Здравље
У јануару су концентрације загађујућих материја у ваздуху биле у порасту, али оваква ситуација нормална је за зимске месеце, кажу стручњаци. Ипак, ове године било је више оваквих дана у односу на јануар 2019.
Сагоревање фосилних горива у сврху загревања домаћинстава и у возилима, уз метеоролошке прилике, доводи и до повећаног загађења ваздуха у зимским месецима. То је уобичајено за овај период године, али ако упоредимо податке из прошлог и овог јануара приметан је повећан број дана са присуством загађујућих материја у ваздуху. До 20. јануара 2019. године било је по 2 дана са повећаном концентрацијом чађи на оба мерна места, у Заводу за јавно здравље и школи Светозар Марковић, док се до 20. јануара 2020. године бележи чак 8 дана на мерном месту у Заводу, а на мерном месту у школи 6 дана.
''У јануару месецу смо на мерном месту у Заводу за јавно здравље Врање имали 10 дана са повећаном концентрацијом чађи, а на мерном месту у школи Светозар Марковић је било 6 дана са повећаном концентрацијом чађи'', каже др Невенка Станојковић, специјалиста хигијене.
Осим чађи, два дана је била повећана концентрација сумпор диоксида на мерном месту у Заводу и један дан на мерном месту у школи. Стручњаци кажу да су овакви подаци просечни за зимску сезону.
''У току године имамо тако 10 до 15 дана са повећаном концентрацијом чађи, а неколико дана буде повећана концентрација сумпор диоксида, некад се јави и повећана концентрација азотових оксида, али све је то услед повећане потрошње фосилних горива, услед ниске температуре, повећаног атмосферског притиска, повећане влажности, смањеног струјања ваздуха, тако да ти метеоролошки услови и рељеф и топографија нашег града - све то утиче на повећање концентрације ових загађујућих материја'', каже др Невенка Станојковић, специјалиста хигијене.
У току целе 2019. године било је 10 дана са повећаном концентрацијом чађи на мерном месту у Заводу и 8 у школи, само у зимским месецима, а овакву статистику умало смо достигли за само један месец ове године.
У просторијама рудника олова и цинка ''Грот'' у Кривој Феји организовани су превентивни прегледи за све заинтересоване службенике и раднике, али и локално становништво.
Бесплатне прегледе у руднику ''Грот'' организовао је Центар за превенцију Дома здравља уз подршку здравствених радника са примарног и секундарног нивоа здравствене заштите а у оквиру кампање ''Здравље за све.''
Прегледи су подразумевали мерење нивоа шећера из капиларне крви, крвног притиска и ЕКГ прегледе уз поделу здравствено-едукативног материјала и савета од стране здравствених радника у вези здравих стилова живота. Осим радника Грота, могли су да се прегледају и мештани Криве Феје.
Мештани и запослени су врло задовољни оваквом акцијом, а посебно старији људи који кажу да не могу често да оду до Врања на преглед, и да им то што су лекари дошли код њих много значи.
Примарна превенција је најмоћније оружје, а подразумева пре свега, препознавање фактора ризика, њихово модификовање и елиминацију како би се спречио настанак бројних болести. Поред тога, од велике важности су превентивни прегледи, како би се благовремено откриле здравствене промене које могу бити узрок многих болести.
''Врло сам задовољна да смо данас у Кривој Феји у руднику Грот у акцији превентивних прегледа. Ова акција је први пут овде у руднику. Иначе, наш Центар за превенцију при Здравственом центру акције превентивних прегледа има стално, бар једном годишње долазимо и овде и радимо превентивне прегледе. Мишљења смо да овај народ који живи овде нема много могућности за овакву врсту прегледа, они имају амбуланту имамо и доктора, од скоро са упошљавањем нових лекара добили смо и могућност да појачамо рад амбуланте у Кривој Феји која сада ради 5 дана у току недеље, тако да запослени из Грота као и сви мештани овог краја могу редовно да се јаве лекару'', рекла је др Љиљана Антић, директорка Здравственог центра у Врању.
Овакве акције наставиће се и убудуће, а наредна је већ следеће недеље за запослене у врањском ''ХИВ''-у.
У Врању и округу бележи се опадање броја оболелих од вирусних и респираторних инспекција. Према подацима Завода за јавно здравље , од почетка године на територији града евидентирано је две хиљаде 400 оболелих.
Превентивне мере, вакцинација против грипа и продужени школски распуст, мере су које су дале резултате у смањењу броја оболелих од респираторних инфекција и грипа, процене су у Заводу за јавно здравље у Врању.
Доктор Слађан Станковић епидемиолог ЗЗЈЗ каже да није било оболелих са тежом клиничком сликом, нити хоспитализованих на инфективном одељењу. У јануару је број оболелих доминирао међу школском и предшколском децом, али је сада присутан у свим категоријама становништва. Међутим, у другој недељи фебруара број новооткривених оболелих је 40 одсто мањи у односу на прву недељу фебруара.
Школски распуст продужен је како би се смањило ширење вируса, и то је заиста и дало ефекте пре свега међу школском децом.Настава у школама почеће,како је и планирано, у понедељак 24. фебруара. Када је реч о старијим суграђанима, били су у праву сви они који су се вакцинисали.
Др Станковић напомиње да ће за наредну сезону бити повећан број вакцина које ће доћи у наш округ јер имају ефеката, поготову што је ове године била четворовалентна,тако да код старије популације није било регистровано оболелих као ранијих година.
И даље важи препорука о проветравању просторија,узимању више топлих напитака и течности у целини, а најважнија мера је да хронични болесници, деца и труднице, избегавају ближи контакт са оболелима. У Здравственом центру и даље је на снази забрана посета хоспитализованим болесницима.
Епидемија вируса грипа није проглашена у Врању, јер се за сада бележи средња активност вируса. Када говоримо о Корона вирусу и ту нема простора за страх.
У Врање је из Кине стигао један наш суграђанин, међутим ово не треба да плаши јавност, јер је он прошао контролу на аеродрому Никола Тесла и нема симптоме вируса. Упркос томе, наредних 14 дана биће под здравственим надзором како би се пратило његово стање, кажу из Завода за јавно здравље.
''Ми имамо један случај човека који је дошао из Кине, њега ћемо ставити под здравствени надзор, добили смо решење граничног санитарног инспектора са аеродрома, ми ћемо пратити његово здравствено стање, нема разлога за неку забринутост, зато што се ригорозно примењују мере и поступци са било којом особом која долази из Кине или неке друге земље у којима има Корона вируса, као што су и претходних дана долазили људи из Кине, па се држе под здравственим надзором. Поступа се у складу са упутствима која даје Институт Батут и Министарство здравља. За сада код нас нема разлога за зaбринутост, све се држи под контролом од стране здравствених служби, примењују се мере, уколико је потребно раде се лабораторијске дијагностике таквог случаја, врше се епидемиолошка испитивања у смислу да ли је особа имала контакте у тим подручјима, најбитније је да се прати здравствено стање, она не мора да има симптоме, али се ставља под тај неки здравствени надзор и јавља се здравственој служби'', каже др Слађан Станковић, епидемиолог.
Све је под контролом, наглашава доктор, и разлога за страх нема, јер се предузимају све мере које налаже Батут.
''Уколико постоји било који симптом који може указивати на респираторну инфекцију, односно на Корона вирус, онда ће се адекватно поступити - таква особа биће изолована у посебне собе за изолацију Инфективног одељења, уколико је тежа клиничка слика биће упућена на Инфективне клинике, затим ће код такве особе бити спроведена лабораторијска дијагностика, односно доказивање вируса, значи за сада нема разлога за забринутост, јер ништа не може да промакне контроли, адекватно је поступање од стране санитарних инспектора на аеродрому Никола Тесла и од стране епидемиолога Института Батут и наравно по њиховим инструкцијама сви Заводи у Србији, па и наш Завод, раде на држању под здравствени надзор особа које су боравиле у тим пределима'', каже др Слађан Станковић, епидемиолог.
Што се тиче вируса грипа типа АХ1Н1, АХ3Н2 и типа Б у току прошле недеље забележен је 561 случај обољења сличних грипу, што даје коначну бројку од нешто преко 2000 оболелих од почетка сезоне. Оваква статистика нормална је за ово доба године, а појачана активност вируса грипа очекује се до краја фебруара.
Број пацијената који се јављају са респираторним тегобама и даље је у порасту, кажу у Служби хитне медицинске помоћи. Са порастом дневних температура очекује се да се овакав тренд настави. У току ноћи у Службу хитне медицинске помоћи јави се од 60 до 100 људи, каже докторка Александра Ристић.
''То су пацијенти са респираторним тегобама, пре свега кашаљ, повишена телесна температура, искашљавање, бол у грлу, малаксалост, све оно што прати инфекције респираторних путева'', каже др Александра Ристић, лекар у служби ХМП.
Као што је добро познато, свака нагла промена времена посебно смета хроничним пацијентима, те су управо они углавном на удару респираторних инфекција.
''Углавном су то старији пацијенти са хроничним болестима, мада нема правила, ту су и млађи пацијенти наравно, осетљива популација", каже др Александра Ристић, лекар у служби ХМП.
Велике промене температуре између јутра и поподнева, или из дана у дан, представљају стрес за наш организам, а последице се огледају управо у паду имунитета и појави типичних симптома прехладе. Најбољи начин заштите је управо, превенција, здрава храна, здраве животне навике и, наравно, слојевито облачење.
''То су неки универзални савети, значи избегавање просторија где борави велики број људи, само дакле ако сте приморани да будете у некој већој гужви, чешће прање руку, што већи унос топлих напитака, чајева, супа, течне хране, витамина, витаминска терапија", каже др Александра Ристић, лекар у служби ХМП.
До сада су у Пчињском округу регистровани случајеви грипа типа АХ1Н1, АХ2Н2 и вирус Б типа. Епидемиолог Слађан Станковић истиче да је тренутно на Инфективном одељењу врањске болнице хоспитализовано 6 пацијената, а код једног од њих је утврђено присуство грипа. Једна пацијенткиња са тежом клиничком сликом налази се на лечењу у Нишу. До сада је укупно код 5 пацијената на територији Пчињског округа лабораторијски утврђено присуство вируса грипа, од тога 3 амбулантно.
Опширније...
Највећи број пацијената у Дому здравља у Врању тражи помоћ због симптома вирусне инфекције и прехладе. Очекивања су да ће пад температуре ваздуха смањити број вируса, а самим тиме и број оболелих, којих има од најмлађих до времешнијих суграђана.
Висока температура, дуготрајан кашаљ и општа малаксалост, најчешћи су симптоми због којих се пацијенти јављају лекару у претходних месец дана. Неуобичајено топло време за ово доба године подстакло је број вирусних инфекција. Данијел Миловановић начелник службе Хитне медицинске помоћи процењује да је број пацијената утростручен те се током 24 сата јави и до сто оболелих са симптомима прехладе. Ако остане овакво време у наредним данима очекује опадање броја ново оболелих.
До краја ове недеље метеоролози предвиђају да ће бити снега и ниских температура. Када је реч о превенцији, они који су здрави требало би да поштују опште хигијенско здравствене мере. Доктор Миловановић препоручује чешће проветравање просторија, прање руку, боравак на чистом ваздуху, узимање витамина. Они који су оболели морају да узимају терапију, али не на своју руку, поготову антибиотике, који на вирусе не делују.
Вирусне инфекције десетковале су и предшколце, али знатно теже ефекте имају на најстарије суграђане. Због тога лекари препоручују да се пре свега, избегава боравак у просторијама са више особа, уколико је то могуће. Од понедељка се предвиђа раст спољних температура, што може опет представљати повољан период за настанак и деловање вируса.
Светска здравствена организација са Међународним удружењем за борбу против рака сваког 4. фебруара обележава Светски дан борбе против рака. Међународно удружење за борбу против рака почело је 2019. године трогодишњу кампању под слоганом „Ја сам, ја хоћу” којом се подсећа да појединац и заједница могу да допринесу смањењу глобалног оптерећења малигним болестима.
Према последњим проценама Светске здравствене организације и Међународне агенције за истраживање рака, оболевање од малигних болести у свету је порасло на 18,1 милиона људи и регистровано је 9,6 милиона смртних случајева од свих локализација малигних тумора у 2018. години. Током живота, један од пет мушкараца и једна од шест жена ће оболети од рака, а један од осам мушкараца и једна од једанаест жена ће умрети од неког облика малигне болести.
Повећано оптерећење раком је последица неколико фактора, од којих су најзначајнији, укупан пораст становништва и продужено очекивано трајање живота, али и промена учесталости одређених фактора ризика рака повезаних са социјалним и економским развојем. Пример су земље убрзаног економског развоја где су у прошлости најучесталији били малигни тумори који су последица инфекције. Сада се у овим земљама чешће јављају они типови малигних болести који се доводе у везу са стилом живота и који су учесталији у индустријски развијеним земљама. Упркос тој чињеници и даље хроничне инфекције учествују у настанку малигних тумора са 15-20%, односно 16%. Проценат је мањи од 5% у развијеним земљама и прелази 50% у субсахарској Африци (нпр. инфекција ХПВ-ом и висока стопа оболевања од рака грлића материце). Превентивни програми у развијеним земљама довели до значајног смањења стопа оболевања од неких локализација рака, као што су рак плућа (пример, код мушкараца у Северној Европи и Северној Америци) и рак грлића материце, али нови подаци показују да се и даље већина земаља још суочава са повећањем апсолутног броја случајева малигних болести који се касно дијагностикују и захтевају дуготрајно лечење и негу.
Водеће локализације рака у свету
Рак плућа, рак дојке и рак дебелог црева су водеће локализације рака у оболевању и у умирању. Ове три врсте рака чине заједно једну трећину новооболелих и умрлих особа од рака у свету.
Рак плућа је најчешће дијагностикован рак код мушкараца и чини 14,5 % свих нових случајева рака и 22% свих смртних случајева од рака код мушкараца. Потом следе карцином простате (13,5%) и колоректални карцином (10,9%).
Рак дојке је најчешће дијагностикован малигни тумор код жена (чини 24,2% свих новооткривених случајева рака ) и водећи узрок смрти од рака код жена (15%), а следе га рак плућа (13,8%) и рак дебелог црева (9,5%).
Оптерећење раком у Србији
У Србији је током 2016. године од свих малигних тумора оболело 40.241 особа( 21.126 мушкараца и 19.115 жена). Исте године од рака је умрло 21.526 особа оба пола, 12.253 мушкараца и 9.273 жене. Водећи узроци оболевања и умирања од рака у нашој земљи готово су идентични водећим узроцима оболевања и смртности од малигних тумора у већини земаља у развоју. Мушкарци у нашој средини највише су оболевали од рака плућа, колона и ректума и простате. Kод жена малигни процес је најчешће био локализован на дојци, плућима, колону и ректуму и грлићу материце.
Малигни тумори плућа и бронха водећа су водећа локализација и у оболевању и у умирању међу мушкарцима, односно други су по учесталости узрок оболевања и умирања међу женама са дијагнозом рака. Током 2016. године у Србији од рака бронха и плућа оболело је 6.546 особа (4.519 мушкараца и 2.027 жена) и умрло је 5.335 особа оба пола (3.848 мушкараца и 1.507 жена).
Рак дојке најчешћи је малигни тумор у оболевању и умирању код жена. У Србији је 2016. године од малигних тумора дојке оболело је 4.395 и умрло 1.713 жена.
Малигни тумори дебелог црева и ректума у нашој земљи друга су по учесталости локализација рака у оболевању и умирању код мушкараца, односно трећи по учесталости у оболевању и у умирању од малигних тумора код жена. Од малигних тумора дебелог црева и ректума оболеле су 4.373 особе (2.733 мушкарца и 1.640 жена) и умрло је 2.587 особа оба пола (1.600 мушкараца и 987 жена).
Рак грлића материце је током 2016. године био четврти по учесталости малигни тумор у оболевању и шести по учесталости у умирању међу нашим женама. Дијагноза рака грлића материце је постављена исте године код 1.239 жена, док је 453 жене умрло од ове врсте малигног тумора.
Трећи по учесталости малигни процес међу нашим мушкарцима локализован је на простати. Током 2016. године од рака простате новооболело је 2.214 мушкараца и умро је 981 мушкарац.
Србија се према проценама Међународне агенције за истраживање рака сврстава међу 40 земаља Европе у групу земаља са средњим ризиком оболевања (налази се на 12. месту) и високим ризиком умирања од малигних болести у Европи (на другом месту одмах после Мађарске). Процењене стопе оболевања од свих малигних тумора су ниже код мушкараца него код жена.
Мушкарци у Србији су у средњем ризику оболевања од свих малигних тумора, у односу на мушкарце у земљама Источне и Западне Европе, као и у односу на мушкарце у Словенији и Хрватској. За разлику од мушкараца, жене у Србији су у вишем ризику оболевања од свих малигних тумора, одмах после жена у Западној и Северној Европи. Такође, процењена стопа оболевања код жена у Србији, је виша у односу на друге земље Западног Балкана. Разлог овоме могу бити више стопе оболевања од рака грлића материце и малигних тумора бронха и плућа у односу на просечне процењене стопе оболевања од ових облика рака у Европи.
Превенција малигних болести има огроман јавноздравствени потенцијал и представља најефикаснији приступ у контроли малигних болести, јер на приближно две трећине фактора ризика који су одговорни за настанак рака могуће је утицати, мењати их или их потпуно елиминисати. Чак 40% малигних болести може бити избегнуто једноставним мерама: престанком пушења, ограниченим конзумирањем алкохола, избегавањем сувишног излагања сунцу, задржавањем просечне тежине конзумирањем здраве хране, вежбањем, као и заштитом од инфекција које се могу развити у рак.
Уколико до болести ипак дође, њен је исход могуће побољшати раним откривањем, адекватним лечењем и рехабилитацијом уз одговарајуће палијативно збрињавање.
У Србији су донети национални програми за скрининг рака грлића материце, рака дојке и колоректалног рака, који ће у наредном периоду значајно смањити оболевање и умирање од наведених локализација малигних тумора. На скрининг рака дојке позивају се жене старости од 50 до 69 година. Мамографски прегледи предвиђени су да се раде свим женама наведеног узраста на две године. Скринингом на карцином грлића материце обухваћене су жене узраста од 25 до 64 године, које се позивају на превентивни гинеколошки преглед и Пап тест једном у три године. Циљна група за тестирање на рак дебелог црева обухвата грађане оба пола старости од 50 до 74 година, који се једном у две године позивају на тестирање на скривено крварење у столици.
Препорука је да се промотивно едукативне активности усмере ка информисању становништва о препознавању раних симптома и знака малигних болести и њиховом оснаживању да преузму одговорност за сопствено здравље и да се на време јаве лекару ради контроле здравља, ране дијагностике и правовременог лечења. Такође је веома важно борити се противи митова, дезинформација и заблуда у вези са малигним болестима, јер одлагање и/или избегавање раног откривања, адекватног лечења и неге, доводи до лошијег исхода по здравље. Неопходно је оснажити читаву заједницу, како би се креирало јавно мњење против дискриминације људи оболелих од малигних болести, како на радном месту, тако и у здравственом систему, као и у читавом друштву.
На Инфективном одељењу врањске болнице задржане су три одрасле особе са клиничком сликом вируса грипа. Према подацима Завода за јавно здравље у Врању, у Пчињском округу у последњој недељи јанура регистровано је више од 400 особа са симптомима сличним грипу, што је више за око 100 у односу на исти период лане. Повећан број респираторних инфекција у овом периоду није неуобичајен, објашњавају лекари. Вирус грипа, који је тренутно актуелан највише утиче на децу предшколског и школског узраста, па су зато скоро половина оболелих млађе особе.
"Актуелна епидемиолошка ситуација је таква да највише обољевају деца узраста од 5-14 година и нешто мање деца до 4 године. Нема много оболелих међу старијим становништвом зато што је успешно спроведена вакцинација.За сада клиничка слика грипа у нашем региону показује високу температуру без знакова упале плућа. На Инфективном одељењу хоспитализована су 3 одрасла пацијента. Код једног има знакова упале плућа, а два су само са високом температуром", каже др Слађан Станковић.
У нашем округу, до сада, изолована су 2 типа вируса грипа. Једна особа из Сурдулице и једна из Врања имају вирус грипа АХ1Н1 и код двоје деце која имају Б тип вируса грипа. Врањанци, али и људи из округа са којима смо разговарали кажу да нису забринути јер су се на време заштитили. Светска здравствена организација 30. јануара прогласила је епидемију Корона вируса претњом по међународно јавно здравље и у складу са тим се примењују посебне мере које подразумевају пооштрену контролу на границама и аеродромима, пре свега путника из Кине, али и осталих делова света. Сваки од територијално надлежних Завода за јавно здравље има јасне инструкције како да поступа у ситуацији појаве оболелих од Корона вируса.
"Нема бојазни што се тиче наше земље, опрез путницима који иду у Кину и који би требало да избегавају области у којима је проглашена епидемија. И здравствени радници у нашој земљи морају да буду опрезни и да примењују адекватне заштитне мере, поготову у овој епидемиолошкој ситуацији", каже др Слађан Станковић.
Оно што се зна јесте да нови Корона вирус показује знаке респираторне инфекције са израженом високом температуром, кашљем и даје слику тешког акутног респираторног синдрома односно упале плућа. Еидемиолози кажу да нема места страху и паници када је у питању Корона вирус, јер у Србији није регистрован ни један случај обољевања. Међутим треба бити опрезан и предузети уобичајене мере заштите како за овај, тако и за остале вирусе. Осим појачане исхране богате витаминима, избегавања боравка у затвореним просторијама са пуно људи, неопходно је често прање руку топлом водом и ношење маски, уколико сте у непосредном контакту са особама које су болесне.
На територији Врања регистрована су 4 случаја обољевања од грипа, потврђено је из Завода за јавно здравље у Врању. Крајем месеца регистровано је 383 случаја обољевања од вируса грипа и обољења сличних грипу у округу. Од тог броја половина је деце. У појединим основним школама на територији града око четвртина деце не долази на наставу.
Ситуација је таква да ће предстојећи распуст одговарати свима и деци и родитељима и наставницима. Број болесне деце варира из дана у дан. Једни се враћају у школу, други не долазе, каже директорка Тијана Ђокић. Слична је ситуација и у осталим школама. Стање је мало боље у средњим школама, тамо су одсуства због грипа нешто ређа. Зимски распуст који почиње данас и трајаће до 17. фебруара требало би да утиче на смањење броја оболелих. Школарци ће поново у клупе 18.фебруара, па ће имати времена да се одморе, али и да излече прехладе. Према подацима Завода за јавно здравље у Врању евидентно је повећање броја оболелих од грипа и обољења сличних грипу. Почетком јануара тај број је био 119, већ у другој недељи порастао је на 168, у трећој на 280, а у четвртој на 383. Према речима др Слађана Станковића, епидемиолога претпоставља се да је број оболелих у овој недељи још већи. Подаци ће бити познати у понедељак. Половина од тог броја су деца предшколског и школског узраста. Од 4 особе код којих је потврђен узорак на вирус грипа двоје је деце, једна беба и једно дете предшколског узраста. Код њих је регистрован два Б тип вируса грипа. Остале две особе су одрасле. Код пацијента из Сурдулице у питању је вирус Х1 Н1, а једна жена са личним симптомима из Врањске Бање већ је упућена на лечење у Ниш. Ово се односи само на грип и обољења слична грипу. Број респираторних инфекција је далеко већи. На инфективном одељењу хоспитализована је једна особа која нема знакове упале плућа, али је због комплетне клиничке слике под надзором лекара.
За актуелни вирус карактеристична је висока температура и општа малаксалост организма, сув кашаљ и бол у грудима, али је олакшавајућа околност да не изазива веће компликације. Др Станковић каже да ситуација на нивоу округа што се тиче грипа, средњег интензитета и да има растући тренд, али да нема знакове епидемије.
Остају на снази сва упозорења лекара да се избегавају већи скупови, боравак у затвореним просторијама, да се по потреби носе маске када сте у додиру са оболелима. Узимање хране богате витаминима, воћа и поврћа, чајева, увек је актуелно.
Торлак је потврдио да је изолован вирус грипа АH1N1 на подручју Пчињског округа, рекао је гостујући у нашем Јутарњем програму епидемиолог Слађан Станковић. Клиничка слика говори да грипа има, не у тешком облику, зато још увек нема хоспитализованих пацијената на Инфективног одељењу, што значи да нема епидемије. Кашљање, кијање, висока температура знак је да имамо проблема са респираторним органима. Пуне су чекаонице у Здравственом центру, али још увек нема епидемије.
"Растући је тренд обољевања од респираторних инфекција и грипа, нарочито у последњој недељи јануара. У првој је било 120, у другој 168, у трећој 280, а сада је 380 оболелих од грипа и грипу сличних обољења. Грип је на нашем округу потврђен. Присуство по типу АH1N1 у циркулацији. Ми смо јуче однели узорке од пацијената из Владичиног Хан, Сурдулице и Врања на потврду у Торлак. Вероватно и осталих типова има али клиничка слика код пацијената у чекаоницама, говори да је грип присутан, без обзира што нема хоспитализованих на Инфективном одељењу са тежом клиничком сликом, дакле лакша је клиничка слика. Треба очекивати растући тренд и даље, јер је епидемијски период за грип минимум 6 недеља", каже Станковић.
Ускоро ће ђаци на зимски распуст, што је добро, јер је важно избегавати колективе. Такође примењивати епидемиолошке мере колико год деловале једноставно, а то је енергично проветравање просторија, влажно чишћење, дезинфекција, избегавање контаката са оболелима, нарочито труднице, старије особе и деца. Ношење маски је такође обавезно, како би се сузбио вирус. Препорука је и не одлазити одмах код лекара, јер је тамо окружење неповољно.
НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ
