Култура

Култура

Прва премијера дечије представе „Чаробњак из Оза“ на великој сцени обновљеног театра у Врању, биће прави позоришни  спектакл за децу, али и за одрасле.

Овако је, на конференцији за новинаре, најављено премијерно извођење „Чаробњака из Оза“ у суботу у подне. Представу са богатим костимима, специјалним ефектима и оригиналном музиком и сонговима, режира вишеструко награђивана редитељка Александра Ковачевић.

Из буџета града представа је финансирана са око милион динара. Бајка “Чаробњак из Оза“, коју је пре 120 година написао Френк Баум, оживљена кроз истоимени филм у коме је девојчицу Дороти тумачила Џуди Гарланд, један је од најгледанијих свих времена. Познату причу о основним питањима људске егзистенције и социјалних односа, виђених очима детета, на сцени ће оживети и врањско позориште. Како обећавају биће то права посластица и за деци и за одрасле.

Директор позоришта Ненад Јовић рекао је да је ово једна велика и скупа представа, што деца као највернија и најбројнија позоришна публика у Врању и заслужују. Од обнове позоришта ово је највећа таква представа за децу која ће се играти на великој сцени и квалитет продукције је подигнут на највиши ниво.

Представу режира Александра Ковачевић, са наталоженим искуством и респектабилним наградама код нас и у земљама у окружењу. Редитељка Александра Ковачевић оценила је да је имала срећу да ради са бескрајно талентованим ансамблом, пуном радости и енергије, и да су током рада једни другима пружали инспирацију. Представа која се бави процесом сазревања и моделима понашања је нека врста мјузикла, обогаћена је богатим сценским ефектима, великим бројем сонгова и убеђена је да ће је волети и деца и одрасли.

Магија целе представе у потпуности је обузела глумце врањског ансамбла. Уметнички руководилац Бојан Јовановић сматра да ће ова представа бити модел по коме ће се убудуће радити представе за децу, односно да неће смети да заостају у квалитету продукције. Глумица Јелена Филиповић која игра главну улогу девојчице Дороти, истакла је да су сви глумци били подршка једни другима током грађења представе. Тако је направљен спектакл где ће деца имати прилику да схвате шта значи позоришна магија. Глумац Марко Петричевић који тумачи улогу  лава рекао је да је оваква представа озбиљан задатак и за много веће позоришне трупе, да глумац оваквим представама одржава дете у себи, што је неопходно. Оценио је да  ће „Чаробњак из Оза“ врањског позоришта доживети велики успех и у Врању и на фестивалима.

Неки од најеминентнијих  стручњака српског театра  учествовали су у грађењу  представе. Богате костиме урадио је Стефан Савковић, композитор је Братислав Бата Златковић, кореографију Кренаре Невзати Кери, светлосне ефекте Радомир Стаменковић и шминку Марија Ђорђевић. Премијера је заказана у суботу у подне.

На аудицији за представнице Врања у новом циклусу такмичења Србија у ритму Европе стручни жири одлучио је да су задатку најбоље одговориле две вокалне солисткиње које ће наступити са петочланом плесном групом и представити Врање, које је и овогодишњи домаћин манифестације.

Маријана Стошић, ученица основне школе Предраг Девеџић из Врањске Бање и Ања Кафеџијска, ученица гимназије Бора Станковић представљаће нас на овогодишњем такмичењу Србија у ритму Европе. Осим две вокалне солисткиње, тим из Врања чиниће и плесна група састављена од Теодоре Богдановић, Јоване Јовановић, Александре Ђорђевић, Марије Сотировић и Јане Стошић .

''Ја иначе певам, тако да се нисам генерално припремала за то такмичење, али сам наступала у оквиру неких манифестација, попут Дана Врања, певала сам са бендом, тако да сам донекле и уиграна. За мене нема треме, навикла сам на сцену и на микрофон и на певање на сцени, тако да што се тога тиче - једва чекам. Само бих да додам да је претходне године екипа показала невероватан наступ и морам да признам да ће бити мало тешко да парирамо том њиховом нивоу али сам спремна и надам се и даћу све од себе да оправдам поверење које ми је указано'', каже Ања Кафеџијска, ученица гимназије Бора Станковић.

Будући да је град Врање победник прошлогодишњег такмичења, ове године ће бити домаћин ове интернационалне манифестације.

''Прошлогодишњом победом нашег тима у Врњачкој Бањи преузели смо улогу домаћина ове распеване манифестације за децу. Аудиција је била тешка, условно речено, јер су сви кандидати показали завидне таленте. Посебно је било изазовно одабрати певачки део тима имајући и у виду критеријуме које су поставиле претходнице, а то су Ема, Мила и Софија. Нијансе су одлучиле тако да сада имамо два нова вокала у тиму. Захваљујући политици подршке младима градоначелника Миленковића и градског руководства, ово такмичење јесте добра прилика да наша деца кроз практично искуство постигну нове успехе и уграбе нове шансе, будући да је овај формат, пре свега телевизијски, са милионским аудиторијумом. Тако је Мили и пружена прилика да буде учесник концерта једне домаће естрадне уметнице. Одабрану децу чека напоран рад са професионалним тимом из продукције, а ја сам лично уверен да ће нас достојно представити на такмичењу које ће се одржати у Врању'', каже Милан Здравковић, координатор тима Србија у ритму Европе за Врање.

Према пропозицијама такмичења, тим из Врања представљаће Србију и изводиће нумеру на матерњем језику. Подсетимо, прошлогодишње победнице такмичења Град је наградио и новчаним износом.

 

 

 

Последњи пут измењено четвртак, 27 фебруар 2020 15:21

“Врањска градска песма као део светског, музичког и фолклорног наслеђа'“ била је тема овогодишњег, другог фестивала организованог у позоришту „Бора Станковић“. Градска већница Зорица Јовић најавила је да ће руководство града истрајати у одлуци да фестивал постане традиционалан и да сачува своју аутентичност. Покровитељ манифестације је Град Врање, уз подршку Министарства културе.

Врањска градска песма уврштена је 2012. године на листу нематеријалних културних добара, што је био поводом покретања фестивала, подсетила је градска већница Зорица Јовић. Градска већница Зорица Јовић изјавила је да је „фестивал покренут на иницијативу градоначелника Слободана Миленковића и градско руководство чврсто је у одлуци да фестивал сачува аутентичност и постане традиционалан. О озбиљности са којом приступају овој манифестацији говоре и резултати које смо као град постигли у области културе.“

О врањској градској песми, као делу светског, музичког и фолклорног наслеђа, током вечери говорили су новинар РТС-а Драган Стојановић и композитор Раде Радивојевић.

Композитор Раде Радивојевић оценио је да врањску градску песми карактерише дерт- јака емоција, да је текст животни и осликава љубав, радост и патњу а мелодија је широка. Радивојевић је изнео предлог да се у Врању оформи фестивал, са песмама чији ће композитори бити инспирисани врањским мелосом. На тај начин би врањским градским песмама био удахнут нови живот. Новинар Драган Стојановић истакао је да врањске песме чувају језик, традицију, богату нематеријалну баштину овог краја, и тако опстају одупирући се новом времену. То је и тренутак да се подсетимо нашег Боре, да застанемо и да ослушнемо.

У музичком делу програма наступили су солисти Ивана Тасић и Бранимир Стошић Каце, уз музичку пратњу солиста и инструменталиста, Слободана Јовановића на хармоници и кавалисте Далибора Младеновића и КУД "Севдах". Током вечери приказан је и краткометражни филм под називом "Врање има душу", праћен аутентичним гласом песмопојке Стане Аврамовић Караминге. А Врањанци су својим присуством показали  да врањска градска песма има укорењену традицију.

Покровитељ фестивала је Град Врање, уз подршку Министарства културе.

 

Последњи пут измењено понедељак, 24 фебруар 2020 14:11

Градоначелник Слободан Миленковић гостујући у јутарњем програму наше телевизије најавио је да ће монтирање биоскопског пројектора у згради Позоришта започети 4. марта, тако да Врањанци чари биоскопске пројекције могу очекивати врло брзо.

Биоскоп је Врању недостајао свих претходних година и многи су се помирили са тим да никада неће бити у могућности да гледају филмове на биоскопском платну у нашем граду. Међутим, лепа вест је да се то ипак догађа. Врање, коначно, после више деценија добија свој савремено опремљен биоскоп.

''Екслузивно најављујем да монтажа биоскопског пројектора почиње 4. марта. Све процедуре су завршене. Увезена је софистицирана опрема из Америке, ради се о 3Д пројектору. Сама монтажа ће трајати десетак дана. Након тога може се рећи да је Врање коначно добило биоскоп. Осећај и ужитак који се има када се филм гледа у биоскопу је нешто посебно и то је нешто што је недостајало нашем граду. Желим да се захвалим Филмском центру Србије зато што је одобрио средства за пројекат којим смо аплицирали у износу од 11,7 милиона динара. Трудимо се да обезбедимо средства за многе капиталне и вредне ствари од стране државе како бисмо што мање оптеретили наш буџет. Један од тих пројеката који је био потребан нашем граду је биоскоп. Драго ми је што ће наши суграђани сада имати прилику да уживају у биоскопским пројекцијама'', каже Слободан Миленковић, градоначелник.

Још увек се не зна који филм ће бити премијерно приказан на биоскопском платну, каже градоначелник али је свакако најважније да ће биоскоп бити доступан свим генерацијама Врањанаца али и људима који пролазе кроз наш град. 

Последњи пут измењено понедељак, 24 фебруар 2020 12:17

Друге вечери фестивала ''Врањска градска песма'' наступили су вокални солисти Мерима Његомир, Данка Стојиљковић, Ивана Тасић, Бранимир Стошића Каце, Слободан Јовановић Цоби и Тијана Вучковић уз пратњу Народног оркестра РТС-а под управом Владе Пановића.

У концерту посвећеном врањској песми као нематеријалном добру које се налази на листи УНЕСКА Врањанци су друге вечери фестивала уживали преко сат времена. Низале су се врањске градске песме ''попут најлепших бисера'', а вокални солисти сложни су да је изворна врањска песма део српског идентитета и да као таква треба да се чује и ван граница наше земље.

Говорећи о фестивалу и врањској градској песми у изјави за РТВ Врање Мерима Његомир је истакла да се нада да ће фестивал прећи у традицију. ''Свака врањанска песма је права севдалинка, пева о љубави, души, свему ономе што чини човеков живот, посебна је, не може се упоредити ни са једном другом песмом, има своју особеност у музици, текстовима и свему осталом. Сви велики певачи су се огледали у врањској песми, ту се видело да ли неко зна или не зна да пева, ко није био сигуран он није могао ни да се ухвати у коштац са врањском градском песмом, '' изјавила је Мерима Његомир.

Вокална солисткиња Данка Стојиљковић истакла је да лепота врањске песме треба да се чује не само у Врању, већ у целој земљи и ван ње: ''Ја када сам почињала да певам, почињала сам врањском песмом, иако ја нисам Врањанка, али она одговара мом сензибилитету, тако да се радо одазивам позивима организатора и надам се да ће овај фестивал постати традиција. Млади људи, вокални солисти, треба да се баве врањском песмом, јер једино тако можемо да сачувамо идентитет,'' нагласила је Данка Стојиљковић.

Бранимир Стошић Каце, вокални солиста, један од заговорника организације оваквог фестивала каже да сама идеја постоји више од 20 година, али како каже: ''У Врање неје кад ти 'оћеш, него кад оно 'оће.'' Он додаје да је овај фестивал нешто чиме Врање може да се поноси и истиче велику подршку локалне власти у самој организацији. ''Надам се да ће у неким будућим годинaма овај фестивал да превазиђе локалне и оквире наше земље.''

Вокална солисткиња Ивана Тасић, такође један од чувара старог врањског мелоса, додаје да су реакције на фестивал јако позитивне. ''Оно што је најбоље у читавој овој причи је што се фестивал одржава и ове године, дакле, континуитет и трудићемо се да то сачувамо. Најбитније је да на овај начин ми афирмишемо врањску градску песму која треба да добије још значајније место на музичкој сцени наше земље. Ми ћемо се потрудити да својим интерпретацијама допринесемо афирмацији врањске песме,'' рекла је Ивана Тасић.

Слободан Јовановић Цоби, вокални солиста и виртуоз на хармоници, подсетио је да они као вокални солисти имају задатак да одрже врањску градску песму, али и да треба да се додатно ради са младим људима који се баве музиком: ''Треба иза себе да оставимо млади нараштај који ће певати и неговати врањску градску песму.''

Градска већница, Зорица Јовић каже да је задовољна како је фестивал протекао и да се већ размишља о организацији наредног и то са идејом обогаћења програма како би сам фестивал дуже трајао.

На крају концерта сви извођачи изашли су на сцену и заједно отпевали песму ''Русе косе.''

Врањанци су у празнику врањске песме видно уживали, а подсећамо да је организацију фестивала подржао Град Врање, али и Министарство културе Републике Србије.

Директан пренос фестивала наши суграђани могли су да прате на каналу РТВ Врање.

Последњи пут измењено понедељак, 24 фебруар 2020 12:23

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Пијачан дан у Врању уређен, без уличне продаје - Радио Телевизија Врање https://t.co/jdD6Xae3MK via @tripplesworld
Радови на изградњи атлетске стазе при крају - Радио Телевизија Врање https://t.co/VXNdMWkBCJ via @tripplesworld
Обележена храмовна слава манастира Свети Никола - Радио Телевизија Врање https://t.co/E7uhz5oA7U via @tripplesworld
Follow RTV Vranje on Twitter