Здравље
Настављају се превентивни специјалистички прегледи у сеоским здравственим амбулантама. Специјалисте интерне медицине и неурологије прегледавали су данас пацијенте у Здравственој амбуланти у Вртогошу. Интерниста и неурологог долазиће у ову амбуланту по потреби.
Здравствана амбуланта у овом селу ради од 1985. Највеће потребе за специјалистичким прегледима имају настарији становници, којима одлазак до града и најтеже пада.
Дошла сам ради превентиве овде, да ме прегледа интерниста, да не идем у Врање. Обавестили су ме да дођем овде и боље је него да плаћам аутобус. Ишла сам у Врање и вратили су ме због вируса, рекли су да ће овде доћи доктор и ја сам дошла. Када је контрола овде зашто да идем у Врање, лакше је, кажу мештани.
О свом дугогодишњем раду у сеоским амбулантама говоре доктор Небојша Дајић и медицинска сестра Славица Стошић.
Трудимо се да амбуланта будe отворенa недељно два и три пута, да се људима изађе у сусрет, јер много значи здравствена заштита у сваком селу, каже доктор. Већином је старачка популација и њима много значи специјалиста било које струке, не само интерниста, већ и неуролог и очни лекар, каже медицинска сестра.
Све акције до сада показале су да је евидентиран највећи број интернистичких прегледа. И заиста није проблем доћи и прегледати ове људе, каже интерниста Милан Младеновић.
Старија је популација, али нису превише болесни, хипертензије, повишен холестерол, неколико дијабетичара. углавном здраво становништво, каже начелник Интереног одељења интерниста Милан Младеновић.
Прегледе у Вртогошу вршила је и начелница Неуролошког одељења докторка Гордана Радојчић. Ове превентивне акције наилазе на велико одобравање житеља.
Ми увек са великим задовољством долазимо у ове амбуланте. Људи нас дочекују пријатељски са радошћу, зато што им приближавамо здравствену заштиту. Тешко им је да иду аутобусом, да чекају ред, каже директорка Здравственог центра Врање докторка Љиљана Антић.
Све амбуланте и станице ћемо обићи и наставиће се рад специјалиста по амбулантама, каже Управница Дома здравља докторка Љиаљана Ајановић.
На подрују града има 15 здравствених амбуланти и шест станица. У амбуланти у Вртогошу активно је хиљаду картона.
Директорка Здравственог центра др Љиљана Антић обишла је са сарадницима подручје Барелића где су у амбуланти обављени превентивни прегледи. Ово није први пут да се организују такви сусрети са мештанима овог краја.
Велики број мештана Барелића одазвао се позиву да обави превентивне прегледе у сеоској амбуланти код доктора специјалиста који су дошли да их посете и разговарају са њима о здравственим проблемима и тегобама које имају. Како они кажу, веома су задовољни што им је омогућен овакав вид контакта са лекарима.
-Много нам значи што су данас дошли лекари овде. Ја три месеца нисам био у прилици да одем до града и код лекара, каже Слободан Ђорђевић из Барелића.
-Свиђа ми се што су доктори данас овде. Моћи ћемо да видимо какво је наше здравствено стање, каже Душанка Цветковић.
Ова акција обиласка сеоских амбуланти је припремана још за март али је била одложена због короне. Сада се наставља са тим, каже др Љиљана Антић, директорка Здравственог центра Врање и додаје да ће се убудуће више водити рачуна о сеоским амбулантама и да ће се додатно опремити оне где је то потребно.
Здравствени центар Врање у континуитету обавља превентивне прегледе. Радили смо их у најпре у фирмама у граду и у јавним предузећима, сада настављамо са прегледима у сеоским амбулантама. Данас смо у амбуланти у Барелићу коју смо недавно опремили, окречили,офарбали столарију и донели део намештаја. Данас су овде педијатар, интерниста, физијатар и неуролог.
Одлучили смо да и убудуће по потреби, када буде већи број пацијената, организујемо долазак специјалиста у ову амбуланту.
Ова амбуланта функционише одлично, ту су докторка Бранка и сестра Весна које становништво из овог краја веома поштује и цени, додаје Антићева.
Управница Дома здравља др Јадранка Ајановић каже да су превентивни прегледи од великог значаја , поготово за становништво које је удаљено од града и Здравственог центра.
-Волела бих да овај начин прегледа заживи и да се и убудуће на овај начин води рачуна о здравственој заштити становништва у планинским прегледима.
Желела бих да похвалим медицинско особље које овде ради. Докторка три пута недељно долази а сестра која живи на овом подручју је доступна становништву 24 сата и пружа прву помоћ људима док не стигне Хитна помоћ у критичним случајевима, каже др Ајановић.
Бранкица Стошић, лекар опште медицине која ради у овој амбуланти каже да је мањи прилив пацијената у оваквим планинским пределима, али је њима неопходна већа пажња. Обично долазе старији пацијенти,али има и деце.
Акценат је на старијој популацији са мешовитом патологијом. Доста водимо рачуна, разговарамо са пацијентима о свему што их мучи. Трудимо се да им помогнемо колико год можемо када су њихови здравствени проблеми у питању, каже Стошићева.
Здравствена заштита у овој сеоској амбуланти омогућена је мештанима из 16 села са овог подручја и тренутно има око 700 здравствених картона.
У Време ванредног стања у врањском породилишту је рођено 168 беба. Пауза од недељу дана због појаве једног случаја корона вируса утицало је на мањи број беба у односу на исти период прошле године,каже начелница Гинекологије др Гордана Ђорђевић, али то не значи да ће таква слика бити до краја године. У прилог томе је и податак да је првог дана, након укидања ванредног стања рођено је 10 беба.
Врањско породилиште је и у 2019. год. било једно од ретких у Србији које је имало око 100 беба више у односу на претходну годину и бележило пораст у наталитету. Тај тренд је настављен и у првој половини 2020. У време епидемије ради се по препорукама министарства, водећи рачуна да будуће маме буду безбедне, ослобођене брига и да са радошћу дочекају најважнији дан у животу сваког родитеља.
Прошле године смо имали 633 порођаја на данашњи дан, а сада имамо 542. То је управо због периода од 10 дана када нисмо радили. Генерално бележимо пораст у односу на претходне године. Радили смо са дозом страха, али смо се трудили да наше пацијенткиње то не примете. Ова ситуација је била новина и за њих, долазиле су уплашене, међутим успели смо да заједно пребродимо све каже др Ђорђевић.
Период изолације и дужег боравка у кући многи повезују и са већим бројем трудноћа. Томе се надају и у врањском породилишту.
Дан после укидања ванредног стања имали смо 10 порођаја, надам се да ћемо крајем ове и почетком наредне имати један бејби бум у Врању. Труднице се већином јављају у Диспанзеру за жене да би се утврдиле трудноће. Има доста нових трудноћа. Било их је и крајем прошле и почетком ове године тако да очекујемо већи број беба у Врању, што би нас веома радовало додаје начелница Гинекологије.
Др Ђорђевић напомиње да је због епидемије корона вируса у Србији био обустављен и програм вантелесне оплодње и да се ових дана наставило са тим. Град Врање такође наставља са својим програмом помоћи паровима без потомства, што је веома значајно.
Потенцира и улогу медија у читавој причи који такође имају велику улогу.
Здравственом центру Врање стижу бројне донације, како би се успешно изборили са епидемијом корона вируса. Поред великих обавеза на сузбијању заразе, запослени су ангажовани и повећавају обим рада и у здравственим станицама у окружењу.
Холдинг компанија Симпо, на иницијативу генералног директора Слађана Дисића, донирала је врањском Здравственом центру 6 безконтактних топломера.
"Са овом компанијом смо почели да се боримо против вируса короне још пре увођења ванредног стања. Добили смо сунђере за дезинфекцију, потом је уследило опремање старе Хирургије и њена трансформација у преко потребну Ковид болницу. Данас када и даље морамо да будемо на опрезу и примењујемо све прописане мере заштите добили смо топломере који су нам и више него потребни и неопходни у свакодневном раду" рекла је др Љиљана Антић, директорка Здравственог центра Врање.
Поред тога, Симпо је допремио целокупну донацију Фонда „Њ.К.В. Принцеза Катарина“, који се састоји од 8 електричних болничких кревета са трансформаторима и душецима.
„Опрема је допремљена у рекордно кратком времену како би што пре били доступни нашим грађанима на лечењу у Здравственом центру Врање. Намењена је Одељењу за интензивну негу Новог хируршког блока. Не постоје речи којима ја лично и у име запослених у Здравственом центру Врање могу да искажем сву захвалност коју дугујемо Симпи и директору Слађану Дисићу“.
Укупна вредност донације без ПДВ-а је 4.404.432 динара.
У селу Власе отворена је комплетно реновирана зубна амбуланта. Стоматолошка опрема је спремна за коришћење, а пацијенти којима су неопходни преглед или интервенција могу да дођу сваког четвртка. Мештани ће моћи да користе услуге специјалисте дечје превентивне стоматологије и стоматолошке протетике. У Здравственој станици ће такође, четвртком ординирати специјалисти педијатрије, гинекологије и интерне медицине. Данас су Власу прегледавали управник Опште болнице Врање, др Никола Поповић, специјалиста педијатрије, начелник Службе интерне медицине, др Милан Младеновић, специјалиста интерне медицине, др Новица Стојиљковић, специјалиста гинекологије и заменик управнице Дома здравља врање, др Драган Ђошић, специјалиста оралне хирургије.
Од 18. до 24. маја обележава се тридесета Недеља здравља уста и зуба под слоганом „Здраве навике за здраве зубе“.
Слоган овогодишње кампање указује нам на значај здравих стилова живота, на очување здравља уста и зуба као и фактора ризика за настанак болести уста и зуба.
Опште препоруке за очување оралног здравља које се пласирају у оквиру ове кампање нису усмерене само на значај одржавања адекватне хигијене и редовних посета стоматологу, већ обухватају и препоруке за смањење уноса шећера, а подстиче се и укључивање порука о безбедном физичком окружењу, као и утицају конзумирања алкохола и пушења на орално здравље.
Опширније...
Тoком ванредног стања, због епидемије вируса корона, запослено је 4.500 здравствених радника, од тога 1.500 лекара, рекао је министар здравља Златибор Лончар.
Он је најавио да ће у јуну бити запослено још стотинак најбољих дипломаца медицинских факултета и више од 200 медицинских сестара, са најбољим резултатом током школовања.
Програм запошљавања најбољих дипломаца почео је 2018. године, и од тада се на сваких шест месеци примају најбољи свршени студенте, који у индексима имају највише оцене 9 и 10, као и медицинске сестре и техничари са најбољим резултатом током школовањана истакао је министар Лончар и додао да је уу четитри акције запослено 400 лекара и 500 медицинских сестара.
У току је процедура са медицинским факултетима да се запосле најбољи дипломци, на којима треба да остане здравствени систем, рекао је министар здравља Златибор Лончар.
Мештани 22 планинска села у пољаничком крају, од данас ће сваког четвртка имати специјалистичке прегледе у својој здравственој станици. Долазиће интерниста, педијатар и гинеколог
Мештани пољаначких села имали су прилику данас, да их скоро па на кућном прагу прегледају интерниста, педијатар и стоматолог. Ова праска ће убудуће бити стална, каже директорка Здарвственог центра докторка Љиљана Антић.
Данас започиње рад интерниста, данас ћу ја у Здравственој станици Власе радити као интерниста, докторка Јадранка Ајановић радиће прегледе деце, а доктор Драган Ђошић радиће стоматолошке прегледе. После 15 година ми желимо да људима пруужимо сву могућу здравствену заштиту и приближимо је становницима. Није им лако да одлазе у Врање, да заказује своје прегледе. Прегледи ће им бити доступни овде и наш план је да сваког четврта специјалисти буду доступни, каже директорка.
Ординација није радила 12 година. Мени је задовољство да смо дошли, опремили амбуланту и донели сву опрему, каже доктор Драган Ђошић.
Већ 26 година на овим просторима ради доктор Душан Новковић, шеф ове здравствене станице. За њега директорка каже да нема радно време и да је доступан мештанима 24 сата. Новковић ситиче да је ово велика ствар становнике, који су до сада имали само примарну здравствену заштиту, а од данас ће имати и секундарну.
То пуно значи за ове људе, јер неће морати да путују до града, да заказују да чекају да губе много времена, Ови људи то знају да цене и биће задовољни и надам се да ће ово потрајати дуго, каже Новковић.
Здравствена станица је и реновирана, а долазак лекара заиста је наишао на одушевљење мештана.
Морао би у Врање да идем, па цео дан да изгубим да ли ћу уопште доћи на ред. Ово је много хумано.
Значи нам лепо је кад има доктор. Значи ми ово да се прегледам јер сам сама. Супруг је умро, деца отишла, значи ми, кажу мештани.
Велики број становника је старија популација, која се бори са кардиоваскуларним и онколошким болестима. Има и око стотинак деце и она су здрава популација, али су лекари свакако потребни, кажу надлежни.
Најчешћи узрок упале средњег ува, која мучи децу предшколског и раног школског узраста јесте повећање трећег крајника, рекла је гостујући на нашој телевизи докторка Наташа Стоиљковић. Проблем се решава адекватном терапијом и oперацијом, али може да изазове и наглувост код деце.
Родитељи малишана одлично знају шта значи када дете има увећан трећи крајник и када дете не може да дише на нос. Већину времена у току дана дишу отврених уста. Нарочито је проблем дисање у сну. То узрокује многе проблеме, између осталог и упалу ува, каже оториноларинглог Наташа Стојиљковић.
Дисање на нос је једино природно. Дисање на уста није природна појава и узрокује лоше развијање самих плућа код деце лошије снабдевање кисеоником до можданих ћелија. Изазива и лошији психофизички равоја код деце у неко дужем периоду, каже др Стојиљковић.
По њеним речима, врло брзо, већ у другој години креће бујање трећег крајника код малишана због социјализације када крену у вртић. У том узрасту долази до учесталих упала носа, ждрела и увећања, најчешће трећег а код деце до пете године увећања и сва три крајника.
Самом препреком, увећаним трећим крајником, долази до запушења канала који се налази између средњег ува и горњег дела ждрела. Тај канал Еустахијева туба, мора да буде увек проходан и отворен. Ту долази до накупљања течности у средњем уху. Та секреторна упала ува иде у хроничну причу. Повремено је акутна, када деца имају и болове и сливање секрета и јако цурење из носа, цурење секрета из ува. Уколико тај хронични процес траје дужи период може да узрокује стечени губитак слуха односно смањену проводљивост слуха. Што значи да се стварају прираслице између слушних кошчица и дете слабије чује, каже врањски оториноларинголог.
Како она каже, да не би процес постао хроничан креће се са антибиотком ако је клиничка слика бактеријска, али се у већини случајева препоручује операција трећег крајника.
Алергијска астма је врло често повезана, скоро увек удружена са алергијским ринитисом, рекла је гостујући у јурањем програму др Наташа Стојиљковић, специјалста оториноларингологије. По њеним речима, у овом периоду нас муче поленски ринитиси, али су много озбиљнији целогодишњи чији се узроци понекад и не могу открити.
У последњих пар деценија број људи који пате, а не болују, од алергијских кијавица, алергијске астме, али и од дерматитиса, односно алергијских промена на кожи и различитих видова алергија је повећан, истиче докторка Стојиљковић и додаје:
Велики број становника на земаљској кугли болује од тога. Може се рећи да једна трећина становништва, па и више у неком делу живота имају проблем са алергијама. Најчешће са чиме ми на одељењу долазимо у контакт су алергијски ринитиси. То су најчешће у овом периоду поленски ринитиси. Оно што треба напоменути јесу целогодишњи ринитиси, односно алергије који се не везују нити са поленом нити са конкретним алергенима.
По речима докторке Стојиљковић најлакше је када уз помоћ алерго теста успоставимо на шта сте алергични конкретно, на гриње, прашину или на полен. Како она каже већи је проблем када је алергијски ринитис удружен са алергијском астмом.
То је стање, више није болест, као што је хипертензија схваћена као стање. И не треба прибегавати терапији самоиницијативно.Када се пацијент који болује од алергијског ринитиса или алергијске астме добро едукује, и када прође ту причу са својим лекаром од неких пар година, он одлично зна у ком моменту како да се понаша, истиче докторка.
Основни лекови код алергија зависе од саме врсте алергије и од тежине алергијских симптома. Алергисјки симптоми су врло непријатни, који нас паралишу и губимо концентрацију. Нисмо способни за рад, а то и естетски делује на све нас, наглашава оториноларинголог.
Превенција је ако се ради о алергијском ринитису, заштита носне слузокоже од контакта са алергеном. Постоје данас спрејеви који су на бази хијелуронске киселине, који облажу комплетну слузокожу носа и на тај начин онемогућавају контакт алергена са слузокожом. Па је и сама алергијска реакција смањена, а при том ти спрејеви не ометају функцију слузокоже.
Не треба користити остале спрејеве које користимо да отпушимо нос и тренутно олакшамо дисање. Они нису корисни, напротив. После дуготрајне употребе уништавау слузокожу и што је важније стварају зависност и неповратне промене на слузокожи, истиче др Наташа Стојиљковић.
Почела је сезона током које се најчешће дешавају уједи крпеља. Боравак у природи или у градским шумовитим срединама повећава ризик од уједа ових паразитских инсеката и код људи и животиња. Ове године примећен је повећани број оних који траже помоћ ради одстрањивања паразита.
Из године у годину евидентно је да се број крпеља повећава. Чешће него раније крпељи се закаче на људе. Један од могућих разлога због којег ови паразити траже уточиште на људима је и прекомерна употреба средстава за заштиту животиња од ових опасних буба.
Доктор Слађан Станковић из ЗЗЈЗ каже да се највећи број људи са убодом крпеља региструју у мају и јуну. До сада је регистрована двадесетак случајева. Најчешће су се јављале особе из сеоских средина којима је ова опасна буба одстрањена у Служби за пријем и збрињавање ургнтних стања. То је и најбитније, одстрањивање паразита што је пре могуће. Ради превенције потребно је, приликом боравка у природи, носити одећу са дугим рукавима и дугим ногавицама .
Крпељ приликом убода у ткиво човека или животиње убацује и пљувачку како би спречио згрушавање крви како би несметано могао сисати крв. Тада у крвоток домаћина убацује разне агенсе које је успут покупио. То је најчешће Лајмска болест код људи и низ других бактерија и вируса, које могу проузроковати разна обољења.
Лајмска болест манифестује појавом локалног отока и црвенила и то 3-32 дана након инцидента. Уколико се болест не препозна и не лечи на време, након неколико недеља развија се други стадијум са неуролошким симптомима, појавом болова у зглобовима и кардиолошким симптомима. Ако се и у овој фази болест не лечи, након више месеци или година она улази у трећу фазу са тешким неуролошким испадима, променама на зглобовима и кожи, па може довести и до смртног исхода каже доктор Станковић.
Животиње се могу заштитити механичким чишћењем од крпеља, али такође постоје и разне огрлице и препарати које на дуже или краће време штите животињу од присуства крпеља.
НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ
