Докторка Љиљана Антић већ четири године је у руководећој гарнитури Здравственог центра Врање. Две године на месту Управнице болнице и две године као директорка Здравственог центра. У том периоду дешавале су се велике ствари у центру, као што је завршетак новог Хируршког блока и врло озбиљне, као што је пандемија вирусом корона.
Преузела је Здравствени центар Врање са великом финансијском блокадом, која је у истом износу и не може да се смањи зато што стално пристижу дугови из прошлости и све је то доказиво, каже Антићева. Истиче да ради по закону и да се наменски троши новац. Успела је раније примљене, неуговорене раднике, да уговори са Министарством, чак 25-оро њих.
Изазов је то био, каже Антићева, али јој ништа није било тешко, јер је рођена овде и воли свој град и људе.
"Да радим, да се максимално трудим на послу, као и код куће. Тако схватам, јер ми рад значи срећу. Када нешто добро учиним и када нешто у Здравственом центру крене боље, запослимо људе или добијемо неки апарат, заиста ме то усрећи максимално, осетим велико задовољство", каже др Антић и додаје: За две године, запослено је на неодређено време 80 здравствених радника, од којих 46 лекара и 34 медицинске сестре. Одобрене су и 23 специјализације. Мени је чудно да неко није мислио на то. Да је неко запошљавао два радника годишње, давао по неку специјализацију,три до пет годишње, ми не би дошли у овако озбиљну ситуацију. Моја брига је само да ће доћи до раскорака у завршавању специјализација и одласка лекара у пензију. То ме брине, али ипак је то један кратак временски период, тако да се надам да ћемо успети".
Пред Здравственим центром је још један изазов, а то је епидемија вирусом корона, у којој су се, каже директорка, добро снашли."Плашили смо се како ће наши запослени да одреагују на нову организацију, на рад у ковид болницама, али све похвале. Није ово прича да би ја похвалила, јер те похвале добијамо и од Министартсва здравља. Имали смо скуп у министарству и нема никаквих примедби".
Она каже да спремно дочекују јесењи период и најаву могућег другог таласа, јер имају и организацију и искуство. Лепа вест је и да је Здравствени центар добио трећи рентген апарат.
Не осврће се на оне који пишу негативно о Здравственом центру, јер они увек нападају оне који највише раде. Такве ствари код мене изазавивају само жељу да радим још боље, каже Антићева.
Дуго очекивани топли дани су коначно стигли, а са њима и повећан број колапсних стања. Температура последњих дана не пада испод 30 подеока у најтоплијем делу дана, а тада је најважније сачувати се сунца и УВ зрачења, саветују лекари.
У Службу хитне медицинске помоћи последњих дана јавља се већи број пацијената са симптомима колапса. Колапсна стања дешавају се и у затвореном простору, не само на отвореном, а најважније је унети довољну количину течности, пре свега воде.
Докторка Лидија Стевановић, начелница Хитне помоћи препоручује да се што мање излажемо сунцу, барем до раних поподневних сати. ''То важи за целокупну популацију, не само за старије и болесне људе. Маске које још увек морамо да носимо додатно отежавају ситуацију, тако да је боље придржавати се неких мера заштите, типа рехидратације организма, односно узимања што више течности у току дана и неизлагања сунцу у току дана без преке потребе.''
Колапс се јавља у случају изненадног пада притиска са могућим крајњим губитком свести. Симптоми који указују на то су зујање у ушима, малаксалост, обамрлост, слабост у мишићима и главобоља.
Старији морају да чешће контролишу свој притисак, да у договору са лекаром коригују лекове за притисак.
Када је реч о деци до годину дана, они немају развијен центар за терморегулацију, па је код њих могуће чешће да дође до загревања организма, а они то не умеју да кажу.
Докторка Стевановић истиче да су сви подложни колапсима и да сви морају да буду подједнако обазриви.
''Првенствено су осетљива деца, труднице, старији пацијенти и особе са генерално ниском тензијом, тако да се тој популацији, али и свима препоручује да се што мање излажу сунцу без преке потребе у овим тренуцима,'' поручује др Лидија Стевановић, начелница Хитне помоћи.
У случају да радите на отвореном потребно је и више течности и наравно адекватна заштита у виду креми, шешира и лагане одеће.
Наши суграђани кажу да се од сунца штите тако што углавном не излазе из својих кућа у најтоплијем делу дана.
У најтоплијем делу дана треба избегавати и повећану физичку активност, у виду тренинга, трчања и слично, а уколико морате да будете на отвореном често конзумирање воде сачуваће организам од колапса.
Последњих месеци, нажалост, доминантна тема у свим информативним емисијама су извештаји о вирусу корона. Без обзира на ту пошаст савременог доба, људи се разбољевају и од, да тако кажемо, обичних или карактеристичних болести за овај временски период.
А то су и уједи инсеката, повреде и колабирања, како код старијих тако и код млађих, објашњава начелница Службе хитне помоћи др Лидија Стевановић.
Након изненађујуће мирне ноћи, која није карактеристична за Хитну помоћ, дневна смена је почела пуном паром, каже начелница ове службе.
Они иначе раде 24 сата, али је им је обим посла, као и усвим осталим службама због епидемије, повећан.
''Прилично смо се добро организовали. Одговарамо на све захтеве, радимо појачаним темпом и капацитетом. Део наших лекара је на испомоћ у ковид болницама али ми који смо остали у Хитној максимално се трудимо да надоместио њихов недостатак. Тако да сви радимо пуном паром,'' каже докторка Лидија Стевановић.
Имамо појачан транспорт пацијената ка Нишу и Сурдулици, везано за епидемију али и остале уобичајене симптоматологије: интернистичке, ортопедске, гинеколошке, педијатријске пацијенте.
Ситуација везана за ковид-19 се полако смирује, каже др Стевановић што се види по смањеном броју транспорта.
''Било је дана када смо имали и по шест организованих транспорта ка Нишу. Сада се мало лакше дише,'' истиче докторка.
Промена времерна утиче на хроничне болеснике, посебно на асматичаре којих смо имали од јутрос у смени за три сата шесторо, каже начелница Хитне и додаје да, иначе ово време лоше утиче и на здраву популацију.
''Имамо појачан излазак на терен на јавним местима, колабирање, како млађих тако и старијих особа. Затим су ту учестали уједи стршљена, пчела и оса, повреде приликом пољских радова. А последњих месец дана су почели и учестали уједи крпеља. Тренутно је најопаснија симптоматологија уједа стршљена, оса и пчела,'' каже начелница.
Др Стевановић додаје да су они ту и за савете свима који тренутно не могу да дођу до својих изабраних лекара.
Нови рентген апарат, најсавременије линије, добио је Здравствени центар Врање од Министарства здравља. Апарат ће се користити у АТД-у, који је сада Ковид амбуланта, где има и највише прегледа.
У условима епидемије вирусом корона кориснији апарат, чини се, није могао да стигне. У Здравственом центру Врање не крију задовољство, јер ће овај апарат, најсавременије генерације, много значити у дијагностици, нарочито сада, али и убудуће.
''Добили смо нови Вижен- ве дигитални, фиксни рентген апарат од Министарства здравља. Он је врло важан за рад у нашој Ковид амбуланти, која се налази у АTД - у. Овде имамо велики број прегледа од почетка пандемије вирусом корона. Од великог је значаја овај апарат, јер ће нам омогућити даљи несметан рад наше радиолошке службе у АТДеу. Нови рентген апарат, најсавременије линије, добио је Здравствени центар Врање, од Министарства здравља. Апарат ће се користити у АТД-еу, који је сада Ковид амбуланта, где има и највише прегледа. Помогао нам је епидемиолог професор Тиодоровићу из Ниша, који је пореклом Врањанац и који је члан Републичког кризног штаба,'' каже директорка Здравственог центра, докторка Љиљана Антић.
Колико је био потребан нови рентген апарат, говори и податак да је рентген апарат који се тренутно користи у Ковид амбуланти у АTД-у, стар око 50 година.
Акција превентивних прегледа коју организује Здравствени центар Врање одржана је у МЗ Првонек. За више од 50 мештана, који су се одазвали акцији, организован је интернистички, педијатријски и преглед неуропсихијатра. Углавном старији становници, нису крили задовољство што су били у прилици да разговарају са лекарима и преконтролишу своје здравље, јер због удаљености од града, то ретко чине.
На територији Месне заједнице Првонек која је веома разуђена, живи 340 становника. Акција је организована на отвореном, на простору код бране Првонек, где су услови за овакве активности итекако повољни.
"Могу да похвалим да је ово изврстан потез Медицинског центра и др Љиље и њеног тима. Ово је добро за овај народ. Кад би могло да се ова акција настави и да буде стално. Да се настави барем једном седмично, да долази лекар са медицинском сестром и доноси лекове, "каже Слободан Стаменковић, мештанин.
Србољуб Јовчић, председник МЗ Првонекови објашњава: "Објекти који су саграђени приликом изградње бране, нису у функцији, а могу одмах да се користе јер су лепо направљени. Било би лепо да добијемо амбуланту, да лекар долази једном или два пута недељно, колико могу. Имамо доста старих људи, они имају потребе за лечењем. А значило би нам и ако би лекар посетио неке породице."
Осамдесетшестогодишњи Првислав Стојковић је најстарији мештанин ове месне заједнице. Са сузама у очима захвалио је на овој пажњи.
"Задовољан сам својим резултатима, у складу са годинама. Сви ми би требало да будемо задовољни овом услугом која нам је пружена, јер смо далеко од града. Ово нам је велика помоћ," каже Првислав Стојковић.
Директорка Здравственог центра др Љиљана Антић најавила је скоро опремање амбуланте која одавно постоји у Првонеку. Са лекарима специјалистима и медицинским особљем разговарали су са мештанима и договорили да наставе са оваквим прегледима јер су неопходни.
"Први утисак нам је предивна природа и дивни људи који су се јако обрадовали нашем доласку. Направили смо договор да доласци лекара специјалиста буду бар једном месечно, а имаћемо редован долазак лекара опште праксе једном недељно. Имамо овде прелепу амбуланту. Оно што треба да урадимо врло брзо је, да је опремимо намештајем и потребном апаратуром и кренемо са радом. Овде живи велики број старијих мештана, којима је тешко да долазе код лекара у амбуланту у Врањској Бањи, а о Врању да и не говоримо," каже директорка Љиљана Антић.
Др Антић је рекла да је у договору са мештанима, заказан велики број дијагностичких процедура у Врању, како се они не би мучили да долазе. Телефоном ће бити обавештени о терминима. Договорено је да ни по редовну терапију не одлазе лично, када не морају, већ ће то за њих чинити председник месне заједнице.
Живот на надморској висини од хиљаду метара је, кажу, благослов, али то не значи да и у таквим местима нема болесних. Зато су лекари специјалисти кренули пут Криве Феје и прегледавали мештане, и не само из тог места, него из целе окoлине.
Године, нажалост, код многих доносе и болест, па се мештани Криве Феје, иако витални, нарочито они времешни, жале на бројне тегобе. Не крију да им значи долазак лекара специјалиста у њихову амбуланту, удаљену од Врања 40 километара.
''Много ми значи, нарочито због путовања. Ово је велика ствар за народ, организација је супер и хвала,'' каже један мештанин.
Здравствена станица у Кривој Феји је место где помоћ потраже мештани и свих околних села, па чак и они који живе ка Бесној Кобили.
''Циљ је пружање здравствене заштите свим осигураницима који су из удаљених крајева, којима је недоступна здравствена заштита, посебно када се ради о специјалистичким прегледима,'' каже Управница Дома здравља, докторка Јадранка Ајановић.
Прегледавано је становништво различите животне доби. У Кривој Феји били су интерниста, неуропсихијатар, физијатар и педијатар. Специјалиста физикалне медицине доктор Драгиша Михајловић је своје прве лекарске кораке направио баш у овом месту.
''Пре 35 година овде ми је било прво радно место. Ту сам радио четири године. Доста тога се променило, људи су остарели, неки су се одселили. Младих има мало, остала је стара популација, која има своје болести. Ми смо дошли да помогнемо, јер специјалисти не долазе често, да им омогућимо да се не малтретирају,'' каже Начелник Физикалне медицине доктор Драгиша Михајловић.
''Решавао сам овде и најтеже случајеве, јер је ово најудаљенија здравствена станица. Овде се ваља намучити код најтежих вађења. Имам интервенције које је требало орални хирург да ради, али и то сам радио,'' каже стоматолог доктор Предраг Планински.
''Већи број пацијената знам, долазили су код мене у Врање. Мој долазак код њих ме обрадовао, а верујем и њих,'' каже неуропсихијатар докторка Биљана Ђорђевић.
Овде постоји и апотека, која је од отварања амбуланте на услузи грађанима. И поред исељавања становништва, апотека је остала у овој здравственој станици.
''Наша техничарка је из овог краја и постоји лепа сарадња између ње и мештана Криве Феје и то ме радује. Она их подсећа на време и термине када треба да подигну терапију, врло често им достави и на кућну адресу ако је потребно. Добро је снабдевена и труди се да им обезбеди све што је неопходно,'' каже директорка Апотеке Ивана Костић.
Здравствена станица у Врањској Бањи почиње са 24-орочасовним радом. Директорка Здравственог центра у Врању др Љиљана Антић каже да становници ове градске општине заслужују да им амбуланта буде доступна даноноћно, а са пацијентима ће поред постојећег особља радити још петоро младих доктора и исто толико медицинских сестара.
Запошљавањем великог броја лекара и сестара током претходног периода створиле су се могућности и за ноћни рад у Здравственој станици у Врањској Бањи. Радиће пет екипа које ће чинити по један лекар опште праксе и једна медицинска сестра.
- У претходном периоду посао је добило 55 здравствених радника. Захваљујући ангажовању председника Александра Вучића здравствени радници су добили три повећања плате од почетка 2019. године. Председник је најавио још једно повећање до краја године каже др Љиљана Антић, директорка Здравственог центра
-Сви пацијенти којима је потребна здравствена помоћ ноћу неће морати да путују до Врања. Када је реч о пацијентима са тежим здравствени стањем од великог значаја ће бити ноћна смена и благовремена реакција лекара, каже Драган Сентић, председник градске општине Врањска Бања
Славиша Булатовић се захвалио медицинском особљу које је пожртвовано обављало свој посао претходних месеци у борби против невидљивог противника и додао да је улагање у здравство један од најважнијих задатака државе.
-Ангажовање пет нових лекара и медицинских сестара у Здравственој станици у Врањској Бањи је од великог значаја и ово што директорка Здравственог центра ради са својим сарадницима је за сваку похвалу. То је доказ одговорности. С обзиром да је тежња да Врањска Бања буде озбиљан туристички центар онда и здравствена заштита треба да буде на вишем нивоу.
Овде нећемо стати.У наредном периоду нас очекује да решимо питање сталног педијатра у овој станици. То је доказ да за разлику од оних који нас критикују, ми имамо конкретне резултате, каже Булатовић.
Млади лекари који данас почињу да раде у Врањској Бањи са пуно ентузијазма спремни су да се ухвате у коштац са свим што носи њихов позив.
- Срећна сам што сам у могућности да радим, а свако ново искуство је добродошло. Ја сам лекар опште праксе тежим да специјализирам анестезију ,каже др Бранислава Јовановић.
-Пре доласка овде радио сам у ковид амбуланти. Обишао сам ову амбуланту, комплетно је опремљена, драго ми је што ћу бити у могућности да пружам здравствену заштиту становницима Врањске Бање ,каже др Марко Иванчов.
Запошљавањем нових радника пружање здравствене заштите у Врањској Бањи је на већем нивоу.
На терироији ове градске општине живи око 12.000 становника, а у амбуланти има око 7 и по хиљада здравствених картона.
За све људе много значи када им лекар специјалиста дође на кућни праг, а нарочито за старије суграђе и оне који су слабо покретни.
Управо они, као и остали имали су прилику да их данас прегледају специјалисти у здравственој станици у Врањској Бањи.
Мислим да за њих долазак лекара овде много значи, а и мени је драго да сам данас у Врањској Бањи, каже докторка Биљана Ђорђевић, неуропсихијатар.
Превентивни прегледи које раде запослени у Здравственом центру Врање, настављени су након венрендог стања и данас су обављени у здравственој станици у Врањској Бањи, каже директорка докторка Љиљана Антић. Ова амбуланта постоји већ 40 година.
Наш циљ није само долазак лекара у здравствене станице, већ и разговори са пацијентима, из којих сазнајемо који доктори специјалисти би требало да долазе. Наше мишљење је да би требало повремено организовати долазак баш тих специјалиста. Не би то могли стално у континуитету, већ по потреби. Нема за тим ни потребе у свим амбулантама. У Врањској Бањи би требало јер овде имамо 8 хиљада картона и велику потребу за долазак лекара специјалита, каже докторка Антић.
Од следеће недеље биће решен и проблем доласка гинеколога у станицу у Бањи.
У Здарвстевој станици у Врањској Бањи већа ради шест лекара медицине рада и специајлисти опште медицине и један педијатар.
Током недеље овде се обављају интернистички прегледи, долази интерниста из Врања. Данас је посебан дан, данас је ту специјалиста интерне медицине из области гастроентерологије, стоматолог специјалиста максиофацијалне хирургије , још један педијатар, неуропсихијатар и специјалиста из физикалне медицине, каже Управница Дома здравља докторка Љиљана Ајановић.
Превентивни прегледи у бањи организовани су са комплетном дијагностичком обрадом пацијента.
У Здравственој станици у Врањској Бањи почели превентивни прегледи.
Осим основних превентивних прегледа, грађане ће прегледати и специјалисти интерне медицине, педијатрије, неуропсихијатрије и физикалне медицине.
Значај превентивних прегледа је немерњив у савременој медицини, а до сада у акцијама које су одржане у Власу, Пољаници, Вртогошу, Моштаници, Ристовцу и Барелићу, одзив грађана је био огроман.
Превентивни прегледи сутра ће бити организовани у Kривој Феји.
Превентивни прегледи у сеоским амбулантама у организацији Здравственог центра Врање, данас су обављени у здравственој станици у Ристовцу. Приближавање здравствене заштите свима, је циљ прегледа.
Ово је слика која је дочекала лекаре специјалисте испред станице у Ристовцу. Велики број мештана дошао је на преглед код интернисте, педијатра и неуропсихијатра, око сто људи.
Једна наша суграђанка каже да је дошла да провери притисак, терапију, да се контролише: ''Идем редовно на контролу, али због вируса нисам могла и ово је шанса, овде да нас прегледа интерниста. Много ми значи. Треба ми упут за Нишку Бању и дошла сам да питам. Имам проблема, боли ме нога.'' ''Задовољни смо са лекарима. Ујутру је тешко да одемо у Врање, јер нема превоза. Овде је кратка релација и снађемо се, кажу мештани.''
Здравствена станица у Ристовцу има хиљаду и 300 картона и дугу традицију лечења мештана. Постоји преко 50 година и прва је изграђена у нашем крају.
''Видите колико је велико интересовање, што нам је драго, јер овде доминира старија популација. Људима је врло напорно и тешко да долазе у Здравствени центар Врање. Радићемо када год буде било потребе, када нас лекар из амбуланте позове, ми ћемо организовати прегледе у овој амбуланти, каже директорка Здравственог центра Врање,'' докторка Љиљана Антић.
''Ми смо за сада организовали специјалисту интерне медицине, неуропсихијатрије, педијатра, а по потреби ће бити и специјалиста офталмологије, дакле све оно што је потребно сеоском становништву и на овај начин доступно свим здравственим осигураницима,'' каже управница Дома здравља докторка Јадранка Ајановић.
Интернистичке прегледе данас је обављала је докторка Антић, педијатријске докторка Ајановић, а неуролошке докторка Биљана Ђорђевић, специјалиста неуропсихијатар.
''Драго ми је што се оволики број пацијената јавио на неуролошки преглед, јер људи заиста имају тегобе. То су махом старији људи, који имају проблема са кичмом, са памћењем, са ходом, вртоглавице. Овакве акције чешће треба организовати, јер је помоћ старијим особама неопходна на терену, каже докторка Ђорђевић.
Акције превентивних прегледа наставиће се и у другим станицама и амбулантама у окружењу.