Здравље

Здравље

Светски дан хране у Србији и свету обележава се у тренутку када се све државе на планети боре са пандемијом Ковида-19 и њеним последицама. Истовремено влада и права  пандемија гојазности, јер је преко 670 милиона одраслих у свету гојазно, као и 120 милиона деце узраста од 5 до 19 година. Са друге стране, преко 820 милиона људи на планети је гладно.

Србија у стопу прати глобални светски тренд повећања броја гојазних и међу одраслима али и децом. Унос хране високе енергетске, а мале нутритивне вредности и минимална физичка активност показатељ су неправилног начина живота који ће узимати све већи данак у годинама које долазе.

Др Драган Пешић из Центра за превенцију изнео је податак да у Србији 56 одсто одраслих има вишак килограма, а 23 процента је гојазних. Посебно забрињава чињеница да је све више деце са прекомерном телесном тежином, а проценат се из године у годину увећава.

Из медицинских кругова стиже упозорење да гојазност у дечијем узрасту и у периоду адолесценције за  три до пет пута повећава ризик од појаве хроничних болести пре 65. године. Ради се пре свега о  дијабетесу, болестима кардиоваскуларног система, као и малигнитету.

Др Пешић подсећа да је једини начин превенције гојазности а тиме и зачетка тешких болести. Баланс намирница и рационалност у конзумирању намирница у свакодневној исхрани, уз неопходну физичку активност, једини је начин да се ови проблеми превазиђу.

И док  део човечанства брине како смањити број гојазних, према најновијим подацима 820 милиона људи  у свету је  гладно, од којих 60 одсто чине жене. Застрашујућа је чињеница да 20 хиљада људи  умре од глади за 24 сата, а међу њима је  и око пет до осам хиљада деце школског узраста. За то време трећина хране која се произведе у свету се баци а трошкови који се тиме изазову већи су од два и по трилиона долара годишње.Зато је право питање на светски дан хране- како нахранити гладне. Зато је слоган овогодишње кампање „Гаји, храни, подржавај. Сви заједно. Наше акције су наша будућност.“

 

Последњи пут измењено петак, 16 октобар 2020 15:36

Иако корона инфекција и данас прети, одељења врањске болнице раде пуним капацитетом. Пацијенти долазе и на амбулантне прегледе, као и на стационарно лечење, како би поново успоставили редовне контроле и лечење. Последице короне су још увек непознаница, али сада већ са сигурношћу може да се каже да оставља последице и на нервни систем.  

Одељење неурологије врањске Болнице ради пуним капацитетом.

Неуропсихијатар др Верица Мишић каже да је притисак на ово одељење велики, како оних који долазе на преглед, тако и оних који су за стационарно лечење. Све то је последица периода када је одељење радило у ванредним условима, када пацијенти нису обављали редовне контроле.

"Нису успели ни тај један или два контролна прегледа да обаве и долазе сада. Међутим, много је и нових пацијената, јер ковид је стресно стање за цео организам, а стрес је потенцијални узрок за све болести. Одељење неурологије је пуно, ради се пуном паром. Ушли смо у један, чак и не нормалан, него виши степен рада, оптерећење је веће", каже докторка Мишић.

Да епидемија вирусом корона утиче и на нерви систем потврдило је већ око 300 студија, каже докторка. Ковид 19 је вирус делује на све органе, иако се сматра да је првонствено респираторна инфекција и да напада плућни систем.

Велике последице оставља и на централни нервни систем.

"У истраживањима стоји да 50 посто пацијената који су оболели од ковида који су били у интензивној нези, имали су неуролошку симптоматологију.Она се кретала од промене стања свести, конфузије, дезорјентисаности, па чак до коме. Било је доста и епилептичних напада код ковид пацијената, постоје и оштећења мозга позната као шлогови", каже др Мишић. 

Велика је непознаница корона инфекција, а оно што ми сами можемо да урадимо  је да побољшамо наш имунитет. Не само декларативно, потенцира докторка, већ  у правом смислу те речи, здраво се хранити, примењивати физичку аквивност, за старије обавезан одмор,одрећи се лоших навика и имати добре мисли.

"Мислите да се нећете разболети, придржавајте се свега. Па чак и ако помислите да ћете се разболети, следећа мисао нека буде, можда ће то бити блага клиничка слика, која ће ми оставити имунитет", истиче врањси неуропсихијатар.

 

Последњи пут измењено четвртак, 15 октобар 2020 14:06

Велико је интересовање за вакцинацију против сезонског грипа, рекла је у директном укључењу у наш програм управница Дома здравља др Јадранка Ајановић.

Прва транша од 2 и по хиљаде вакцина са данашњим даном ће највероватније бити утрошена, јер је преостало нешто више од 300. Од сутра ће почети вакцинација са новом количином, од око хиљаду доза.

Не чуди оваква ситуација, јер су грађани у страху од корона вируса.Струка каже да симптоми инфекције вирусом корона, могу бити мањи, уколико се, нарочите ризичне категорије становништва вакцинишу против грипа.

- Интересовање за вакцину против сезонског грипа је изузетно. Одазивају се хронични пацијенти, оболели од кардиваскуларних обољења и бубрежни пацијенти. Такође се одазивају и здарвствени радници, као и  труднице.Вакцинација се обавља и у здравственим станицама у окружењу.Ми смо испланирали даље потребе и упутили захтев Заводу за јавно здравље, каже др Ајановић.

Већ сутра ће стићи нове дозе вакцина у Здарвствени центар, око хиљаду, тако да неће бити прекида у вакцинацији. Период респираторних инфекција је почео, каже докторка и то се види по броју пацијената.

- Повећан је број респираторних инфекција, због промене времена, као и због целокупне ситуације, али нема још увек регистрованог грипа. У приправности смо, очекујемо, јер ово је период вирусних инфекција и појаве грипа, каже др Ајановић. 

Прате се сви параметри и по питању Ковида 19, а они показују да је од 24 пацијента у ковид болницама 10 позитивно на корона вирус. Према пристиглим резултатима, од 34 узорка, шест је позитивно на вирус корона и сви су из Врања.

 

 

Последњи пут измењено уторак, 13 октобар 2020 14:26

Почела је корона да оставља значајне последице и на ментално здравље људи. У почетку није било тако, јер смо се реорганизовали и мобилисали своје капацитете, а постојала је и нада да ће брзо проћи. Како се пандемија одужила и за сада се не види крај, с обзиром да је све оно што је пре седам месеци било нормално, сада постало опасно, тако све више страда ментално здравље.

О последицама пандемије у сусрет Светском дану посвећеном менталном здрављу за наш програм говорио је  неуропсихијатар доктор Слободан Стаменковић, начелник одељења Психијатрије, врањске болницe.

-Све је више људи код којих доминира исцрпљеност, која се огледа у депресивним реаговањима, дисфункционалности, узроковане хроничним страхом и пре свега, феноменом који ми називамо антиципаторни страх, односно стрепља и исчекивање. То представља значајан хронични стрес, а он је на дугим стазама разарајући за човекову психу, за његово ментално здравље и доводи до различитих облика психијатријских болести, каже доктор Стаменковић.

Занемарили смо ментално здравље и бавимо се само ковидом 19,  што јесте приоритет, али брига о менталном здрављу мора да буде већа, сматра доктор Стаменковић. При том нема старосне доби код које не страда ментално здравље, сви су подложни.

-Дан уочи дана менталног здравља желим да апелујем, како на локалне заједнице тако и шире, да је потребно размишљати о томе, да ће пандемија проћи, а остаће последице. А свака измена у менталном здрављу производи дугорочне последице у свим сферама живота. Последице могу да буду значајан фактор дисфункционалног друштва у коме живе људи са страховима, незадовољствима, незаинтересовани, раздражљиви људи, па ће се појавити и већа стопа агресивности, преступа, објашњава доктор.

Стално слушамо о насиљу и зато је потребно да будемо солидарнији и емпатичнији једни према другима. Свега тога неће бити ако  не будемо психички стабилни, јер су промене менталног здравља, промене на дуге стазе,  потенцира неуропсихијатар Стаменковић.

 

Последњи пут измењено петак, 09 октобар 2020 13:42

Доктор Игор Стојановић однедавно је нови начелник Хирушког одељења Здравственог центра. Хирургија, по његовим речима, почива на чврстој организацији и хируршкој умешности. Оно што овдашњем Одељењу  недостаје, како он каже, је стручан кадар, односно хирурзи. 

Хирурзи су рационални, конкретни и прецизни. Уз све то у хирургији мора да постоји безмало дупло већа хијерархија ,јер ако не постоји ред од постављања дијагнозе до завршетка хируршког лечења, могу настати велики проблеми. Ја ћу се трудити, а надам се да ћу и моћи да применим управо ту рационалност, практичност и оштар ум, каже др Стојановић.

„Увек постоји начин да се нешто промени и да се уведу неке новине. Постоје планови. Али то не може преко ноћи. Потребно је време за све. Заједно са новим координатором др Михајловић и са менаџментом у плану су нека дешавања“, каже др Стојановић.

Едукација лекара, такође је важна. Иако лекару пуно значи положен специјалистички испит, он није осамостаљен у свом раду и потребно је да још неко време буде уз ментора, тамо где се раде праве ствари, лече тешке болести. Потребно је  успоставити континуитет у едукацији нових специјалиста и у усавршавању, а тренутно Хирургији недостаје стручни кадар.

“На жалост врањска Хирургија уназад годину и по дана остала је без четири хирурга. То су људи који су у пензији. Нажалост, један од њих, изузетна човек и учитељ др Вукашин Антић нас је напустио. То се поприлично осетило. Мање нас је. Дошли су нови људи, међутим они нису оспособљени да раде посао хирурга, они су на специјализацији, на учењу. Поприлично нам помажу, али не могу да надоместе недостатак наших старијих колега. Али радимо на томе, помажемо ми да што пре науче посао хирурга онако како то доликује“,истиче нови начелник Хирургије.

Све те савремене дијагностичке апаратуре апсолутно не могу да значе пуно ако немамо и одговарајући лекарски и средњемедицински кадар. Што се тиче апаратуре, са отварањем новог Хирушког блока ми смо подкрепњени оним што нам је потребно.

"Имамо, поред старог, и нови апарат за лапароскопску хирургију тако да радимо и лапароскопску операцију жучне кесе што је новина. Добијамо још један скенер. Што се тиче дијагностике, пре свега, ми смо у узмаку", наглашава врањски хирург.

Отварање Хирушког блока је и те како позитивно утицало на пружање медицинских услуга. Битно је и што смо сви под истим кровом, пацијенти се више не шетају везано за дијагностику што поједностављује процедуру припреме пацијента за евентуални пријем, посебно када су ургентна стања у питању, истиче нови начелник хирургије др Игор Стојановић.

Последњи пут измењено уторак, 06 октобар 2020 14:19
Страна 1 од 98

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Успешне предузетнице: Храбре, одлучне, едуковане жене - Радио Телевизија Врање https://t.co/OauzyJkYY4 via @tripplesworld
Јоаким први пут међу Врањанцима - Радио Телевизија Врање https://t.co/Vw5VB6F3XE via @tripplesworld
Оптерећеност лабораторија, неуморни коронавирус и неверица грађана - Радио Телевизија Врање https://t.co/fIopOxwZzQ via @tripplesworld
Follow RTV Vranje on Twitter