Здравље

Здравље

Докторка Љиљана Антић већ четири године је у руководећој гарнитури Здравственог центра Врање. Две године на месту Управнице болнице и две године као директорка Здравственог центра. У том периоду дешавале су се велике ствари у центру, као што је завршетак новог Хируршког блока и врло озбиљне, као што је пандемија вирусом корона.

Преузела је Здравствени центар Врање са великом финансијском блокадом, која је у истом износу и не може да се смањи зато што стално пристижу дугови из прошлости и све је то доказиво, каже Антићева. Истиче да ради по закону и да се наменски троши новац. Успела је раније примљене, неуговорене раднике, да уговори са Министарством, чак 25-оро њих.

Изазов је то био, каже Антићева, али јој ништа није било тешко, јер је рођена овде и воли свој град и људе.

"Да радим, да се максимално трудим на послу, као и код куће. Тако схватам, јер ми рад значи срећу. Када нешто добро учиним и када нешто у Здравственом центру крене боље, запослимо људе или добијемо неки апарат, заиста ме то усрећи максимално, осетим велико задовољство", каже др Антић и додаје: За две године, запослено је на неодређено време 80 здравствених радника, од којих 46 лекара и 34 медицинске сестре. Одобрене су и 23 специјализације. Мени је чудно да неко није мислио на то. Да је неко запошљавао два радника годишње, давао по неку специјализацију,три до пет годишње, ми не би дошли у овако озбиљну ситуацију. Моја брига је само да ће доћи до раскорака у завршавању специјализација и одласка лекара у пензију. То ме брине, али ипак је то један кратак временски период, тако да се надам да ћемо успети".

Пред Здравственим центром је још један изазов, а то је епидемија вирусом корона, у којој су се, каже директорка, добро снашли."Плашили смо се како ће наши запослени да одреагују на нову организацију, на рад у ковид болницама, али све похвале. Није ово прича да би ја похвалила, јер те похвале добијамо и од Министартсва здравља. Имали смо скуп у министарству и нема никаквих примедби".

Она каже да спремно дочекују јесењи период и најаву могућег другог таласа, јер имају и организацију и искуство. Лепа вест је и да је Здравствени центар добио трећи рентген апарат.

Не осврће се на оне који пишу негативно о Здравственом центру, јер они увек нападају оне који највише раде. Такве ствари код мене изазавивају само жељу да радим још боље, каже Антићева.

 

Последњи пут измењено петак, 28 август 2020 18:47

Дуго очекивани топли дани су коначно стигли, а са њима и повећан број колапсних стања. Температура последњих дана не пада испод 30 подеока у најтоплијем делу дана, а тада је најважније сачувати се сунца и УВ зрачења, саветују лекари.

У Службу хитне медицинске помоћи последњих дана јавља се већи број пацијената са симптомима колапса. Колапсна стања дешавају се и у затвореном простору, не само на отвореном, а најважније је унети довољну количину течности, пре свега воде.

Докторка Лидија Стевановић, начелница Хитне помоћи препоручује да се што мање излажемо сунцу, барем до раних поподневних сати. ''То важи за целокупну популацију, не само за старије и болесне људе. Маске које још увек морамо да носимо додатно отежавају ситуацију, тако да је боље придржавати се неких мера заштите, типа рехидратације организма, односно узимања што више течности у току дана и неизлагања сунцу у току дана без преке потребе.''

Колапс се јавља у случају изненадног пада притиска са могућим крајњим губитком свести. Симптоми који указују на то су зујање у ушима, малаксалост, обамрлост, слабост у мишићима и главобоља.

Старији морају да чешће контролишу свој притисак, да у договору са лекаром коригују лекове за притисак.

Када је реч о деци до годину дана, они немају развијен центар за терморегулацију, па је код њих могуће чешће да дође до загревања организма, а они то не умеју да кажу.

Докторка Стевановић истиче да су сви подложни колапсима и да сви морају да буду подједнако обазриви.

''Првенствено су осетљива деца, труднице, старији пацијенти и особе са генерално ниском тензијом, тако да се тој популацији, али и свима препоручује да се што мање излажу сунцу без преке потребе у овим тренуцима,'' поручује др Лидија Стевановић, начелница Хитне помоћи.

У случају да радите на отвореном потребно је и више течности и наравно адекватна заштита у виду креми, шешира и лагане одеће.

Наши суграђани кажу да се од сунца штите тако што углавном не излазе из својих кућа у најтоплијем делу дана.

У најтоплијем делу дана треба избегавати и повећану физичку активност, у виду тренинга, трчања и слично, а уколико морате да будете на отвореном често конзумирање воде сачуваће организам од колапса.

 

Последњи пут измењено уторак, 04 август 2020 13:45

Последњих месеци, нажалост, доминантна тема у свим информативним емисијама су извештаји о вирусу корона. Без обзира на ту пошаст савременог доба, људи се разбољевају и од, да  тако кажемо, обичних или карактеристичних болести за овај временски период.

А то су и уједи инсеката, повреде и колабирања, како код старијих тако и код млађих, објашњава  начелница Службе хитне помоћи др Лидија Стевановић. 

Након изненађујуће мирне ноћи, која није карактеристична за Хитну помоћ, дневна смена је почела пуном паром, каже начелница ове службе.

Они иначе раде 24 сата, али је им је обим посла, као и усвим осталим службама због епидемије, повећан.

''Прилично смо се добро организовали. Одговарамо на све захтеве, радимо појачаним темпом и капацитетом. Део наших лекара је на испомоћ у ковид болницама али ми који смо остали у Хитној максимално се трудимо да надоместио њихов недостатак. Тако да сви радимо пуном паром,'' каже докторка  Лидија Стевановић.

Имамо појачан транспорт пацијената ка Нишу и Сурдулици, везано за епидемију али и остале уобичајене симптоматологије: интернистичке, ортопедске, гинеколошке, педијатријске пацијенте.

Ситуација везана за ковид-19 се полако смирује, каже др Стевановић што се види по смањеном броју транспорта.

''Било је дана када смо имали и по шест организованих транспорта ка Нишу. Сада се мало лакше дише,'' истиче докторка. 

Промена времерна утиче на хроничне болеснике, посебно на асматичаре којих смо имали од јутрос у смени за три сата шесторо, каже начелница Хитне и додаје да, иначе ово време лоше утиче и на здраву популацију.

''Имамо појачан излазак на терен на јавним местима, колабирање, како млађих тако и старијих особа. Затим су ту учестали уједи стршљена, пчела и оса, повреде приликом пољских радова. А последњих месец дана су почели и учестали уједи крпеља. Тренутно је најопаснија симптоматологија уједа стршљена, оса и пчела,'' каже начелница. 

Др Стевановић додаје да су они ту и за савете свима који тренутно не могу да дођу до својих изабраних лекара.

 

Последњи пут измењено четвртак, 30 јул 2020 13:04

Нови рентген апарат, најсавременије линије, добио је Здравствени центар Врање од Министарства здравља. Апарат ће се користити у АТД-у, који је сада Ковид амбуланта, где има и највише прегледа.

У условима епидемије вирусом корона кориснији апарат, чини се, није могао да стигне. У Здравственом центру Врање не крију задовољство, јер ће овај апарат, најсавременије генерације, много значити у дијагностици, нарочито сада, али и убудуће.

''Добили смо нови Вижен- ве дигитални, фиксни рентген апарат од Министарства здравља. Он је врло важан за рад у нашој Ковид амбуланти, која се налази у АTД - у. Овде имамо велики број прегледа од почетка пандемије вирусом корона. Од великог је значаја овај апарат, јер ће нам омогућити даљи несметан рад наше радиолошке службе у АТДеу. Нови рентген апарат, најсавременије линије, добио је Здравствени центар Врање, од Министарства здравља. Апарат ће се користити у АТД-еу, који је сада Ковид амбуланта, где има и највише прегледа. Помогао нам је  епидемиолог професор Тиодоровићу из Ниша, који је пореклом Врањанац и који је члан Републичког кризног штаба,'' каже директорка Здравственог центра, докторка Љиљана Антић.

Колико је био потребан нови рентген апарат, говори и податак да је рентген апарат који се тренутно користи у Ковид амбуланти у АTД-у, стар  око 50 година.

 

Последњи пут измењено петак, 19 јун 2020 16:02

Акција превентивних прегледа коју организује Здравствени центар Врање одржана је у МЗ Првонек. За више од 50 мештана, који су се одазвали акцији,  организован је интернистички, педијатријски  и преглед неуропсихијатра. Углавном старији становници, нису крили задовољство што су били у прилици да разговарају са лекарима и преконтролишу своје здравље, јер због удаљености од града, то ретко чине.

На територији Месне заједнице Првонек  која је веома разуђена, живи 340 становника. Акција је организована на отвореном, на простору код бране Првонек, где су услови за овакве активности итекако повољни. 

"Могу да похвалим да је ово изврстан потез Медицинског центра и др Љиље и њеног тима. Ово је добро за овај народ. Кад би могло да се ова акција настави и да буде стално. Да се настави барем једном седмично, да долази лекар са медицинском сестром и доноси лекове, "каже Слободан Стаменковић, мештанин.

Србољуб Јовчић, председник МЗ Првонекови објашњава: "Објекти који су саграђени приликом изградње бране, нису у функцији, а могу одмах да се користе јер су лепо направљени. Било би лепо да добијемо амбуланту, да лекар долази једном или два пута недељно, колико могу. Имамо доста старих људи, они имају потребе за лечењем. А значило би нам и ако би лекар посетио неке породице."

Осамдесетшестогодишњи Првислав Стојковић је најстарији мештанин ове месне заједнице. Са сузама у очима захвалио је на овој пажњи.

"Задовољан сам својим резултатима, у складу са годинама. Сви ми би требало да будемо задовољни овом услугом која нам је пружена, јер смо далеко од града. Ово нам је велика помоћ," каже Првислав Стојковић.

Директорка Здравственог центра др Љиљана Антић најавила је скоро опремање амбуланте која одавно постоји у Првонеку. Са лекарима специјалистима и медицинским особљем разговарали су са мештанима и договорили да наставе са оваквим прегледима јер су неопходни.

"Први утисак нам је предивна природа и дивни људи који су се јако обрадовали нашем доласку. Направили смо договор да доласци лекара специјалиста буду бар једном месечно, а имаћемо редован долазак лекара опште праксе једном недељно. Имамо овде прелепу амбуланту. Оно што треба да урадимо врло брзо је, да је опремимо намештајем и потребном апаратуром и кренемо са радом. Овде живи велики број старијих мештана, којима је тешко да долазе код лекара у амбуланту у Врањској Бањи, а о Врању да и не говоримо," каже директорка Љиљана Антић. 

Др Антић је рекла да је у договору са мештанима, заказан велики број дијагностичких процедура у Врању, како се они не би мучили да долазе. Телефоном ће бити обавештени о терминима. Договорено је да ни по редовну терапију не одлазе лично, када не морају, већ ће то за њих чинити председник месне заједнице.

 

 

 

   

 

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Сутра почиње вакцинација становништва у Врању - Радио Телевизија Врање https://t.co/JHd2UYhLcW via @tripplesworld https://t.co/8BVaadNcfY
Чак 191 млада особа почела да ради у оквиру програма Моја прва плата - Радио Телевизија Врање… https://t.co/Rwmlh0tUOC
Богојављенски крст окупан за 122 хиљаде динара - Радио Телевизија Врање https://t.co/8xQPANOdoq via @tripplesworld https://t.co/xNZb95R7uC
Follow RTV Vranje on Twitter