Култура

Култура

Врању је први пут додељена новинарска награда „Слађана Вељковић”, која носи име рано преминуле новинарке „Вечерњих новости”. Награду је установио Центар за медијску транспарентност и друштвену одговорност из Врања, а поводом доделе награда у Галерији Народног универзитета отворена је изложба фотографија под називом „Једна каријера у 50 слика”.

„Била је талентована новинарка, префињеног стила и речи, осетљива на правду и праведност, доказ да узоре у овој професији не морате тражити даље од Врања”. Оваквим речима су колеге говориле о Слађани Вељковић на додели награде која носи њено име. На конкурс је приспело 38 радова, али су техничке услове испунила 24 рада. Мухарем Мутабџија, новинар листа „Полимље"  добитник је награде за репортажу „Све љубави Милића Аврамовића”. У категорији „новинарски подухват” награду су добиле новинарка Бете Биљана Љубисављевић и Лидија Георгијева, новинарка РТС-а. За најбољи уређивачки рад награда је уручена Александру Станкову, новинару „Јужних вести”.

Момчило Поповић, шеф деска Вечерњих новости рекао је да су се приликом жирирања приспелих радова руководили тиме да ли би радове које су наградили, одабрала и Слађана Вељковић, чије име награда носи. У присуству породице,пријатеља и бројних колега, градска већница за културу Зорица Јовић отворила је у Галерији Народног универзитета изложбу фотографија под називом „Једна каријера у 50 слика”. Већница за културу Зорица Јовић истакла је на отварању изложбе да је рано преминула новинарка Слађана Вељковић готово цео живот посветила послу у коме је остварила високе домете. Награду је прошле године установио Центар за медијску транспарентност и друштвену одговорност из Врања, а сада је први пут додељена.

 

Последњи пут измењено уторак, 09 јул 2019 13:23

На 3. међународном филмском фестивалу "Врмџа фест 2019", одржаном у Врмџи крај Сокобање, документарни филм "Владимир" ауторке Данице Мирић, у производњи Дописништва РТС-а у Врању, добио је награду за најбољи дебитантски филм.  Фестивал је одржан 6. јула и окупио је више од 50 учесника из земље и иностранства. Филм говори о Владимиру Кастиљу Гамбои, који слика портрете на необичним површинама. Рођен је на Куби. Сплетом животних околности долази у Србију, попут миграната из блискоисточних земаља борави у Прихватном центру у Прешеву, и ту наставља да ствара...

Рокенрол је од глобалне поткултуре постао масовна култура захваљујући медијима и музичкој индустрији који су га, с једне стране сјајно промовисали, а са друге му узимали душу правећи од њега само производ и већ деценијама звезде по истом шаблону. Следи кратка прича о рокенролу као музичком правцу и као култури уопште.

Јовица Давидовић фронтмен групе Џоли Џампер објашњава да рокенрол као и све ствари које имају везе са супкултуром има задатак да извуче из човека неку аутентичност.

„Рокенрол не мора да буде базично везан само за музику, ја имам пуно пријатеља који су одлични сликари, који добро пишу, баве се новинарством и неким другим стварима. Ти људи немају таленат да га искажу кроз музику, али су рокери на свој начин зато што су аутентични, зато што су своји и труде се да изађу из медиокритетског система који намеће сваки град, и велики и мали.”

Миомир Дејановић, сада учитељ, а некадашњи члан групе „Радно време” каже да бити рокер не значи носити дугу косу и поцепане фармерке и да је рокенрол стање духа и свести.

„У основи рока је нека побуна, неки бунт, немирење са тренутном ситуацијом, то није нешто деструктивно, него нешто корективно јер увек може боље. То је буна у коју се креће не са куком и мотиком већ са гитаром у руци.”

Данас, када се говори о рокенролу углавном је у смеру да се то време ентузијазма неће вратити, и да је после 80/их изгубио своју оштрицу. Оно што му је потребно сада да би се вратио тамо где припада и био слободан, је нова и свежа енергија.

 

 

Врањанац Радомир Раша Станојковић, познат по писању афоризама, кратких прича и ауторских загонетки објавио је недавно књигу под називом „Приче из Врања”.  У овој књизи нашло се тридесетак прича које су побеђивале на конкурсима претходних година, тако да је аутор желео да их обједињени и стави између корица ове књиге. „Хуманост”, „Куца ново срце”, „Бабарога” само су неке од кратких прича које се налазе у књизи „Приче из Врања”. Која је тематика и ко су ликови питали смо аутора Радомира Рашу Станојковића који гази девету деценију живота. Упркос годинама он не посустаје у писању.

„У причама сам писао искључиво о догађајима из Врања. О животу, о људима из мог града које свакодневно срећем и који су ми занимљиви по нечему. Инспирише ме све око мене. Приче пишем тако што следим инспирацију и тренутак. Увек када ми нека мисао прође кроз главу, одмах је запишем и касније допуним и надоградим. Уколико дозволим да ми та мисао оде, већ ујутро заборавим на њу. Зато све пишем оног тренутка када је се сетим”, каже Радомир Раша Станојковић, афористичар.

Овај симпатични афористичар осећа се испуњено када уради нешто добро, када напише афоризме које касније објављује на бројним конкурсима. Када је ова књига у питању, он каже: „Заиста сам задовољан оним што сам урадио. Свестан сам тога да увек може боље, али сам врло задовољан коментарима и реакцијама оних који су читали приче. Идеје не мањкају, тако да ћу радити и убудуће, док год ме здравље послужи.”

Радомир Станојковић је до сада објавио око 40.000 прилога , међу којима има афоризама, загонетки, кратких прича. Енигматиком се бави од 1984.године и до сада је објавио око 6000 енигматских састава, укрштеница, анаграма, додаваљки. Радове објављује у бројним часописима, листовима и зборницима. За своје стваралаштво добио је бројне захвалнице, признања, повеље, дипломе.

 

Последњи пут измењено петак, 05 јул 2019 13:34

Врањска група Извор која на старим инструментима већ петнаест година изводи традиционалну музику, одржала је концерт за своје суграђане, у оквиру прославе Видовдана. Концерт је одржан на платоу испред Народног музеја, а под покровитељством Града. Врањанци су сагласни у томе да је очување традиције и догађаја из прошлости од великог значаја за један народ, а да су овакви догађаји потребни људима као повод за дружење и лепо расположење. Неки од забележених коментара са концерта су:

„С обзиром на то да је лепо време, битно је да народ има где да изађе и да нешто чује, да се дешава нешто весело како би се скренуле мисли са проблема”.

„Заиста ћемо морати да мало више вреднујемо празнике и да им посветимо пажњу. Представљају нашу традицију коју ми, мало по мало стављамо по страни”.

„Овакви догађаји су потребни граду, да се народ опусти, сам Видовдан је много значајан за српство. Ово је један леп, културни догађај и надам се да ћемо их имамо више у нашем граду”.

Петочлана постава групе Извор, ове године обележава петнаест година постојања и рада и исто толико публици представља изворне песме из Врања и околине, али и Космета и Македоније.

Вокална солисткиња Ивана Тасић сматра да је вредно пажње то што неко толико дуго негује традиционалну музику и не профитира од тога.

„Највећу трему осећамо кад наступамо у Врању, ваљда имамо ту неку дозу одговорности зато што су Врањанци врло оштри критичари, наравно у позитивном смислу и препрема за концерт у Врању има озбиљнији приступ. Ове године прослављамо петнаест година, значајан јубилеј који показује истрајност и поред тога што је јако тешко у овим временима где је присутна експанзија комерцијалније музике. Увелико радимо на новом албуму, то је један врло занимљив пројекат где ћe се наћи песме из Врања и околине, многе никада нису тонски заблежене и наше је задовољство што ћемо бити у прилици да све те нумере презентујемо како нашим суграђанима, тако и остатку земље, па и шире, зашто да не”.

Градска већница Зорица Јовић каже да се Видовдански концерт показао јако значајним за све суграђане.

„За групу Извор смо се одлучили зато што ове године обележавају петнаестогодишњицу рада, а притом њихово извођење, њихова програмска структура у потпуности одговара празнику који данас обележавамо. Зато смо се и одлучили да њих испоштујемо, и да они после три године наступе у свом граду, мислим да стварно заслужују јер су репрезентативни у сваком погледу и град Врање мора да буде поносан на све њих”.

Песме групе Извор нашле су се на више компилацијских издања широм Европе. Одржали су више од  250 концерата широм Србије и Космета, али и у Македонији, Словенији, Грчкој, Италији, Француској, Шпанији.

 

 




Последњи пут измењено понедељак, 01 јул 2019 13:51

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

У Дубници јабуке злата вредне - Радио Телевизија Врање https://t.co/5XoGDGcttA via @tripplesworld
Повећан број пацијената са симптомима стомачног вируса - Радио Телевизија Врање https://t.co/3qblGTe84Y via @tripplesworld
Ступни ву на ступку - нова књига Милета Костића - Радио Телевизија Врање https://t.co/PGqkaCWNoR via @tripplesworld
Follow RTV Vranje on Twitter