Здравље
Ургентно одељење врањског Здравственог центра обележило је 20 година постојања и рада. Основано 1999. године као Пријемно – тријажна служба, преко Службе за пријем и збрињавање ургентних стања, успешно је трансформисана у модерно, најсавременије опремљено Ургентно одељење, које је смештено у нови Хируршки блок пре отприлике годину дана. Служба за пријем и збрињавање ургентних стања или Ургентно одељење годишње прими око 4 хиљаде пацијената, што за 20 година постојања даје број од чак 80 хиљада збринутих пацијената. С обзиром да запослени на овом одељењу први интервенишу код хитних случајева, при тешким саобраћајним несрећама и удесима, реч је о служби која је од виталног значаја за Здравствени центар. Пресељењем у нови Хируршки блок крајем прошле године, Ургентно одељење је добило савремену опрему, што олакшава рад запосленима.
''Сви тешки пацијенти се упућују према овој Служби. Она је врло значајна и када се дешавају масовне несреће, при тешким саобраћајним удесима, значи у сваком тренутку ова Служба прима тешке пацијенте, а уколико је то потребно збрињава их, реанимира и продужава живот таквим пацијентима или ради тријажу и упућивање ка другим службама у Здравственом центру. У њој раде професионалци, доктори, специјалисти ургентне медицине, међутим и многи лекари опште праксе су први свој радни однос започињали у овој служби и едуковали се и стицали искуства. Похвалила бих и медицинске сестре, које су такође спремне и високо едуковане, каже др Љиљана Антић, директорка Здравственог центра у Врању.
Пријемно – тријажно одељење основано је 1999. године, тада са скромним кадровским потенцијалом, али са огромном вољом да се истраје на једном новом прилазу збрињавања ургентног пацијента у коме важи принцип отворених врата, као и принцип што хитније интервенције, речено је на конференцији организованој поводом јубилеја.
''О раду у протеклих двадесет година могао бих пуно да кажем и опет би остало нешто недоречено. Најбољи сведоци нашег рада су задовољни и захвални пацијенти. Задовољство ми је да двадесетогодишњицу могу да поздравим са позиције начелника ове службе, обзиром да сам начелник био и у оснивању 1999. када је основана због потреба ургентног збрињавања нагло насталих повреда од минско експлозивних средстава и других инцидената. Задовољство ми је и што сам лекар у овом одељењу, јер то носи огромна задовољства, огроман број решених случајева, огромну позитивну енергију коју ми добијамо од захвалних пацијената, вашу огромну подршку да и даље наставимо да постојимо са оваквим стремљењима каква смо имали до сада", каже др Љубиша Стојилковић, начелник Ургентног одељења.
Тренутно у Служби ПТО ради 6 лекара специјалиста ургентне медицине, што је у складу са кадровским планом, и још два лекара опште праксе, али потребе овог одељења захтевају и већи број лекара, тако да ће се у наредном периоду радити на томе да се број запослених повећа, чуло се на конференцији организованој поводом значајне годишњице.
Топло време у новембру погодује развоју вируса. Око нас је присутно 150 вируса који у зависности од стања организма могу да утичу на здравље људи, кажу у Заводу за јавно здравље у Врању. Тренутно је повећан број респираторних и стомачних инфекција. Нисмо навикли да у новембру температуре буду око 20 степени. Овакво време доприноси појави и ширењу вируса, па није реткост да деца, али и одрасли уз стомачни вирус имају и додатне тегобе, високу температуру, кијавицу и цурење носа. Лекари кажу да је могуће заштитити се.
„У таквим ситуацијама је неопходно придржавати се општих мера хигијене, личне хигијене, проветравања просторија, узимања витаминске исхране, топлих напитака, избегавање контаката са оболелима.
Без обзира да ли се ради о благој или озбиљној респираторној инфекцији потребно је изоловати се”, каже др Слађан Станковић- епидемиолог.
„Неопходно је мировање. Деца не треба да иду у школу, а одрасли на посао неколико дана у периоду максималне заражености. Узимати потпомажућу систематску терапији. Само у тежим случајевима, уколико се ради о болестима где постоји отежано дисање, упорна температура преко 38,5 степени дуже од 3 дана, треба се јавити лекару”, каже др Слађан Станковић- епидемиолог.
Стопроцентне заштите од вируса нема, али и ако многима изгледа безначајно, најбоља превентива је прање руку. Руке треба и иначе стално прати, а у време вируса још чешће. Не мора да значи да ћемо се разболети ако боравимо у истој просторији са зараженом особом, али се ризик повећава, ако се не практикује прање руку. Вирус у наше тело улази кроз нос или уста. Најчешће се са особе на особу преноси кијањем, кашљањем или пљувачком, која може бити на нечијим рукама. Може се пренети и додиром површина које вирусне особе додирују. Зато је прање руку неопходно.
Од почетка грејне сезоне није било повећане концентрације чађи, сумпор диоксида и азотових оксида. У време пожара концентрације штетних материја у ваздуху биле су нешто повећане, али у оквиру максимално дозвољених граница.
Почетак грејне сезоне углавном је праћен и повећањем концентрација штетних материја у ваздуху, као последица сагоревања фосилних горива. Ипак, због погодних временских прилика, високих дневних температура и одлагања почетка грејања у нашем крају није било већих одступања у квалитету ваздуха, осим у време пожара.
''Од почетка грејне сезоне није било повећаних концентрација сумпор диоксида, чађи и азотових оксида. У време пожара имали смо нешто повећане концентрације у односу на претходне концентрације које су, на пример, мерене у септембру, тако да смо у септембру имали максималне концентрације чађи до 6 микрограма на метар кубни, а у октобру смо имали баш у тим данима када је био пожар, концентрацију чађи до 41 микрограм на метар кубни за 24 часа. Јесу биле повећане концентрације, али су биле у оквиру максимално дозвољених граница, с обзиром да је максимално дозвољена граница за чађ 50 микрограма по метру кубном за 24 часа'', рекла је др Невенка Станојковић, специјалиста хигијене.
Са падом температуре очекује се повећање концентрације штетних материја у ваздуху, пре свега због сагоревања фосилних горива, јер су управо ниске температуре, повећана влажност ваздуха и повећан атмосферски притисак неповољни метеоролошки услови који утичу на повећање загађења ваздуха.
''У зимским месецима буде повећана емисија због тога што долази до сагоревање тих фосилних горива у ложиштима, у котларницама, затим у моторним возилима и очекујемо та повећања'', додала је др Станојковић.
Стручњаци кажу да је гас гориво избора што се тиче фосилних горива, а препоручује се и проширење система централног грејања. Најбољи су обновљиви видови енергије, а неопходна је и стална контрола техничке исправности возила. Завод за јавно здравље у Врању врши контролу опште загађујућих материја, али не врши контролу емисије загађујућих материја из индустријских постројења, те овде немамо право слику о степену загађења ваздуха.
Око 6 хиљада доза вакцина против сезонског грипа предвиђених за Пчињски округ су потрошене за око месец дана. Подаци Завода за јавно здравље у Врању показују да је то највећи одзив у последњих неколико година, што сведочи о повећаној свести грађана о важности вакцинације и превентиви. Слична је ситуација у целој земљи. Када је дистрибуција 70 одсто каже се да је успешност вакцинације добра, а више од 90 одсто је одлична и то значи да су становници заштићени. Овако говори др Слађан Станковић епидемиолог Завода за јавно здравље у Врању. У самом граду 2000 особа је примило вакцину, а остале су распоређене у другим општинама.
„Ово је први пут, после неколико година да се вакцине против сезонског грипа потроше за месец дана примене. То је изузетно значајан моменат за превентиву, јер можемо рећи да је свест грађана о значају вакцинације порасла, упркос деловању разних антивакциналних лобија”, каже др Слађан Станковић- епидемиолог.
Др Станковић истиче да су све ризичне групе становништва примиле вакцину и да се још увек не зна да ли ће бити додатних количина, јер има интересовања. Очекује се информација са Института „Батут“.
„Оно што је значајно је да смо на овај начин постигли спречавање ширења вируса грипа како у породици, у колективу и уопште у популацији и допринели стварању колективног имунитета за заштиту од вируса грипа. Надам се да ће се то десити и за неке друге вирусе”, каже др Слађан.
Ове године добар одзив за вакцинацију против грипа забележен је на нивоу целе земље, кажу епидемиолози. Обезбеђено је око 300 хиљада вакцина, 50 хиљада више него прошле године. Надају се да је то добар знак и да се неће понављати ситуације из претходних година када је било и компликација са смртним исходом.
„Значај вакцинације је, пре свега, да се спрече тешке форме болести, уколико дође до разбољевања и ако је неко примио вакцину, да се спречи обољевање особа које не могу да приме вакцину из различитих разлога и да се подигне колективни имунитет како би се спречило ширење вируса грипа”, каже др Слађан.
А грип се најављује за крај децембра и биће актуелан све до фебруара. Вирусне инфекције, којих смо сведоци последњих недеља, су уобичајене за ово доба године.
Центар за превенцију Здравственог центра у Врању је организовао акцију мерења шећера у крви запосленима у Водоводу. Циљ је да се превентивно делује на запослене, посебно младе људе, како би на време открили болест или предупредили њену појаву и спречили даље здравствене компликације. У Врању је регистровано око 6 и по хиљада оболелих. Овакве акције ће се наставити и у другим јавним предузећима. Данашња акција је организована како би се превентивно деловало на све запослене, од којих многи и не знају да болују од дијабетеса. Уколико би посветили више времена свом здрављу људи би могли да спрече настанак болести, или одложе почетак. Уколико се болест открије на време да предупреде настанак других здравствених компликација.
"Сваког дана треба водити рачуна о овој врло озбиљној болести која доводи до врло тешких компликација. У Србији око 710 хиљада људи болује од шећерне болести. На свког дијабетичара долази још један латентни дијабетичар. Овде смо не да би контролисали оне који већ знају да су болесни од дијабета већ да би нашли оне који не знају да имају шећер, који не иду на прегледе често или никад. Да на време откријемо и превенирамо компликације", каже др Љиљана Антић- директорка ЗЦ у Врању.
Осим мерења шећера запослени су били у прилици да чују и савете лекара о исхрани, здравим стиловима живота и начину како да замене лоше навике као што је недовољна физичка активност, пушење, лоша исхрана, злоупотреба алкохола.
"Центар за превецију са поливалентном патронажом ЗЦ у Врању ће у оквиру кампање „Новембар месец борбе против шећерне болести“ осим Водовода обићи и друга предузећа. Наш задатак је да ,ладим људима скренемо пажњу да је примарна превенција наајефикасније оружје у њиховим рукама против свих масовних хроничних незаразних болести", каже др Драган Пешић- начелник.
Апеловано је на све грађане да поведу рачуна факторима ризика. Дијабет је наследна болест. Контрола је изузетно важна. Врата Здравственог и Центра за превенцију су отворена за све грађане који желе да се контролишу. Следећа акција биће организована у Јумку.
Опширније...
Низом превентивних и едукативних активности Центар за превенцију Дома здравља у Врању са партнерским организацијама и здравственим радницима из Диспанзера за дијабетес и осталих служби Здравственог центра обележио је Светски дан борбе против дијабетеса. Свака друга особа са типом 2 дијабетеса не зна да има дијабетес. Зато је познавање раних знакова, симптома и фактора ризика од виталног значаја за правовремено откривање, боље здравствене исходе и већи квалитет живота.
„То је једна масовна незаразна болест, преко 150 милиона људи у свету болује од дијабета. Ми се трудимо да на превентивни начин спречимо компликације дијабета откривањем нових случајева”, каже др Љиљана Антић, директорка Здравственог центра у Врању”.
„Компликације су врло озбиљне, болест разара крвне судове и нервне завршетке и доводи до промена на крвним судовима екстремитета, па су чести шлогови, ампутације и инфаркти миокарда, слепило као озбиљна компликација, затим болест бубрега. Од свих пацијената на дијализи једна четвртина је тамо због компликација дијабетеса” додаје докторка Антић.
Многи случајеви тип 2 дијабетеса се могу спречити усвајањем здравог стила живота. Смањивање ризика за настанак типа 2 дијабетеса почиње у породици. Када се породица здраво храни и заједно вежба, сви чланови породице имају користи и на тај начин међусобно подстичу протективна понашања.
„У борби против дијабетеса свакако је потребно дугорочно улагање, али не само за лечење дијабетеса и његових компликација, већ и у превенцији, пре свега, примарној која подразумева здравствено одговорно понашање сваког појединца према сопственом здрављу, односно препознавање, модификацију или елиминацију, у најбољем случају, основних фактора ризика које треба заменити са здравим стиловима живота”, каже др Драган Пешић, Центар за превенцију.
У Србији је дијабетес пети водећи узрок умирања и пети водећи узрок оптерећења болестима. Институт за јавно здравље Србије процењује да око 710.000 одраслог становништва Србије има дијабетес. Половину оболелих чини радно способно становништво.
„Број регистрованих особа од дијабетеса износи 6559. У 2018. години регистровано је 240 новооболелих особа, 204 особе мушког пола, а 220 женског. Оно што је битно је да свака друга особа оболела од дијабетеса зна да има дијабетес, тако да и ови подаци који показују слику на територији Пчињског округа нису у потпуности меродавни, јер значи да је број оболелих много већи од онога што нам званична статистика показује”, каже др Марија Накић, Завод за јавно здравље.
Као најчешћа хронична незаразна болест дијабетес је велики јавно здравствени проблем и изазов. Последње две године тема Светског дана и Светског месеца дијабетеса је „Дијабетес и породица” како би се истакла важност породице у процесу праћења и лечења ове болести. У холу здравственог центра у Врању партнерске здравствене установе које се баве промоцијом здравља заједнички су обележиле овај дан превентивним прегледима и едукативним активностима.
Дијабетес је обољење које је се јавља углавном код људи у позним годинама живота, међутим, пракса каже да је у последње време све већи број младих људи који болују од ове болести, рекла је гостујући на нашој телевизији др Данијела Цветковић, интерниста ендокринолог. Она упозорава да се ради о доживотном обољењу које захтева стално лечење и праћење. Лечење дијабетеса је комплексан процес који укључује тим лекара, почев од ендокринолога, нутриционисте, неуролога, офталмолога, психолога и лекара других специјалности, објашњава др Данијела Цветковић, интерниста ендокринолог.
„На нашем подручју дијабетес је много заступљен. То је једна хронична, масовна, незаразна болест која има епидемиолошке карактеристике. Велики је број оболелих и све је више деце. Углавном се јавља између 40.и 50. године живота, мада није ни то правило. Циљ лекара у примарној здравственој заштити и нас у секундарној је што раније откривање дијабета. То је заправо картица за дужи живот. Уколико игноришемо симптоме попут губитка телесне тежине, појачан жеђ и мокрење, чињенице да у породици постоје особе које болују од дијабетеса, онда не чинимо добро себи. Потребно је реаговати што пре како не би дошло до метаболичких поремаћаја и компликација”, каже др Данијела Цветковић, интерниста ендокринолог.
На дијабетес треба посумњати и када постоје кожне инфекције, свраб спољашњих гениталија, мокрење у кревет код деце, каже Цветковићева. Она каже да је врло важно да се прати стање и редовно узима прописана терапија како не би дошло до проблема.
„Здравим особама се препоручују редовне контроле на шест месеци . Генетика је главни показатељ да треба обратити пажњу на здравствено стање. Уколико у породици , ужој или широј постоји особа која болује од дијабетеса , то је знак да постоје велике могућности да оболе и остали чланови породице. Свест о исхрани и здравом начину живота и физичка активност су најбитнији у очувању здравља и спречавању појаве дијабетеса. Оболелима се саветује да поштују савете лекара”, каже др Данијела Цветковић, интерниста ендокринолог.
Пацијенти са дијабетесом се у почетку лече углавном лековима који доводе до снижавања глукозе у крви. Не треба заборавити да је дијабетес прогресивни поремећај који с временом захтева примену више хипогликемичких лекова а често и инсулин, каже Цветковићева.
Докторка Слађана Стошић, директорка Специјалне болнице за рехабилитацију Врањска Бања на конференцији за новинаре говорила је о резултатима рада у претходних годину дана колико се налази на овој позицији. Она је изразила задовољство пословањем ове установе али и финансијском ситуацијом у којој се Специјална болница за рехабилитацију тренутно налази. Доласком на место директорке Специјалне болнице за рехабилитацију у Врањској Бањи, докторка Слађана Стошић се, како каже суочила са тешком финансијском ситуацијом. Много тога је требало променити и урадити како би смештајни капацитет овог лечилишта, које постоји скоро 100 година и које има своју традицију, са 50% попуњености био повећан на 90 до 100% колико је забележено ове године.
„Јуна месеца прошле године када сам дошла на чело ове установе суочила сам се са два велика проблема. Установа је била на ивици финансијске пропасти али је била и лоша заступљеност капацитета болнице. Имамо око 119 лежајева од чега јер у функцији 115. Тридесет лежајева је у мрежи и уколико их попунимо добијамо новац од РФЗО-а. Уколико се кревети не попуне, не можемо да рачунамо на те дохотке. Практично могу да кажем да је установа самофинансирајућа”, каже др Слађана Стошић, директорка Специјалне болнице за рехабилитацију Врањска Бања.
Стошићева је нагласила да се током претходних годину дана урадило доста тога и да је финансијска ситуација побољшана у односу на ранији период. Максималан број пацијената је 110 док тренутно у болници борави око 100 пацијената што је задовољавајуће за овај период.
„Имали смо доста улагања претходних годину дана , око 5 милиона динара из сопствених средстава. Прво што је требало заменити је измењивач топлоте који је био дотрајао. Набављена је лифт столица за полупокретне и непокретне пацијенте тако да није више морало да се чека да се ослободе собе на приземљу већ су такви пацијенти могли да се сместе и на спрат”, каже др Слађана Стошић, директорка Специјалне болнице за рехабилитацију Врањска Бања.
У потпуности је реновирано десетак соба, оспособљена је када за подводну масажу која није била у функцији. У појединим кадама је био лош доток воде тако да је тај проблем решен и сада је притисак воде добар. Направљена је и тзв. када Краљице Драге што је искорак у раду ове установе, каже Стошићева. Столарија је замењена на најруиниранијим прозорима а набављене су и професионалне машине за прање веша и суђа. Министарство туризма је одобрило средства од око 4 милиона динара за изградњу десет нових апартмана, што ће омогућити повећање броја пацијената у Специјалној болници за рехабилитацију.
Вакцинација против сезонског грипа траје већ три недеље и у Заводу за јавно здравље су презадовољни одзивом грађана. Ове године за Пчињски округ је предвиђено 6.600 доза, стотинак доза више него претходне године а до сада је вакцину примило 4.420 грађана, рекао је у изјави за Радио телевизију Врање епидемиолог др Слађан Станковић. Ове године набављено је 50.000 доза вакцине више него претходне године зато што је уочена велика заинтересованост грађана када је у питању ова вакцина али је порасла и свест о значају вакцинације. Први пут ове године обезбеђена је и најсавременија четворовалентна вакцина против грипа, која обухвата два типа А вируса и два типа Б вируса. Вирус грипа је активан од октобра до марта али је могућност епидемиолошког јављања најизраженија крајем године. Стога је препоручљиво да се на време прими вакцина. Анкетирани суграђани су углавном заинтересовани и желе да се вакцинишу.
„Раније сам примала вакцину против грипа и заиста сам се осећала добро током целе године. Ако је препоручљиво, вакцинисаћу се и ове године. Мислим да држава неће да дозволи да се дају вакцине које нису добре”, каже Дивна Митић.
„И моја супруга и ја примамо вакцину против грипа. Она је дијабетичар и мислим да је првенствено за ту категорију болесника вакцина препоручљива”, каже Петар Јовановић.
„Сматрам да су те вакцине против грипа итекако добре као превентива. Примићу је сигурно”, каже Јордан Новковић.
Епидемиолог др Слађан Станковић каже да је држава обезбедила довољне количина бесплатних вакцина и да би требало да се вакцинишу све ризичне групе, пре свега хронични болесници.
„Вакцинација против сезонског грипа траје већ три недеље и примљено је око две трећине предвиђених вакцина, од 6.600 доза 4.420 доза је искоришћено. Прилика је да се до краја новембра имунизује становништво. Вакцину би првенствено требало да приме хронични болесници који имају кардиоваскуларна обољења, метаболичке поремећаје, дијабетес, астму. Препоручљиво је да особе старије од 65 година приме ову вакцину како би се смањила могућност трансмисије вируса грипа у колективу. Значај вакцинације против грипа је да заштитимо себе, чланове своје породице и колектива у коме радимо. Штитимо особе које из неких разлога не би смеле да приме вакцину. Примањем вакцине предупредиће се појава тешких форми болести, упале плућа пре свега а у неким ситуацијама се може спречити и смртни исход”, каже др Слађан Станковић, епидемиолог.
Станковић апелује на грађане да се вакцинишу до краја новембра јер је сада период када може да се добије вирус грипа. Наилазак хладног времена фаворизује појаву грипа. Стога је важно проветравати просторије у којима се свакодневно борави, да се врше мере влажног чишћења и дезинфекције али и да се узима богата витаминска исхрана, каже Станковић.
На иницијативу Министарства здравља јуче су у многим градовима у Србији, међу којима је и Врање , обављени бесплатни превентивни прегледи. Одзив је био задовољавајући и очекује се да и у наредном кругу изазове још већу пажњу грађанства, рекла је гостујући у Јутарњем програму наше телевизије др Љиљана Антић, директорка Здравственог центра у Врању. Грађани су у оквиру бесплатних превентивних прегледа овога пута могли да се подвргну мамографском, офталмолошком и неуролошком прегледу. Обављено је укупно 163 прегледа.
„Јуче је као и увек до сада одзив грађана био велики . Међутим, није могло да се уради много прегледа из разлога што мамографски прегледи трају дуго, чак 20-ак минута. Прегледане су 33 жене старости од 50 до 69 година које подлежу скринингу дојки. Било је и млађих жена које су имале неке сумње. Поред мамографије обављени су офталмолошки али и неуролошки прегледи први пут до сада и врло сам задовољна и надам се да ће их бити још. Укупно је обављено 163 прегледа”, каже др Љиљана Антић, директорка Здравственог центра.
Антићева каже да је значај превентивних прегледа велики и она је апеловала на грађане да воде рачуна о превентиви и да мисле на своје здравље док су здрави.
„На овај начин путем превентивних прегледа подижемо свест о превентиви и спречавамо продубљивање неких болести и компликација. Откривањем болести на време, пацијент добија терапију и може да води квалитетан живот. Уколико дође до компликација због касне реакције могу се јавити проблеми који могу бити велики и ризични по живот”, каже др Љиљана Антић, директорка Здравственог центра.
Иначе током последње две године колико се организују превентивни прегледи, у Здравственом центру у Врању обављено је преко 5.000 прегледа од чега је 15 до 20% упућено на даљу дијагностику, рекла је Антићева.
НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ
