Здравље
Наше труднице моћи ће, да се, уколико желе, породе без болова уз помоћ епидуралне анестезије, која ће од првог септембра бити доступна свим породиљама које се порађају на врањском Одељењу гинекологије. Од првог септембра свим породиљама у Врању биће омогућени бесплатни безболни порођаји у епидуралној анестезији.
„То значи да код свих оних трудница код којих гинеколог акушер постави индикацију да постоје услови за нормалан, вагинални порођај, уз њихову жељу да се порођај заврши у епидуралној анестезији, моћи ћемо и у врањском породилишту да то изведемо, наравно у сарадњи са нашим лекарима анестезиолозима”, каже др Гордана Ђорђевић, начелница Одељења гинекологије.
Епидурална анестезија обезбољава порођај у једном периоду тако да се жена много лакше порађа у сарадњи са гинекологом. За овакав вид порођаја неопходна је психичка спремност породиље јер она нема природне болове и напоне.
„Жене ће бити много релаксираније, без неког страха, јер увек постоји тај страх од болова, и онда се тражи царски рез, коме је само име царско, то је операција која је веома велика и која није тако безболна како оне мисле. То уопште није тачно, царски рез је велика траума за маму, а и бебе које се роде на овај начин нису као бебе рођене вагиналним путем. Жене баш из страха од болова нагињу ка царском резу и чак сам скоро имала пацијенткињу која је тражила царски рез, иако је могла природно да се породи. На овај начин ћемо да разрешимо ту фаму и те страхове, тако да се надам да ће наше породиље много лакше да се порађају и одлучују без проблема и на другу и на трећу трудноћу”, каже др Гордана Ђорђевић, начелница Одељења гинекологије.
Према Закону о здравственој заштити жена и деце све што је у вези са порођајем је бесплатно, те ће тако и епидурал бити бесплатна опција за све будуће маме.
Епидемије изазване контаминираном храном јављају се током целе године, али ипак у већој мери у летњим месецима. Према подацима Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, од почетка ове године у Србији је забележена 61 епидемија пренета храном. Према подацима Светске здравствене организације од тровања поквареном храном годишње у свету живот изгуби више од 400 хиљада људи.
У Европи у једној години оболи 23 милиона људи од тровања храном. Тај број је и много већи, али сви случајеви нису пријављени здравственим установама. До епидемија и понекад смртних исхода долази зато што у ланцу исхране добављачи покушавају да намирнице сумњивог квалитета ипак продају потрошачима.
Према подацима Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” ове године до сада је забележена 61 епидемија пренета храном. У 54 одсто случаја изазивач је салмонела, а извор инфекције су била јаја и производи на бази јаја. На зеленој пијаци у Врању код Бујковског моста има неколико продаваца ове намирнице, а како тврде контроле су редовне. Надица Манасијевић трговац јајима истиче да су јаја која продају увек свежа, чувају се у расхлађеној просторији, а контролишу се сваког другог дана. Анализе се врше у Институту у Нишу и до сада није било упозорења на квалитет ни од званичних институција нити од потрошача. Ове године у Србији је десет епидемија забележено у ресторанима и другим угоститељским објектима, шест је пријављено у школским и предшколским установама, док су 45 биле породичне.
До епидемија најчешће долази јер се не води се рачуна о истеклим роковима трајања,ту су непажња и немарност у угоститељским објектима где се дешава да се искористи и храна која није препоручљива за исхрану. У сиромашним земљама покварена храна представља велики проблем јер се, управо због недостатка финансија и лоше материјалне ситуације, храна која није исправна не баца већ се често користи у исхрани.
Распрострањеност биљке амброзије на југу Србије сваке године се увећава, потврда је Службе за пољопривреду у Врању.Тиме расте и потенцијална опасност по људе склоне алергијама, јер је овај коров највећи природни алерген. У овом тренутку на подручју града није утврђено веће присуство полена амброзије у ваздуху, показују мерења у Заводу за јавно здравље. Уништавање амброзије законска је обавеза. Од краја јула па све до завршетка септембра на подручју Србије региструју се највеће концентрације полена амброзије у ваздуху.
Изазива јаке алергије код све већег броја деце и одраслих. Доктор Небојша Стојановић из Завода за јавно здравље у Врању напомиње да се алергијске реакције интензивне код особа склоних алергијама. Кијање,кашаљ, сузење очију и носа су основни показатељи алергије а код посебно осетљивих може да доведе до анафилактичког шока. Најбољи начин заштите је да људи склони алергијама од 7 ујутру до 7 увече избегавају излазак ван куће. Ако то ипак морају, потребно је чешће туширање, прање косе и проветравање одеће. У Заводу за јавно здравље у Врању врше се свакодневна мерења присуства алергена у ваздуху.
Инжењер Александра Видић из ЗЗЈЗ износи податке по којима у овом тренутку у граду још увек није забележена висока концентрација полена амброзије. Присутан је у много већој мери полен других коровских трава које су такође изазивачи алергија. Из године у годину у свету и код нас примећена је све већа распрострањеност коровских биљака, а амброзија је веома инвазивна и тешко се искорењује. Мица Стајић из Службе за пољопривреду појашњава да ова биљка има јак корен, достише висину до метар и по и производи милионе честица полена које ношене ветром могу прећи и по стотину километара. Законска је обавеза да се овај опасни коров уништава. У августу и до краја септембра ова коровска биљка цвета и плодоноси. Има је свуда а највише крај путева и свуда где су земљишта необрађена и запуштена.
Др Михајловић: Повећан број пацијената на хирургији. Бољи услови за рад олакшавају лечење пацијената
Отварање новог Хирушког блока омогућило је пацијентима боље услове за лечење и опоравак, а медицинском особљу је у великој мери олакшан рад. Како бисмо се уверили како функционишу поједине службе посетили смо Службу хирургије у овом блоку. Простране климатизоване просторије, уредност и чистоћа, љубазно и услужно медицинско особље први је утисак који смо стекли при уласку у Службу хирургије. Пацијенти задовољни, а лекари који раде на њиховом излечењу и опоравку, не штеде себе када је пружање медицинске помоћи у питању.
„Услови су много бољи него раније када се хирургија налазила у старим просторијама. Медицинско особље је услужно и брине о нама почев од оних који нас приме преко медицинских сестара до доктора. Врло сам задовољна”, каже Смиља Трајковић, пацијенткиња.
Начелница Хирургије др Светлана Михајловић каже да има доста посла, велики број пацијената прође у току дана, што због редовних прегледа, што због заказаних термина. Оператива је такође свакодневно присутна, а број хоспитализованих пацијената је већи у односу на претходну годину.
„Од фебруара месеца када смо прешли у нови Хируршки блок, имамо 780 хоспитализованих пацијената, што је за 10% више у односу на прошлу годину. Обављено је 399 операција и 9.318 специјалистичких прегледа. Најчешћи пацијенти су од 18 година па навише. Децу не хоспитализујемо. Патологија је мешовита, почев од акутних стања, преплета црева, акутне жучне кесе, крварење желуца и дванаестопалачног црева и карцинома па до патологије за оперативно лечење”, каже др Светлана Михајловић, начелница Хирургије.
На Одељењу хирургија ради 54-оро медицинских радника. Од тога је 11 лекара, исто толико инструментарки, а остало су медицинске сестре. Саша Цветковић, главни техничар каже да су ефикаснијем раду допринели управо бољи услови за рад.
„Преласком у нови Хируршки блок, одељење Хирургије добило је пуно, како пацијенти тако и медицинско особље. Пацијенти су задовољни у шта сте се уверили обиласком наших просторија а запослени се труде да буду што више у служби пацијената и да функционишу што боље”, каже Саша Цветковић, главни техничар Хирургије.
Пацијената је доста, а медицинско особље даје све од себе како би им олакшали боравак и како би се они током процеса излечења и боравка на овом одељењу осећали што боље.
Након преласка у зграду Хируршког блока служба Хирургије функционише много боље захваљујући савременијим и бољим условима за рад. Др Момчило Стојиљковић, специјалиста опште хирургије и субспецијалиста васкуларне хирургије је гостујући у емисији „Право на здраво” између осталог говорио о томе колико је превентива важна када је реч о артеријским и венским обољењима. Др Момчило Стојиљковић субспецијалиста васкуларне хирургије осврнуо се на све учесталију појаву венских и артеријских обољења код пацијената. Говорећи о венским обољењима др Стојиљковић је рекао да су први симпптоми болови у листовима, нервоза у ногама, ноге су отечене и јако тешке. Овакви симптоми три пута чешће се јављају код жена у односу на мушкарце и представљају почетак хроничне венске болeсти, те је веома важно одмах реаговати и јавити се лекару. У том смислу, он је нагласио да је превентива веома важна како би се ова обољења свела на минимум.
„Свакодневно се говори о значају превентиве , али у пракси је ситуација другачија. Уколико желимо да сачувамо своје здравље неопходно је да будемо умерени у јелу и пићу, умерени у раду, у излагањима активностима које негативно утичу на љуски организам. Требало би да будемо умерени и у коришћењу благодети, ту се између осталог мисли и на излагање сунцу, с обзиром да се током лета не води баш толико рачуна о томе, а требало би. У свему треба бити крајње рационалан а највеће зло и непријатељ човеку и његовом здрављу су дуван и алкохол. У животу треба да важи правило „Боље је спречити него лечити”, каже Др Момчило Стојиљковић, спец. опште хирургије и субспецијалиста васкуларне хирургије.
Током летњих месеци на одељењу хирургије има доста посла а најчешће се збрињавају пацијенти који су повређени у саобраћајним удесима али и током пољопривредних радова на пољу.
„Кроз службу хирургије дневно прође од 60 до 70 пацијената дневно из свих општина Пчињског округа али и из Косовског Поморавља. Нови Хируршки блок је велики искорак. Услови за рад су одлични, у складу са 21. веком. Захваљујући савременој опреми лечење пацијената је много боље и ефектније. Верујем да ће у будућем периоду бити још више напретка у организационом смислу а све у корист наших пацијената.”
Др Стојиљковић каже да су лекари који раде у служби хирургије увек у приправности и да дају све од себе када је реч о збрињавању пацијената не само са подручја нашег округа, већ и шире.
Опширније...
У летњим месецима треба да будемо додатно опрезни по питању излагања сунчевим зрацима, али и по питању хране и конзумације намирница, које су лако кварљиве. Последњих дана све је више пацијената који се јављају у Службу хитне помоћи са симтомима стомачног вируса.
„Задња два дана повећан је број пацијената са стомачним тегобама. То су, пре свега, симптоми у виду повраћања, пролива и болова у стомаку. Нема везе са популацијом, јављају се и старији и млађи. Највероватније су узрок ове промене времена које утичу на све”, каже Слађан Станисављевић, начелник Хитне помоћи.
Све је више и хроничних пацијената, најчешће срчаних болесника и астматичара, који се јављају са тегобама.
„Саветујем тим пацијентима да обавезно узимају терапију и уколико примете болове у грудима, у виду стезања, хладног презнојавања, да обавезно позову нашу службу, ми смо ту првенствено због њих. Ово кажем зато што такви пацијенти и ретко зову и дешава се да дођу „на ноге” у Хитну помоћ са таквим тегобама и испостави се да је у питању инфаркт”.
За оне са стомачним тегобама, али и све остале у летњем периоду саветује се умеренија и лаганија исхрана, што више течности, а што мање брзо кварљиве хране, попут млечних производа и меса.
Период активности крпеља траје од априла до октобра месеца. У ово време наши суграђани треба да буду посебно обазриви, како би могли да уоче ујед крпеља и да благовремено реагују. Од почетка године регистровано је 12 оболелих од Лајмске болести на територији округа. Само у прошлој години било је 48 оболелих, а просек у последњих 5 година је 30-ак случајева обољевања, каже епидемиолог др Слађан Станковић, што наш округ последњих година чини ендемским жариштем за појаву лајмске болести.
„Неопходно је да наше становништво зна све што је неопходно како би благовремено и на прави начин реаговали. Најважније је правовремено јављање лекару након примећивања крпеља на кожи, не дирања и не одстрањивања нестручно крпеља, јављање лекару, и по процени, уколико постоје кожне промене, знаци Лајмске болести са кожним манифестацијама, то је прстенасто црвенило, веће од 5 центиметара у пречнику, јавити се лекару, биће одређена адекватна двадесетодневна терапија, како би се предупредиле компликације као што су промене на великим зглобовима, коленима, срцу, са поремећајима ритма и упалама мишића, промене на нервима, мозгу и можданим овојницама”, каже Слађан Станковић, епидемиолог.
Уз правовремено реаговање и адекватну терапију, болест углавном прође без већих последица по здравље људи.
„Оно што сви ми можемо да предузмемо пре одласка у природу, тамо где су зеленила, шипражје, где су шумовити предели, када обављамо пољске радове, када смо у парковима, дакле свуда где су зелене површине, то је да носимо адекватну одећу дугих рукава, да носимо светлију одећу, како бисмо приметили крпеље, да се одмах јавимо лекару и да узимамо ту терапију коју пропише инфектолог”.
Најчешћи симптом Лајмске болести је црвенило на кожи, некада може да се јави и температура, малаксалост, болови у мишићима, али то се дешава врло ретко, док има случајева и да не буде чак ни црвенила. Зато је врло важно да будемо обазриви и да се након сваког уједа јавимо лекару. Према некој статистици која је рађена у Србији, око 30 посто крпеља је заражено.
Депресија је болест од које у једном тренутку живота пати око 5 одсто светске популације. Србија и Врање, такође се уклапају у ову статистику. Многи стручњаци тврде да је сигурно још толико оних који, због стигматизације менталних болесту, уопште не потраже стручну помоћ. Зато су рано препознавање и примена одговарајуће терапије, основ успешног излечења. Више од 400 хиљада људи у Србији пати од депресије. И Врање припада овој статистици од 5 одсто оболелих од депресије. Иако смо у убеђењу да се то дешава „неком другом” психијатри тврде да у неком моменту то може да се деси сваком од нас. Најважније је, кажу стручњаци, рано препознавање.
Доктор Слободан Стаменковић, начелник Одељења психијатрије каже да су први симптоми губитак интересовања и радости за све оно што нас је иначе веселило, осећај дубоке туге без видљивог разлога, лоше расположење, слаб сан.
Одговарајући третман може помоћи у највећем броју случајева, док одлагање или неодговарајући третман могу продужити овакво стање на месеце и године. Нажалост, дубоко укорењене предрасуде често су разлог због којег особе које пате од ових проблема избегавају да траже помоћ која им је преко потребна. Али, јако је важно да ако имате проблема, ако вас мучи нешто да знате да нисте сами. Да вас то како се осећате не чини слабом личношћу. Да решење постоји. И да не треба да се стидите тога. Доктор Стаменковић појашњава да се у Србији људи тешко одлучују да потраже помоћ. Стид и стигматизација узимају данак, па се грађани за помоћ обраћају тек кад су већ на ивици пуцања. Депресија се иначе у високом проценту успешно лечи кроз разговор са стручњаком и у комбинацији са медикаментима. У Србији је још увек највећа потрошња, такозваних лекова за смирење које грађани узимају самоиницијативно или на савет лекара који нису психијатри. Грађани ове лекове смеју да узимају само уз савет психијатра, јер у супротном могу угрозити сопствено здравље због развоја болести зависности и евентуалног тешког апстиненцијалног синдрома.
Променљиве временске прилике последњих дана итекако утичу на здравствено стање хроничних пацијената али и здравих особа. Повећана влажност ваздуха, падавине и драстичне разлике у температури највише утичу на хроничне пацијенте, каже начелник Хитне помоћи др Слађан Станисављевић. Температуре које претходних дана нису уобичајене за ово доба године и киша која je падала, утичу на здравствено стање људи, па се често може чути како смо сви постали метеоропате. Све је већи број оних који имају здравствене проблеме без обзира на старосну доб.
„Мени смета када се мења време. Имам стомачне тегобе, осећам апсолутну ослабљеност организма”, каже Љубомир Дојчиновић.
„Главобољу осећам, боле ме руке и ноге. Сунчано време ми више прија”, каже Сунчица Стошић.
„Веома лоше подносим температутрне разлике. Осећам малаксалост и бол у кичми”, каже Руса Маринковић.
Темепратурне разлике погоршавају здравствено стање људи који су већ под терапијом, објашњавају из Хитне помоћи и кажу да је последњих дана повећан број пацијената у овој служби.
„Дневно имамо по 60 прегледа, од тога је десетак кућних посета. Јављају се пацијенти и са физичким али и са психичким тегобама. Пацијенти имају промену расположења, пад концентрације, главобоље, мигрене. Код срчаних пацијената јавља се убрзан рад срца и повећање крвног притиска. Са друге стране, доста грађана има снижени крвни протисак и препорука је да се узима доста течности. Ово време утиче на повећан број можданих, срчаних и астматичних напада”.
У таквим ситуацијама др Станисављевић саветује редовно узимање терапије, да се обрати пажња на исхрану, облачење и кретање.
Мукама са алергијама никад краја. Према речима технолога из Завода за јавно здравље у Врању тренутно је у ваздуху повећана концентрација полена коприве и тако ће бити до краја јула када на сцену ступа највећи непријатељ свих алергичних грађана-амброзија. Миодраг Недељковић, технолог у Заводу за јавно здравље каже да је у ваздуху тренутно присутна повећана концентрација поленових зрна коприве и то изнад 100 зрна по метру кубном ваздуху.
„Очекујемо да током наредне две недеље коприва буде најдоминантији коров чији је полен присутан у ваздуху. Такође је присутан и полен боквице и киселице али у мањим количинама и не очекује се пораст у наредном периоду. И даље је присутан полен трава. Концентрације се крећу од 50 зрна по метру кубном ваздуху. Прошле недеље је у ниским концентрацијама био присутан полен амброзије и очекује се да он буде повећан августа”, каже Миодраг Недељковић технолог.
Амброзија задаје главобоље грађанима од друге декаде августа, па све до средине новембра. Амброзија припада групи највећих алергена те би уз савет лекара са коришћењем одређених ''одбрамбених средстава'' требало да почну већ сада, дакле месец дана пре почетка цветања, каже Недељковић.
НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ
