Породична традиција у производњи на сеоским газдинствима, најчешће је кључ успеха пословања. Тако је и Бобан Јовановић у Вртогошу успешни настављач породичног посла не само у воћарству, већ и у производњи садница воћа, као и садница ружа.

По струци менаџер, Бобан Јовановић определио се да настави породични посао производње воћа, као и садница воћа и ружа. Ово је период када се припремају калеми за наредну годину а већ окалемљене саднице из прошле године спремају се за пласман.

Бобан Јовановић каже да се на парцели налазе подлоге које се калеме, а најчешће се као подлога користе шљива и дуња. На парцели у непосредној близини налазе се већ окалемљене саднице шљиве, брескве, јабуке, крушке, кајсије, трешње и то више врста од најранијих до каснорађајућих.

У воћарским крајевима  пословима калемљења некада су се бавили готово сви мушкарци а такође и женски чланови домаћинства. Данас је та врста заната помало заборављена. Због тога калемари најчешће долазе из других крајева Србије. Сазнали смо да су у потрази за послом радили не само у Србији и околним земљама већ и у Холандији. Интересантно је да они раде и на калемљењу воћа, као и цвећа.

Саша Сибиновић, вођа калемара из села Коњух у околини Крушевца, каже да нема велике разлике у калемљењу воћа и ружа. На садницама се ради такозвано чиповање, а на ружама окулирање. Посла има много, а млађи људи нису заинтересовани за тај рад, иако дневно може да се заради и до 150 евра. Са својим колегом може да окалеми и до 3 и по хиљаде садница дневно.

Око 55 хиљада садница биће окалемљено за највише десетак дана. Ништа мање није захтеван ни пласман.

Бобан Јовановић каже да најпре готове производе продају на југу Србије а остало, пре свега саднице јабуке и шљиве, иду у извоз , најчешће у Русију. И ове године део је уговорен за извоз на руско тржиште.

Тако се породична традиција газдинства Јовановић не само наставља, већ и обогаћује новим садржајима.