Како смо почели да китимо јелке?

Извор: Политика

На овим просторима Нову годину 31. децембра славимо од 1919. године. Шпанци у поноћ једу 12 зрна грожђа, а Бразилци се облаче у бело. Већина човечанства дочекује Нову годину у ноћи између 31. децембра и 1. јануара. Овај, један од најлепших празника, не почиње свуда истог дана. Разни народи границу обележавања протежу од децембра до маја, а и прославља се на различите начине.



Примера ради, све до средине 19. века у нашим крајевима обичај кићења јелке није био познат, пише Политика. Он се интензивније прихвата почетком 20. века, са германским утицајима и то у Војводини, где је немачко становништво обичај кићења јелки као симбола Нове године преузело од Руса. "Нова година симболише обнављање живота, а корени сежу у далеку прошлост. Нема чврстих доказа, али се претпоставља да се прелазак из старе у нову календарску годину обележава уназад четири хиљаде година. Најраније забележена прослава Нове године одиграла се у Месопотамији и то средином маја",

У средњем веку Нова година се није славила у Европи, јер се сматрало да је њено обележавање антихришћанског карактера и паганско. У грегоријанском календару 1582. године уводи се прослављање Нове године, што прихватају готово одмах католичке државе.

"Датум почетка нове године варирао је у различитим културама и у различитим историјским епохама. Ипак, он је готово увек био повезан са неким природним кретањима – од кретања небеских тела, звезда и планета (у Египту), до праћења смене годишњих доба, које су опет биле у вези са положајем сунца. Египћани су стару годину испраћали 15. јуна, Римљани 21. априла, а у различитим крајевима хришћанске Европе датуми су ишли од 25. децембра, преко 25 марта до 1 септембра. Некада се као почетак Нове године узимао дан Васкрса, а некада, као на пример у Напуљу, дан Благовести – дан зачећа Христовог", каже др Александра Павићевић из ЕИ САНУ. У Русији је као почетак Нове године слављен 1. септембар све до 1700. године. Увођењем у службену употребу грегоријанског календара, наставља др Павићевић, Југославија је 1. јануар као почетак Нове године установила 1919., што је значајно утицало на измене у обичајном животу српског православног становништва, јер се оно до тада руководило јулијанским календаром.

"Прослављање Нове године 31. децембра је током комунизма била једна од стратегија замене религијских празника секуларним. Слично се десило и са Ђурђевданским уранком (6. мај), који је замењен Првомајским уранком. Увођењем 29. новембра, Дана републике као државног празника, а нарочито са успостављањем „свињокоља” током тог празника, озбиљно је нарушен ритам божићног поста, који почиње 28. новембра Исто се десило и са увођењем Нове године 31. децембра, па је последња седмица поста претворена у седмицу обилатог гошћења и прослава", каже др Павићевић. Др Драгана Радојичић додаје – колико народа, толико и обичаја, а део немачке традиције је данас раширен широм Европе."Немци обожавају новогодишњи ватромет, а градски тргови су украшени новогодишњим украсима, слатким и сланим ђаконијама на тезгама, уз цику и вику веселог становништва. За дванаест месеци среће Шпанци вековима на поноћ једу 12 зрна грожђа. Бразилци дочекују Нову годину обучени у бело, као симбол среће. На чувеној плажи Копакабани у поноћ се прескаче седам таласа, пале свеће у песак и баца цвеће у море. Црвене траке на вратима симболизују срећу и весеље Кинезима", наводи др Радојичић.
Дуга је историја и јелке – новогодишњег симбола, као и Божићног дрвцета и бадњака. Наша саговорница објашњава да зелено дрво – симбол вегетације и новог доба које треба да наступи и донесе сваку срећу и напредак, у европској култури датира из претхришћанског периода.

Стабло – дрво као чувар, са светим симболима и значењима, познато је старим Словенима, као и германским племенима.

"Сматра се да утемељитељу протестантизма Мартину Лутеру треба захвалити што је кићење јелке постало леп и весео обичај, а мала окићена јелка описана у летопису берменског цеха из 1570. године, била је украшена орасима, перецима и папирним цвећем. У Европи од 17. века полако у домове стиже украшавање божићног дрвца, што на основу података, црква са радошћу није прихватала", прича др Радојичић.

Оцените овај чланак
(0 Гласова)

Остави коментар

Уверите се да сте унели све потребне информације означене звездицом (*). HTML код није дозвољен.

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Квиз „Забављај се и учи” у врху гледаности Радио телевизије Врање - Радио Телевизија Врање https://t.co/RcokFWXiBI via @tripplesworld
Исплата једнократне помоћи бившим радницима Коштане, само по закону о социјалној заштити - Радио Телевизија Врање… https://t.co/8altl9HmSV
Државни секретар Гајовић посетио нашу медијску кућу - Радио Телевизија Врање https://t.co/JCeyPvpy5j via @tripplesworld
Follow RTV Vranje on Twitter