Време је за заштиту стрних жита од пепелнице

Стрна жита на пољима, у фази су развоја до четвртог листа. Због временских услова подложна су обољевању од гљивичне болести, пепелнице. Последица је смањење приноса од 30 до 50 одсто. Зато је у овом периоду неопходна примена фингицида ради третирања против пепелнице, као и употреба хербицида ради сузбијања корова. Симптоми напада пепелнице  јављају се у свим фазама, након ницања биљака житарица. Узрочник ове болести је гљива. У Србији, житарице се традиционално узгајају, а како су се повремено користила неселекционисана семена, подложна су смањеној отпорности на болести.То је довело до масовне распрострањености ових болести на подручјима где је концентрација стрних жита највећа. Значајније штете настају када гљива инфицира горњу трећину листа, а посебно лист заставичар. Нападом патогена смањује се фотосинтеза. Смањење приноса може да буде и до 30%. Kод јечма, ова болест може смањити приносе и до 50%.

Патоген инфицира све делове биљке, а највише доње листове јер ту се задржава највише влаге у ваздуху и на биљкама и на земљишту. Биљка потом изгледа као да је посута пепелом, због чега је и добила назив „пепелница“. Јаче кише могу испрати колоније, тако да на листу остају само хлоротичне пеге. Мере заштите су делимично отежане па је потребно обавити низ превентивних мера. Неке од њих су: гајење отпорних сорти, плодоред, оптимални рок сетве, уништавање самониклих биљака стрних житарица пре ницања јесењих усева, риголовање земљишта или дубоко заоравање. Приликом сетве може се направили оптималан склоп биљака којим ћемо смањити могућност појаве овог патогена. Уколико превенцијом не успемо да спречимо заразу, потребно је приступити хемијским мерама заштите.

Прскање фунгицидима најчешће се обавља у почетку влатања, односно, негде око трећег листа. Ових дана биљке на усевима стрних житарица углавном су у фази од једног до четири листа и сад су идеални услови за третирање фунгицидима, али и хербицидима против корова. Поједини фунгициди, којима се спречава појава пепелнице или се сузбија пепелница, могу се мешати са хербицидима. Тиме се постиже економичнија ратарска производња, јер смо више третмана свели у један. Прскање се никако не сме обављати по ветру већ увече, из еколошких разлога и због заштите пчела. Прскање при високим температурама може довести то фитотоксичног ефекта.

 

 

 

 

 

Оцените овај чланак
(0 Гласова)
Последњи пут измењено уторак, 23 април 2019 13:25

Остави коментар

Уверите се да сте унели све потребне информације означене звездицом (*). HTML код није дозвољен.

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

''Зидни записи'' Наташе Дејановић Димитријевић - Радио Телевизија Врање https://t.co/49WWRfhqJM via @tripplesworld
Уплата за земљиште легла у градску касу - Радио Телевизија Врање https://t.co/x9F5RtPGeP via @tripplesworld
Данас је летњи Свети Никола - Радио Телевизија Врање https://t.co/e10UulsWLk via @tripplesworld
Follow RTV Vranje on Twitter