Здравље
Најтежи пацијенти и здравствени осигураници из Пчињског округа и Косовског поморавља неће више путовати на конзилијум и терапије у Ниш, већ ће конзилијум једном недељно долазити у Врање, где ће се примати и терапија. О томе је данас у Врању потписан споразум између Kлиничко болничког центра Ниш и Здравствених центара Врање и Гњилане у присуству градоначелника Слободана Миленковића, директора Kлиничко болничког центра Ниш, проф. др Зорана Радовановића, вд директора Здравственог центра Врање др Љиљане Антић и директор Здравственог центра Гњилане Зорана Перића.
Након покретања унутрашњег дијалога о КиМ, који је иницирао председник Александар Вучића, градоначелник Врања Миленковић, састао се са представницима Срба са КиМ. Кроз разговоре се искристалисала заједничка потреба за решавање проблема одласка најтежих пацијената у Ниш.
Захваљујући министру Лончару, убрзан је цео процес око рада онколошког конзилијума, и нашли смо решење, каже градоначелник Врања.
И заиста ми је сада драго да смо дошли до тога, да можемо да помогнемо и људима са КиМ, иако је у првом тренутку изгледало нереално. Овај проблем смо решили на задовољство свих и пацијената и осигураника из Пчињског округа и из Косовско поморавског. Консуслтанти из Ниша ће долазити у Врање, вршити прегледе, а овде ће пацијенти добијати и терапије, каже градоначелник Врања Слободан Миленковић.
Оно што је битно за грађане је да ће Конзилијуми бити једном недељно за дојку, затим за гастро, гинеколошки, мешовити и пети у месецу плућни конзилијум. Значи до краја године сваке недеље ће овде бити екипа лекара, каже директор Kлиничко болничког центра Ниш, проф. др Зоран Радовановић.
Ми већ следеће недеље крећемо са првим конзилијумом за дојку. Знамо да се број пацијента повећава. Све оно што је везано за њихову терапију, сем радиолошке, добијаће у нашој дневној болници. Скоро смо потписали и споразум са директором ренген службе из Ниша, који нам је дао три термина за магнет за болничке пацијенте, каже директорка Антић.
Пре свега, захваљујући градоначелнику Врања, а затим и нашим државним органима дошло се до овог договора који је направљен приликом посете председника Вучића Врању, каже директор Здравственог центра Гњилане Зоран Перић.
Осим што ће пацијенти бити поштеђени мука, смањиће се и велики трошкови у Фонду здравственог осигурања. Апарати који су стигли у нови Хируршки блок су савремени и моћи ће да се обављају сви прегледи, тако да пацијенти неће морати да плаћају услуге приватника.
Већ је добро познато да промене времена и ниске температуре не пријају хроничним болесницима, али не пријају ни нашим најмлађим суграђанима. Повећан је број вирусних инфекција, али нема грипа, каже начелница Дечјег диспанзера Марина Џикић. Што се одраслих тиче у Служби за пријем и збрињавање ургентних стања и служби Хитне помоћи било је укупно близу 70 интервенција у претходна 24 сата.
Врање је поред Сјенице, град у коме је последњих дана забележена најнижа дневна температура. Хладно време може изазвати проблеме хроничним болесницима, јер изазива спазам крвних судова који може довести до хипертоничне кризе, а због пада атмосферског притиска долази до смањења количине кисеоника у организму. Што се деце тиче последњих дана је повећан број вирусних инфекција, али ово није неупобичајено за ово доба године.
''Ових дана имамо децу са прехладама вирусног типа, у виду појачане секреције из носа, упале ждрела, а има и случајева са бронхитисом. То је очекивано у овом периоду, ја радим већ 36 година, ово је баш период кад имамо повећан број вирусних инфекција. Правог грипа нема, ово су нека обољења слична грипу, али нема грипа код деце предшколског узраста'', каже др Марина Џикић, начелница Дечјег диспанзера.
Савет је да се просторије проветравају, да деца излазе напоље, наравно, адекватно одевени, али да се избегавају колективни скупови, где деца могу да ''покупе'' неки вирус.
''Овакве временске прилике не погодују ни старијима. У претходна 24 сата у Служби за пријем и збрињавање ургентних стања било је 28 лекарских прегледа, док је у служби Хитне помоћи било 40 амбулантних прегледа и 5 кућних посета. Ако говоримо о одраслима највише проблема у овом периоду имају хронични болесници.''
Стручњаци кажу да у зависности од утицаја времена постоји 13 група људи који су прилично осетљиви на временске прилике. Најизраженије тегобе имају реуматичари, астматичари, срчани болесници, особе које имају чир на желуцу и оболели од различитих психичких тегоба.
И наредних дана задржаће се хладно време, а најављене су и нове падавине у току ноћи, прво на северу земље, а онда и у осталим крајевима. Температура ће се кретати од минус 10 до 5 степени на северу земље.
Од 21. до 27. јануара биће обележена Европска недеља превенције рака грлића материце. „Рано откривање може спречити рак грлића материце“ слоган је који треба да подсети све жене да размишљају о свом репродуктивном здрављу. Овим поводом, у среду 23. јануара, са почетком у 10 часова, у врањској Гимназији биће организовано предавање на тему Заштита репродуктивног здравља и превенција карцинома грлића материце.
Упркос томе што се рак грлића материце може спречити уколико се открије у раној фази, стопа смртности од ове болести код нас је много већа него у остатку Европе. Рак грлића материце се развија током дужег временског периода, од 5 до 10 година, што омогућава благовремено откривање пре него постане инвазиван и почне да се шири.
Без обзира што је ова болест излечива у раној фази, у свету сваке године преко пола милиона жена умире од ове болести. Проблем је што тек свака пета жена одлази на редовне гинеколошке прегледе, упозорава специјалиста гинекологије и акушерства др Горан Радојичић.
У раном стадијуму карцинома грлића материце и предканцерогеног стања углавном се не осећају никакви симптоми, па је важно редовно се контролисати. Свака промена се може открити ПАПА тестом и на тај начин се може спречити њихов развој.
Током Европске недеље борбе против рака грлића материце , од 21.до27.јануара, отворен је позив за све жене да ураде папа тест у врањском здравственом центру. Овим поводом, у среду 23. јануара, са почетком у 10 часова, у врањској Гимназији биће организовано предавање на тему Заштита репродуктивног здравља и превенција карционма грлића материце.
Тренутна епидемиолошка ситуација грипа и респираторних болести на подручју Пчињског округа је уобичајена за овај период године, кажу у Заводу за јавно здравље. У чекаоницама Дома здравља има гужве али статистика каже да се ради о уобичајеном броју пацијената за ово доба године.
На територији Пчињског округа још нема алармантних случајева оболелих од грипа, каже епидемиолог др Слађан Станковић. По његовим речима, забележени су спорадични случајеви инфекција које су сличне грипу али није било алармантих случајева обољевања. У чекаоницама одељења Медицине рада и одељењу за пријем школске деце гужве су уобичајене за ово доба године:
„Тренутна епидемиолошка ситуација грипа и респираторних болести на подручју Пчињског округа је уобичајена за овај период године. Региструјемо обољења слична грипу, респираторне инфекције у већем броју али не значајно више у односу на период прошле године и на предходни месец. Само регистровање и лабораторијско потврђивање вируса грипа на територији РС значи да треба да се придржавамо неких превентивних мера", каже др Слађан Станковић, епидемиолог.
Превентива је најбољи начин да се избегну компликације уколико дође до симптома грипа, а обавезно је радити на јачању имунитета у ово доба године.
„Потребно је да избегавамо контакт са оболелим, у предшколским срединама да се врши ригорозна тријажа а такође и у школама. Просторије треба редовно проветравати, да оболеле особе одржавају хигијену респираторних путева, да једна особа само негује оболелу особу, да старије особе избегавају контакте са оболелима и средине где има већи број људи. Треба радити и на јачању имунитета, како би спречили трансмисију грипа која се очекује крајем јануара“, истиче др Слађан Станковић, епидемиолог.
Симтоми личе на прехладу, али треба водити рачуна.
„Температура преко 38 степени, болови у зглобовима,мишићима, везаност за постељу. Грип је таква болест да је потребна кућна изолација а код старијих особа и хроничних болесника обавезно је јављање лекару како би се предупредиле компликације", појашњава др Слађан Станковић, епидемиолог.
У Заводу за јавно здравље има још 300 вакцина против грипа, и није касно да се иста прими. Иначе, да је вирус група стигао у Србију, потврђено је још крајем децембра од стране Института за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут“ и референтне лабораторије Института „Торлак“ када су издате мере превенције оболелим особама које су у посебном ризику од вируса грипа.
Опширније...
На територији Пчињског округа још нема потврђених случајева обољевања од грипа, каже епидемиолог др Слађан Станковић. По његовим речима, забележени су спорадични случајеви инфекција које су сличне грипу али није било алармантних случајева обољевања. Иначе, да је вирус група стигао у Србију, потврђено је још крајем децембра од стране Института за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут“ и референтне лабораторије Института „Торлак“ када су издате мере превенције оболелим особама које су у посебном ризику од вируса грипа.
На одељењу ортопедије врањске болнице, ових дана било је доста посла. Многи се нису снашли на снегу и леду ових дана, па је било и оних који су морали у гипс. То није ништа неуобичајено за ове временске услове, кажу на Одељењу ортопедије и саветују опрез.
На Одељењу ортопедије врањске Опште болнице, последњих дана повећан је број пацијената са повредама услед снега и леда на улицама. Помоћ су тражили и стари и млади. Без обзира на опрезан корак, многи су завршили у гипсу, кажу ортопеди и посебан опрез саветују старијима.
„Старије особе су у ствари најризичније за повреду, обично кука. Незгодно је, нарочито ако је у питању бутна кост зато што су по дефиницији те кости кртије, људи су остеопоротични у тим годинама и дешавају се тешке повреде које су јако незгодне у смислу лечења, па се обично иде на оперативно лечење. Саветујем старијој популацији да буде више код куће да не излази без преке потребе“, каже др Душан Алексић, ортопед.
Скијање, грудвање и санкање су омиљене активности млађих, али је важно подсетити на опрез, каже др Алексић.
„Код њих су најчешће повреде ручног зглоба, подлактице у близини ручног зглоба и повреде потколенице, најчешће повреде горњих екстремитета. У сваком случају један опрез“, појашњава др Душан Алексић, ортопед.
На Одељењу ортопедије врањске Опште болнице кажу да су спремни за пријем пацијената са преломима, има материјала али подсећају да је боље без преке потребе не излазити на снег, а ако већ мора онда опрезно и са мање клизавом обућом.
Здравствени центар у Врању добио је нову донацију. Стигла су два нова ултразвучна апарата, а очекују се још два и сонда за мека ткива, саопштено је из врањског Здравственог центра. На донираним ултразвучним апаратима радиће се прегледи абдомена, ултра звука штитасте жлезде, преглед дојки и колор доплер крвних судова врата, горњих и доњих екстремитета.
Нови Хируршки блок у Врању,данас је почео сарадом. У нове, опремљене просторије уселила се Служба за пријем и збрињавање ургентних стања.
Поводом празника Материце Коло српских сестара "Преподобна Анастасија" даривало је породиље и труднице пакетићима за бебе у виду одеће и хигијене неопходне за прве породиљске дане. Ово је трећа година заредом како Коло посећује врањско породилиште уочи празника. Директорка Здравстевног центра, Љиљана Антић, захвалила је чланицама кола на овом хуманом чину. Тренутно се у породилишту налази 14 породиља и 10 трудница.
НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ
