Култура
Премијера представе ''Црна птица'', рађене по истоименом роману драматуршкиње Александре Јовановић биће у уторак, на Видовдан, у позоришту Бора Станковић са почетком у 20 сати. На овој представи радио је тим младих људи, почев од саме ауторке романа, преко редитељке, композиторке, до младих глумаца из престонице. У представи играју и чланови врањског позоришног ансамбла Жетица Дејановић, Крстина Јањић Стојановић и Михајло Стојковић.
Представа ''Црна птица'' право је освежење за позоришни живот града Врања, јер до сада није било пуно комада који се баве младима. Ипак, како истичу из ансамбла, реч је о комаду за све узрасте, од 7 до 77 година.
''О томе да се постави ''Црна птица'' није било дилеме одмах након читања романа. Она је настала најпре као дипломски сценарио Александре Јовановић на Факултету драмских уметности и онда је Александра написала роман ''Црна птица'' који је доживео велики успех и код публике и код стручне јавности. Прва идеја била је да то буде дечја представа, али одмах након читања није било дилеме да ће бити на вечерњој сцени", каже уметнички директор Бојан Јовановић.
''Мени је битно, као и за позориште, да следимо дугогодишњу пословну политику да афирмишемо младе и образоване људе и отварамо врата за њих", додаје Ненад Јовић, директор позоришта.
Главна јунакиња овог романа и представе је дванаестогодишња девојчица Жеља, која чезне да још једном сретне свог оца који је настрадао. Прича се бави врло важним темама на специфичан начин и носи јаку поруку за све, од тинејџера до родитеља и шире јавности.
''Врло брзо се родила идеја о експлоатацији текста који је сада, чини ми се, на свим фронтовима. Ова идеја је, пре свега, била уобличена у филмски сценарио, затим у роман и сада је настала драматизација романа, рађена је и монодрама на фестивалу Змајеве дечје игре у Новом Саду. Надала сам се да ће допрети до што већег броја људи у било ком облику", каже ауторка Александра Јовановић.
Режију ''Црне птице'' потписује млада Врањанка Марија Младеновић, док је музику компоновала, такође, Врањанка Николија Здравковић. Глумачку екипу чини део врањског ансамбла и троје младих глумаца из Београда.
''Мени је драго што је дипломска представа и круна студирања баш у родном граду. Волела бих да вам будемо досадне колико ћете нас гледати у Врању", каже редитељка Марија Младеновић.
''Било ми је врло занимљиво и инспиративно да се присећам како сам изгледала, како сам се понашала, да посматрам другу децу у околини, исто тако док сам читала роман врло је Александра то живописно описала, тако да ми је она дала већ неке упуте како да градим лик", истиче глумица Јована Берић.
''Мислим да смо јако лепо радили и да нам је свима драго што смо део овог пројекта", каже глумац Никола Мијатовић.
''Једва чекам како ће људи реаговати на овај комад зато што се бави великом темом на један јако чудан начин", додаје Филип Хајдуковић.
"Њихова енергија, текст, Маријина режија и оно што смо ми као домаћини донели чини сјајан пакетић", истиче глумица врањског театра Кристина Јањић.
''Заиста смо лепо сарађивали, бајковита поучна прича за све узрасте. Лако и лепо је било радити", каже Жетица Дејановић.
''Мислим да смо направили озбиљну представу и један приручник и за младе и за родитеље", наглашава Михајло Стојковић.
Књига ''Црна птица'' докторанткиње драматургије Александре Јовановић вишеструко је награђивана, а уврштена је и међу 200 најбољих књига за децу на свету.
Ово ће бити последња премијера позоришта Бора Станковић у овој сезони, а прва реприза ''Црне птице'' је већ у среду, 29. јуна у 20 сати.
Кристина Јањић Стојановић, глумица позоришта Бора Станковић добитница је награде ''Златна фибула'' за најбоље глумачко остварење фестивала Виминациум фест, који је одржан у Пожаревцу.
Врањска глумица награду је добила за улогу Касандре – Ифигеније у представи ''Окамењено море'' којом се ансамбл представио на фестивалу.
Треће фестивалске вечери Виминациум фест Митови стари и нови Позориште "Бора Станковић" из Врања представило се публици представом "Окамењено море" по тексту Велимира Лукића у режији Стевана Бодроже. Жири публике је за глумицу вечери прогласио Kристину Јањић Стојановић.
Награда за најбоље глумачко остварење стигла је последњег дана Фестивала.
Виминациум фест - митови стари и нови ове године од 21. до 27. јуна на простору археолошког парка Виминациум. Фестивал организују град Пожаревац Центар за културу и Археолошки парк Виминациум
У јединственом амбијенту археолошког парка Виминациум одугране су представе:
Три мускетара - Позориште младих из Новог Сада, Kод вечите славине - СНП - Нови Сад и Центар за развој визуелне културе, Југославија, моја отаџбина - Гледалишче Kопер, Позориште Приједор и Фондација Фриедрицх Еберт Стифтунг, Окамењено срце - Позориште "Бора Станковић", Врање. Kаштел у језеру - Народно позориште Сомбор и Заљубљени шекспир - Београдско драмско позориште
Циљ је да фестивал полако заузме место најпрестижнијих у региону. У част награђених 27. јуна наступиће Belgrade Dixieland Orchestra.
Подсећамо, у суботу, 25.јуна, глумачка екипа позоришта Бора Станковић из Врања доживела је саобраћајну незгоду враћајући се са фестивала Виминациум.Саобраћајка се десила код Параћина у смеру ка Врању, када се минибус којим су се враћали сударио са џипом страних регистарских ознака, који је био у претицању.На срећу нико од чланова није повређен. ''Најважније је да смо сви добро,'' рекао је тада за РТВ Врање уметнички директор, Бојан Јовановић.
Поводом великог празника Видовдана, у оквиру манифестациjе ,,Врањско културно лето’', Културно-образовни центар Врање уз подршку Града организуjе концерт групе ,,Извор''.
Концерт ће бити одржан на Тргу Станише Стошића у уторак, 28. jуна, са почетком у 20 часова.
Врањска група ,,Извор’’, између осталог, овим концертом обележава своj jубилеj – 18 година постоjања.
Обележавање Дана Библиотеке настављено је у дворишту Музеј куће Боре Станковића промоцијом дела Ивана Миленковића и Дамира Каракаша.
Иван Миленковић дипломирао је филозофију у Београду, а магистрирао на Факултету политичких наука у Београду. Заменик је главног и одговорног уредника Трећег програма Радио Београда. Бави се савременом француском и политичком филозофијом. Објавио је двадесетак текстова у домаћој и страној стручној периодици и близу 150 приказа, осврта и рецензија у домаћој недељној и дневној штампи. Сам, или у сарадњи са колегама, приредио је пет зборника текстова: о избеглиштву, Канту, суверености и политичком представљању. Преводи са француског и италијанског.
Каракаш је рођен 1967. године у селу Плашћица код Бриња у Лици. У Загребу је студирао агрономију, право, новинарство. Неколико година радио је као новинар, а још као тинејџер објављује карикатуре и цртеже, који су награђивани. Што се тиче књижевног рада објавио је књигу путописа ''Босанци су добри људи'', романе ''Комбетари'', ''Како сам ушао у Еуропу'', ''Сјајно мјесто за несрећу'', ''Blue Moon''; збиркe прича ''Кино Лика'', ''Ескими'', ''Пуковник Бетовен.'' По књизи ''Кино Лика'' редитељ Далибор Матанић снимио је истоимени филм, вишеструко награђиван у Хрватској и иностранству.
Вечерашњим програмом завршено је тродневно обележавање Дана библиотеке Бора Станковић у Врању и 143. годишњице постојања и рада.
Mузичка школа Стеван Мокрањац приредила је концерт за све љубитеље доброг звука поводом Светског дана музике.
Поред певања и добре свирке, чули су се и стихови које су говорили ученици Музичке школе, а ово је била и прилика да се прикаже промо филм који описује начин рада у самој школи.
Светски дан музике обележава се у 120 земаља, међу којима је и Србија. Окупљају се музичари, славе га професионалци и аматери.
Опширније...
Већина људи, током летњих дана, слободно време проводи са породицом и пријатељима на отвореном простору. Они пак који воле да читају, у тренуцима опуштања најчешће потраже књигу. Без обзира на савремене електронске уређаје који омогућавају читање, ипак држање књиге у руци, окретање страница и мирис папира, изазивају другачији доживљај. То знају они којима је књига свакодневно при руци.
Књига је била и остала највернији пријатељ. У летњим месецима када имамо мање времена за читање, обично одаберемо „лакше“ штиво за тренутке када се осамимо. Тако су трилери и романи најчитанији током летњег периода, а то препоручују и у библиотеци „Бора Станковић“.
Александра Антић, библиотекарка, препоручујe да се у обавезној литератури за ово лето нађу и писци, Дејан Тиаго Стаковић чији је роман „Замалек“, био проглашен за један од најбољих европских романа када је изашао , Фредрик Бакман – сви наслови, као и други скандинавски писци, још увек је најчитанија и Елена Феранте, Лусинда Рајли, Викторија Хислоп.
Још који дан остао је до краја школске године, па ће за њих бити и мање обавеза. А када не морају да читају обавезну лектиру и за њих има литературе за опуштање.
Александра Антић каже да су на дечијем одељењу најчитаније књиге, „Штреберке“, „Мале блогерке“, “Шуњавко“, „Лоши момци“. Ове књиге излазе у наставцима и показало се да их млађе генерације радо читају.
Редовни, вишегодишњи читаоци верују у препоруке библиотекара.
''Узимам књиге по препоруци библиотекара, тако је и ова Викторије Хислоп, а једна је и од најчитанијих. Углавном узимам по три књиге, прочитам их за 15 дана и то ми је увече за опуштање,'' кажу читаоци.
Иначе, библиотека ће и у наредном периоду радити од 8 до 19 сати радним данима, а суботом од 8 до 13 часова.
Лука Трипковић, књижевник из Ваљева спада у млађу генерацију српских писаца. Његов рукопис романа ''Осмех под гором маслиновом'' је 2016. године уврштен у ужи избор за НИН-ову награду и одабран од српског селектора Владимира Арсенића за регионалну награду „Меша Селимовић“.
''Драго ми је што сам у вашем граду и што ћу представити свој опус врањској публици. На вечерашњој промоцији представићемо моја два романа ''Осмех под гором маслиновом'' и ''Црна књига''. Са књижевним критичарем Иваном Миленковићем разговараћемо о мојим делима, о књижевности уопште, као и о друштвеним темама у најширем смислу,'' рекао је пре промоције Трипковић.
Трипковић објављује теоријске текстове од 2015. године. Есеј ''Руине – споменици из нехата'' објављен је у зборнику „Уметност и теорија” одсека за теорију уметности Факултета ликовних уметности у Београду. Разговор са Трипковићем водио је књижевни критичар Иван Миленковић који је у својој досадашњој каријери објавио двадесетак текстова у домаћој и страној стручној периодици и близу 150 приказа, осврта и рецензија у домаћој недељној и дневној штампи.
''Драго ми је што баш у Врању можемо да промовишемо дела Луке Трипковића. Дубоко верујем да он представља будућност српске књижевности и сматрам да се о њему много мање говори него што то заслужују његове књиге. Изванредна је ствар што о његовим књигама можемо да говоримо овде,'' рекао је о овом младом писцу књижевни критичар Иван Миленковић.
У оквиру обележавања Дана Библиотеке''Бора Станковић'' вечерас је на програму промоција дела Дамира Каракаша, вишеструко награђиваног писца у Хрватској и иностранству.
Библиотека „Бора Станковић“ свечано је отворила Одељење за дигитализацију којим је започео Дан установе. Овим пројектом се обележава 143. годишњица од оснивања Читаонице врањске и 95 година од смрти Боре Станковића.
У фокусу дигитализације ће бити књиге, списи, сведочења, фотографије и све оно што показује историју и културу Врања. Циљ је да дигитална грађа буде представљена и доступна свим заинтересованим грађанима.
Директор Јавне библиотеке, захвалио се на подршци Министарству културе, и управи Града на помоћи у опремању Одељења дигитализације.
„Идемо корак даље са унапређењем, промоцијом и афирмацијом културног стваралаштва. Рад новоотвореног одељења ће се ослањати на рад завичајног одељења, и користиће се грађом која поредставља богатство овог краја и сведочи о бурним временима која су за нама. Серије фотографија, разгледница и осталог материјала који одељење поседује, аутентични рукописи Ђорђа Тасића, Јована Хаџивасиљевића и Боре Станковића“ објашњава директор Јавне библиотеке Зоран Најдић.
Библиотека је већ припремила просторију од 40 м2 у којој се налази сва неопходна опрема. Компјутер са јаким графичким способностима, софтвер за дигитализацију и скенер.
„Улога библиотеке је развијање писмености и ширење културе читања и као таква је јединствена и незаменљива у овом крају.На први поглед изгледа као да многи традиционални видови комуникације и стицања знања падају у други план. Али упркос масовности информација и инстант садржају, суштински моћ књиге није избледела, нити ће икада. Дигитализација је жив процес који има своји почетак и она је данас неминовност у свим сверама али и вид културне баштине. У библиотекама се она редовно спроводи последњих година. Циљ је стварање културне базе наше земље да се сручњацима различитих профила омогуће што потпунија истраживања“ обратила се овим речима Алма Ризвановић, посебни саветник потпредседнице владе и министарке културе и информисања Маје Гојковић.
Град Врање обезбедио је средства којим ће бити набављена опрема неопходна за оптимизацију простора, како би се оспособило ново одељење за сам технички процес дигитализације,
„Јавна библиотека константно се развија увођењем иновација. Тако се омогућава опстанак и развој читалачке културе. Кроз дигитализацију библиотеке иду у корак са савременим трендовима и новим технологијама. Надам се да ће и у наредном периоду локална самоуправа пружити помоћ и подршку овој установи“ поручује заменица управника и руководилац Сектора за библиотечку и информациону делатност Народне библиотеке Србије, Драгана Милуновић.
Током претходне две године, библиотека је забележила пораст броја чланова и читалаца за 15 процената. А верујемо да ће након дигитализације успети да магију која се крије између корица подели са још већим бројем људи.
Tрадиционална манифестација „Златна фрула југа Србије“ одржана је десету годину за редом у Врањској Бањи.
Наступало је 22. фрулаша из Пчињског, Јабланичког, Нишког, Пиротског и Топличког округа.
Фрулаши су се такмичили у изворној и савременој музици, као и у посебним категоријама: млади фрулаши и дуети.
Организатори су Народни Универзитет Врање и Градска општина Врањска Бања.
"Задовољство ми је да угостимо врсне мајсторе најстаријег дувачког инструмента", рекао је председник општине Врањска Бања Драган Сентић.
"Ако је гуслама сва историја сачувана у песми, онда је фрулом сачувана душа народа", рекла је директорка Народног универзитета Гордана Димитријевић.
У уводном делу програма представио се КУД „Врелац“ из Врањске Бање, док је у ревијалном наступала Тијана Вучковић из Врања.
Стручни жири Међуокружне смотре фрулаша "Златна фрула југа Србије" у Врањској Бањи радио је у саставу: Веља Кокорић - радио Београд, Александра Петровић, професорка флауте из Ниша и Тања Близнаковски Јовановић, директорка музичке школе.
Прво место у категорији изворно свирање припало је Душану Антићу, Лазар Ђорђевић освојио је прво место у категорији савремено свирање, док је најбољи дует Димитрије Николов и Лазар Ђорђевић.
Најбољи млади фрулаш до 12 година је девојчица Аника Никић, а од 12 до 16 година најбољи је био Атанасије Недељковић.
Најбољи фрулаши настављају даље надметање на Сабору фрулаша у Прислоници код Чачка.
Педагошки факултет у Врању и Позориште „Бора Станковић“ Врање закључили су споразум о сарадњи којим је између ових установа успостављена дугорочна сарадња у областима културе и образовања, развоја стваралачке и уметничке делатности, унапређења положаја младих, ученика и студената, очувања културно-историјске баштине Републике Србије и очувања националног и културног идентитета српског народа.
Споразум су у деканату Педагошког факултета у Врању потписали декан тог Факултета, проф. др Драгана Станојевић, и директор Позоришта „Бора Станковић“ Врање, Ненад Јовић. На тај начин је и формално потврђена сарадња између ових установа, која је успешно развијана и пре потписивања самог споразума.
Истовремено, споразум о сарадњи закључен је и између врањског Позоришта и Културног центра Власотинце, у чије име је споразум потписао директор Бранислав Катић. Претходно су, у Власотинцу, своју сарадњу потврдили Културни центар из овог места и Педагошки факултет у Врању. Том приликом, студенти Факултета су у позоришту за све заинтересоване грађане Власотинца извели представу под називом „Борин свет“, у оквиру промотивних активности Факултета.
У циљу реализације потписаних споразума, споразумне стране ће у наредном периоду договарати конкретне заједничке активности, које ће за циљ имати побољшање положаја студената и младих и унапређење стања у култури и образовању у Врању и на југу Србије.
НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ
