Ново тржиште за српску малину

Представници министарства  пољопривреде Србије потписали су меморандум о сарадње са  министарством аграра министарстава пољопривреде Србије и Либана. Договорена је размена пољопривредно - прехрамбених производа између две земље. Тиме ће, поред осталог, Либан постати ново тржиште за српску малину.

Једна од првих  вести из ресорног министарства у овој години била је о уговореном  извозу пшенице у Египат. Сада ће на основу потписаног меморандума, Србија у Либан моћи да извози јунеће и свињско месо, као и боровнице и малине. Могућности извоза пољопривредних и прехрамбених производа увек представљају нову шансу за произвођаче. Отварање нових тржишта представља нову могућност за бољи пласман робе и евентуално проширење производних капацитета. Планирано је да на основу овог документа буде унапређена размена пољопривредно - прехрамбених производа између Србије и Либана. Договорено је да Либан у Србију извози маслиново уље и цитрусе.

Србија ће, поред меса, на либанско тржиште у будућности пласирати боровнице и малине. Да ли ће ово ново отворено тржиште за нашу малину бар делимично решити неки од проблема српских малинара, показаће будућност. Ово питање интензивно  заокупља пажњу јавности у последње две године. Проблем са откупном ценом „црвеног злата˝ учинио је да неки произвођачи губе интересовање за подизањем нових малињака и купињака. Све чешће воћари се одлучују за засаде лешника, ораха и боровница, који ће, кажу познаваоци тржишта, бити на цени ове сезоне. Ако је судити по јесени која је иза нас, малина губи трку са другим воћем.

Проблем је, кажу упућени, код произвођача који се не баве искључиво пољопривредом, а који су улагали у подизање  засада малина, када је била добра цена. Они сада немају мотивацију да одржавају засаде. Интересовање пољопривредника за подизањем нових воћних засада ове јесени је било мање него 2017. године, превасходно због откупних цена и временских услова. Повећано је интересовање за лешником, орахом и боровницом, бар по тражњи садница, иако они који подижу ове засаде нису „чисти˝ пољопривредници. То су углавном људи који су новац зарадили у неким другим делатностима, а сада купују земљиште и желе да подигну засаде поменутих воћних врста. Има оних који се одлучују за подизање лешника на осам до десет хектара, док боровницу саде на 50 ари до једног хектара, из разлога што су за ову воћну врсту потребна већа улагања. И даље је интересантна шљива и то сорта стенлеј, мада је константна потражња и за чачанском родном.Због тога је отварање нових извозних тржишта итекако значајно за наше воћаре.

 

Оцените овај чланак
(0 Гласова)
Последњи пут измењено уторак, 05 фебруар 2019 15:34

Остави коментар

Уверите се да сте унели све потребне информације означене звездицом (*). HTML код није дозвољен.

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Млади чувари традиције - Радио Телевизија Врање https://t.co/wTR9wXtIXh via @tripplesworld
Очишћено излетиште код Александровачког језера - Радио Телевизија Врање https://t.co/sVOUe9FwsK via @tripplesworld
Данас је Дан војске Србије - Радио Телевизија Врање https://t.co/wgVg0lh1hc via @tripplesworld
Follow RTV Vranje on Twitter