Култура

Култура

Први фестивал у част врањског мелоса и чувене врањске песмопојке, Стане Аврамовић Караминге, отворен је у Дому војске у Врању. Ово је била прилика да се укаже на значај врањске градске песме, која се налази на листи нематеријалног културног наслеђа Унеска.

Први фестивал врањске градске песме одржава се на педесету годишњицу од смрти Стане Карамигле и стоту годишњицу од првог јавног извођења њене најчувеније песме ''Димитријо, сине Митре.

''Оћу да ви појем врањанско'' назив је фестивала који је окупио све љубитеље старе врањске песме, као и чуваре традиције и потомке оних који су традицију стварали.  Ово је била прилика да се сетимо значаја врањског мелоса, мерака и севдаха, али и истинитих прича, судбина и трагедија које су извор за готово све песме које је Стана Караминга спевала.

''Појање Стане Аврамовић Караминге је пример правог врањског појања и она је свима нама, да кажемо наследницима, служила као узор,'' рекла је вокална солисткиња Ивана Тасић.

Бранимир Стошић Каце, вокални солиста каже да ''ми треба да урадимо све да и међу нама, а и у Србији, врањску градску песму поставимо на право место, тачније место које заслужује.''

''Такође је веома важно да се врањска песма представи на прави начин, то је једна лирска, тиха песма, то није песма која се пева пуним гласом'' додаје Мирјана Дробац, етномузиколог и уредник у музичкој продукцији Радио Београда.

Фестивал је отворио градоначелник Слободан Миленковић, истакавши да је "врањска песма одраз културне особености Врања."

''Одржавање оваквих културних догађаја само је један од начина локалне власти за очување немерљивог музичког простора који тражи нове заштитнике и чуваре врањске песме.''

Прве вечери фестивала говорили су и потомци Стане Караминге, који су поносни на своје претке, али и захвални руководству Града које је препознало важност сећања на Стану Карамингу.

''Ово је нешто што заиста треба да заживи, јер та традиција коју Врање чува кроз песму је у ствари можда један од најважнијих елемената нашег врањанског идентитета, где год живели'' каже др Сима Аврамовић, потомак Стане Караминге.

Унука Стане Караминге докторка Марина Џикић истакла је: ''Врање је познато баш по  овој песми и драго ми је што је текст и музику написала моја баба. Ње данас нема, али она ће бити бесмртна јер ће живети кроз ову песму.''

Горан Арсић из удружења "Вед" подсетио је да Врање као место сусрета свих праваца из разних области носи огромно историјско и музичко богатство.

''Са радошћу, са играњем и са певањем ми овде славимо, величамо нешто што је велика светиња.'')

Етномузиколог, Мирјана Дробац, истакла је да "врањску песму сви воле да слушају, поједини је и певају, а само ретки знају како то да раде." Прве вечери фестивала приказан је и филм о врањској песми чији су аутори Марина и Слађан Стојановић. За интерпретацију старе врањске песме задужени су били Бранимир Стошић Каце, Ивана Тасић и Слободан Јовановић Цоби. У музичком делу фестивала наступио је и КУД "Севдах", са којим је и публика заиграла. Да има ко да наследи традицију очувања врањског мелоса показале су младе вокалне солисткиње, Хана и Вида.

Наши суграђани у анкети рекли су да је ово прави потез. ''Мени се ово вече јако допало и била сам одушевљена. Очувати врањску песму и традицију је итекако важно, ако ми то не радимо онда ко ће други,'' кажу Врањанци.

Фестивал је организовао град Врање у сарадњи са Народним музејем у Врању и Удружењем грађана Вед.

 

 

 

 

 

Последњи пут измењено петак, 22 фебруар 2019 12:02

Први фестивал у част врањске градске песме и чувене врањске песмопојке, Стане Аврамовић Караминге, отворен је у Дому војске у Врању. Ово је била прилика да се на педесету годишњицу од смрти Стане Караминге и стоту годишњицу од првог јавног извођења њене најпознатије песме "Димитријо, сине Митре" сетимо врањског мелоса, мерака и севдаха, али и истинитих прича, судбина и трагедија које су извор за све песме које је Стана спевала.
Фестивал је отворио градоначелник Слободан Миленковић истакавши да је "врањска песма одраз културне особености Врања."

"Звук који је обједио патњу и весеље представља врата између прошлости и будућности" рекао је градоначелник и додао да ће Град наставити "да са поштовањем и љубављу преноси богатство врањске песме."

Прве вечери фестивала говорили су и потомци Стане Караминге, Сима Аврамовић, доктор правних наука и докторка Марина Џикић. "Сви знају Врање по песми "Димитријо, сине Митре" и мени је много драго што је ту песму написала моја баба, која ће на овај начин вечно живети" рекла је др Џикић.
Горан Арсић из удружења "Вед" подсетио је да Врање као место сусрета свих праваца из разних области носи огромно историјско и музичко богатство. Етномузиколог, Мирјана Дробац, истакла је да "врањску песму сви воле да слушају, поједини је и певају, а само ретки знају како то да раде."

Прве вечери фестивала приказан је и филм о врањској песми чији су аутори Марина и Слађан Стојановић. За интерпретацију старе врањске песме задужени су били Бранимир Стошић Каце, Ивана Тасић и Слободан Јовановић Цоби. У музичком делу фестивала наступио је и КУД "Севдах", са којим је и публика заиграла. Врањски мелос представиле су и младе вокалне солисткиње, Хана и Вида.
Фестивал је организовао град Врање у сарадњи са Народним музејем у Врању и Удружењем грађана Вед.

 

Последњи пут измењено четвртак, 21 фебруар 2019 21:33

Међународни дан матерњег језика обележава се са поруком да је очување једног језика очување народа. У свету око 12 милиона људи говори српски језик, а у Србији живи више од 30 националних мањина које говоре исто толико језика.

Матерњи језик је део културног идентитета народа, тачка препознавања, различитости и разумевања. Брига о језику је брига о властитом идентитету народа.

''Очување српског језика важно је за опстанак српског народа. Најважније је да чувамо идентитет, свој језик и писмо. Важно је зато што језик представља једну нацију и то је оно што чини један народ, он је обележје и народа и државе. Треба да чувамо језик због нас самих и због адекватног образовања и васпитање деце'', кажу студенти Педагошког факултета.

На очувању језика мора се радити системски и континуирано.

''Језик није само питање лингвиста, питање оних који се баве изучавањем језика, језик је лице човека, народа, лице државе, њен идентитет. Кад смо ми као мала земља и као мали народ у питању, ми имамо богат језик, много дијалеката, дугу традицију и јако је битно да радимо на очувању језика, дакле имамо много више одговорности према језику, него многи народи у окружењу. Сви ти дијалекти који су познати, мање познати, као што ми у Врању јесмо слика овога говора, су потврда старине и богатства. Језик нам је дубоко и жестоко угрожен, да не говорим о писму, али језик нарочито'', рекла је проф. др Сунчица Денић Михаиловић.

Употреба матерњег језика једно је од основних људских права. Језик је најмоћније средство комуникације и значајан елемент националног идентитета, који ваља неговати и брижно чувати.

''Језик се чува и добром мишљу и другачијим ставом, од појединца до широке масе, језик би требало да буде у првом плану, код нас нарочито. Очување језика је као очување душе, очување чистоте, онога што би требало да носимо", додала је професорка Денић.

Међународни дан матерњег језика установио је Унеско и у свету се обележава од 1999. године са циљем да се промовишу језичка и културна разноликост, као и вишејезичност.

''У свету се говори око 7 хиљада језика, а према прогнозама лингвиста до краја 21. века више од половине, чак и до две трећине ће одумрети. Стручњаци кажу да се сваке две недеље угаси по један језик. Основно за преживљавање језика је да се преноси деци, да има институционалну подршку, своје писмо, да се негује у школама, медијима. У свету око 12 милиона људи говори српски језик, а у Србији живи више од 30 националних мањина које говоре исто толико језика.''

 

Последњи пут измењено четвртак, 21 фебруар 2019 14:39

Навршено је 50 година од смрти Стане Аврамовић Караминге и 100 година откако је испевана чувена песма ''Димитријо, сине Митре.'' А ко је била Стана Аврамовић Караминга?

Она је била певач преносилац, али и певач стваралац. Ову песму спевала је 1919.године, по истинитом догађају, који се десио у нашем граду између 1915-1918. године. Стана Караминга је један од највећих задужбинара старе врањске песме, а данашњи интерпретатори врањског мелоса кажу да је око 70 – 80 % песама Стана Караминга од заборава сачувала.

Стана Аврамовић Караминга цео живот мењала је текст песме ''Димитријо, сине Митре'', те тако има пар верзија. Песма је певана и препевавана, речи мењане, мелодија допуњавана. Стана је дуго крила да је аутор песме, јер је мислила да ако каже тако нешто, да песма више неће бити ''старовремска'', да је неће певати на радију. Касније је сазнала да може да се изјасни као ауторка, али да то мора и да докаже. Брзо је прикупила и више потписа него што је било потребно, јер сви који су чули песму ''Димитријо, сине Митре'' чули су је од Стане. Годину дана пред смрт добила је ауторско право, успела је да добије једну рату, након чега је умрла.

Стана Аврамовић Караминга преминула је 21. фебруара 1969. године. По аманету који је оставила, оркестар Бакије Бакића на сахрани је свирао њену песму ''Димитријо, сине Митре''.

Препознатљива мелодија пара уши и срце и данас, када год је чујемо, знали или не целу трагедију коју она носи. Често чујемо да је ова песма '''бесмртна балада'' чији звуци и данас чине да видимо и осетимо бол Стане, патњу Димитрија, вечну љубав и трагедију ово двоје младих, који су главни актери приче смештене у песму ''Димитријо, сине Митре.''

Ова песма постала је синоним за стару градску врањску песму, вечни симбол Града Врања, и чувене песмопојке, Стане Аврамовић Караминге.

 

Последњи пут измењено четвртак, 21 фебруар 2019 14:35

У Врању ће вечерас бити отворен први фестивал  под називом „Врањска градска песма“. Фестивал се организује поводом педесете годишњице смрти Стане Аврамовић Караминге, ауторке песме ,,Димитријо, сине Митре”, Врањанке  која је деценијама чувала, неговала и другима преносила изворну  врањанску песму. На отварању ће говорити градоначелник Слободан Миленковић, Станини потомци - професор доктор Сима Аврамовић и доктор Марина Џикић, као и етномузиколог  Мирјана Дробац. У музичком делу вечери наступиће вокални солисти Ивана Тасић, Бранимир Стошић Kаце, Слободан Јовановић Цоби, као и KУД ,,Севдах”. Фестивал ће бити отворен у 19 сати у Дому војске, а улаз је слободан. Другог дана Фестивала, сутра са почетком од 20 сати  биће одржано Концертно вече, на коjем ће уз пратњу оркестра Љубише Павковића наступити  вокални солисти: Весна Димић, Слободан Jовановић, Биљана Петковић, Тиjана Вучковић, Бранимир Стошић Каце, Ивана Тасић Митић и Чедомир Марковић. Покровитељ фестивала jе Град Врање. Радио телевизија Врање вечерас и сутра, директно ће преносити обе фестивалске вечери.  Због тога ће, наша централна информативна емсија, други Дневник, вечерас бити емитован од 18 сати и 30 минута.

Више о врањској песми, Стани Караминги и песми "Димитријо сине Митре" погледајте на следећем ЛИНКУ

Последњи пут измењено четвртак, 21 фебруар 2019 12:19

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Дан словенске писмености - Радио Телевизија Врање https://t.co/N0ZFc0Tm1l via @tripplesworld
Матуранти прославили последњи дан у Гимназији - Радио Телевизија Врање https://t.co/SKSsSUinPZ via @tripplesworld
Спилит: Радници очајни - Радио Телевизија Врање https://t.co/lGei2p011t via @tripplesworld
Follow RTV Vranje on Twitter