Култура

Култура

Након летње паузе ансамбл позоришта „Бора Станковић“ је интензивно кренуо са пробама и радом на представи „Окамењено море“.  Позоришна сезона почиње 14. септембра, представе ће се играти у редовним терминима уторком и недељом, док љубитељи филма могу пратити филмове суботом.

Глумци врањског позоришта интензивно раде на новој представи чија ће премијера бити на „Бориним позоришним данима“.

"Окамењено море по тексту Велимира Лукића, у адаптацији драматуршкиње Александре Јовановић, у режији Стевана Бодроже. План је да 21. октобра изађемо са представом где ћемо званично отворити „Борине дане“ и обележити Дан позоришта. Два пута дневно се раде пробе које трају од три до четири сата“, каже Ненад Јовић, директор позоришта „Бора Станковић“.

„Настављамо са редовним репертоаром позоришта. Уторком и петком је вечерња сцена, а недељом пројекција дечијих представа од 12 сати", каже Јовић.

Позоришна сезона почиње 14. септембра гостујућом представом Драгана Марјановића. Након тога, глумци позоришта „Бора Станковић“ путују за Никшић, где ће се са представом „Нечиста крв“ представити црногорској публици.

„У питању је фестивал који није такмичарског карактера. Град Никшић, од 1. до 30. септембра организује поводом Дана града културна дешавања. Ми ћемо се представити црногорској публици 18. септембра“, истиче директор врањског позоришта.

Данас је последњи дан биоскопске пројекције филма „Нечиста крв – грех предака“.

„Недељу дана од прве пројекције. Премијера је била уз присуство глумаца, а ми у позоришту смо поносни на то дешавање, зато што је писац тог дела наш Бора Станковић, дело је настало на нашим просторима и описује радњу на  нашим просторима. Пројекције филма су биле очекивано посећене", истиче Јовић и додаје:

"То се види по извештају са благајне. Данас је последња пројекција коју је погледало преко 1000 гледалаца".

Биоскопске пројекције су у редовним терминима:

„Суботом иду биоскопске пројекције, од 12 дечији филмови и од 20 часова филмови на вечерњој сцени. Ове недеље имамо „Патролне шапе“ од 12, а увече филм „ Слободан човек“, један од најгледанијих филмова који ће бити приказан у 3Д пројекцији“, каже директор позоришта Јовић.

 

 

 

Градска библиотека у  Врању, без обзира на пандемију вируса корона, има задовољавајући број активних корисника. Понуда је разноврсна, нови наслови перодичнo стижу, а чланови библиотеке враћају се у последње време и старим класицима.

Још увек се књига листа и чита. Могу се наћи у електронском облику али је осећај другачији, лепши када је књига у руци. Читалачка публика се мења, а мењају се и интересовања. Правила нема.

„Средњошколци траже хороре и лаганије варијанте. Касније крећу озбиљније књиге. Читалачка публика од 30 до 40 година тражи Маркеса, затим од педесете године нека „лимунадица“. Укуси су различити. Тинејџери углавном узимају писце као што је Стефани Мајер, Стивен Кинг. Ако направимо папарелу некада и сада, средњопшколци су некада читали „Збогом мојих петнаест година“. Та књига је сада уврштена у лектиру. А оно што је занимљиво, враћају се класици. Доста се тражи Достојевски, Толстој, углавном руски писци. Старија популација чита Нору Робертс, Данијелу Стил али је и Лусинда Рајли популарна. Од нових књига које смо добили могу да издвојим руског писца Довлатова“, каже библиотекарка Јасмина Пешић.

По њеним речима,популарна је и скандидавска књижевност. Ју Незбе је један од писаца који се доста чита. Због короне, и даље нема кретања по просторијама библиотеке.

"Сам осећај када читалац уђе међу полице и пустите га да зарони у свет књига, нема лепшег. Али то још увек није могуће. Књиге, када се врате одложимо их са стране на полици и морају да одстоје 72 сата. То је по одређеном правилнику. Тек након тога се враћају у полице на даље читање", додаје Јасмина Пешић.

Суграђанка Душица Митић коју смо у раним јутарњим часовима срели у библиотеци каже да је читање њена љубав из млађих дана.

„Не гледам телевизију, не интересују ме ријалити програми који су данас као популарни. Једино летимично некада погледам неку серију. Читам. Сада сам у годинама тако да читам лаганију литературу. А раније сам читала тежа дела. Али с годинама више прија лаганија. То ме одмара. Психички се одморим. Једноставно, када завршим обавезе узмем да читам."

 

 

 

 

Последњи пут измењено четвртак, 02 септембар 2021 15:10

Ведрана Гачић, ученица Гимназије „Бора Станковић“ у Врању освојила је прво место на Међународном конкурсу илустрација ,,Ми смо Достојевски" у организацији Руског дома, а поводом 200. годишњице рођења Фјодора Достојевског.

Конкурс је био отворен за ауторе из целог света који су могли да учествују са илустрацијом самостално одабраног дела великог руског писца у формату по жељи.

Завршен је 26. августа, а победници ће добити специјалне награде Руског дома.

-Драго ми је што се организовао овај конкурс где је и допринос кандидата требало да задовољи високи стандард и покаже радовање зато што је аутор какав је Достојевски постојао, што можемо да читамо његова дела и покажемо познавање истих на креативни начин. Част ми је што се мој рад фигурира као најбољи и задовољство ми је да такво признање добијем као представница Србије, Врања и своје школе! - рекла је Ведрана.

Казала је да у процесу стварања, једино тешко је било одлучити које једно дело из тако богатог корпуса изванредних и инспиративних дела Достојевског одабрати.

-Мој рад представља врло лепу, ређе познату кратку причу Достојевског - ,,Мальчик у Христа на ёлке". Ова прича ме је посебно инспирисала и одмах сам је замислила као стрип, осмислила сам развој радње стрипа те илустровањем и одабиром релевантних делова текста ту идеју реализовала. Драго ми је што тај рад сада, прецизно као што то чини базично дело Достојевског, прати жељу овог великог писца да пробуди савест у људима и помаже да свет посматрамо очима детета.

Допада ми се спој концептуалног размишљања, оригиналности, као и изразитог индивидуалног талента, који је овај конкурс изискивао. Ово учешће и признање улепшали су ми ово лето, рекла је Ведрана.

„Кисеоник на резерви“ је роман првенац Наташе Илић, која је инспирисана реалним и могућим животним причама, зачинила целу ствар елементима фикције, што је на крају резултирало једном фантастично љубавном причом.

Наташа Илић, рођена је Нишлијка, по струци биолог. Студирала је у Новом Саду и Београду, а своју сродну душу пронашла је у Врању. Са својим супругом и децом живи и ради у Нишу. Издала је своју прву књигу „Кисеоник на резерви“ и не планира да престане да пише. Њене приче које, како наводи, имају специфичне теме, моћи ћемо ускоро да читамо и на њеном блогу. Наташа, на пример, верује у науку и каже да једино ако бирамо да у нешто верујемо, можемо срећно и задовољно да живимо.

По речима ауторке, радња романа прати мушки и женски лик који почињу да живе раме уз раме са еколошком катастрофом и бивају приморани да прихвате чињеницу „Кисеоника је све мање, да ли је смак света близу?“ По први пут у животу, почињу да доводе у питање своје дотадашње животе као и то како су их и колико квалитетно живели.

Са елементом фикције, теме као што су: усамљеност, страх, велике промене, долазе у фокус и читајући о свему томе на један другачији начин оживљавамо успаване делове свог ума. Ликови су са намером штуро приказани да би се створила визија универзалности и једнакости. Велика је истина да смо сви исти у очима природе и пред њеним страшним судом.

О свом роману, ауторка каже да је предност у томе што се чита без паузе и док не дођете до самог краја не испуштате га из руку. Као један од „page turner” романа, требало би да буде обавезно штиво у овом времену које тренутно тече и које алаво трошимо. Кроз животне приче ликова које су једноставне, долазимо до филозофије живљења. Преплићу се стварно и нестварно, сан и јава, страх и храброст. Ово је једна од оних прича када просто очајно желите да епилог има срећан крај.

У роману је вешто сакривено нешто истинито и изнад свега племенито, ако само почнемо да размишљамо о променама, она ће постати наш анђео чувар. Кренути од себе је кључна ставка, променити поглед на свет можете једино ако промените поглед у сопственом огледалу. Ауторка каже да би закључак приче био: решени да деламо можемо се просвестити и схватити које су то праве ствари које нам одузимају дах.

 

Глумац Феђа Штукан добио је специјалну награду за изузетно глумачко остварење за улогу Коља у филму "Нечиста крв- Грех предака" на 56. Филмском сусрету у Нишу.

Ова вест стигла је непосредно након премијере филма у Врању где су глумци Катарина Радивојевић, Марко Грабеж и Александар Ристоски, као и редитељ Милутин Петровић поздрављени громогласним аплаузом.

Филм је до сада проглашен за најбољи филм по избору публике на 28. Европском филмском фестивалу Палић, освојио је и прву награду на 45. Фестивалу филмског сценарија у Врњачкој бањи, док је читав глумачки ансабмл добио награду за најбоље глумачко остварење на Дунав Филм Фесту.

Биоскопска дистрибуција како у Србији тако и целој Европи почела је 26. августа, и са великим ишчекивањем биоскопске публике отварила јесењу сезону биоскопа.

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Прва радна искуства на пучини тржишта рада за младе људе - Радио Телевизија Врање https://t.co/cNw6cRcfOH via… https://t.co/MB9QI6MJgF
,,Ана Карењина''наjбоља представа 41. Бориних позоришних дана - Радио Телевизија Врање https://t.co/HzbSUyvlTu via… https://t.co/KxH6hGr13w
''64'' – савремена прича о породици која се ломи под теретом очекивања - Радио Телевизија Врање… https://t.co/kXTmkCME4q
Follow RTV Vranje on Twitter