Одломак из романа: Деца у магли Истакнут

Илустрација у тексту:

Eскавиљо – Коњаници у магли 1983. уље на платну

***

Коњаници су се лаганим, парадним касом у облику пирамиде, кретали ка згради Окружног началства. Напред тројица, неколико десетина метара иза њих мало већа група, па иза њих још већа. Они су само извидничка патрола. Главнина је притајена и чека, неколико километара испод Врања, код Мораве.

Мере опреза никад нису наодмет, макар у варош улазили и као ослободиоци. „Освободители.” Поносни су на ту реч. Једино им није јасно зашто Врањанци не бацају цвеће пред копита њихових коња, не дижу своју децу да их ослободиоци благосиљају и не кличу им док пролазе крај њих.

Врањанци су и раније гледали поворке коњаника, али ови „ослободиоци” нису зрачили ни ведрином ни добрим намерама. Вртели су главама као да се нечег присећају и држали подаље од њих, као да им доносе неку непознату болест или заразу. Врањанци су увек неповерљиви према странцима, макар они били и ослободиоци. Опустиће се касније. Постаће кумови и побратими како то у ратним годинама увек бива. Сада је обострани опрез пожељан. Људи су људи, али странци су странци. Страни војници поготову.

„Ослободиоци” иду ка срцу Врања у дисциплинованом војничком поретку, сигурним ступањем 72 својих коња. Они се увек осећају као богови, али само најискренији и најхрабрији наглас изражавају своје амбиције у том правцу. Увек спремни да проспу воду и прашину на туђе ватре да би само они могли да сијају. Нормално обележје младића који траже своје место у свету. Поносни млади људи. Исправљени у седлу, добро наоружани, на великим борним коњима, зраче достојанством. Не показују забринутост. Ако су шпијуни који тврде да их Врањанци чекају као ослободиоце погрешили, неће показати страх или кривицу. Од тога им зависи да ли ће преживети ако до борбе дође. Неки су годинама слушали како се Врање гоји и дебља. Сад су дошли да га ослободе или очерупају. Мирно и радосно припајање отаџбини је највероватнија варијанта. Велики бојни коњи не заостају за својим јахачима ни изгледом ни појавом. Топот челичних потковица одзвања бочним сокацима као ехо.

Млади бркати поручник је у другој линији напредовања. Држи главу право, али му очи шарају по становницима које среће. Пролази поред њих као да има сва права да се не осврће на њих. Још мање да их се плаши. Тако је од кад је прешао границу. Док му је баба у појас ушивала тајну амајлију, испричала му је порекло породице. Прадедови су му били лаки на јатагану и нису подносили неправду. Убили су неколико Турака на Косову и онда, зна се, бежанија у неки удаљени спахилук. Турцима је увек било важније да се домогну имовине него окривљених. Ако их нађу, суди се по закону „глава за главу.” Једни су се одселили према Скопљу, други према Врању, а његови преци према Софији. Балкански ратови су касније исцртали нове границе и поделили породице. Да је коцка 73 о правцу бежања пала другачије, он би сада био Србин, а не Бугарин. Зато тражи лица слична своме. Можда су родбина? Можда у пуку има још коњаника који деле његову судбину и желе сусрет са рођацима? Колико их је? О томе се не говори. Страх да не буде одмах обележен и кажњен. Бесмислен, окрутан и узалудан рат између братских народа. Како наћи излаз из овог збуњујућег времена? Још га никада није прогањала толика гомила супротстављених страсти и неодговорених питања.

Поступци човека се углавном темеље на нечему што он сматра праведним и истинитим. Још више, на нечему што он мисли да зна. Његова уверења су његово божанство и он му приноси жртве да му удовољи. Мало људи на свету размишља о томе да се истине које се косе са интересима моћника називају лажима, а да се лажи које користе тим интересима називају истинама. Мисле да су жиг утиснут у срце сами одабрали. Понашају се у складу са оним у шта верују. Зато слушају без поговора.

После Другог балканског рата у људе је ушла велика омраза. Традиција и међусобно уважавање су постале бајке из неке далеке земље чије постојање није утврђено или је заборављено. Пролила се крв коју су међусобно делили и те се ране нису затвориле. Владари из сенке су сејање мржње међу братским народима довели до савршенства. Овладали су техником испирања оца из крви синова. Браћа су постала странци и непријатељи, а да и не знају због чега и зарад чије користи, јер они сами никакву личну корист из сукоба нису имали. Споразуми великих сила зато и постоје. Увек некога закину за нешто и оставе ратно жариште за собом. Броје мртве, глуме 74 миротворце, све то добро наплате, а проблем поново оставе отвореним. До следеће кланице и ратних зајмова. Тако стварају прошлост која одређује будућност. Кад неко покуша да заборави прошлост, брзо схвати да она њега неће заборавити. Нерешене ствари те вуку за ноге као духови кад ти је то најмање потребно.

 „Како да нормалан човек опстане у овом свету, кад само нешто мало зна, а много више пророкује и наслућује?”, запитао се збуњено.

 

(Одломак из романа "Деца у магли“, Срђан Томић, УКВ, Врање, 2020)

Биографија

Др Срђан Томић, рођен 1961. год. у Врању. Основну школу и гимназију завршио у Врању. Медицински факултет, специјализацију из дерматовенерологије и постдипломске студије похађао у Нишу.

Објавио 3 романа: „Буђење уснулог“, „Милосрдни анђео“ и „Деца у магли“, као и неколико стручних књига, самостално или као део групе аутора са професорима Медицинског факултета у Нишу. Има међународне дипломе из кинеске народне медицине и биљоберства. 

Био управник ДЗ Бујановац и ДЗ Врање. Екстерни је оцењивач Агенције за акредитацију здравствених установа. Био је један од оснивача Пријемно тријажног одељења ЗЦ Врање, Центра за превенцију ДЗ Врање, Саветовалишта за младе и Друштва за борбу против рака. 

Оснивач и шеф оркестра „Весели доктори“, који је својом ауторском музиком успешно наступао и побеђивао на више републичких и међународних музичких фестивала. Оркестар је успешно наступао у «Коларцу» и «Великом народном позоришту» у Београду. Компоновао музику за филмове и позоришне представе.

Аматерски се бави сликарством.Слике су му излагане у галерији Академије Наука и уметности Нови Сад. 

Ожењен, отац две ћерке које су талентованије од њега на свим пољима науке и уметности.

Оцените овај чланак
(2 Гласова)

Остави коментар

Уверите се да сте унели све потребне информације означене звездицом (*). HTML код није дозвољен.

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Вукане, срећно! - Радио Телевизија Врање https://t.co/WhptdB7oX2 via @tripplesworld https://t.co/Tri7U0y9bO
Концерт за Вукана - Радио Телевизија Врање https://t.co/kARVTSnqNo via @tripplesworld https://t.co/eJcOX3TFrZ
Најбољи баскеташи у Србији. У Француску по још једну медаљу - Радио Телевизија Врање https://t.co/31vCO7ydkO via… https://t.co/fdab5D7Dgo
Follow RTV Vranje on Twitter