Култура

Култура

Спомен соба посвећена чувеном учитељу, Александру Поповићу Kрампусу, отворена је у основној школи "Доситеј Обрадовић" у Врању. О легендарном учитељу и његовој посвећености учитељском позиву говорили су колега Чедомир Минић, некадашњи ученик Жикица Димитријевић и члан породице Небојша Вељковић. Први носилац новоустановљеног признања у некадашњој Југославији, „Најдражи учитељ“ био је Александар Поповић- Крампус, учитељ кога се са поштовањем сећају бројне генерације. У основној школи „Доситеј Обрадовић“ отворена је спомен соба испуњена само делићем педагошких учила, које је лично израђивао.

Директорка школе Александра Манић истакла је да ће од сада ова спомен соба бити образовна светиња, јер је име Аце Крампуса велико име врањске просвете.

Ентузијаста и педагог Александар Поповић Крампус је целог живота био потпуно посвећен  професији и својим ученицима. За наставу се предано припремао у својој кући, која је недавно срушена.О његовој преданости професији говорили су колеге и некадашњи ученици.

Просветни педагог Чедомир Минић подсетио је да је Крампусова кућа била велика педагошка радионица где је он за радним столом израђивао наставна учила. Велико двориште, најлепше уређено у граду, било је препуно различитог биља, а један део био је мали ЗОО врт, где су многе групе ученика долазиле да се упознају са биљакама и животињама.

Крампусов ученик Жикица Димитријевић, истакао је да нема ђака који није чуо за Ацу Крампуса. Био је и остао симбол учитељског позива и извео на пут многе генерације ученика.

Иако није имао директних потомака, сећање на њега оживео је члан породице Небојша Вељковић, који живи у Београду.

Вељковић је рекао да се ради о скромној, али изузетној, духовно богатој личности, којом заиста може да се поноси град Врање. Необузданог духа, веома везан за природу, пун истраживачких порива, у много чему био је изузетан.

Поводом дана школе, идејни творац за постављање спомен собе био је сарадник Аце Крампуса, Станко Поповић.

 

 

Последњи пут измењено понедељак, 22 април 2019 14:46

"Острво монструм'' - Голооточко троjство, назив jе књиге Вуксана Кнежевића, коjа ће бити промовисана сутра, 23. априла, у Врању. На промоциjи ће осим аутора говорити Драгољуб Коjчић, директор и главни и одговорни уредник Завода за уџбенике, затим Милан Бjелогрлић, директор Народне библиотеке у Зрењанину и доцент др Деjан Антић, професор Филозофског факултета у Нишу. Промоциjа jе заказана за 19 сати у великоj сали Галериjе Народног музеjа у Врању.

Извор насловне фотографије: www.gradskiradiozrenjanin.com

 

 

Последњи пут измењено понедељак, 22 април 2019 10:18

Грнчар је једно од најстаријих занимања, а грнчарство међу најстаријим занатима и данас је важан део културне баштине једног народа. Породица Стевановић из Врања годинама уназад чува и негује грнчарство, један од најстаријих заната.

Александар Стевановић је након завршене средње школе одлучио да се посвети послу којим се његов отац бави годинама. Грнчарство је  стари занат занимљив по много чему, специфичан и помало заборављен. Ипак,у нашем граду опстаје захваљујући одлучношћу и упорношћу овог предузетника и осталих чланова његове породице.

''Одлучио сам да не завршавам факултет зато што нема неке гаранције након тога,те сам одмах прешао на занат. Никада се нисам покајао. Имам потпуну слободу у раду, сам креирам радно време. Зарађивање није претерано велико али је солидно. Зарада зависи од тога колико си вредан. Још као дете сам волео да се играм глином и да обликујем фигуре. Данас је то посао као створен за мене'', каже Александар Стевановић, грнчар.

Није неопходно поседовати одређено искуство и вештине да би се бавили овим занатом , интересовање и мотив су на првом месту, каже Александар и додаје да је много тога научио од свог оца који га је заправо и увео у свет грнчарства.

'' Назе родно село Шапранце је својевремно имало 42 грнчарске радње. То је итекако утицало на нас и наше опредељење. Са друге стране , индустрија је почела да тоне, није било посла, те смо дошли на идеју да се бавимо грнчарством. Ово је мукотрпан посао, потребно је  седам, осам операција да би настао суд. Још тежи део посла је продаја'', Александар Стевановић, грнчар.

Грнчарски занат изискује целодневни рад. Када је ова породица у питању укључени су сви чланови и свако има своју улогу.

'' Доста сам укључења, помажем колико могу. Окрећем посуде када се суше, да би све било равномерно и да не би долазило до пуцања. Често мељем и глину када је то потребно. И задужена сам за продају'', каже Светлана Стевановић, мајка.

'' Посао није тежак. Одлучила сам тиме да се бавим поред свог брата. За сада учим, надам се да ћу ускоро савладати процес израде предмета и да ћу временом моћи да отворим своју грнчарску радњу'', каже Кристина Стевановић, сестра.

Стевановићи кажу да стари занати изумиру али да они дају све од себе да грнчарство сачувају од заборава и да бављење овим послом пренесу својим покољењима. Грнчарски занат је не само један од најстаријих већ својевремено и најзаступљенијих.

Данас су грнчарски производи све траженији. Традиционални специјалитети, подварак, кувани кисео купус али и савремени као што су лазање припремају су у овим грнчарским посудама, а да је јело далеко укусније ако се припреми у њима потврђују многи. Своје производе Стевановићи  пласирају на вашарима и пијацама у Србији.

 

 

 

 

 

 

Последњи пут измењено четвртак, 18 април 2019 14:12

Руско- српски филм „Балканска међа“, који говори о ратним сукобима на Косову и Метохији 1999.год. неће се приказивати у Бујановцу и ако је најављен. Приказивање филма је забранио директор Дома културе под изговором „да распирује мултиетничку нетрпељивост“.

Пројекција филма је била заказана за викенд, али је директор Дома културе Јетмир Исмаили, након што је погледао трејлеј филма на интeрнету, проценио да грађани Бујановца не треба да га виде. Он је на пословном путу у Албанији, али је у изјави коју је дао Радио телевизији Бујановац пре неколико дана рекао.

„Дозволио сам да се филм прикаже, али када сам истражио његову садржину, јер све што се дешава у Дому културе иде на моју одговорност, одлучио сам да не треба да се види и то из једног разлога јер не желим да има мржње међу становницима Бујановца", каже Јетмир Исмаили, директор Дома културе у Бујановцу.

Грађани Бујановца са којима смо разговарали мишљења су да политика не треба да се меша у културу, као и да Срби, Албанци и Роми овде живе вековима заједно и да не желе тензије.

Овим поводом огласило се и Mинистарство културе и информисања које је изразило забринутост и са „неодобравањем гледа на одлуку надлежних у Дому културе у Бујановцу“ да не прикажу филм.

„Такав чин неприкладан је, необјашњив и политички провокативан, у месецима када читава Србија обележава 20-годишњицу трагичних збивања која су нашла израз у овом запаженом филмском остварењу“, наводи се у саопштењу.

Из министарства подсећају да годинама уназад помажу развој културе у овој општини. Само у последње 4 године издвојено је 40 милиона динара за разне пројекте у Бујановцу и околини. У Дому културе је у току опсежна реконструкција која се такође финансира из државног буџета.

Ни у продукцијској кући филма „Балканска међа“  немају објашњења за овакав чин, јер је владало велико интересовање публике за његово приказивање. У саопштењу које потписују наш прослављени глумац Милош Биковић и Миодраг Радоњић објашњавају какву поруку у ствари носи филм.

"Балканска међа шаље поруку о неопходности неговања односа мира и разумевања између Срба и Албанаца, и зато желимо да верујемо да ће и наши грађани на југу Србије моћи да га погледају, јер никада неће постојати довољно добар мотив који оправдава забрану било ког филма", закључује се у саопштењу.

           

 

 

Последњи пут измењено четвртак, 18 април 2019 15:10

Представа Кеплер 452Б, Тијане Грумић, у режији Југа Ђорђевића, уврштена је у такмичарску селекцију 19. међународног фестивала ,,Театар фест" у Добоју (Република Српска, БиХ). Врањски ансамбл наступиће 23. маја у 20 часова, на сцени Центра за културу Добој. Ово је четврти фестивал (други међународни), на којем ће представа Кеплер 452Б бити изведена, након фестивала Јоаким Вујић, Стеријино позорје и Актер Европе (Ресен, Македонија). Театар фест Добој одржава се већ 19 година и једна је од значајних позоришних манифестација у Републици Српској. Главни циљ организовања овог типа манифестације је окупљање младих, професионалних уметничких група из земље и региона, Србије, Црне Горе и Хрватске.

 

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Дан словенске писмености - Радио Телевизија Врање https://t.co/N0ZFc0Tm1l via @tripplesworld
Матуранти прославили последњи дан у Гимназији - Радио Телевизија Врање https://t.co/SKSsSUinPZ via @tripplesworld
Спилит: Радници очајни - Радио Телевизија Врање https://t.co/lGei2p011t via @tripplesworld
Follow RTV Vranje on Twitter