Култура
Вечерас у великоj сали Галериjе Народног музеjа у Врању у 19 часова биће отворена групна изложба слика и скулптура под називом „Стања”.
Отварање изложбе омогућено jе уредбом Владе Србиjе о раду институциjа културе да се у затвореном простору могу наћи наjвише до 10 особа поштуjући мере заштите, наводе из Галериjе Народног музеjа.
Изложба ће бити отворена до 25. августа. Због постоjећег епидемиолошког стања, радно време Галериjе Народног музеjа организовано jе на следећи начин: у понедељак Галерија је затворена за посетиоце, од уторка до петка отворена је у времену од 8 до 11 и од 17 до 20 сати, а у дане викенда од 10 до 14 сати.
Библиотека Бора Станковић очекује око 1500 нових наслова који ће обогатити библиотечки фонд. Кажу да су ових дана најчитанији трилери, а да деца читају лектиру.
У ситуацији када се боримо са корона вирусом сви су свој рад прилагодили новонасталој ситуацији. У библиотеци Бора Станковић поштују се све мере заштите.
Још увек не пуштамо читаоце у фонд. Књиге које враћају морају да одстоје одређено време, да би могле опет да се користе, из предострожности, али имамо доста књига које могу да виде и изаберу, а ако траже неки конкретан наслов колегинице ће им пронаћи то. Потшују се све мере заштите, мерење температуре, дезинфекција, а једном недељно се простор дезинфикује, каже Александра Антић, библиотекарка.
Од наслова највише се траже трилери, шведска и италијанска књижевност. Од нових наслова наших аутора Антићева препоручује Срђана Ваљаревића и књигу ''Комо'', као и Милана Ст. Протића и наслов ''Земља Виљема Тела.'' Међу новим издањима нашли су се ''Фантом из опере'' и ''Тајне славних Срба.'' Најмлађи чланови библиотеке читају лектиру, а поново су актуелни и сви делови Хари Потера.
Александра Антић додаје да је читање лек за душу у свако време, а посебно сада када смо свакодневно затрпани негативним информацијама.
Треба променити мисли, бавити се неким хобијем, спортом, читати, као и у свако време, не само у време короне, а сада посебно, како бисмо сачували своје психичко здравље и што мање оштећени изашли из свега овога, каже Антићева.
Очекује се да ових дана стигне око 1500 нових наслова из Народне библиотеке.
Награда Златно перо коју додељује Српско лекарско друштво ове године отишла је у руке докторке Марине Ј. Јањић за монографију ''Пуне руке живота – гинекологија и акушерство Врања у матици времена''. Ова награда додељује се годишње аутору најбољег научног рада у историји српске медицине.
Докторка Јањић специјалиста је гинекологије и акушерства, а награђену монографију издала је прошле године.
''Монографија ''Пуне руке живота'' отргла је од заборава многе догађаје и људе, а како су истакли стручњаци пуна је фактографских чињеница, те ће допринети проучавању медицине, гинекологије и акушерства, али и историји завичајне медицине.
Примаријус доктор Марина Ј. Јањић истакла је да је циљ монографије да прикаже развој гинеколошко-акушерске мисли и праксе у врањском крају од немањићког времена до данашњих дана.
"Ова књига је настала из потребе да се сачува од заборава, као драгоцено искуство, све оно што су самопрегорно генерације лекара - гинеколога-акушера, неонатолога, бабица и немедицинског кадра у врањској гинекологији чинили, "дочекујући" нове Врањанце и Врањанке, радујући се њиховом првом плачу," истакла је докторка Јањић на промоцији ове монографије.
''Сматрам да је ово начин и да им одам признање и захвалност, јер су они део свог живота уградили у развој овог Одељења поштовањем прошлости, претходника и учитеља, такође сматрам да моја професија обезбеђује себи будућност'', изјавила је прим. др Марина Ј. Јањић, ауторка.
Докторка Марина Ј. Јањић рођена је у Владичином Хану, основну и средњу школу завршила је у Врању, а Медицински факултет у Нишу, где је завршила и магистарске студије. Специјалистичке студије гинекологије и акушерства завршила је 2000. године, од када ради на Одељењу за гинекологију и акушерство врањске болнице. Има звање примаријуса.
Поред лекарске праксе бави се научно-истраживачким радом и историјом књижевности.
Опредељен за модерно, али увек ослоњен на предање, признати српски песник и приповедач, Благоје Савић, који живи и ради у Врању већ две деценије, припрема нову збирку песама. Савић је гостујући у програму Радио телевизије Врање говорио и о раду Удружења књижевника Врања чији је члан . До сада је објавио десетак запажених издања, а под називом „Закључај прах“ и збирку изабраних песама. У Удружењу књижевника Врања ради на афирмацији писаца чија дела још увек нису објављена.
Кроз стихове трага за сопственом мером и усмерава критички израз ка лошој стварности, стоји у рецензији Савићеве збирке песама „Два ваздуха“, изашлој прошле године у издању Удружења књижевника Врања. Песничка душа никада не мирује и онај ко се озбиљно посветио поезији нема му повратка, каже Савић потврђујући да припрема нову збирку.
''Имам неколико рукописа, али се то стално мења, то је врење у песнику. Док збирка не буде савршена, песник не дозвољава да стихови остану онакви какви су првобитно настали. Има и песника који се љуте и тешко пристају да нешто промене, али када пристану на промену, после протока времена су задовољни,'' објашњава Благоје Савић.
Као афирмисани песник, али и као професор књижевности, Благоје Савић ради на едукацији млађих стваралаца у Удружењу књижевника Врања.
''Ако рукопис има неку вредност, онда вреди радити на њему даље. Ту су чланови овог удружења који усмеравају ствараоца, дају предлоге и примедбе, имају контакте са писцима са којима сарађују и који такође помажу. И многи велики писци дају колегама рукописе да их прочитају и процене, па и око самих наслова су се водиле праве битке, јер је и назив дела веома важан,'' каже Савић.
Поезија Благоја Савића препознатљива је по аутентичном лирском изразу, „који чини маркантни репер у савременом српском песништву” оцена је Миљурка Вукадиновића једног од рецензената његове збирке песама „Два ваздуха“.
Млада песникиња Теодора Илић из Владичиног Хана ,од јесени гиманзијалка у Врању , од самих почетака књижевног стваралаштва привлачи пажњу јавности.
Прву књигу издала је са свега 12 година, а недавно је из штампе изашла њена друга књига „Жубор јужних рима“.
Теодора чита део родољубиве песме „Оловко не ћути“.
Песма „Оловко не ћути“ из родољубивог је опуса у новој књизи Теодоре Илић. Занимљиво је да управо ова тема заокупља пажњу младе песникиње, чиме се и на тај начин издваја у својој генерацији.
Теодора Илић сматра да сваки човек у једном тренутку мора да препозна родољубље у себи. Тај тренутак је код ње наступио веома рано и најчешће пише песме на ту тему, али и на дијалекту који се, каже, често користи у подсмешљивом маниру.
Теодора Илић је вишеструко награђивана песникиња.
Њена поезија је зрела, а њен таленат препознат у стручним круговима.
Ипак, она пуно ради на свом образовању, доста чита, али и ослушкује препоруке признатих српских песника са којима се среће на такмичењима и књижевним колонијама.
Теодора Илић каже да ће се руководити и препорукама угледних песника да не пише на задате теме, већ пре свега о ономе што њу интересује и привлачи.
А писање на дијалекту остаје њена велика љубав јер, сматра да морамо да чувамо и негујемо ову особеност нашег језика која представља право богатство.
Опширније...
Родна кућа Преподобног Јустина врањског и ћелијског биће оплемењена насликаном представом овог светитеља. На изради мурала ради доказани млади уметник Стефан Стојановић Слеш, чији је таленат препознала и наша епархија.
Родна кућа Преподобног Јустина врањског и ћелијског ускоро ће на свом зиду имати слику овог светитеља на месту где је до недавно било платно са представом свеца. Први пут један овакав мурал ради Стефан Стојановић Слеш, уметник из Врања. Каже да је за њега позив да ослика зид куће оца Јустина једна врста признања, да оно што ради ради добро и да то има смисла, а са друге стране одговорност и његовом раду даје нову димензију и тежину.
-Ово је први пројекта који радим овог типа и то све даје додатну тежину. Радио сам кроз неке школске активности на факултету иконе, али не на овај начин и не спрејевима што даје нову димензију и тежину да то све буде како треба. Заправо се сам процес сликања иконе разликује од цртања графита уз то неко подсликавање, које ја овде немам, и спрејеви не дозвољавају да се подсликава него морају да се некако варају те неке боје да би на крају изгледало тако како јесте, каже Стефан Стојановић, Слеш, уметник:
Каже да није сигуран када ће мурал бити готов. ''Не желим да јурим време, важно је да то буде како треба и у своје време, ја у овоме уживам и тако ћу радити, па када завршим,'' каже Слеш.
-Многи мисле да црква не иде у корак са временом, али ово је показатељ да није тако и овде на овом месту раније је било платно које је било приковано ексерима и које је пре две три године почело да бледи и онда смо дошли на идеју да урадимо овакав мурал јер је много дуготрајнији и лепше изгледа са једне стране, а са друге да подржимо младе људе који заиста умеју да раде овакве ствари, па и сам владика је видео манастир Грачаницу који је насликао Стефан и одлучио се на један овакав корак и ето имамо ту срећу да имамо човека као што је Стефан и верујем да ће ово заиста бити лепо и да неће бити једина ствар око које ће он сарађивати са нама, каже Стеван Милошевић из Јустинове омладине.
Милошевић додаје да је за израду мурала млади уметник прихватио да епархија набави неопходан материјал и опрему за осликавање, а сам његов рад је поклон Свеправославном центру.
Слеш планира да у наредном периоду својим муралима оплемени још неке локације у граду.
Услед актуелне епидемиолошке ситуације и у циљу спречавања ширења заразе вирусом Ковид 19, организациони одбор манифестације „Власинско лето“ општине Сурдулица донело је одлуку о одлагању предтакмичења трубачких оркестара југоисточне Србије за 35. "Власинско лето".
Власинско лето је традиционална манифестација која већ 35 година слави аутентичност трубе и песме.
Многи кажу да, откако су на снази појачане мере заштите од корона вируса, дане углавном проводе читајући, у свом дворишту или на тераси. У градској библиотеци истичу да су у летњим месецима најчитанији трилери.
Врањска Библиотека у данима појачане заштите од корона вируса има мање посетилаца него обично, а рад су прилагодили новонасталој ситуацији.
Љубитељи књига не могу да прошетају између полица, већ књиге траже на издвојеном пулту, директно од библиотекара. Након враћања књиге стоје два дана у посебној просторији пре него што опет буду дате на читање.
Најчитанија је лектира међу млађима, а на позајмном одељењу за одрасле, трилери.
На Дечјем одељењу се највише чита лектира, изненађујуће, јер само што се завршила школска година, али деца убедљиво сада највише читају лектиру. Што се тиче Позајмног одељења за одрасле, ту се углавном читају трилери, Патерсон, Кобен, Несбе, Розенфелд, скандинавска књиженост, Орвел, каже Александра Антић, библиотека Бора Станковић Врање.
С обзиром да је епидемиолошка ситуација у граду погоршана, библиотека је прилагодила рад новонасталој ситуацији.
Не пуштамо кориснике у фонд, не иду међу полице, што некима пада баш тешко и јесте мало незгодно, али у складу са ситуацијом трудимо се колико год можемо да изађемо у сусрет. Имамо у холу две витрине и књиге које стоје у полици за избор. Ако траже неко конкретно дело, библиотекари ће им то наћи. После враћања, књиге се одлажу на једно место и стоје два дана и тек после тога могу да се поново издају на читање, додаје библиотекарка Антић.
У читаоници библиотеке може да буде истовремено пет корисника.
У току је и откуп књига, тако да ће ускоро у врањску библиотеку стићи нова издања из 2019. године.
Млада песникиња Теодора Илић из Владичиног Хана издала је другу књигу поезије под називом „Жубор јужних рима“. Теодора пише о љубави, срећи, одрастању, али највише о родољубљу. Инспирисана је својим крајем, домовином и значајан део у књизи заузимају песме на дијалекту. Основна школа „Свети Сава“, чији је Теодора ученик, помогла је да књига угледа светлост дана.
Било је материјала за више од једне књиге, каже Теодора. Мисли да је друга књига боља, озбиљнија и по питању квалитета песама, али и по визуелном изгледу. У томе су јој помогли пријатељи, малади уметници, које је прошле године упознала на Крфу на наградном путовању након победе на лиетрарном конкурсу Српске православне цркве.
"Моја прва књига носила је назив по једној песми из књиге која је била баш значајна за моје тадашње писање. Сада сам одлучила да нова књига носи назив по мом родном крају, јер сам велики локал патриота и зато што ће у књизи бити песме на дијалекту које су јако важне. Оне су у првом поглављу, јер „Жубор јужних рима“ не би био довољно јужан без песама на дијалекту“ , каже млада Теодора Илић.
Да се ради о изузетном таленту потврдили су у рецензији познати писци попут Недељка Попадића, Власте Ценића, Стевана Милошевића и Виолете Јовић. Директор школе „Свети Сава“ Драган Димитријевић, која је помогла издавање обе књиге, поносан је на Теодорин успех и чињеницу да је њен таленат препознат на време и да су наставници и сви који су могли да помогну, настојали да само напредује.
„На основу тумачења о књизи које је дао Недељко Попадић, један од најпознатијих дечјих песника тренутно у Србији, и других рецензената, ради се о једној невероватно добро осмишљеној збирци песама у којој је девојчица превазишла године старости. Поносни смо на њу, првенствено као колектив. Наши наставници умеју да уоче таленат код деце, негујемо то и увек желимо да помогнемо колико смо у могућности“, објашњава директор Драган Димитријевић.
Наставница српског језика и књижевности Оливера Костић радила је са Теодором и на овој и на претходној књизи. „Види се напредак и зрелост. Многи неће веровати да је ово писала четрнаестогодишња девојчица“, каже наставница.
„Књига је другачија, зрелија, озбиљнија. Теодора каже да су јој најдраже родољубиве песме. Дорасла је родољубљу и разумевању тога, па самим тим су те песме најбројније у књизи“, појашњава Костићева.
Промоција Теодорине друге збирке песама одржана је у Културном центру у Владичином Хану. Сада „Жубор јужних рима“ наставља да жубори у свом правцу.
Представом ,,Ружа, увела" у дворишту Музеј куће ,,Боре Станковића’’, ансамбл врањског театра завршиће вечерас овогодишњу позоришну сезону.
Драматизација је урађена по мотивима Станковићеве приповетке ,,Увела ружа".
Вишеструко награђивану представу врањског ансамбла режирао је Милан Нешковић, који је радио и сценографију, док је за израду костима била задужена Ивана Младеновић.
Почетак је заказан за 20 сати, а улаз је бесплатан.
НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ
