Здравље
Нови Хируршки блок, лекари и сви запослени изузетно добро раде, на задовољство пацијената и менаџмента, истиче докторка Љиљана Антић, директорка Здравственог центра Врање. На конференцији за медије било је речи и о додељеним специјализацијама за лекаре Здравственог центра.
Директорка Здравственог центра Врање најпре је истакла да је нови Хируршки блок са свим запосленима почео да даје прве изванредне резултате. Двојица хирурга су пре само два дана спасила живот младићу који је имао убодну рану на грудном кошу.
Директорка др Љиљана Антић истакла је да имамо изванредну екипу лекара на хирургији који свој посао обављају на прави начин. Тврди да је обишла прве лежеће пацијенте који су такође јако задовољни.
Директорка Здравственог центра подсетила је да ће за 5 до 7 година један број специјалиста отићи у пензију, а да је на интерном конкурсу додељено 11 специјализација.
Др Љиљана Антић рекла је да се радо о специјализацијама за троје хирурга, за по двоје ортопеда, специјалиста урологије и интерне медицине и по један гинеколог и неуролог. Поред тога, очекује се потврда Министарства здравља за запошљавање 32 лекара и 20 медицинских сестара.
Управник болнице др Саша Ђорђевић осврнуо се на константно унапређење рада лекара хирурга.
Др Ђорђевић је рекао да такве операције којима се спашавају животи представљају позитивне примере којима се потврђује стално унапређење рада на хирургији, где су омогућени и изванредни услови рада.
Када је реч о присуству вируса грипа међу пацијентима, у Врању није потврђено да има великог броја оболелих.
Управница Дома здравља Јадранка Ајановић каже да на педијатрији јесте повећан укупан број оболеле предшколске деце. Међу школарцима четворо имају отежану клиничку слику.
Директорка Здравственог центра др Љиљана Антић одговарала је на питања новинара о учешћу појединих лекара на недавном протесту.
„Замолила сам колеге да одвоје свој рад као лекара од политичких опредељења и ставова“, рекла је др Антић. Зараде су им недавно повећане и како је рекла, не види разлоге за њихово незадовољство.
Директорка је најавила да ће први конзилијуми у сарадњи са лекарима Клиничког центра Ниш бити у четвртак у Врању.
Резултати анализа које су послате на Торлак показују да у Врању нема грипа типа AH1N1. Код оболелих са територије Пчињског округа установљено је присуство грипа АH3N2. Девет особа са тежом клиничком сликом хоспитализовано је на инфективно одељење врањске болнице, а две су послате у Клинички центар Ниш због додатних компликација са дисањем. У прошлој недељи идентификовано је 511 оболелих, али за сада нема услова за проглашење епидемије. Епидемиолог, Слађан Станковић, каже да је ситуација забрињавајућа због наглог скока броја оболелих од вируса грипа. Има оних и са тежом клиничком сликом и они су хоспитализовани.
''Последњих дана на подручју Пчињског округа региструје се неуобичајени пораст броја оболелих, како од грипа, тако и од осталих акутних, респираторних инфекција. Наиме, број хоспитализованих пацијената се повећава. Клиничка слика се усложњава у смислу постојања знакова упала плућа. Тренутно је на инфективном одељењу Опште болнице у Врању смештено 9 пацијената, са знацима упале плућа. Претходних дана су два пацијента послата на Инфективну клинику Клиничког центра у Нишу управо због отежаног дисања и теже клиничке слике'', каже др Станковић.
Резултати анализа које су послате на Торлак показују да у Врању и околини нема грипа типа AH1N1. Код оболелих са територије Пчињског округа установљено је присуство грипа АH3N2.
''Последњи резултати са Торлака брисева носа и ждрела које смо послали у петак показују да у четири узорка није пронађен вирус грипа, међутим пре тога смо већ доказали присуство вируса АH3N2. Према лабораторијским потврдама нема вируса AH1N1, што не значи да га неће бити у новим узорцима. Свеједно, сезона је грипа, без обзира што тип вируса грипа који је потврђен у Врању даје блажу клиничку слику, невезано да ли је лабораторијски потврђено морамо се понашати у складу са мерама превенције и јавити се лекару у циљу одређивања тежине клиничке слике и процене третмана да ли треба да се грип лечи у болничким условима или у кућној изолацији'', истиче др Станковић.
Опште мере превенције подразумевају избегавање контакта са оболелима, спровођење личне хигијене, прекривање уста и носа када кашљемо и кијамо, затим прање руку, ношење маски, проветравање, спровођење енергичне дезинфекције, влажног чишћења у колективним срединама и уношење топлих напитака и витамина Ц.
Од јуче је на инфективно одељење врањске болнице примљено још 5 пацијената са мало тежом клиничком сликом која захтева болничко лечење, рекао је Слађан Станковић, епидемиолог. Број оболелих од грипа расте из дана у дан и ради се о вирусу типа АH3N2, док ће додатне анализе на Торлаку показати да ли постоји и присуство вируса грипа АH1N1. На свим одељењима Опште болнице у Врању и Сурдулици посете су забрањене.
Ситуација у целој земљи по питању вируса грипа АH1N1 је алармантна. Што се тиче Пчињског округа у петој недељи регистровано је 511 оболелих од обољења сличних грипу, што је скоро дупло више у односу на 4. недељу када је регистровано 283. Укупно је од почетка године до сада регистровано 1303 оболелих. То је мање у односу на прошлу годину, али је забрињавајући изразити скок у петој недељи у којој се тренутно налазимо. За сада је регистрован само вирус типа АH3N2, док ће додатне анализе на Торлаку показати да ли постоји и присуство вируса грипа АH1N1.
''За сада се региструје изразити пораст броја оболелих, како од грипа, тако и од акутних респираторних инфекција на подручју Пчињског округа, дакле детектован је вирус грипа АH3N2. Ми ћемо током данашњег дана узети узорке брисева код хоспитализованих пацијената, дакле епидемиолошка ситуација је мало сложенија у односу на претходну недељу зато што има појаве и тежих форми болести које захтевају хоспитализацију. 5 је таквих пацијената тренутно хоспитализованих на инфективном одељењу опште болнице у Врању. Из тих разлога забрањене су посете на свим одељењима општих болница у Врању и Сурдулици'', рекао је др Слађан Станковић, епидемиолог.
Постоје неке опште мере превенције којих се треба придржавати.
''Неопходно је да се придржавамо неких мера превенције које су најбитније у овом тренутку, а то су избегавање контакта са оболелим, спровођење неке личне хигијене, прекривање уста и носа када кашљемо и кијамо, затим прање руку, ношење маски, то важи и за здравствене раднике и за оболеле и за оне који негују оболеле, значи опште мере превенције, пре свега проветравање, спровођење енергичне дезинфекције, влажног чишћења у колективним срединама и неопходно је да уносимо доста топлих напитака, чајева, супа, да узимамо поливитаминску исхрану, нарочито доста витамина Ц, да би се организам борио са вирусом грипа и осталим вирусима'', додао је др Станковић.
Епидемија у Врању још увек није проглашена, пратиће се епидемиолошка ситуација из дана у дан и реаговаће се у складу са истом.
Гинеколошко - акушерском одељењу врањске болнице донирана су три ЦТГ апарата. Апарате је донирала компанија „Јумко“ заједно са још једним добављачем, а укупна вредност донације је 750 хиљада динара.
Одељење врањске гинекологије је богатије за три ЦТГ апарата, што ће умногоме користити у раду Службе за гинекологију, која је до сада располагала са укупно пет оваквих апарата. Директорка Здравственог центра захвалила се на овој донацији и истакла напоре ове здравствене установе да пружи квалитетну услугу пацијентима:
''Реч је о донацији која је врло важна јер се ради о апаратима које смо задњи пут набављали при реновирању Гинекологије пре пет година. То су амортизовани, стари апарати због чега су наше труднице морале да устају врло рано како би се ти прегледи обавили, а то значи праћење откуцаја срца плода, као и контракције материце.''
Један од донатора је компанија Јумко.
''Планирамо да и убудуће пратимо потребе Здравственог центра и да у складу са нашим могућностима допринесемо бољој здравственој заштити свих наших суграђана, као једна друштвено одговорна фирма'', рекла је Драгана Настић, комерцијални директор компаније Јумко.
Служба за гинекологију је до сада имала пет ЦТГ апарата, који се користе свакодневно, на којима се у просеку уради више од 8 хиљада прегледа годишње.
''То су веома важни апарати који прате кондицију плода, прате контракције код мајке, дакле веома важни у самом порођају и веома важни да одреде када ће се тај порођај завршити. Ја бих се захвалила менаџменту што је изашао у сурет Гинекологији, као и Јумку и осталим донаторима'', истакла је др Гордана Ђорђевић, начелница Службе за гинекологију.
Потребе за донацијама увек постоје и надам се да ће заједничка мисија донација свих институција, организација, појединаца и нас из ЗЦ бити настављена, нагласила је директорка др Антић.
''Здравство у Врању није било боље у последњих 20 година'', наглашава Александар Стајић, помоћник градоначелника за здравство. Ту је веома важна и сарадња коју Здравствени центар има са Градом. Иако се ради о републичкој установи, град Врање на најразличитије начине помаже стабилизацију здравства и Здравственог центра Врање.
Стање у здравству је никад боље, наглашава помоћник за здравство Стајић. Он подсећа на сву подршку коју је Град пружио како би се Здравствени центар стабилизовао, али и да би Апотека Врање стала на своје ноге и могла несметано да функционише.
''Град Врање већ дужи низ година помаже вантелесну оплодњу са одређеном свотом новца, знате да имамо новац за новорођену децу, знате да помажемо ђацима првацима и то је нешто што смо наследили од 2012. године и све оно што је добра пракса ми нисмо прекидали до дана данашњег. Знате у каквом стању је била Апотека, шта смо затекли, каква милионска дуговања. Успели смо да Апотеку ставимо на своје ноге, успели смо да наши грађани имају доступност лекова и сматрам то једним огромним успехом градоначелника и руководства'', каже Стајић.
При свакој амбуланти отварају се апотеке, што ће учинити лекове доступнијима, наглашава Стајић. Он подсећа и на наменски рачун Града за оболеле од ретких болести, потписивање уговора о конзилијумима, који ће се убудуће одржавати у Врању, затим уговора о организованом превозу до Ниша како би се радила магнетна резонанца и слично.
"Mорам да се оградим и да кажем да сам свестан да је Здравствени центар републичка институција и да ми као Град немамо директне ингеренције над Здравственим центром, али за нас су гласали људи који се лече у том Здравственом центру и због тога осећамо обавезу да морамо максимално да помажемо да наш здравствени систем буде што бољи да би ти људи могли да се лече на адекватан начин'', додаје Стајић.
Истиче да је ново руководство Здравственог центра на челу са новом директорком кренуло путем опоравка врањског здравства, а посебно након отварања Хируршког блока, за чије партерно уређење је Град издвојио 300 хиљада евра.
Опширније...
Служби гинекологије Здравственог центра у Врању, Холдинг компанија Јумко је са још једним од добављача, донирала три ЦТГ апарата. Вредност донације је 750 хиљада динара.
„Холдинг Компанија Јумко сматра да је најбољи начин доприноса друштвеној заједници, кроз практичну донацију која потенцијално може да спаси нечији живот. Заједничким снагама у сарадњи са руководством Здравственог центра Врање трајно смо се определили да улажемо у медицинску опрему и помажемо здравствену заштиту свих наших грађана на овај начин“, рекла је Драгана Настић, директорка комерцијале Холдинг компаније Јумко приликом уручења донације.
Начелница Службе за гинекологију,др Гордана Ђорђевић, каже да се ради о значајној донацији. „Служба за гинекологију је до сада имала пет ЦТГ апарата, који се користе свакодневно, на којима се у просеку уради више од 8 хиљада прегледа годишње и они су истрошени што директно указује на значај ове донације - истакла је др Ђорђевић.
Донаторима се у име Здравственог центра захвалила директорка др Љиљана Антић. Потребе за донацијама увек постоје и надам се да ће заједничка мисија донација свих институција, организација, појединаца и нас из ЗЦ бити настављена“, нагласила је директорка др Антић.
Она је истакла напоре ове здравствене установе да пружи квалитетну услугу пацијентима. „ Комплетна медицинска опрема функционише, организовани су стручни Конзилијуми за онколошке пацијенте у сарадњи са Клиничким центром у Нишу, обезбеђени термини за магнетну резонацу у овој високо референтној установи терцијарне здравствене заштите за грађане Пчињског округа и Косовског Поморавља. У току је усељавање служби у нови Хируршки блок уз обезбеђење свих потребних релевантих дозвола за потпуну функционалност и рад.
Грип хара Србијом. Преминуле су четири особе од последица грипа АH1N1. Што се Пчињског округа тиче, за сада нема епидемије али је грип све присутнији и не искључује се пораст броја оболелих.
На подручју Пчињског округа нема епидемије грипа, али је број оболелих са симптомима ове болести све већи. Од почетка године, растући је тренд у обољевању од грипа, кажу у Заводу за јавно здравље.
„Регистровано је 788 оболелих од обољења слична грипу. Данас су стигле лабараторијске потврде да се у циркулацији у нашем округу налази вирус грипа „AH3N2”. Код три пацијента је потврђен вирус грипа, рaди се о једном детету и двема одраслим особама. Потврђен је и респираторни синцинцијелни вирус на Торлаку“, рекао је др Слађан Станковић, епидемиолог.
У највећем ризику су хронични болесници, деца, труднице. На грип осим повишене температуре и кашља, може указати и бол у грудима. Ношење маске је пожељно а превентива је неопходна
Није непозната навика да се прва помоћ код симптома грипа тражи у апотеци. Ових дана појачана је потражња за витаминима и суплементима. Ако то не буде од помоћи, антибиотици нису решење за грип, кажу лекари и фармацеути:
"Организам мора сам да се избори са грипом. У апотеку долази много људи по препоруку фармацеута за неки лек или витамин, пре него се јаве лекару. Оно што им препоручујему је витамин Ц, цинк, препарати на бази прополиса, хинацее то је оно што ће ојачати имунитет. Лекови који се дају код привих симптома грипа као што језапушен нос, кијавица, појачанатепмература", рекла је Данијела Поповић, ЈУ „Апотека“ Врање.
Тренутно нема услова за проглашење епидемије грипа, али највећи број оболелих се може догодити до краја месеца.
„Треба очекивати даљи пораст активности грипа. Растући је тренд у обољевању. Грип има период од 6 до 12 недеља и ми смо сада у 4.недељи активности грипа. Велики је број и осталих респираторних инфекција“, додао је др Станковић.
Да је време појачаних инфекција респираторног система говори и податак да је током ноћи помоћ лекара у служби хитне помоћи затражило 90 људи, а екипе хитне помоћи су на терен интервенисале 9 пута. Највећи број оних који је тражио помоћ лекара жалило се на повишену температуру, кашаљ и бол у грудима.
По календару Јавног здравља 4. фебруар се обележава као Светски дан борбе против рака. Ове године ће почети трогодишња кампања под слоганом „Ја сам, ја хоћу“. Малигне болести су на другом месту иза кардиоваскуларних болести по броју оболелих и умрлих. Према последњим подацима Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ у нашој земљи годишње оболи око 36.000 људи, а 20.000 људи умре од последица малигних болести.
Србија се између 40 земаља у Европи налази на 12. месту по ризику за оболевање, а на другом по ризику за умирање, одмах иза Мађарске, што указује на чињеницу да је непрепознавање фактора ризика, али и недовољно коришћење позитивних искустава развијених земаља када је у питању програм превенције, каже др Драган Пешић.
Мушкарци најчешће оболевају од карцинома плућа, дебелог црева и карцинома простате. Водећи малигнитети код жена су карцином дојке, плућа и грлића материце.
„Најефикаснији приступ контроли малигних болести представља превенција. Примарна превенција која представља модификацију и елиминацију фактора ризика у случају малигних болести, на две трећине фактора ризика могуће је деловати тако да се 40 посто карцинома различитих локализација могу спречити. Узроци самих малигних болести леже пре свега у савременом начину живота који носи факторе ризика. Један од њих је седентарни начин живота и рада. Највећи део времена проводимо седећи на послу или кући, без физичке активности. Ту је и стрес као фактор, зрачења из околине, неправилна исхрана“.
Поред примарне превенције када се пацијенти сами јављају својим изабраним лекарима на превентивни преглед, постоји и организовани превентивни прегледи на које се позивају циљне групе, када се ради о локализацији карцинома дојке, грлића материце и дебелог црева.
„Превенција је најмоћније оружје у рукама свих нас, јер помоћу примарне превенције можемо делујући на основне факторе ризика да спречимо факторе ризика што је пре свега циљ. Уколико до болести дође, имамо секундарну превенцију која има задатак да спречи настанак евентуалних компликација и адекватно лечење и збрињавање“.
Подсећамо, онколошки пацијенти из Пчињског округа поново ће у Врању моћи да користе услуге конзилијума и добијања терапије без одласка даље. Са конзилијумима се креће већ у току ове недеље.
Због сумње на вирус грипа, врањски Завод за јавно здравље послао је пет узорака бриса ждрела и носа Институту Торлак на потврђивање. Активност грипа појачана је у другој недељи јануара али још увек нема епидемијску форму, каже епидемиолог др Слађан Станковић. Он истиче да ће због ситуације у окружењу где има епидемије грипа, вирус грипа сигурно бити све присутнији.
Најтежи пацијенти и здравствени осигураници из Пчињског округа и Косовског поморавља неће више путовати на конзилијум и терапије у Ниш, већ ће конзилијум једном недељно долазити у Врање, где ће се примати и терапија. О томе је данас у Врању потписан споразум између Kлиничко болничког центра Ниш и Здравствених центара Врање и Гњилане у присуству градоначелника Слободана Миленковића, директора Kлиничко болничког центра Ниш, проф. др Зорана Радовановића, вд директора Здравственог центра Врање др Љиљане Антић и директор Здравственог центра Гњилане Зорана Перића.
Након покретања унутрашњег дијалога о КиМ, који је иницирао председник Александар Вучића, градоначелник Врања Миленковић, састао се са представницима Срба са КиМ. Кроз разговоре се искристалисала заједничка потреба за решавање проблема одласка најтежих пацијената у Ниш.
Захваљујући министру Лончару, убрзан је цео процес око рада онколошког конзилијума, и нашли смо решење, каже градоначелник Врања.
И заиста ми је сада драго да смо дошли до тога, да можемо да помогнемо и људима са КиМ, иако је у првом тренутку изгледало нереално. Овај проблем смо решили на задовољство свих и пацијената и осигураника из Пчињског округа и из Косовско поморавског. Консуслтанти из Ниша ће долазити у Врање, вршити прегледе, а овде ће пацијенти добијати и терапије, каже градоначелник Врања Слободан Миленковић.
Оно што је битно за грађане је да ће Конзилијуми бити једном недељно за дојку, затим за гастро, гинеколошки, мешовити и пети у месецу плућни конзилијум. Значи до краја године сваке недеље ће овде бити екипа лекара, каже директор Kлиничко болничког центра Ниш, проф. др Зоран Радовановић.
Ми већ следеће недеље крећемо са првим конзилијумом за дојку. Знамо да се број пацијента повећава. Све оно што је везано за њихову терапију, сем радиолошке, добијаће у нашој дневној болници. Скоро смо потписали и споразум са директором ренген службе из Ниша, који нам је дао три термина за магнет за болничке пацијенте, каже директорка Антић.
Пре свега, захваљујући градоначелнику Врања, а затим и нашим државним органима дошло се до овог договора који је направљен приликом посете председника Вучића Врању, каже директор Здравственог центра Гњилане Зоран Перић.
Осим што ће пацијенти бити поштеђени мука, смањиће се и велики трошкови у Фонду здравственог осигурања. Апарати који су стигли у нови Хируршки блок су савремени и моћи ће да се обављају сви прегледи, тако да пацијенти неће морати да плаћају услуге приватника.
НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ
