица, ратари морају константно да прате фазе развоја усева на пољима. У договору са стручњацима примењиваће одговарајућу агротехнику ради добијања профитабилних приноса. Ове године ратари су имали далеко теже услове за производњу житарица у односу на 2018. годину. Дуготрајна суша током летњих месеци није дала шансу ратарским културама да дају пуне приносе. Недостатак воде у тлу додатно је погоршан јесењим сушним периодом, због чега су сетвени радови обављани ван свих оптималних рокова. Неки од ратара ору тек ових дана и обављају предсетвену припрему.
Стручњак за ратарство у Пољопривредној саветодавној служби у Врању Нада Лазовић Ђоковић процењује да ће на неким парцелама пољопривредници морати да поново сеју усеве, да засеју факултативне културе, али и да семенске куће понуде нови сортимент у складу са измењеним климатским условима. Шанса ратара је и повећање површина под сточним грашком и грахорицама.
Ратарство на нашем подручју може бити само у служби сточарства, јер тржишних вишкова житарица одавно нема. Узроке би требало тражити у измењеним климатским условима, расту температуре ваздуха из године у годину, а у земљишту све више недостаје хумус односно квалитетан оранични слој, због мањка стајњака и спаљивања стрништа. У таквим околностима, преостаје да се измени сетвена структура и да се сеју културе које одговарају таквим условима уз примену агротехничких мера које препоручују стручњаци.
Правилан износ садница воћа и винове лозе од пресудног је значаја за подизање интензивних засада, чија се садња одвија управо у новембру и све док земља не буде залеђена. Исправан садни материјал са прописном документацијом која доказује да је прошао све теренске и лабораторијске анализе на вирусе и бактерије, критеријуми су за избор садница. Ово је важно поготову у случају подизања интензивних вишегодишњих засада који тек након најмање три године почињу да дају род. Mагистар Небојша Младеновић из Пољопривредне службе Врање подсећа оне који у овом периоду набављају саднице да је битно да је коренов систем садница добро развијен, дужине од 15 до 20 сантиметара, обрастао ситним свежим жилицама, да је корен здрав без видљивих механичких оштећења, да је добро чуван у расаднику. Осим тога, битно је да је спојено место сорте и подлоге добро срасло и да је стабло саднице дужине метар и по, као и да има довољног броја пупољака. Све ови критеријуми требало би да буду испуњени да би једна садница током вишегодишње вегетације давала здрав ирод у количини која одговара датој сорти.
Од тога у којој је фази развоја изникла пшеница зависи да ли ће јој захлађење и мраз нанети штету. Они ратари који су повећали сетвену норму и применили вештачка ђубрива могу да рачунају са добрим приносом и у случају да дође до делимичног измрзавања засејаних усева. Пољопривредни стручњаци саветовали су ратарима да због касне сетве засеју ране сорте пшенице,на лакшим типовима земљишта,на дубини од 4 до 5 сантиметара и уз примену минералних ђубрива. Нада Лазовић Ђоковић из Пољопривредне саветодавне службе Врање каже да сви они који су те савете применили не морају да се прибојавају пада температуре и мраза.Пшеница ниче само на температури изнад 5 степени. Сада је у земљи у фази мировања. Највећи број засејаних површина је у фази изниклих једног до три листа и мраз им неће шкодити. У најосетљивијој фази развоја су житарице са два изникла листа код којих може доћи до измрзавања. Они ратари који нису применили вештачка ђубрива или нису повећали сетвену норму, већ сада могу да очекују слабије приносе наредне године. Нада Лазовић Ђоковић објашњава да би најштетније било да је пшеница у фази два изникла листа. Међутим, уколико су ратари повећали сетвену норму и дође до делимичног измрзавања усева, повећани број зрна у сетви надокнадиће она која су смрзла. Стручњаци саветују пољопривредницима да обиђу њиве под житарицама, да оцене у каквом су стању усеви и у којој фази развоја како би знали шта могу да ураде у наредном периоду.
Опширније...
Прави је тренутак за подизање нових засада воћа или за припрему земљишта на којима ће бити заснован засад. Садња може да се обави све док земља није смрзла, а они који сада подигну засаде могу да рачунају да ће пријем воћних садница бити изузетно добар. Временске прилике су ове године биле изузетно неповољне за припрему земљишта за садњу воћних садница. Сада пак земља има извесну количину влаге и моћи ће да се пооре и припреми за подизање засада. Сузана Јеркић из Пољопривредне службе Врање подсећа да се код припреме земљишта за садњу стаблашица орање обавља на дубини од 60 до 70 сантиметара, а за ситно воће на 30 до 40 сантиметара. Јесења садња је најповољнија, јер коренов систем током зиме може због повећане влаге да се добро укорени и прими. Осим згорелог стајњака ,приликом садње важно је користити и минерална ђубрива са већим процентом фосфора и калијума. Сузана Јеркић подсећа да се приликом набавке садница мора обратити пажња да садница има добро развијен коренов систем ,да је добро срастао, да нема оштећења или флека услед болести. Набавку садница потребно је обавити од регистрованих произвођача који издају сертификат о здравственој исправности садног материјала. Приликом транспорта потребно је фолијама заштитити коренов систем, а до садње држати у земљи и заливати. Минерална ђубрива, приликом садње, не смеју доћи у директни контакт са кореном. Иначе, на подручју Врања под воћем је 654 хектара. И даље се подижу шљивици, којих има највише. Под ситним воћем у округу је око 250 хектара.
Изузетно топло време омогућава воћарима да обаве зимско прскање воћњака, уколико то још увек нису учинили. Таквим третманом уништавају се презимљујуће форме бактерија и других штетних организама који се задржавају у кори дрвећа, заосталом лишћу и мумифицираним плодовима.
Зимско прскање воћа део је добре воћарске праксе. Примењује се како би се смањио потенцијал присутних бактерија и других штетних организама које се задржавају у воћњацима.Зимско прскање је трећа фаза заштите која се мора применити управо сада, када температуре још увек нису пале испод 10 степени.
Дејан Мујакић стручњак за заштиту биља у Пољопривредној служби у Врању истиче да се примењују третмани у којима се комбинују бакарни препарати са инсектицидима и минералним уљем. Минерална уља делују на презимљујуће форме бактерија и штеточина тако што спречавају транспорт ваздуха и на тај начин доводе до гушења штеточина.
Зимско прскање обавља се до наредне фазе вегетације али при температури која не сме бити испод 10 степени. Треба подсетити да се оваква заштита не може заменити ниједном другом у време вегетације. Овим третманом уништавају се презимљујуће форме бактерија и других штетних организама који се задржавају у кори дрвећа, заосталом лишћу и мумифицираним плодовима. Иначе , потребне су укупно три етапе заштите током године.У првој се примењују такозвано плаво прскање или купање стабала, а у другој механичко уклањање мумифицираних плодова,опалог или лишћа које се задржало на дрвећу. Тај материјал требало би изнети из воћњака и безбедно спалити,водећи рачуна о мерама заштите од пожара.
Српски фармери могу очекивати повећање цена товљеника због најављеног извоза свињског меса. До краја новембра, пут Кине требало би да крене први контингент од 50 хиљада тона ове врсте меса. Дугорочно, извоз ће бити могућ само уз удруживање фармера, кланичара и трговаца.
У Србији је у последњој деценији значајно смањен број фармера који се баве товом свиња. Разлог је велика осцилација откупних цена , са тенденцијом смањења до испод произвођачке цене. Иако држава субвенционише производњу, тиме што сточарима даје приоритет при закупу земље, то није довело до правог ефекта. Са друге стране, извоз првог контингента свињског меса из Србије на кинеско тржиште у количини од 50 хиљада тона требало би да покрене стабилизацију цена на домаћем тржишту. Та количина требало би да буде припремљена за извоз без значајнијих тешкоћа, али дугорочно , извоз је могућ само уколико се удруже фармери, кланичари и сточари.
Поред тога требало би да се измене услови под којима се месо откупљује. Наиме, у већини европских земаља откупна цена формира се према оствареном проценту меснатости. Министарству пољопривреде предстоји усвајање законске обавезе да се товљеници плаћају фармерима на основу количине и квалитета меса, а не као до сада ,на основу живе ваге.
Цену месне јединице одређивала би на сваких седам дана координациона комисија састављена од представника произвођача, кланичара и министарства пољопривреде, а на основу понуде и тражње. Меснатост свиња требало би да је 60 и више процената, а утрошак хране испод три килограма за килограм прираста.
Они који могу да испуне ове услове биће конкурентни на домаћем, али и светском тржишту. Кланичари би тада могли да се договоре са фармерима да планирају и заједнички финансирају тов на бази прираста. Власници кланица се морају придржавати свих законских прописа о сузбијању свињске куге, што значи да не смеју да прихватају товљенике без маркице и одговарајуће ветеринарске документације.
Ратари морају да измене сортимент житарица због суше и закаснелих радова у пољу. Стручњаци препоручују искључиво ране и средње ране сорте пшенице и повећање количине семена 10 до 15 одсто по хектару. Сетва је почела само у појединим селима у Пчињском округу где је пала значајнија количина кише, иако недовољна за овако сушно земљиште. Остали ратари мораће још да чекају нове количине падавина. Већ сутра метеоролози најављују да ће током дана бити пљускова. Нада Лазовић Ђоковић препоручује да на лакшим типовима земљишта ратари ураде плитко орање на дубини од 10 до 15 сантиметара, да изврше предсетвену припрему и одмах сеју житарице. Веома је важно да користе декларисано семе и то само ране и средње ране сорте пшенице. Због прекорачења свих термина за сетву озимих житарица мора се повећати количина семена за 10 до 15 одсто. То је сасвим довољно ако дође до голомразице услед чега нека зрна неће исклијати. Уколико се посеје већа количина од препорученог , на пролеће може доћи до полегања усева и болести. Нада Лазовић Ђоковић из Пољопривредне саветодавне службе подсећа да је важно да ратари примене Ен-Пе-Ка ђубрива са већим процентом фосфора. Тај елемент у овом тренутку најпотребнији је пшеници. Може се сејати сточни грашак и грахорица , с тим да се примене ђубрива са већим процентом фосфора и калијума. У овом тренутку не препоручује се сетва јечма. Јари јечам може се сејати почетком наредне године.
Министарство пољопривреде расписало је конкурс за подношење пријава за подршку младим пољопривредницима у 2019. години. Највиши укупни износ подстицаја који корисник може да оствари је милион и 500 хиљада динара. Пријаве на конкурс подносе се до 31. децембра 2019. године Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде. По условима конкурса право на подстицај има пунолетни млади пољопривредник, уколико је као носилац, односно члан пољопривредног газдинства први пут уписан у Регистар пољопривредних газдинстава, почев од 1. јануара 2018. године и налази се у активном статусу. На дан подношења пријаве, пољопривредник мора да има навршених 18, а у календарској години у којој подносе пријаву највише 40 година живота. Инжењер сточарства Срђан Зафировић у Пољопривредној саветодавној служби напомиње да се подстицаји односе на субвенције за развој и унапређење примарне сточарске производње кроз набавку квалитетних приплодних грла, као и област примарне биљне производње на газдинствима пољопривредника. Подстицаји се утврђују у износу од 75 % од вредности прихватљиве инвестиције умањене за износ средстава на име пореза на додату вредност. Највиши укупни износ подстицаја који корисник може да оствари је милион и 500 хиљада динара. Зафировић појашњава да се ради о нешто другачијој реализацији субвенционисаних средстава. Наиме, након одобравања пријаве, пољопривредник подноси предрачун инвестиције, а ресорно министарство унапред уплаћује 60 одсто вредности инвестиције. Пољопривредник је дужан да целокупну инвестицију реализује у року од три месеца. Овакви подстицаји подршка су програмима за унапређење квалитета живота у руралним подручјима, кроз подршку младим пољопривредницима. За попуњавање пријава за конкурс и припрему потребне документације млади пољопривредници се могу обратити стручњацима Пољопривредне саветодавне службе у Врању.
НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ
