Здравље

Здравље

Поремећај штитне жлезде је све учесталије обољење и својствено је углавном женама али у последње време све је више мушкараца и деце који се јављају ендокринологу. О томе смо разговарали са др Данијелом Цветковић, интернистом ендокринологом која је гостовала у емисији наше телевизије „Право на здраво”. Ендокринологија је грана медицине која се бави радом жлезда са унутрашњим лучењем. То су, пре свега жлезде хипофиза, хипоталамус, штитна жлезда, надбубрежна, полне жлезде и панкреас као основна жлезда у регулацији шећера. Поремећај штитне жлезде доминира у односу на остала поменута обољења, каже др Данијела Цветковић, интерниста ендокринолог.

„Пацијенти прво примете промену расположења код себе. Што се тиче метаболичке активности, слаби су и малаксали. Узимају превише хране, а губе на телесној тежини. Нервозни су, напети, примећују опадање косе, ломљивост ноктију. Врло често примећују деформацију на врату у виду, тумора, чворића и лоптице на врату која се креће док гутају. То су први симптоми због којих се јављају доктору опште праксе који их усмеравају ка нама, ендокринолозима”, каже др Данијела Цветковић, интерниста ендокринолог.

Што се тиче штитне жлезде, постоје два поремећаја, појачано и смањено лучење хормона штитне жлезде. Шта је критичније и када треба више бринути, објашњава др Цветковићева.

„Драматичнији је почетак појачаног лучења штитне жлезде. Обично испупченост очних јабучица код пацијента изазива страх и панику, слабост организма. Лупање срца и презнојавање су изражени. У таквим ситуацијама ми укључујемо терапију, лекове који смањују производњу хормона штитне жлезде и на тај начин метаболизам се врло брзо регулише. За месец дана од терапије пацијенти уђу у стабилно стање. Међутим, код појачаног лучења штитне жлезде, излечење не може бити краткорочно. Лечење лековима траје до две године.”

Након тог периода од две године у 95 % случајева стање буде добро. Међутим, постоје и критичнији случајеви када уз помоћ двогодишње терапије не успе да се стабилизује функција штитне жлезде. Тада се прибегава оперативном лечењу или лечењу радиоактивним јодом, каже Цветковићева и наглашава да је превенција веома битна како би се избегла појава обољења штитне жлезде. Избегавање стресних ситуација, свакодневна физичка активност и прилагођена исхрана су нешто на шта би требало да се обрати пажња.

 

 Извор насловне фотографије: Курир

Последњи пут измењено уторак, 04 јун 2019 12:43

Све је више пацијената који имају тегобе са ухом, грлом или носем и који се јављају код оториноларинголога у Здравственом центру. Гостујући у емисији ''Право на здраво'' начелница ове службе говорила је о томе ко су најчешћи пацијенти, како изгледају прегледи, да ли су болни и непријатни и какви су услови за рад. У Служби за оториноларингологију Здравственог центра у Врању дневно има око 90 амбулантних прегледа а на годишњем нивоу обави се око 25.000 специјалистичких прегледа и око 900 хируршких интервенција. На одељењу има око 500 лежећих пацијената.

„Поред тих прегледа ми се бавимо и дијагностиком, испитивање слуха код одраслих и деце и тимпанометријом, то је метода којом се откривају обољења средњег ува. Годишње обавимо око 1500 до 2000 тих дијагностичких прегледа. Дошло је до повећања броја пацијената, око 20% у односу на неколико последњих година. Људи долазе када год примете неки симптом  и то говори да је њихова свест о сопственом здрављу подигнута на већи ниво, што је јако добро”, каже др Марија Стефановић, начелница ОРЛ.

Пацијенти на ОРЛ одељење долазе због прегледа грла, носа и ува. Да ли ће прегледи бити непријатни и успешни зависи од односа пацијената и лекара и међусобне сарадње.

„Један наш преглед обухвата преглед ушију који није болан, затим преглед носних шупљина као и преглед грла. Преглед гркљана може бити непријатан јер треба да се погледају гласници и гласне жице. Правилним дисањем пацијента и смиреношћу, преглед може да се обави лако и брзо. Што се тиче амбулантних прегледа, патологија је велика. Јављају се пацијенти са зујањем у ушима, пацијенти са слушним апаратом, проблемима у грлу, гљивичним обољењима језика , усне дупље, отежаним гутањем и слично”.

На ОРЛ Одељењу Здравственог центра ради 7 лекара специјалиста и око 16 медицинских сестара и техничара, каже начелница др Марија Стефановић. Што се тиче опрема за рад у овој служби задовољни су оним чиме располажу. Очекује се прелазак ове службе у зграду Очног одељења након реконструкције где ће бити смештене амбуланте, док се сале за операције налазе у Хируршком блоку.

 

 

 

 

 

 

 

Последњи пут измењено уторак, 28 мај 2019 13:47

У Здравственом центру у Врању одржана је још једна акција превентивних прегледа које иницира Министарство здравља на нивоу целе државе. И овога пута интересовање грађана је било велико, а пацијенти су били у прилици да се подвргну офталмолошком прегледу, да тестирају хормон штитне злезде и да обаве ултразвук абдомена. Ово је 14. акција превентивних прегледа која се спроводи са циљем да грађани контролишу своје здравствено стање на време, без обзира да ли осећају неке симптоме или не.

„Велики је значај превентивних прегледа, пре свега као превенција здравља  а и као благовремено откривање евентуалних болести  јер се на овај начин може спречити и предупредити њихова појава.  У оквиру ових акција прегледа се од 300 до 500 пацијената. У свим досадашњим акцијама превентивних прегледа прегледали смо око 5000 пацијената и око 20% пацијената је упућено на даљу дијагностику и лечење”, изјавила је др Љиљана Антић, директорка Здравственог центра.

Министарство здравља овога пута акценат ставља на офталмолошки преглед јер око 100.000 грађана на нивоу земље имају повишени очни притисак. То је болест која може довести до слепила.

„У склопу прегледа вршимо испитивање видне оштрине, очног дна и обављамо преглед предњег сегмента. Интересовање је изузетно добро, драго ми је због тога. Гужве су велике. Наша популација јесте старија, ми се трудимо свима да изађемо у сусрет. Драго ми је што грађани имају развијену свест када је превентива у питању. Ми  смо ту да им укажемо на евентуалне проблеме које ће касније решавати у даљем току лечења”, каже др Мирјана Илић Стошић, офталмолог.

„Нисам раније долазила. Ово је први пут после 40 година да сам дошла код очног лекара. Желим да проверим вид јер сам добила дијабетес. Сматрам да су превентивни прегледи од велике важности”, каже Душанка Итић, пацијенткиња.

Доста пацијената желело је данас да уради ултразвук абдомена. Начелник радиологије др Небојша Милосављевић сматра да оваквих акција треба да буде и убудуће.

„Треба радити овакве превентивне прегледе и треба водити рачуна о свом здрављу. Уколико се неки сигнали болести открију на време, лечење је касније ефикасније и успешније”, др Небојша Милосављевић начелник радиологије.

Последњих година поремаћај и штитне жлезде су све учесталија појава, тако да је сасвим оправдана гужва испред болничке лабораторије где су грађани могли да провере хормон штитне жлезде.

„Доста жена  има поремаћај штитне жлезде али у последње време и мушкарци су подложни појави ове болести. Начин живота утиче на неправилно функционисање штитне жлезде. Из дана у дана повећава се број оболелих. Интересовање за ову акцију је велико као и увек до сада”, др Станиша Станојев, начелник болничке лабраторије.

Према подацима које смо добили из Здравственог центра, током јучерашње акције прегледано је 349 пацијената. Обављено је 60 офталмолошких прегледа, хормон штитне жлезде контролисало је 190 пацијената, а на ултразвуку абдомена било је 99 грађана. У акцији бесплатних превентивних прегледа учествовало је укупно 26 здравствених радника и сарадника.

 

 

 

 

 

  

Последњи пут измењено понедељак, 27 мај 2019 12:29

У недељу ће у врањском Здравственом центру бити одржана још једна акција превентивних прегледа. Како сазнајемо од менаџмента ове здравствене установе, превентивни прегледи трајаће у периоду од 08 до 16 часова. Предвиђено је да заинтересовани грађани могу да ураде  ултразвук абдомена, хормон штитасте жлезде и офталмолошке прегледе. Подсећамо да су ови прегледи доступни и оним грађанима који немају оверене здравствене књижице, а на прегледе се долази без упута и заказивања.

 

 

Понекад деца могу имати проблем при изговарању одређених слогова, речи или могу имати друге језичко говорне или комуникацијске проблеме.Уколико родитељ уочи да дете има сличне проблеме или је ту сугестију добио од васпитача, учитеља или другог стручњака,препоручује се да са  дететом посети логопеда. О овој теми у емисији ''Право на здраво'' разговарали смо са Љиљаном Јовановић , логопедом у Развојном саветовалишту Дечјег диспанзера Дома здравља у Врању. Велики број деце иде код логопеда. То је одличан начин да деца науче да говоре течно и правилно. Важно је одвести дете код логопеда на време. Aктивно укључивање у третман почиње са три године , док се деца са најлакшим артикулационим поремећајима јављају пред полазак у  школу.

„Највише су заступљени артикулациони поремећаји, то су дислалије. Дислалија је немогућност правилног изговора једног или веће групе гласова. Најфреквентнији гласови која деца лоше изговарају су гласови из групе фрикатива, Ш,Ж, Ч, африката Ц,З,С и латерала, то је глас Л. Поред дислалије постоји поремећај ритма говора , то су муцања , а јавља се и развојна дисфазија. То су деца која имају проблем не само да развију говор већ и језик. Постоје и вишеструко ометена деца са расцепима усана и непца. Последњих неколико година  ту су и деца из спектра аутизма”, изјавила је Љиљана Јовановић, логопед. 

Логопетска терапија се одвија у складу са степеном говорног поремећаја а улога родитеља је од пресудног значаја, објашњава Јовановићева.

„Третман артикулационих поремећаја траје 15 минута, теже патологије 30 минута на дневном нивоу. Деца са лакшим говорним поремећајем долазе једном недељно, а са тежим два пута. Родитељ је активан учесник у логопетском третману. Ми га обучавамо за рад са дететом код куће, јер без вежбања код куће, не можемо очекивати брзу корекцију дислалије.”

Код млађе деце логопедски преглед је фокусиран на игру и начин коришћења играчака. Како би логопед подстакао дете да говори поставља му питања, показује слике или тражи од детета да каже шта види на њима. Препоручује се да током прегледа родитељ не сугерише ништа детету и не даје никакве коментаре, како би се довољно опустило да комуницира са логопедом, објашњава Јовановићева.

 

 

 

 

 

 

Последњи пут измењено среда, 22 мај 2019 11:24

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

У Дубници јабуке злата вредне - Радио Телевизија Врање https://t.co/5XoGDGcttA via @tripplesworld
Повећан број пацијената са симптомима стомачног вируса - Радио Телевизија Врање https://t.co/3qblGTe84Y via @tripplesworld
Ступни ву на ступку - нова књига Милета Костића - Радио Телевизија Врање https://t.co/PGqkaCWNoR via @tripplesworld
Follow RTV Vranje on Twitter