Култура
“Врањска градска песма као део светског, музичког и фолклорног наслеђа'“ била је тема овогодишњег, другог фестивала организованог у позоришту „Бора Станковић“. Градска већница Зорица Јовић најавила је да ће руководство града истрајати у одлуци да фестивал постане традиционалан и да сачува своју аутентичност. Покровитељ манифестације је Град Врање, уз подршку Министарства културе.
Врањска градска песма уврштена је 2012. године на листу нематеријалних културних добара, што је био поводом покретања фестивала, подсетила је градска већница Зорица Јовић. Градска већница Зорица Јовић изјавила је да је „фестивал покренут на иницијативу градоначелника Слободана Миленковића и градско руководство чврсто је у одлуци да фестивал сачува аутентичност и постане традиционалан. О озбиљности са којом приступају овој манифестацији говоре и резултати које смо као град постигли у области културе.“
О врањској градској песми, као делу светског, музичког и фолклорног наслеђа, током вечери говорили су новинар РТС-а Драган Стојановић и композитор Раде Радивојевић.
Композитор Раде Радивојевић оценио је да врањску градску песми карактерише дерт- јака емоција, да је текст животни и осликава љубав, радост и патњу а мелодија је широка. Радивојевић је изнео предлог да се у Врању оформи фестивал, са песмама чији ће композитори бити инспирисани врањским мелосом. На тај начин би врањским градским песмама био удахнут нови живот. Новинар Драган Стојановић истакао је да врањске песме чувају језик, традицију, богату нематеријалну баштину овог краја, и тако опстају одупирући се новом времену. То је и тренутак да се подсетимо нашег Боре, да застанемо и да ослушнемо.
У музичком делу програма наступили су солисти Ивана Тасић и Бранимир Стошић Каце, уз музичку пратњу солиста и инструменталиста, Слободана Јовановића на хармоници и кавалисте Далибора Младеновића и КУД "Севдах". Током вечери приказан је и краткометражни филм под називом "Врање има душу", праћен аутентичним гласом песмопојке Стане Аврамовић Караминге. А Врањанци су својим присуством показали да врањска градска песма има укорењену традицију.
Покровитељ фестивала је Град Врање, уз подршку Министарства културе.
Градоначелник Слободан Миленковић гостујући у јутарњем програму наше телевизије најавио је да ће монтирање биоскопског пројектора у згради Позоришта започети 4. марта, тако да Врањанци чари биоскопске пројекције могу очекивати врло брзо.
Биоскоп је Врању недостајао свих претходних година и многи су се помирили са тим да никада неће бити у могућности да гледају филмове на биоскопском платну у нашем граду. Међутим, лепа вест је да се то ипак догађа. Врање, коначно, после више деценија добија свој савремено опремљен биоскоп.
''Екслузивно најављујем да монтажа биоскопског пројектора почиње 4. марта. Све процедуре су завршене. Увезена је софистицирана опрема из Америке, ради се о 3Д пројектору. Сама монтажа ће трајати десетак дана. Након тога може се рећи да је Врање коначно добило биоскоп. Осећај и ужитак који се има када се филм гледа у биоскопу је нешто посебно и то је нешто што је недостајало нашем граду. Желим да се захвалим Филмском центру Србије зато што је одобрио средства за пројекат којим смо аплицирали у износу од 11,7 милиона динара. Трудимо се да обезбедимо средства за многе капиталне и вредне ствари од стране државе како бисмо што мање оптеретили наш буџет. Један од тих пројеката који је био потребан нашем граду је биоскоп. Драго ми је што ће наши суграђани сада имати прилику да уживају у биоскопским пројекцијама'', каже Слободан Миленковић, градоначелник.
Још увек се не зна који филм ће бити премијерно приказан на биоскопском платну, каже градоначелник али је свакако најважније да ће биоскоп бити доступан свим генерацијама Врањанаца али и људима који пролазе кроз наш град.
Друге вечери фестивала ''Врањска градска песма'' наступили су вокални солисти Мерима Његомир, Данка Стојиљковић, Ивана Тасић, Бранимир Стошића Каце, Слободан Јовановић Цоби и Тијана Вучковић уз пратњу Народног оркестра РТС-а под управом Владе Пановића.
У концерту посвећеном врањској песми као нематеријалном добру које се налази на листи УНЕСКА Врањанци су друге вечери фестивала уживали преко сат времена. Низале су се врањске градске песме ''попут најлепших бисера'', а вокални солисти сложни су да је изворна врањска песма део српског идентитета и да као таква треба да се чује и ван граница наше земље.
Говорећи о фестивалу и врањској градској песми у изјави за РТВ Врање Мерима Његомир је истакла да се нада да ће фестивал прећи у традицију. ''Свака врањанска песма је права севдалинка, пева о љубави, души, свему ономе што чини човеков живот, посебна је, не може се упоредити ни са једном другом песмом, има своју особеност у музици, текстовима и свему осталом. Сви велики певачи су се огледали у врањској песми, ту се видело да ли неко зна или не зна да пева, ко није био сигуран он није могао ни да се ухвати у коштац са врањском градском песмом, '' изјавила је Мерима Његомир.
Вокална солисткиња Данка Стојиљковић истакла је да лепота врањске песме треба да се чује не само у Врању, већ у целој земљи и ван ње: ''Ја када сам почињала да певам, почињала сам врањском песмом, иако ја нисам Врањанка, али она одговара мом сензибилитету, тако да се радо одазивам позивима организатора и надам се да ће овај фестивал постати традиција. Млади људи, вокални солисти, треба да се баве врањском песмом, јер једино тако можемо да сачувамо идентитет,'' нагласила је Данка Стојиљковић.
Бранимир Стошић Каце, вокални солиста, један од заговорника организације оваквог фестивала каже да сама идеја постоји више од 20 година, али како каже: ''У Врање неје кад ти 'оћеш, него кад оно 'оће.'' Он додаје да је овај фестивал нешто чиме Врање може да се поноси и истиче велику подршку локалне власти у самој организацији. ''Надам се да ће у неким будућим годинaма овај фестивал да превазиђе локалне и оквире наше земље.''
Вокална солисткиња Ивана Тасић, такође један од чувара старог врањског мелоса, додаје да су реакције на фестивал јако позитивне. ''Оно што је најбоље у читавој овој причи је што се фестивал одржава и ове године, дакле, континуитет и трудићемо се да то сачувамо. Најбитније је да на овај начин ми афирмишемо врањску градску песму која треба да добије још значајније место на музичкој сцени наше земље. Ми ћемо се потрудити да својим интерпретацијама допринесемо афирмацији врањске песме,'' рекла је Ивана Тасић.
Слободан Јовановић Цоби, вокални солиста и виртуоз на хармоници, подсетио је да они као вокални солисти имају задатак да одрже врањску градску песму, али и да треба да се додатно ради са младим људима који се баве музиком: ''Треба иза себе да оставимо млади нараштај који ће певати и неговати врањску градску песму.''
Градска већница, Зорица Јовић каже да је задовољна како је фестивал протекао и да се већ размишља о организацији наредног и то са идејом обогаћења програма како би сам фестивал дуже трајао.
На крају концерта сви извођачи изашли су на сцену и заједно отпевали песму ''Русе косе.''
Врањанци су у празнику врањске песме видно уживали, а подсећамо да је организацију фестивала подржао Град Врање, али и Министарство културе Републике Србије.
Директан пренос фестивала наши суграђани могли су да прате на каналу РТВ Врање.
Други фестивал ''Врањска градска песма'' завршен је концертом вокалних солиста Мериме Његомир, Данке Стојиљковић, Иване Тасић, Бранимира Стошића Кацета, Слободана Јовановића Цобија и Тијане Вучковић, који су наступили уз пратњу Народног оркестра РТС-а под управом Владе Пановића.
Говорећи о фестивалу и врањској градској песми у изјави за РТВ Врање Мерима Његомир је истакла да се нада да ће фестивал прећи у традицију. ''Свака врањанска песма је права севдалинка, пева о љубави, души, свему ономе што чини човеков живот, посебна је, не може се упоредити ни са једном другом песмом, има своју особеност у музици, текстовима и свему осталом. Сви велики певачи су се огледали у врањској песми, ту се видело да ли неко зна или не зна да пева, ко није био сигуран он није могао ни да се ухвати у коштац са врањском градском песмом, '' изјавила је Мерима Његомир.
Вокална солисткиња Данка Стојиљковић истакла је да лепота врањске песме треба да се чује не само у Врању, већ у целој земљи и ван ње: ''Ја када сам почињала да певам, почињала сам врањском песмом, иако ја нисам Врањанка, али она одговара мом сензибилитету, тако да се радо одазивам позивима организатора и надам се да ће овај фестивал постати традиција. Млади људи, вокални солисти, треба да се баве врањском песмом, јер једино тако можемо да сачувамо идентитет,'' нагласила је Данка Стојиљковић.
Бранимир Стошић Каце, вокални солиста, један од заговорника организације оваквог фестивала каже да сама идеја постоји више од 20 година, али како каже: ''У Врање неје кад ти 'оћеш, него кад оно 'оће.'' Он додаје да је овај фестивал нешто чиме Врање може да се поноси и истиче велику подршку локалне власти у самој организацији. ''Надам се да ће у неким будућим годинима овај фестивал да превазиђе локалне и оквире наше земље.''
Вокална солисткиња Ивана Тасић, такође један од чувара старог врањског мелоса, додаје да су реакције на фестивал јако позитивне. ''Оно што је најбоље у читавој овој причи је што се фестивал одржава и ове године, дакле, континуитет и трудићемо се да то сачувамо. Најбитније је да на овај начин ми афирмишемо врањску градску песму која треба да добије још значајније место на музичкој сцени наше земље. Ми ћемо се потрудити да својим интерпретацијама допринесемо афирмацији врањске песме,'' рекла је Ивана Тасић.
Слободан Јовановић Цоби, вокални солиста и виртуоз на хармоници, подсетио је да они као вокални солисти имају задатак да одрже врањску градску песму, али и да треба да се додатно ради са младим људима који се баве музиком: ''Треба иза себе да оставимо млади нараштај који ће певати и неговати врањску градску песму.''
Градска већница, Зорица Јовић каже да је задовољна како је фестивал протекао и да се већ размишља о организацији наредног и то са идејом обогаћења програма како би сам фестивал дуже трајао.
Врањанци су у празнику врањске песме видно уживали, а подсећамо да је организацију фестивала подржао Град Врање, али и Министарство културе Републике Србије.
Директан пренос фестивала наши суграђани могли су да прате на каналу РТВ Врање.
"Чврсти смо у одлуци да фестивал "Врањска градска песма" постане традиција и да сачува аутентичност" истакла је градска већница Зорица Јовић која је у позоришту "Бора Станковић", отворила фестивал са темом "Врањска градска песма - део светског, музичког и фолклорног наслеђа''. Дерт, јака емоција, текст у коме се преплићу љубав, радост и патња, уз тиху достојанствену мелодију, без много ритма - то је одлика врањске градске песме, оцена је композитора Радета Радивојевића, рођеног у Врању. Пред градским званичницима и бројном публиком изнео је предлог да у граду буде зачет фестивал са песмама које су инспирисане врањским мелосом. То би био начин да се тој песми удахне нови живот, рекао је Радивојевић. У програму, који је водио новинар Драган Стојановић, наступили су солисти Ивана Тасић и Бранимир Стошић Каце, уз музичку пратњу солиста и инструменталиста, Слободана Јовановића на хармоници и кавалисте Далибора Младеновића и КУД "Севдах". Током вечери приказан је и краткометражни филм под називом "Врање има душу", праћен аутентичним гласом песмопојке Стане Аврамовић Караминге. У суботу, другог дана фестивала, биће одржано концертно вече на коме ће, уз пратњу Народног оркестра РТС-а, под управом Владе Пановића, наступити вокални солисти Мерима Његомир, Данка Стојиљковић, Бранимир Стошић Каце, Ивана Тасић, Слободан Јовановић и Тијана Вучковић. Фестивал ,,Врањска градска песма'' део је активности Града Врања у оквиру Мреже креативних градова УНЕСКО. Покровитељ манифестације је Град Врање, уз подршку Министарства културе . Радио телевизија Врање директно ће преносити и друго фестивалско вече са почетком од 20 сати.
Опширније...
Врање ће вечерас и сутра бити домаћин фестивала „Врањска градска песма“ који се под покровитељством града одржава другу годину за редом. Прво вече резервисано је за наступ врањских вокалних солиста, а друго ће обележити песмом Мерима Његомир, Данка Стојиљковић и врањски певачи. Фестивал се одржава у сали позоришта са почетком у 20 сати. Радио телевизија Врање директно ће преносити ток фестивала.
Прво вече ће бити програмско. Тема овогодишњег фестивала је „Врањска градска песма део светског музичког и културног наслеђа".
"Кроз програм ће нас водити Раде Радивојевић и Драган Стојановић. У току вечери ће наступити Ивана Тасић. Бранимир Стошић, Слободан Јовановић и Далибор Младеновић. Биће то једна ретроспектива врањске градске песме на наш начин. Припремљен је и краћи филм", рекла је Зорица Јовић, градска већница.
Друго вече је концертно и резервисано за естрадне уметнике Мериму Његомир и Данку Стојиљковић и домаће извођаче.
"Друге вечери ће наступити Мерима Његомир, која је врхунски познавалац врањске градске песме, Данка Стојиљковић, врањски солисти и међу њима млада Ивана Вучковић", додала је већница Јовић.
Град посебну пажњу поклања овом фестивалу јер смо по градској песми специфични и препознатљиви, каже већница Јовић. Многи музички стручњаци и уметници из земље и иностранства се годинама баве врањском градском песмом, зато је важно да се фестивал одржи, обогати садржајима и прошири учешћем најмлађих. За то имамо и подршку Министарства културе, али и Министарства спољних послова које нам је веза са УНЕСКО-м
"Веома смо поносни на овај фестивал. Врањска градска песма од раније има статус нематеријалног културног блага што се тиче Србије, међутим она је и део активности које град реализује у оквиру мреже креативних градова при УНЕСК-у", истакла је већница.
Фестивал се одржава у позоришту „Бора Станковић“ са почетком од 20 сати. Улаз је бесплатан. Радио телевизија Врање уживо ће преносити обе вечери фестивала.
Млади врањски песник Стеван Милошевић добио је чак три значајна признања у овом месецу. Сва три су награда за његове сонете, које је, како каже, почео да пише тек прошле године.
За ''Сонет Богородици'' награда је песнику Стевану Милошевићу стигла из Бања Луке, док је за скуп љубавних сонета добио књижевну награду у Мркоњић Граду. Треће признање стигло је из Крушевца, такође за љубавни, ''Безболни сонет.''
''Веома ми је драго што су сонети отворили ову годину, ја волим сонете, почетком прошле године сам кренуо са писањем истих и драго ми је што их је стручни жири препознао и у Бања Луци и у Мркоњић Граду и у Крушевцу. Сонети могу да се баве било чиме, ови које сам ја писао се баве љубављу као вечитим питањем сваког човека, али и духовношћу, један од њих је посвећен Богородици, а исти је и освојио друго место у Бања Луци, а ови остали су били љубавни.''
Милошевић каже да док пише не размишља о потенцијалним наградама, али свака коју добије ствара нову радост и потврђује да је оно што ради добро. Најављује и збирку песама за одрасле под називом ''Поетска микрофонија'' за коју је већ добио рецензије академика Матије Бећковића и Благоја Баковића.
''Поетска микрофонија има у себи око 35 песама, сасвим довољно за збирку, не треба претеривати. Када ће она угледати светлост дана, заиста не знам, преговарам са неким издавачима, али оно што мене посебно радује око ове збирке је да су о њој заиста писали наши велики уметници, песници, почевши од Матије Бећковића, који је искрено написао оно што је написао у вези те збирке, а ту је и Благоје Баковић.''
Стеван Милошевић јавности је познат, пре свега, као песник за децу, а овога пута решио је да и одраслима дарује збирку песама. У новој збирци наћи ће се мисаона, духовна, љубавна, али и родољубива поезија.
Изложбом у Дому културе у Бујановцу почело је обележавање 950 година постојања манастира Свети Прохор Пчињски.
Поштоваоци духовности биће у прилици да током недеље погледају неколико десетина икона, реликвија манастирских рукописа.
Иначе током читаве године у целој Србији и иностранству низом манифестација биће указивано на изузетан значај који ова светиња има за православље и државу Србију.
Меморијална рестроспективна изложба „Трагови у бескрају“,посвећена врањском сликару Горану Станковићу, отворена је у Галерији Народног Универзитета. Представља његово стваралаштво од прве изложбе 1985. године у дворишту Прибојчићеве куће, до слика насталих 2018. године.
Постхумна изложба слика Врањанца Горана Станковића, дугогодишњег управника Галерије Народног Универзитета подсетила је на његов стваралашки пут на Факултету примењених уметности у Београду, где је завршио индустријски дизајн у класи професора Богољуба Теофановића. Једноставност његовог стваралаштва, где је тежио да једним јединим потезом искаже своју ликовну идеју, расположење и поетику.
Ликовни сарадник Галерије, Дина Томић подсетила је да је Горан Станковић последњу изложбу приредио 2015. године. Припремао се за ретроспективну изложбу а сада је пред нама његова постхумна ретроспективна изложба радова насталих од прве изложбе 1985. године у дворишту Прибојчићеве куће, до оних насталих 2018. године. Станковићеве слике су експресионистичке, грађене жестоким гестом у једном даху, у јаким ритмовима. Изложбу је отворио близак пријатељ овог сликара Жикица Димитријевић, писац и песник.
Жикица Димитријевић из Удружења књижевника Врања и близак пријатељ Станковића, истакао је да је овај сликар досегао савршенство у једноставности. Да гледајући ове његове трагове, он нас може да посматра некуд из бескраја. На сваке две године оваква изложба биће бијенална са радовима стваралаца потеклих из Ликовне радионице коју су покренули он и његова супруга, сликарка Весна Маринковић Станковић. Биће то прилика да млади ствараоци поникли у Ликовној радионици буду представљени јавности, као и они који су већ пронашли свој сликарски израз и остварили се као уметници.
Сликарка Весна Маринковић Станковић истакла је да уколико би поредили сликарство и књижевност, Горанов сликарски израз био би најближи Хаику поезији. Његовог стваралаштва карактерише једноставност, јер је тежио да пронађе тај један, једини потез четке, којим ће да искаже своју ликовну идеју, расположење и поетику.
Сензибилно и страствено, Станковић је својом палетом оставио трагове у бескрају.
У Дому културе у Бујановцу отворена је изложба под називом ''Духовно и културно благо манастира Преподобног Прохора Пчињског'' и промовисано фототипско издање монографије ''Манастир Светог Оца Прохора Пчињског. На овај начин почело је и обележавање великог јубилеја, 950 година манастира Преподобног Прохора. У току целе године биће организован низ манифестација поводом значајне годишњице.
НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ
