Род грожђа на подручју Врања и југа Србије у целини умањен је за најмање једну тону по хектару, због веома лоших временских прилика током вегетације. Квалитет, односно проценат шећера у грожђу, релативно је добар.

Виногради у сва три виногорја  југа Србије, Вртогошком, Буштрањском и Сурдиличком, претрпели су ове године значајне губитке. Узрок су нестабiлне временске прилике, смена кише и сунца и појава биљне болести - пламењаче.

Сузана Јеркић из Пољопривредне саветодавне службе оцењује да само они виноградари који су успели да сачувају засаде сталном применом заштитних средстава, сада могу да убиру плодове. Приноси су од 8 до 9 тона по хектару, а у добрим годинама могу да достигну и до 10 тона. Квалитет односно проценат шећера у грожђу релативно је добар.

У овом тренутку на територији округа има свега око 400 до 600  хектара под виноградима, у односу на претходну деценију, када је било око хиљаду и 200 хектара. Таква је ситуација и у Вртогошу, где  постоји идеална  позиција за подизање винограда. На благој узвишици изнад села је и виноград Србе Тасића, надалеко познатог виноградара и калемара.

Срба Тасић каже да је и он претрпео штету иако се ревносно целе године борио против пламењаче, пепелнице и других биљних болести и штеточина. Рачуна да ће са око 900 чокота имати око две и по тоне стоног и винског грожђа. У бољим годинама имао је и близу четири тоне.

Након бербе предстоји заоравање засада и ђубрење, како би се виногради припремили за наредну годину, са надом да ће умереније временске прилике допринети да род и квалитет зрна буду бољи.