Здравље

Здравље

Људи у ово доба године све више бораве у природи, одлазе на излете, у шетње, на планинарење. Опреза никад довољно, треба пазити да се не повредимо, да не дехидрирамо али и да нам се не придружи једна минијатурна животиња која може створити велике проблеме. То је крпељ. Последњих дана све је више оних који у Службу хитне помоћи долазе управо због уједа крпеља. Са лепим временом ето и крпеља. Након кишовитих дана ускоро нам се смеши право пролећно време које са собом доноси и опасности које вребају у природи. Уживање у природи ће свакако покушати да покваре крпељи који су уз комарце први на листи омражених крвопија. Крпељи живе у зеленилу, обично у трави и на дрвећу. Зато их има већ у пролећним месецима али се најчешће крајем маја и у јуну њихов број знатно повећава. Искуства људи су различита.

„Мене никада није ујео крпељ, док мог супруга јесте. Ја сам покушавала да га отклоним пинцетом. Затим сам ставила сирће на место уједа али на крају је ипак морао код лекара.

Ујео ме крпељ једном. Супруг је покушао да га уклони, али се искомпликовало тако да сам завршила код доктора и примала сам ињекције.

Пре месец дана ме ујео крпељ. Боравила сам на селу. Приметила сам га и ухватила сам га ноктима и на сву срећу скинула. Уколико нога крпеља остане, мора да интервенише лекар”, кажу грађани који су хтели да поделе своја искуства.

Доктор Слађан Станисављевић, начелник Хитне помоћи је изричит када је у питању уклањање крпеља. Интервенција лекара је у таквим случајевима неопходна како не би дошло до компликација.

„Ово је период када су крпељи најактивнији, јављају се крајем маја и има их током целог лета. То потврђује и податак да дневно у Службу Хитне помоћи дође око десетак пацијената због уједа крпеља. Пацијенти не би требало сами да уклањају крпеља, јер је он изазивач Лајмске болести. Постоји схватање да се крпељ ошамути бензином или алкохолом. Међутим, у таквој ситуацији он лучи слуз у којој се налазе паразити који преносе ову болест”, каже др Слађан Станисављевић, Хитна помоћ.  

Станисављевић каже да уколико грађани сами одстрањују крпеља може доћи до инфекције и последица.

„Симптоми који се јављају услед неправилног отклањања крпеља су малаксалост, повишена телесна температура, болови у мишићима, повраћање, главобоља. То је инкубациони период који траје 7 до 14 дана. Касније се јавља црвенило око уједа и у другој фази може да захвати централни нервни систем. Када дође до тога пацијент се хоспитализује.”

 

 

 

 

Последњи пут измењено среда, 22 мај 2019 08:39

„Боље спречити него лечити“, парола је којом би требало да се руководимо у сваком сегменту  живота. А да ли је баш таква ситуација? Лекари кажу да у већини случајева није тако. Због чега је битна превенција и у којој мери се може спречити појава болести. Обољења срца и крвних судова, повишен крвни притисак, шећерна болест, хронична плућна обољења, карцином плућа, дојке, грлића материце, простате и дебелог црева су само неке од болести које свакодневно односе животе зато што се касно открију. Превенција болести обухвата све активности које се спроводе како би се спречила појава болести, рано открила хронична и малигна обољења и благовремено применила одговарајућа терапија.

„Основни задатак превенције је спречити настанак болести тако што ћемо се ухватити у коштац са изазивачима и узрочницима болести. Ту се, пре свега мисли на направилну исхрану, на недовољну физичку активност. Последица тога је хипертензија која поред тога што представља болест сама по себи, са друге стране је фактор ризика за многа срчана обољења и мождани удар. Као последица недовољног кретања јавља се гојазност,  која такође може да изазове појаву озбиљних обољења. Пушење и злоупотреба алкохола, стрес и аерозагађење се такође сврставају у узрочнике многих обољења“, каже др Драган Пешић, Центар за превенцију.

Доктор Пешић  наглашава да поред правилне исхране и физичке активности као основних превентивних мера, породица има велику улогу у стварању услова за добро здравствено стање свих чланова.

„Имати хормон среће, бити срећан је важно за очување нашег имуног система. Поред хормона ендорфина који је хормон среће постоје хормони серотонин и мелатонин који су веома битни. Они представљају стуб нашег имуног система. Да ли боравимо у здравој породици, окружени љубављу, пажњом и разумевањем је нешто од чега зависи какво ће бити наше здравствено стање и што ће предодредити да ли ћемо се разболети или не.“

Доктор Пешић објашњава да је врло важно информисати грађане о одговорном понашању према сопственом организму и здрављу. С тим у вези Центар за превенцију организује сусрете са грађанима који се том приликом едукују о здравом начину живота и кориговању штетних навика. Консултације и саветовање о могућностима лечења као и одговоре на сва питања и дилеме које пацијент има, саставни су део добро организованог систематског прегледа.

 

 

 

 

Последњи пут измењено понедељак, 20 мај 2019 14:03

Служба за радиолошку и ултразвучну дијагностику Здравственог центра у Врању почела је са радом шездесетих година и од тада до данас, доста тога се променило, каже начелник др Небојша Милосављевић гостујући у емисији ''Право на здраво''. Он је говорио о функционисању ове службе и нагласио да су запослени увек у служби грађана, што потврђује податак да се сагледа много више пацијената него што је то предвиђено нормативима.

У Служби за радиолошку и ултразвучну дијагностику тренутно ради осморо лекара специјалиста- радиолога и 17 рентген техничара али с обзиром на развој дијагностичких процедура то је недовољан број у односу на број пацијената који долазе, каже начелник др Небојша Милосављевић.

„На нивоу године требало би да урадимо 7.300 пацијената. Међутим, тај број је много већи. Предвиђено је око 10 до 12.000 радиолошких, амбулантних прегледа а прегледамо од 18 до 20.000 пацијената. Скенером је предвиђено 12 пацијената дневно а ми урадимо око 16 прегледа . То значи да је степен искоришћења опреме и радне снаге на највишем нивоу“, каже др Небојша Милосављевић, начелник Службе за радиолошку и ултразвучну дијагностику.

                                                                     

Што се тиче опреме Милосављевић је задовољан и каже да је у том смислу радиологија медицинска грана која је највише напредовала у протеклом периоду у односу на почетак рада. 

„У Служби имамо савремене апарате, два дигитална ренген апарата нове генерације. Имамо дигитализовани мамограф, два нова ултразвучна апарата која смо добиле пре неколико месеци и који су нам помогли да покријемо вакум због квара других апарата. Такође, имамо и савремени скенер који је у време када смо га добили био најсавремнији апарат али и дан данас има изузетну сврху и намену, тако да можемо да кажемо да располажемо савременом апаратуром која нам олакшава рад са пацијентима“.

Милосављевић подсећа да се у оквиру службе обављају класични радиолошки прегледи, радиографија коштаног зглобног система, кичменог стуба, плућа и срца, урорадиолошка дијагностика као и дијагностика једњака, желуца, танког и дебелог црева. Обављају се и мамографија, као и ултразвучни преглед дојки, штитне жлезде, меких ткива и крвних судова. Заказивање прегледа је обавезно док се у случају хитности преглед обавља одмах, каже начелник радиологије, др Небојша Милосављевић.

 

 

Последњи пут измењено петак, 17 мај 2019 14:17

О значају превенције и раном откривању болести често се говори у последњих неколико година. Превенцијом се могу предупредити многе болести, а уколико и дође до њих, важно је у раној фази препознати проблем. Трећа недеља у мају посвећена је сећању на умрле од сиде. Тим поводом Саветовалиште за добровољно поверљиво саветовање и тестирање Завода за јавно здравље Врање обавиће бесплатно тестирање на ХИВ 18. маја од 8 до 12 сати у канцеларији број 1 у Заводу.

''Циљ ове кампање није само сећање на преминуле особе од АИДС-а, него и да се едукује становништво, да се подигне свест грађана како на локалном, тако и на националном нивоу, да се пружи подршка особама које живе са овим вирусом, да се оне укључе у сустем лечења, а оно што је најбитније да се створи једно друштвено окружење без стигматизације, дискриминације, које управо главни фактор због чега се мањи број особа јавља на тестирање" , каже др Бранислав Стојнев, Саветовалиште за ДПСТ ЗЗЈЗ Врање.

Процедура тестирања састоји се од пресаветовања, узорковања капиларне крви из прста, дељења информативно едукативног материјала и постсаветовања. Резултати теста добијају се за десетак минута, након чега се особе са вирусом уводе у званични систем лечења ХИВ инфекције.

''На територији Пчињског округа у 2018. години према званичним подацима тестирано је 4890 узорака крви. Од тога имамо 3 реактивне особе, односно 3 особе које су званично откривене са ХИВ-ом. Од тога 2 особе су укључене у званични систем лечења и код њих је постигнут изузетно добар терапијски одговор. На жалост имамо још једну особу коју нисмо успели да укључимо у званични систем лечења'', каже др Биљана Поповић, Саветовалиште за ДПСТ ЗЗЈЗ Врање.

Званично је регистровано 26 људи на територији Пчињског округа, од тога је седморо умрло, те се свакодневно ради са 17-оро људи, кажу у Саветовалишту. Лекари апелују да је најважније благовремено откривање ХИВ статуса, што доприноси и правовременом укључивању у систем лечења, како би особа могла да живи уобичајеним животом без икаквих проблема.

Правовремена реакција подједнако је важна и када говоримо о малигнитетима, те сличне апеле шаљу и лекари из Дома здравља у Владичином Хану, који позивају пацијенткиње да обаве превентивне прегледе на покретном мамографу који је у наредних месец дана стациониран у ханском Дому здравља. Превентивни прегледи ће се обављати сваког дана, осим недељом и то у периоду од 9 до 15 сати. Њиме су обухваћене жене старости од 49 до 69 година живота које преглед могу обавити уз обавезну личну карту, без обзира на здравствено осигурање.

 

 

Последњи пут измењено четвртак, 16 мај 2019 14:13

Служба за физикалну медицину и рехабилитацију пресељена је у нове просторије у којима су до скоро биле Службе за трaнсфузију и патологију. Директорка Здравственог центра у Врању др Љиљана Антић са сарадницима обишла је реновиране просторије и изразила задовољство што ће бити олакшан рад запосленима у овој служби, а истовремено ће пацијенти бити задовољнији. Након 40 година рада Служба за физикалну медицину коначно је добила нове просторије, а самим тим боље и савремeније услове за рад што ће свакако утицати на бољу рехабилитацију пацијената.

''Услови за пресељење у нове просторије створили су се одласком Службе за трансфузију и патологију у зграду Хируршког блока. На иницијативну запослених и начелника Службе за физикалну медицину да ове просторије искористе и адаптирају, кренуло се у реализацију те идеје и уз помоћ донатопра и пријатеља успело се у томе. Сваки пацијент овде добија терапије после саобраћајних несрећа, после шлога, многи пацијенти са интерног одељења као и дијабетичари своје тегобе решавају овде. Такође, пацијенти са спортским повредама долазе овде на рехабилитацију, тако да је значај ове Службе итекако велики'', каже Др Љиљана Антић, директорка Здравственог центра.

''Реновирање нових просторија је унапредило услове рада нама у Служби за физикалну медицину и рехабилитацију али и свим осигураницима који долазе да се лече код нас.  Просторије су веће и терапије се могу несметано одвијати. Посебно сам задовољан што смо после 40 година рада добили посебну просторију која је намењена искључиво бебама и  деци до 3 године'', каже Драгиша Михајловић, начелник Службе за физикалну медицину.

''Овде, у овој просторији која је савремено опремљена раде се вежбе са бебама и децом до три године са разним дијагнозама, урођеним или стеченим, са неким аномалијама у току трудноће или уколико је дошло до повреда на порођају. Радићемо вежбе са бебама, масаже и све што је неопходно'', каже Костић Гордана, главни физиотерапеут.

''Битно је да су запослени у овој служби добили нове просторије и важно је да ће пацијенти лакше моћи да остваре своју здравствену заштиту. Свака част запосленима што су успели да се својим ангажовањем изборе за боље услове рада'', каже др Саша Ђорђевић, управник Опште болнице.

Простор у коме се сада налази ова Служба  је три пута већи у односу на претходни. У Служби за физикалну медицину  и рехабилитацију има 22 запослена здравствена радника, од тога четворо лекара а остало су виши техничари и средњи терапеути. Дневно се у овој служби обави око 120 прегледа, док терапеути имају и по 200 пацијената у току дана.

 

 

 

 

Последњи пут измењено уторак, 14 мај 2019 13:29

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Сутра ''Отворени дан'' у касарни Први пешадијски пук - Радио Телевизија Врање https://t.co/mplxXjRrbU via @tripplesworld
Скоро један век одолева зубу времена - Радио Телевизија Врање https://t.co/GuWq4F4J8o via @tripplesworld
У недељу превентивни прегледи - Радио Телевизија Врање https://t.co/Lb8soBJ3iE via @tripplesworld
Follow RTV Vranje on Twitter