Култура

Култура

Руско- српски филм „Балканска међа“, који говори о ратним сукобима на Косову и Метохији 1999.год. неће се приказивати у Бујановцу и ако је најављен. Приказивање филма је забранио директор Дома културе под изговором „да распирује мултиетничку нетрпељивост“.

Пројекција филма је била заказана за викенд, али је директор Дома културе Јетмир Исмаили, након што је погледао трејлеј филма на интeрнету, проценио да грађани Бујановца не треба да га виде. Он је на пословном путу у Албанији, али је у изјави коју је дао Радио телевизији Бујановац пре неколико дана рекао.

„Дозволио сам да се филм прикаже, али када сам истражио његову садржину, јер све што се дешава у Дому културе иде на моју одговорност, одлучио сам да не треба да се види и то из једног разлога јер не желим да има мржње међу становницима Бујановца", каже Јетмир Исмаили, директор Дома културе у Бујановцу.

Грађани Бујановца са којима смо разговарали мишљења су да политика не треба да се меша у културу, као и да Срби, Албанци и Роми овде живе вековима заједно и да не желе тензије.

Овим поводом огласило се и Mинистарство културе и информисања које је изразило забринутост и са „неодобравањем гледа на одлуку надлежних у Дому културе у Бујановцу“ да не прикажу филм.

„Такав чин неприкладан је, необјашњив и политички провокативан, у месецима када читава Србија обележава 20-годишњицу трагичних збивања која су нашла израз у овом запаженом филмском остварењу“, наводи се у саопштењу.

Из министарства подсећају да годинама уназад помажу развој културе у овој општини. Само у последње 4 године издвојено је 40 милиона динара за разне пројекте у Бујановцу и околини. У Дому културе је у току опсежна реконструкција која се такође финансира из државног буџета.

Ни у продукцијској кући филма „Балканска међа“  немају објашњења за овакав чин, јер је владало велико интересовање публике за његово приказивање. У саопштењу које потписују наш прослављени глумац Милош Биковић и Миодраг Радоњић објашњавају какву поруку у ствари носи филм.

"Балканска међа шаље поруку о неопходности неговања односа мира и разумевања између Срба и Албанаца, и зато желимо да верујемо да ће и наши грађани на југу Србије моћи да га погледају, јер никада неће постојати довољно добар мотив који оправдава забрану било ког филма", закључује се у саопштењу.

           

 

 

Последњи пут измењено четвртак, 18 април 2019 15:10

Представа Кеплер 452Б, Тијане Грумић, у режији Југа Ђорђевића, уврштена је у такмичарску селекцију 19. међународног фестивала ,,Театар фест" у Добоју (Република Српска, БиХ). Врањски ансамбл наступиће 23. маја у 20 часова, на сцени Центра за културу Добој. Ово је четврти фестивал (други међународни), на којем ће представа Кеплер 452Б бити изведена, након фестивала Јоаким Вујић, Стеријино позорје и Актер Европе (Ресен, Македонија). Театар фест Добој одржава се већ 19 година и једна је од значајних позоришних манифестација у Републици Српској. Главни циљ организовања овог типа манифестације је окупљање младих, професионалних уметничких група из земље и региона, Србије, Црне Горе и Хрватске.

 

У Галерији Народног музеја у Врању организована је трибина на којој је представљена књига „Пад ноћног сокола“, o акцији обарања такозваног невидљивог авиона, током НATO агресије. О томе је говорио пуковник Војске Србије, Славиша Голубовић, непосредни учесник у тим акцијама и аутор књиге. Скуп је организовало Удружење потомака ратника, уз подршку Народног музеја.

Чувени авион Ф 117,којим се Нато алијанса поноси, оборио је 3. Ракетни дивизион 250. Ракетне бригаде Војске Југославије. И то није био једини такав авион који је ова бригада оборила бранећи небо Београда и Србије, рекао је пуковник Славиша Голубовић описујући детаљно, како је акција изведена.

Пуковник Славиша Голубовић, рекао је да је као један од надређених старешина командовао 250.ракетном бригадом. Авион Ф 117 направљен је тако да је заиста слабо видљив на радарским системима, али има изузетно слабе маневарске способности. Користећи те мањкавости ,уз велику храброст, стручност и обученост ,припадници овог ракетног дивизиона ,оборили су овај и још два таква авиона, што у Нато алијанси не признају.Када имате слабо оружје какво је Војска Југославије тада имала, онда морате уложити срце и храброст, рекао је Голубовић.

О величини војника и официра Војске Југославије у одбрани земље током НАТО агресије говоре и неумољиве чињенице о надмоћности ове војне алијансе.

Представник Удружења потомака ратника Владимир Ловић рекао је да је том приликом НАТО извео 2300 борбених летова над небом Србије, гађао 995 циљева, бацио на нашу земљу 22 000 тона пројектила. Подсетио је да је војни буџет западних  савезника у НАТО-у, 860 пута био већи него буџет тадашње Савезне републике Југославије.

НАТО алијанса и данас скрива податке о обарању такозваних невидљивих авиона због огромних средстава уложених у ову технологију, а која је, показало се, итекако рањива.

 

Последњи пут измењено понедељак, 15 април 2019 14:44

Из штампе је недавно изашла и шеста књига дугогодишњег професора географије у врањској Гимназији, Драгана Тодоровића. Ово је још једно дело које говори о природним и демографским одликама његовог родног краја.

Драган Тодоровић познат је многим генерацијама Врањанаца, јер је свој животни и радни век провео у Врању, радећи четрдесет година као професор географије у врањској Гимназији. То га није омело у истраживању, а највише се бавио својим родним крајем.

'''До сада сам издао шест књига, четири о мом родном месту, то је Љуберађа, а две о Лужници, а то је у ствари бабушничка општина. Циљ мог истраживања је да упознам становнике, првенствено Лужнице, а и становнике Пчињског округа, са овим специфичним крајем, јер има доста сличности, али и доста разноликости. Поједини становници Пчињског округа први пут су чули за овај крај, а има доста чињеница и доста сличности'', каже професор Тодоворић.

Монографија ''Лужница - крашки облици, воде, становништво и насеља'' састоји се из три дела и садржи нове и до сада непознате податке о овом крају. Аутор је књигу наменио Лужничанима који живе на овом простору, као и онима који су давно напустили кућни праг, а у срцу још носе свој завичај, али и стручњацима различитих специјалности, којима би ово била основа за даља истраживања.

Питали смо професора, који близу пола века живи у Врању, да ли истражује и овај крај.

''Врањски крај нисам истраживао, али имам намеру са одређеним колегама да напишемо нешто и о врањском крају'', додаје Тодоровић.

Драган Тодоровић дипломирао је географију на Природно - математичком факултету, а свој радни век провео у гимназији Бора Станковић. Живи у Врању као пензионер. Бави се научним истраживањима и до сада је објавио књиге Љуберађа 1 и 2, Лужница – географски приказ, Знаменити Љуберађани и Природне одлике Љуберађе.

 

Последњи пут измењено уторак, 09 април 2019 14:07

Драмском писцу Синиши Ковачевићу уручена је у Врању књижевна награда "Борисав Станковић" за његов први роман "Године врана". Други добитник ове награде је књижевник Бранимир Шћепановић, један од најзначајнијих српских прозаиста. Шћепановићу ће награда бити накнадно  уручена, због спречености да лично присуствује завршној вечери овогодишње 52.манифестације "Борина недеља". 

Жири 52. манифестације „Борина недеља“ којим је председавао историчар књижевности, професор доктор Миро Ломпар, доделио је ове године награду „Борисав Станковић“ истакнутом драмском писцу Синиши Ковачевићу и једном од најзначајнијих српских књижевника Бранимиру Шћепановићу.

У име "Kњижевне заједнице" награду је Синиши Kовачевићу, на пригодној свечаности у Галерији Народног музеја, уручио Мирослав Цера Михаиловић.

Синиша Ковачевић истакао је да у његовом систему вредновања  српских писаца Борисав Станковић заузима прво место, а следе Милош Црњански, Иво Андрић и Меша Селимовић.Станковићева драма „Коштана“ најбоље је написана драма на српском језику, а његов роман „Нечиста крв“ је најбољи роман на српском језику. Ја сам дакле у граду највећег српског писца, оценио је Ковачевић примајући награду.

Иста награда додељена је Бранимиру Шћепановићу, који  је био спречен да присуствује додели.

Мирослав Цера Михаиловић парафразирао је речи Шћепановића када  му је саопштио да је добитник награде „Борисав Станковић. Шћепановић је рекао да је Бора Станковић учинио да градић попут Врања његовим делом постане престоница страсти, љубави и лепоте.

У образложењу жирија каже се да су дела Ковачевића и Шћепановића снажно обележила српску књижевност, драмску и позоришну уметност.

Чланица жирија Слађана Јаћимовић истакла је да је заокрет Ковачевића ка новом жанру роману, „Године врана“ вишеструко изненађење.Снажне емоције које роман изазива враћа нас на истинску улогу књижевности.Овај роман, кроз причу о судбини једне породице говори о свој трагици окупираног Београда.

Члан жирија Александар Лаковић нагласио је да је Шћепановић истакнути српски романсијер и приповедач, префињени познавалац људске душе, а његов култни роман „Уста пуна земље“ уврштен је у 700 најбољих књига у Француској.

Манифестација „Борина недеља“ ове године реализована је у Врању, Београду, Лесковцу и Власотинцу.

Последњи пут измењено понедељак, 01 април 2019 14:40

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

У Дубници јабуке злата вредне - Радио Телевизија Врање https://t.co/5XoGDGcttA via @tripplesworld
Повећан број пацијената са симптомима стомачног вируса - Радио Телевизија Врање https://t.co/3qblGTe84Y via @tripplesworld
Ступни ву на ступку - нова књига Милета Костића - Радио Телевизија Врање https://t.co/PGqkaCWNoR via @tripplesworld
Follow RTV Vranje on Twitter