Др Златковић: Здравим стиловима живота против кардиоваскуларних обољења

Болести срца и крвних судова су убица број један у свету. Статистика је забрињавајућа, рекла је  др Марина Златковић интерниста, гостујући на нашој телевизији. Детаљније о факторима ризика али о лечењу срчаних обољења можете погледати у емисији ''Ординација'' која је на нашем програму у уторак у 17.05.

Статистички подаци показују да је 2018. године на територији града Врања највећи проценат смртности  био од болести срца, далеко више и од малигнитета који је на другом месту.

''У Врању се највише умире од васкуларних болести, тачније од кардиоваскуларних. Интерно одељење има око 120 постеља , годишње прође око 5000 пацијената . Наше одељење је најоптерећеније у јесен и зими, растерећенији смо с пролећа и током лета. Међутим ,ове године то није био случај. Наше одељење је током целог лета било пуно.Има много болесних људи. То се генерално повезује са продужењем животног века људи. То су углавном хронични пацијенти који нам се враћају, али има и нових . Пацијенти који се годинама лече ,живе дуже захваљујући квалитету лечења и усавршавању лекара. Кампање имају важну улогу да се људи освестеи воде рачуна о сопственом здрављу, јер је најважније не дозволити  да се болест деси'', каже др Марина Златковић, интерниста.

Инфаркт  је честа појава, а у последње време све је више младих људи који су склони срчаном удару. Има много фактора ризика који могу довести до појаве кардиоваскуларних обољења, каже Златковићева.

''Непроменљиви фактори ризика су генетика, оно што смо наследили од родитеља, пол, животна доб, мала порођајна тежина. На њих не можемо утицати. Уколико је неко од родитеља или из фамилије  имао неки од кардиоваскуларних догађаја, шлог, инфаркт или неки други догађај који је довео до трајног оштећења ткива, претпоставка је да ће потомци једнога дана добити исто. Што се тиче пола, жене су поштеђеније кардиоваскуларних болести у генеративном периоду'', истиче др Златковић.

Са друге стране постоје фактори ризика које можемо променити и на које може да се утиче. То су животне навике попут пушења, физичка неактивност и начин исхране. Наизглед, то су небитни фактори, међутим стручњаци су дошли до закључка да хигијенско дијатетески режим, здрави стилови живота и превентива итекако могу да предупреде појаву кардиоваскуларних обољења, наглашава др Златковић.

 

Оцените овај чланак
(2 Гласова)
Последњи пут измењено петак, 20 септембар 2019 16:31

Остави коментар

Уверите се да сте унели све потребне информације означене звездицом (*). HTML код није дозвољен.

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

РАДОСТ: У врањском породилишту 89 беба више него прошле године - Радио Телевизија Врање https://t.co/5LeZ3Lc6dV via @tripplesworld
Ниче теретана на отвореном у насељу Виктор Бубањ - Радио Телевизија Врање https://t.co/rZPvRUuTXR via @tripplesworld
Градско веће - Радио Телевизија Врање https://t.co/cgpZ2jgcQB via @tripplesworld
Follow RTV Vranje on Twitter