Свега стотинак хектара засејано је озимим житарицама на подручју Врања, од укупно 10 хиљада хектара колико је уобичајено под стрним културама. Влаге у земљишту нема па тиме ни основних услова да се овај посао обави. Чак и на лакшим типовима земљишта где су житарице засејане није дошло до ницања. У оваквој ситуацији када се падавине очекују тек за десетак дана, стручњаци препоручују да пре тога никако не почињу са радовима.

Стручњак за ратарство Пољопривредне службе Врање, Нада Лазовић Ђоковић каже да ратари ове године никако не смеју користити семе из амбара, већ искључиво декларисано и то раних сорти и да се повећа сетвена норма на 300 килограма пшенице по хектару. Неопходно је да сачекају падавине и да изврше основну обраду земљишта.

Прве падавине метеоролози најављују тек за десетак дана. Метеоролози тек тада најављују значајније падавине, а тиме и стварање услова да се обави један од најважнијих послова у пољопривреди.  

Нада Лазовић Ђоковић подсећа да је неопходно минимално 20 литара падавина по хектару. Још увек има наде да се пре мраза обаве сетвени радови, најпре орање, потом дрљање и ваљање након засејавања. Ако  зима буде блага  има наде да се наредне године добије око четири и по тоне  рода по хектару.

Оно што додатно може да погорша ситуацију у овако сушном периоду је паљење стрништа. Осим што је то законом забрањено, још једном се апелује на пољопривреднике да то не чине јер се тако оранични слој земље додатно исушује, поред свих других штетних последица.