Култура
Књижевна заједница "Борисав Станковић" ове године, стално одлажући време одржавања Борине недеље јер се нису створили услови за нормално одвијање програма, прибеглa je алтернативном решењу.
Манифестацију су посветили завичајним ауторима, истакнутим члановима Књижевне заједнице.
У саопштењу које потписује председник Управног одбора Мирослав Цера Михаиловић стоји да је тежишна тачка ове, 54. Борине недеље књижевна/уметничка перцепција осветљавања личности и дела списатељице и научног радника Вере Ценић, једног од оснивача Борине недеље.
- Стога је у нашем издању објављена обимом невелика, мозаично конципирана књига ВЕРА, чији је аутор Сунчица Денић. Нисмо случајно изабрали 26. новембар. Данас би Вера Ценић обележила 90-ти рођендан.
Овога пута то ми чинимо, посветивши јој ову 54. "Борину недељу", стоји у саопштењу.
Средства за реализацију ових радова у укупном износу од 25 милиона динара обезбеђана су захваљујући Министарству културе и информисања и граду
- И ове године јавили смо се на конкурс Министарства културе и информисања ,,Градови у фокусу 2020’’. За пројекат ,,Старо, старо ми дајте, оно што мирише на сув босиљак’’ добили смо средства у износу од 6 милиона динара за унутрашње уређење сталне поставке Народног музеја. Остала средства, 18 милиона динара, обезбеђена су са других позиција ресорног министарства.
На овај начин биће омогућено враћање сталне поставке са експонатима из етнолошке збирке из периода од 18. века до данашњих дана. Захваљујући свим овим улагањима Народни музеј биће потпуно уређен и представљаће репрезентативну установу културе, каже градоначелник Врања др Слободан Миленковић.
Министарка културе и информисања упутила је предлог Кризном штабу за сузбијање заразне болести Ковид 19 да установе културе не буду обухваћене новим мерама. До евентуалног одговора, Позориште ''Бора Станковић'' неће играти представе.
Планирано је да се ансамбл позоришта Бора Станковић данас представи на Малом Јоакиму, јер су прошли селекцију у такмичарском делу, али је фестивал одложен због епидемиолошке ситуације. Померено је и одржавање фестивала Заима Музаферије које је било планирано за четвртак.
Ненад Јовић, директор позоришта Бора Станковић каже: Данас смо требали у Грачаници да изведемо представу ''Чаробњак из Оза.'' Међутим то се одложило за неко боље време, а требали смо крајем недеље да учествујемо на фестивалу у Високом, дани Заима Музаферије са монодрамом Моји љубавни јади, али је и то одложено.
Позориште ове недеље неће изводити представе, а уколико мере забране рада након 18 сати буду важиле и за њих, ни убудуће неће бити у прилици да реализују свој репертоар. Јовић се нада да се то неће десити и да ће Кризни штаб имати слуха, јер, како каже, до сада установе културе нису представљале извор ризика за погоршање епидемијске ситуације.
- Ми у овим условима тешко да ћемо моћи да изводимо представе, зато што представа да би се реализовала мора да почнеу 16 часова, а знамо да то публици не одговара, јер је то време када се борави кући са породицом и одмара. Сви се надамо да ће министарка културе наићи на разумевање да се позориште изузме из ових мера. Оно што знамо је да ће репортоар убудуће бити пројектован на недељном нивоу, а све зависи од ситуације у земљи и региону, каже директор Јовић.
Упркос ситуацији са короном ансамбл позоришта и ове године побрао је бројне награде на фестивалима, а љубитељи драмске уметности жељно су ишчекивали почетак рада ове установе културе. Подсећамо, због претходно донетих мера, позориште је померило играње представа за 19, уместо 20 сати.
Позориште Бора Станковић отказало је извођење дечије представе ''Чаробњак из Оза'' због тродневне жалости која је проглашена поводом смрти патријарха Иринеја.
Према репертоару представа је требало да буде играна у недељу, 22. новембра у 12 сати у позоришту "Бора Станковић" у Врању.
Купљене улазнице важиће за исту представу која ће на репертоару бити и у децембру месецу, а они који желе могу добити повраћај новца на благајни позоришта.
Очекује се да у току наредне две недеље почну радови на реконструкцији сталне поставке Народног музеја.
Заменица градоначелника Зорица Јовић истиче да је због короне незахвално говорити о роковима за завршетак, али се очекује да у току наредне године радови буду приведени крају.
Јавни позив за израду сталне поставке у згради Пашиног конака, где се налази Народни музеј, је завршен, те ће се ускоро кренути са радовима на реконструкцији.
Реч је углавном о унутрашњим радовима, тако да ће активности на изради поставке моћи да се одвијају и у току зимских месеци.
''Јавни позив се завршио, било је два понуђача, они који су дали најповољније услове ће и реализовати ове радове. Очекујемо сваког тренутка да, након именовања надзора, крену радови. Надамо се да ће то бити у наредне две недеље. Има ту и машинских и електро радова, део грађевинских радова и стална поставка, оно што је нама битно. Ту имамо велику подршку председника, Владе, Министарства културе, тако да смо ми 24 милиона у укупном износу добили од Министарства културе за израду сталне поставке", каже Зорица Јовић, заменица градоначелника.
О роковима за завршетак радова у овом тренутку је незахвално говорити због епидемиолошке ситуације и неизвесности коју са собом носи епидемија корона вируса, али заменица градоначелника каже да се очекује да у току наредне године радови буду приведени крају.
Јовић објашњава:''Велики подухват је пред нама и чини ми се, после реконструкције зграде позоришта, ово је једна од, можда, најбитнијих ставки, након тога нас очекује санација крова зграде Харемлука, већ смо почели са неком припремом. Град је преузео прошле године руковођење овим објектом, тако да је пред нама један период где нас очекују инфаструктурни радови".
Наши суграђани могли су да примете и да је мозаик мапа града код споменика Чика Мити покривена, а разлог је тај што ће се радити њена рестаурација.
''Заштитили смо је од пропадања и од даљег уништавања до пролећа, у међувремену је неопходно да буџетирамо средства, након тога иде јавна набавка за идејно решење како ће изгледати и након тога јавна набавка за извођача тих радова, тако да је то опет један период пред нама, али када знамо који је крајњи циљ лако ћемо доћи до њега", каже Јовић.
Заменица градоначелника истакла је да је у наредном периоду у плану и реконструкција Прибојчићеве куће и да постоји идеја да она са кућом Боре Станковића у будућности чини јединствени комплекс.
Врање је изузетно богато културним споменицима, а у неком претходном периоду врло мало се улагало у инфраструктуру, наглашава Јовићева.
Опширније...
На основу предлога Организационог одбора за обележавање јубилеја 950 година манастира Преподобног Прохора Пчињског, а у сарадњи са Јавним предузећем "Пошта Србије", израђене су и пуштене у оптицај пригодне поштанске марке и коверте са мотивима манастира Преподобног Прохора Пчињског.
Мотиви: на марки – манастир Преподобног Прохора Пчињског; на вињети – Преподобни Прохор Пчињски (фреска, 14. век); на коверту – Преподобни Прохор Пчињски (фреска, 14. век) и Манастир са околином.
Стручна сарадња: Епархија врањска Српске православне цркве.
Графичка реализација издања: Надежда Скочајић, академски графичар.
Позоришне представе, које су на репертоару врањског позоришта, од уторка, 17. новембра до 1. децембра, почињаће у 19 сати, због нових мера које је донела Влада Србије, а којим се ограничава рад установа културе.
Из позоришта поручују да посетиоци долазе пола сата раније, јер улазак у салу неће бити могућ, након што се угасе светла и почне представа.
Ансамбл позоришта „Бора Станковић учествоваће на 13. Фестивалу представа за децу професионалних позоришта Србије „Мали Јоаким“, који се ове године организује у Грачаници.
Од 23. до 28. новембра у Дому културе у Грачаници биће организован Фестивал представа за децу професионалних позоришта Србије „Мали Јоаким.“ Врањско позориште учествује у такмичарском делу фестивала и већ 24. новембра биће на сцени са представом „Чаробњак из Оза“.
Директор позоришта, Ненад Јовић, подсетио је да је ова представа премијерно била изведена на сцени у Врању 29. фебруара ове године. Одмах се видело да је реч о вансеријској представи, деца су била одушевљена, а наша сцена и техника дозволили су да се поигравамо ефектима на сцени. Због тога је био сигуран да ће се ова представа наћи на фестивалу „Мали Јоаким“.
Најмлађи су највернији гледаоци позоришних представа из недеље у недељу, због чега се руководство позоришта одлучило да постави на сцену велику, фестивалску представу „Чаробњак из Оза“, која је била изузетно захтевна у финансијском смислу, али и као глумачки и сценски задатак.
Јовић је истакао да је редитељка представе била Александра Ковачевић, која је доказана у свету режије за дечије представе. Такође, костим је радио неко ко је добио Стеријину награду за костим и сцену, а и публика је препознала квалитет и резултати су дошли сами по себи.
На фестивалу „Мали Јоаким“ додељује се осам награда. Поред Гранд прија за најбољу представу у целини, награде се додељују у категоријама за најбољу режију, сценографију, костим, глумачко остварење, драмски текст и ауторску музику, као и специјалне награде.
„Нове аквизиције Народног музеја Врање 2015-2019“, назив је изложбе ликовних дела савремене уметности, отворене у малој сали Галерије Народног музеја, у оквиру манифестације „Музеји за 10“.
Ради се о делима 23-оје реномираних ликовних стваралаца Србије, која су уз подршку Министарства културе, откупљена за збирку Народног музеја у Врању. Ова дела практично представљају мали пресек онога што је значајно у савременој уметности Србије у овом тренутку.
Мирјана Јовановић, кустос Галерије каже да су прва два рада откупили 2015. године. Од тада до данас откупили су 27 слика, скулптура и инсталација. Прошле године откупили су осам дела од седам уметника која још увек нису пристигла.
Пред посматрачима су углавном уља на платну, али има и скулптура и инсталација, а по први пут је откупљен и један филм, под називом “Један тихи дан“ аутора Милоша Томића.
Мирјана Јовановић каже да су сада изложена и дела Слободанке Ступар, Жељке Момиров, Мрђана Бајића- који је једно дело и поклонио, као и Душан Оташевић, Милоша Ђорђевића, професора Драгана Здравковића, као и Милете Продановића и Габријела Глида који је за своју изложбу у Нишу добио прву „Политикину“ награду.
Иначе, овогодишњи слоган манифестације „Музеји за 10“ је „Музеји за једнакост: разноликост и инклузија“ . Зато је у фоајеу Галерије приређена и изложба радова ученика основне и средње школе „Вуле Антић“ , а непосредни повод је пола века постојања и рада ове образовне установе.
У оквиру манифестације „Музеји за 10“ која се по шести пут организује у Врању, у Галерији народног музеја, отворена је археолошка изложба „Винчанска жена-богиња мајка мит“ ауторке Татјане Трајковић Филиповић . Изложбу је отворио доктор Александар Булатовић, научни сарадник Археолошког института у Београду. Представљена је и монографија која прати изложбу. Посетиоцима је приређена и интересантна модна ревија праисторијске одеће.
Несвакидашња изложба, каква се ретко виђа, посвећена винчанској култури из доба неолита, отворена је у Галерији Народног музеја у Врању. Винчанска култура представља једну од најинтересантнијих тема којој су посебну пажњу поклањали највећи српски археолози. Изложено је 359 фигурина винчанских жена, накит и одећа из доба неолита. Ову изложбу отворио је Александар Булатовић научни сарадник Арехеолошког института у Београду.
Др Александар Булатовић рекао је да винчанска култура представља заједницу људи који су насељавали једну територију у време од 5500. до 4500. године пре наше ере. Поред остатака свакидашњег живота, садржи фигурине жена са полним карактеристикама. Оне су биле централна фигура винчанске културе.
По први пут се простор доњег тока Јужне Мораве са кога потиче винчнска култура, третира као јединствен културни простор, што може да се види на изложеном материјалу.
Аутор изложбе Татјана Трајковић Филиповић наглашава да се археолози деценијама баве питањем функвције фигурина, што до данас није у потпуности откривено. На изложби је представљен и фрагмент домаћинства неолитског човека.
Пратећи део изложбе била је и монографија под називом “Познонеолитска и ранонеолитска фигурална пластика“.
Петар Милојевић докторант на Археолошком институту у Београду, коаутор каже да је монографија дело седам аутора који обрађују материјал са 15 археолошких налазишта из југоисточне и централне Србије, односно са простора доњег тока јужне Мораве.
У оквиру изложбе приређена је и јединствена модна ревија праисторијске одеће, каква се израђивала у доба неолитске заједнице. Ова изложба у оквиру манифестација организована је под покровитељстом Министарства културе и информисања.
НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ
