Здравље

Здравље

Полагањем венаца и цвећа на споменик „Жене Шкотске” испред Дома здравља, одата је почаст хероинама  Великог рата. Др Изабел Емсли Хатон учествовала jе у лечењу ратника у Врању, али и овдашњег становништва. Сматра се да jе управо она поставила основе здравствене заштите у Врању. Свечаност је почела химном ''Боже правде'' у извођењу Хора музичке школе „Стеван Мокрањац”. Присутнима се потом обратила др Јадранка Ајановић, управница Дома здравља која је подсетила на улогу хероина и значај болнице „Жене шкотске” у Великом рату. 

„Било је 11 докторки и 40 медицинских сестара које су дошле овде у време најтежих битки. Поред ратног вихора, било је и разних болести и епидемија у то време.  Др Изабел Емсли Хатон није била само хуманиста ,она је била велики човек, продала је своје имање у Шкотској да би опремила прву болницу у Врању. Оне су годину дана боравиле у  Врању. Отишле су у октобру 1919. године и за тих годину дана дале су немaрљив допринос не само у лечењу болесника и ратника него и у лечењу грађана  Врања и околине”, каже др Јадранка Ајановић, управница Дома здравља.

Са дужним пијететом евоцирамо сећање на пожртвованост и немерљив допринос припадница „Жене Шкотске” на очувању српске нације у неописивој голготи Првог светског рата, рекао је градоначелник.

„Најмање што можемо да урадимо је да овај дан не буде само сећање на одважне хероине већ повод да љубоморно чувамо оно што нам је кроз историју завештано,пријатељство, мир и слободу. Одлука да не напусте наш град и становништво и по окончању рата верна је слика високих моралних и људских начела којим су се водиле здравствене хероине великог рата. Њихова жртва симбол је рађања нових хероја и хероина , истинских хуманиста чија имена причају легенду и чијим заслугама имамо привелигију да живимо у слободи”, каже Слободан Миленковић, градоначелник.

Цвеће су крај споменика положили:  градоначелник са сарадницима, делегације Гарнизона Врање,  начелник Пчињског управног округа, Здравственог центра, средње Медицинске школе, бројна удружења.  У програму су учествовали  и ученици Медицинске школе  „др Изабел Емсли Хатон”.  

Последњи пут измењено четвртак, 24 октобар 2019 14:26

Светски дан хране ове године обележава се под слоганом ''Правилна исхрана доступна и приступачна свима, за свет без глади.'' Циљ је да се скрене пажња на правилну исхрану, али и укаже на проблем великог броја гладних у свету. У свету никада није било више гојазних, а у исто време и гладних људи. Статистика каже да је чак 670 милиона одраслих и преко 120 милиона деце гојазно, а скоро је 1 милијарда гладних. На Светски дан хране стручњаци подсећају на основне принципе здраве исхране.

„Пре свега рационалност, да са храном унесемо онолико хранљивих материја и енергије колико нам је довољно и да то што смо унели и потрошимо. Због непоштовања овог принципа правилне исхране имамо 56 посто становништва у Србији са проблемом вишка килограма, и то 23% одраслих и чак 13 % деце. Уколико се гојазност јави у дечјем узрасту и периоду адолесценције за 5 до 6 пута је већи ризик за појаву неке од масовних хроничних незаразних болести пре 65 године живота”, каже др Драган Пешић.

На данашњи дан Пољопривредна школа у Врању традиционално је припремила базар здраве хране и угостила ученике свих основних школа из Врања. Ученици ове школе стичу неопходна знања и вештине потребне за савремени начин производње, прераде и контролу квалитета прехрамбених производа, а та знања данас су представили гостима.

„Ми смо припремили ову храну за наше госте. То је углавном воће и поврће. Важно је да се хранимо здраво и да што мање уносимо слаткише и брзу храну.”

Низ акција организован је поводом данашњег дана, а цео месец октобар биће у знаку здраве хране.

Последњи пут измењено среда, 16 октобар 2019 15:54

Наше породилиште целе године бележи раст и то је радосна вест, јер је једно од ретких у Србији, рекла је у изјави за нашу кућу, начелница Гинеколошко акушерског одељења докторка Гордана Ђорђевић. У једном дану је чак 16 беба напустило породилиште. На повећање наталитета утиче мотивисаност жена, која долази и од подстицаја који стижу са републичког нивоа, но и наша локална самоуправа са својим мерама не заостаје.

У првих девет месеци ове године у Србији је рођено 356 беба више него прошле године, изнела је податак министарка за демографију и популациону политику Славица Ђукић Дејановић. Велики допринос овом побошаљу дошао је из врањског породилишта.

„Ми имамо једну радосну вест. Наше породилиште целе године бележи раст по броју порођаја и по броју рођених беба. Тренутно у односу на прошлу годину имамо 68 порођаја више и 89 беба више него на данашњи дан прошле године. Једно смо од ретких породилишта у Србији које бележи раст”, каже начелница Гинеколошко акушерског одељења докторка Гордана Ђорђевић.

За одгајање деце потребна су велика средства, што је држава и препознала. Тако се кренуло у причу око различитих подстицаја, али и није све на причи, јер је за стимулисање рађања прошле године издвојено 500 милиона  динара, а ове 650 милиона динара. Тенденција је да буџет у наредној години буде већи, а да ће се мере подршке за рађање наставити, нарочито за помоћ родитељима који добију друго и пето дете.

„Мислим да су жене мотивисаније, сада имамо велики број мајки које рађају треће дете. Један од разлога је и тај што добијају две године плаћеног одсуства, а и велика медијска кампања за повећањем наталитеа је томе допринела, јер наши млади доста прате друштвене мрже и медије, тако да и вама захвалност на вашем труду да расте број порођаја и беба у Србији.”

Са своје стране и локална самоуправа већ годинама помаже на разне начине у промени лоше наталитетне слике. Од 2012. године се из буџета града издвајају средства за помоћ паровима у процесу вантелесне оплодње. Последња прича односи се на 7 пара.

„Градско веће је подржало као и увек до сада када је у питању популациона политика на првом месту. Подржана су седам захтева и предлога Комисије за пружање помоћи паровима за вантелесну оплодњу са износом од по 300 хиљада динара”, каже већница Зорица Јовић.
 
Према подацима са републичког нивоа и речима министарке, највише деце рађа се у највећим центрима. По бебама је и наш град велики центар. 

Последњи пут измењено среда, 16 октобар 2019 15:38

Др Љиљана Антић, директорка Здравственог центра у Врању уручила је данас 15 специјализација и једну субспецијализацију будућим специјализантима. Она је рекла да је ово велики добитак за цео Пчињски округ, за Косовско Поморавље и цео југ Србије, с обзиром да се очекује да за пет година око 60 одсто лекара специјалиста оде у пензију. Министарство здравља је одобрило 4 специјализације за хирургију, 4 за урологију, по једну за гинекологију, анестезију, психијатрију и интерну медицину и две за неурологију. Доктори који су данас добили специјализације дочекали су их са радошћу након више од десет година.

„Добио сам субспецијализацију из гастроентерологије. Ја сам две године на ВМА учио да радим гастроскопију. Идеја директорке  др Љиљане Антић је  била да се она ради на вишем, субспецијалистичком нивоу, тако да сам јој неизмерно захвалан на субспецијализацији коју сам добио. Могу да обећам да ћу оправдати поверење које ми је указано и сматрам да ће то бити добра ствар првенствено за пацијенте”, каже др Милан Младеновић.

„Добио сам специјализацију из урологије и на њу сам чекао пуних 12 година. У Здравствени центар долазе пацијенти не само из Пчињског округа већ и из Косовског Поморавља тако да сматрам да су ове специјализације биле неопходне”, каже др Горан Стаменковић.

„Добила сам специјализацију из неурологије. Чекала сам је 13 година. То је оно што ја волим и чиме желим да се бавим. Уписаћу је у Нишу, због близине и породице”, каже др Иванка Стајић.

Неки од будућих специјализаната ће одабрати Клинички центар где ће специјализирати, а неки ће остати у Врању јер постоје ментори који ће их обучавати у Здравственом центру.

„Нови Хируршки блок и реконструкција старе Болнице не би могли да функционишу без специјалиста који би радили у њима. Надам се да ће доктори којима су додељене специјализације оправдати наше поверење, како Здравственог центра у Врању тако и Министарства здравља. Држава је на овај начин још једном доказала да води рачуна о југу Србије. Ове специјализација нису важне само за докторе који су их добили, за Здравствени центар и за запослене већ и за  пацијенте Пчињског округа и Косовског Поморавља”, каже др Љиљана Антић, директорка Здравстевног центра.

У Здравственом центру ради 262 лекара, од којих је 58 лекара опште праксе, а остало су специјалисти. Имамо најаве да ће се на местима са којих лекари оду на специјализације запослити нови на одређено време, каже  Антићева. У плану је додељивање нових специјализација у наредном периоду јер су нам потребни гинеколози, интернисти, радиолози, хирурзи, ортопеди, рекла је директорка Здравственог центра Антићева.

 

Последњи пут измењено среда, 16 октобар 2019 14:51

Што мање транспорта пацијената треба да иде према терцијалним установама, а свако слање је неопходно најавити, обезбедитри место за пацијента и све уз неопходну документацију. Ову препоруку из Нишког Клиничког центра пренела је на данашњем састанку организованом са директорима Домова здравља из округа  и Сурдуличке болнице, директорка Здравственог центра Врање докторка Љиљана Антић.

"Циљ састанка је никако не слати пацијента без предходне најаве, јер тамо треба организовату, како би се договорило и видело да ли има места за тог пацијента. Обавезно пацијент треба да оде са отпусном листом у којој ће бити написан апотпуна дијагностика која може д ас еуради Уу Здравственом центру, не слати пацијенте непрегледаног. Тако сам дошла на идеју да и ми направимо сатснак са околним здравственим установама, јер и ми у сарадњи са њима имамо проблеме.

Оно што ми имамо примедбу, да такође немамо најаву пацијената и они ће добити од нас бројеве телефона где би разне службе биле спремне да приме хитног пацијента и да пруже дијагнозу. Нама често пацијент дође без медицинске пратње и то није добро. Уколико је потребан транспорт даље, онда ми морамо да организујемо нашу медицинску пратњу",  каже директорка ЗЦ докторка Љиљана Антић.

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Очекивања кандидата за посланике и одборнике - Радио Телевизија Врање https://t.co/gujI4jkYUg via @tripplesworld
До 11 сати излазност је 16, 01 посто - Радио Телевизија Врање https://t.co/eqxmPdOMV4 via @tripplesworld
Отворена бирачка места - Радио Телевизија Врање https://t.co/K7SK1ZTO91 via @tripplesworld
Follow RTV Vranje on Twitter