Одштампајте ову страницу

Врањанка преживела пакао Аушвица

By РТВ фебруар 24, 2016 516 0

Почетком године обележена је 71. годишњица од ослобађања највећег логора за масовно уништење људи у другом светском рату Аушвица, а трагови тих дешавања још увек су свежи у сећању једне наше сиграђанке. Иако тада беба, ожиљци на телу и прича мајке коју је кроз живот слушала, увек су је враћали на живот којег се сама није сећала, али ипак није могла да га заборави. У том логору убијено је преко милион људи, а са простора Југославије преко 10 хиљада. Ову причу упућујемо свима, нарочито онима који звецкају оружјем. 

 

Ана Марија Тојагић, рођена је у Војнику у Словенији ратне 1942. године. Била је беба од непуних месец дана када су јој 15. августа ујутру срељали оца Станка, а њу и мајку Марију возом транспортовали у концентрациони логор Аушвиц у Пољској. Мајка ју је на рукама унела кроз капију, на којој је писало ''Рад ослобађа'', тада се још није знало да је то капија пакла.

"Oдузели су ме од мајке и она ме наредне три године није видела, нити је знала шта се са мном дешава", каже Ана Марија Тојагић.

Сада је бака од 74. године, која нема своја сећања на трогодишњи боравак у логору смрти. Иако доброг здравља и дугогодишњи давалац крви, ожиљци које има свуда по телу, никада јој нису дозволили да заборави живот, кога се не сећа.

"Tу имам ожиљке, на куку, на леђима, све ми је то из Аушвица", каже Ана Марија.

Из историјских података се зна да је у том логору главни доктор, уједно задужен за крематоријум био познати Хитлеров лекар Јозеф Менгеле. Најпознатији је по медицинским експериментима које је изводио на људима и деци.

"Разум ми је сачуван, али се по некада питам од чега сам. Највећи бол моје мајке је био што никада није сзнала где сам ја била три године", додаје Ана Марија.

Ана Марија и њена мајка преживеле су пакао логора смрти и вратиле се у Словенију. Касније је удајом постала врањанка, али и данас чува споменицу коју је добио њен отац, његово последње писмо и диск са причом мајке о Аушвицу. Ту је и документ о ратној одштети, коју прима тек десетак година, око 100 евра месечно за све ожиљке које носи на телу и души и каже:

"Имала сам много среће, с обзиром колико је деце тамо убијено".

 

Оцените овај чланак
(1 Глас)
Последњи пут измењено среда, 24 фебруар 2016 14:32