Две држављанке Северне Македоније заустављене су на граничном прелазу Прешево.

Ухапшене су због кривичног дела навођење на оверавање неистинитог садржаја.

Обе држављанке Северне Македоније су из Скопља.

У суботу су у Врању добиле потврду о вакцинацији, а нису примиле вакцину.

Особе старе 54 и 40 година су после лекарског прегледа и добијања потврде о вакцинацији напустиле Спортску халу у Врању, која је главно место за вакцинацију..

Заустављене на граничном прелазу Прешево, потврдио је портпарол Основног јавног тужилаштва у Врању Миодраг Стојановић и ухапшене су због кривичног дела навођење на оверавање неистинитог садржаја.

Саслушане су и по примени начела опортунитета испуниле су наложену обавезу: уплатиле су по 60.000 динара у хуманитарне сврхе.

Извор: РТС

На основу Правилника о суфинансирању мера енергетске санације породичних кућа и станова и Јавног позива за суфинансирање мера енергетске санације на породичним кућама и становима на територији града Врања, Комисија за реализацију мера енергетске санације на територији града Врања, сачинила је прелиминарне ранг листе за све три мере предвиђене Јавним позивом.

Такође, објављена је прелиминарна листа пријава које су одбачене од стране Комисије као неуредне, јер нису у складу са Јавним позивом.

Учесници Јавног позива имају право увида у поднете пријаве и приложену документацију по утврђивању прелиминарних листи изабраних крајњих корисника, у року од три дана од дана објављивања листа. Учесници Јавног позива могу поднети приговор Комисији у року од осам дана од дана њеног објављивања.

http://www.vranje.org.rs/ogradu.php?id=0&oblast=ensanacija

У Србији је коронавирус потврђен код још 6.736 особа, од тестираног 20.561 узорка.

Од последица заразе преминуло је 46 особа.

На респиратору је 225 пацијената.

Име др Срђана Томића одавно се не везује само за докторски позив, а ни за Врање.

Рођени је Врањанац. Одрастао је и школовао се у овом граду. Медицински факултет завршио је у Нишу, као и специјализацију из дерматовенерологије и постдипломске студије.

Одувек је жудео за знањем, проучавао све што има везе са његовом професијом, али су га интересовале и друге области медицине. Признат је познавалац кинеске народне медицине и биљоберства. Паралелно са овим интересовањима негује и своју уметничку страну. Окренут је и историји и традицији.  

Један је од оснивача Пријемно тријажног одељења Здравственог центра Врање, Центра за превенцију, Саветовалишта за младе и Друштва за борбу против рака. Био је управник Домова здравља у свом граду и Бујановцу.

Спектар интересовања није заобишао ни спорт. Успешно се бавио борилачким спортовима у младости, а љубав према униформи остварио је као резервни официр Војске Србије.

„Човек је велике тајна, тешко је рећи шта је преломно у свему томе. Вероватно сам при рођењу добио неколико мањих талената, па лутам кроз њих као кроз лавиринте. У ствари, вишак слободног врмена неко троши, играјући фудбал, шах, кроз риболов. А ја ето, кроз музику, сликање, писање књига. Замарају ме кафанске приче. Оно што желим да кажем и кад желим да кажем, ја напишем у књизи или песми. Што се медицине тиче, медицина је увек и у свим срединама врхунска уметност, јер је човек највећа тајна, тако да међу медицинарима кроз историју имамо велике уметнике, филозофе, песнике, књижевнике, сликаре, спортисте. Није ништа посебно, што се ја, а и многе моје колеге тиме бавимо. Поменућу чика Јову Змаја коме се чак и велики Никола Тесла поклонио кад је био у Новом Саду, затим ту је и Лазаревић и многи други. Одувек сам нешто пискарао, сликао. Професор Миодраг Станковић је у Гимназији инсистирао да упишем Ликовну академију. Други су инсистирали да се бавим неким другим уметничким послом, а пошто је вековима у мојој породици традиција, народна медицина, ја сам послушао свог деду и уписао Медицински факултет са намером да будем ортопед. Али како живот пише драме и романе, све испадне онако како нисмо планирали. И ако сам планирао да будем ортопед, постао сам дерматовенеролог. Не могу да кажем да сам промашио, јер је то нова наука, кожа је још увек највећа тајна, мало се зна о функцијама коже. Надам се, кад будем завршио свој радни век и будем отишао у пензију, да ћу моћи на миру да салдирам сва стечена знања и моја и друга и оно што су достигнућа у свету, па да све то систематизујем и направим неки бољитак у својој науци. Желим да урадим макар неку смерницу млађима да им скратим путању, да не лутају“, каже уз осмех доктор Томић.

На сваких десет година издаје по једну књигу. Каже има их много, јер има пуно година. Шали се, као и увек. Има 3 романа, јену новелу, неколико самосталних стручних књига, неколико са својим професорима и неколико где је он главни јунак прича или докумената које су писали његови професори, међу њима и  академик Јокановић.

„Ја углавном пишем о ратним догађајима, и то су све антиратне књиге, књиге против насиља, људске глупости, јер је свако насиље непотребно. Ми кроз историју помињемо разне велике војсковође, почев од Александра Македонског и друге. Међутим, кога су усрећили ти људи и њихови генерали. Иза њих је остало стотине хиљада мртвих људи и угашених будућности, сломљених породица. Њихове матичне државе су такође остале сломљене, да не подигну главу, попут Монголије, Македоније. Тако ће проћи све империје. По Теслином неком закону „космичког бола“, све се враћа. Ни један агресор, ни један отимач, не може да прође славно у будућности“, каже др Томић.

„Свака моја књига је прожета истинским, историјским, стварним документима, док је остали део романсиран, има и научно- фантастичног писања, нека предвиђања. Многе ствари које сам писао, шта ће се дешавати у медицини, већ се обистињују. Мој колега Мишел де Нострадамус био је велики лекар, измислио је дезинфекцију и козметологију, али га нико по томе не памти. Памте га као пророка. Али и поред тога он је био јако добар лекар, талентован, са изузетним пророчким талентом. Он није поминњао датуме, а ја јесам. И неки су се обистинили. Па, ће ме неки макар и по томе знати, односно памтити, кад сво ово лудило прође, ово предворје апокалипсе. Надам се да до апокалипсе неће доћи, искрен је доктор.

Срђан Томић је велики љубитељ историје. Бавио се истраживањем својих корена и предака, али и комплетном српском историјом. Каже да човек који нема прошлост, нема ни будућност.

„Ми морамо да знамо чији смо синови и кћери. Да би имали будућност, да би наша деца знала ко су и шта су, морамо да им прикажемо истиниту прошлост. Проучавао сам историју Врања и околине. Овде се дешавало много тога доброг, јуначког и паметног. Никако не признајем ону увредљиву реченицу: „Што јужније то тужније“. За то имам историјске доказе. Ова територија је имала, има и имаће велику историјску улогу. Овде је измишљена прва бомба, направљена прва каладонт паста, многе ствари су овде урађене, које нису на другим местима.

Ако се осврнемо на културу, песме, свака наша песма има име и презиме и адресу становања. Зато се узнемирим када чујем да нас неки мешају са културом неких других народа у окружењу. Немам ништа против тих народа, напротив, али ми смо само своји. Добро је што се све већи број људи, професионалаца, буди и покушава да заштити оно што је наше у међународним релевантним институцијама.“. 

Аутор је бројних музичких нумера, својих и за друге извођаче. Компонује за позориште, разне друге институције, пријатеље, ради музику за филмове. Свира 20 музичких инструмената. Са оркестром „Весели доктори“ , чији је оснивач и шеф наступао је на бројним фестивалима у земљи и иностранству и побеђивао.

Били су најбољи свуда где год би се појавили у такмичарском програму ауторске музике. Свесловенски су шампиони победом на фестивалу у Белорусији. Својом спонтаношћу, музикалношћу, апсолутним слухом, пленили су где год да се појаве.

Памте се њихови наступи на великој сцени Народног позоришта, Коларцу, на најзначајнијим музичким фестивалима у земљи, наступи у шоу програмима и другим емисијама.  Ретко ко из ових крајева може да се похвали тиме.

Тренутно не наступају, јер је доктор Томић повредио руку, али се нада да ће се убрзо опоравити и наставити. Каже: „Чисто да покажемо да, осим медицине, ми лекари можемо и неке друге ствари да радимо, да нисмо усмерени само на науку и читање. Људске патње и бриге које пацијенти деле са нама остављају траг. Ми их претачемо у стихове“.

Имају већ приличан број композиција, за неколико албума. С обзиром на то да им је музика била хоби и издувни вентил од посла, планирају да јој се више посвете након професионалне каријере.

Велика Томићева љубав је и сликарство, али не стиже да се бави тиме колико жели. Иза себе има бројне самосталне и групне изложбе. Његове слике могле су се видети и у галерији Српске академије наука и уметности у Новом Саду. На питање шта је оно што навише воли, опет уз смех, каже....

“Ја волим тешку емоцију. Дешава се да се на проби или студиу расплачем, али то је људски, природно. То је знак да је текст искрен, да је музика искрена, да се не фолирамо”. 

Доктор Срђан Томић плени својом интелигенцијом, смислом за хумор, осмехом.

Каже да су његове две ћерке наследиле све добре особине али и да су креативније од њега.

Настојаће да и даље негује своје хобије, што је на радост свих који га цене и поштују.

 

Медијски садржај финансиран средствима из буџета града Врања.

Изнети ставови не представљају нужно ставове органа који суфинансирају медијски садржај.

Последњи пут измењено понедељак, 27 септембар 2021 18:47

Припадници саобраћајне полиције у Бујановцу задржали су јуче тридесеттрогодишњег мушкарца који је управљао аутомобилом „рено“ и изавао саобраћајну незгоду, са 2,27 промила алкохола у организму.

Он је возећи уназад, како се сумња, ударио у аутомобил „ауди“ којим је управљао шездесетпетогодишњи мушкарац. У овој незгоди нико није повређен.

Против возача је, због насилничке вожње, поднета прекршајна пријава из Закона о безбедности саобраћаја.

*

Припадници саобраћајне полиције у Владичином Хану, током редовне контроле, затекли су тридесетдвогодишњег возача „фијата“ који је управљао аутомобилом са 2,43 промила алкохола у организму.

Одређено му је задржавање до 12 сати и против њега је, због прекршаја насилничка вожња, поднета прекршајна пријава.

И даље је тешка епидемиолошка ситуација на подручју Пчињског округа. Највећи број новозаражених је у Врању, Сурдулици и Владичином Хану. Проценат новозаражених у односу на број тестираних је 35 %. У ковид болницама Здравственог центра тренутно су хоспитализована 142 пацијента, сви су позитивни на коронавирус и са упалом плућа, а на кисеонику је 61 пацијенат. У ковид амбуланти АТД током јучерашњег дана обављено је 240 прегледа, од чега је 118 првих. Епидемиолог Слађан Станковић износи најновије податке о новозараженима.

"На ковид 19 тестирано је 340 особа са територије Пчињског округа. Анализе су показале да је 119 заражено коронавирусом. Од овог броја 81 је из Врања, 23 из Сурдулице, 13 из Владичиног Хана и по један из Бујановца и Босилеграда. Забрињава велики потенцијал делта соја вируса и заражавање великог броја особа и у породицама и у колективима .Такође, има новооболелих и међу здравственим радницима. Велики је број људи који одсуствују са посла јер су били у контакту са оболелима, и то је оно што утиче на животни ток", каже епидемиолог Станковић.

Око 70 % пацијената је са благим клиничким сликама, док је преосталих 30 % са средње тешким и тешким клиничким сликама. Има и смртних исхода.У Здравственом центру Врање у последња 24 часа, преминула су три пацијента са потврђеним ковид статусом, саопштено је из ове здравствене установе. Једини начин да се корони стане на пут је вакцинација, међутим проценат вакцинисаних није довољан, наглашава Станковић.

"Без обзира што вакцина не може 100% да пружи заштиту, јер код неких особа не дође до пружања имуног одговора, испитивања показују да ипак не може да се до развије тежа форма болести, када дође до заражавања коронавирусом. Уколико дође до оболевања вакцинисане особе, она  неће завршити на респиратору и неће бити  смртног исхода, што је врло важно", закључује епидемиолог.

Ни деца нису имуна на корону. У дечјој ковид амбуланти, током јучерашњег дана обављено је 60 прегледа, од чега је 37 првих и 23 контролна. Четрнаесторо деце имало је позитивне резултате на коронавирус. Међу њима је троје деце млађе од седам година. Двоје  је задржано на Одељењу педијатрије.

Из Здравственог центра стиже информација да ће се од среде, 29.септембра све биохемијске анализе као и крвна слика за ковид позитивне пацијенте радити у АТД Ковид амбуланти  од 7 до 13 сати. До сада се у лабораторији АТД ковид амбуланте радила крвна слика, док су биохемијске анализе рађене у  амбуланти у Ковид болници.

 

 

Последњи пут измењено понедељак, 27 септембар 2021 14:20

Јавно предузеће за комунално уређење Владичин Хан у склопу пројекта јавних радова почело је чишћење речног корита реке Калиманке, а након тога и дивље депоније у селу Прекодолце.  Упошљено је 8 радника који ће бити ангажовани на овим пословима. Некада култно место за одмор и забаву Ханчана, популарни „шпирони“  на Калиманки биће видљиви ако се већ нико одавно не купа на њима.

Радови ће обухватити санацију речног корита у ужем центру града, у дужини од 400 метара. Шеф градске чистоће Слађан Алексић каже да су одавно имали у плану да среде корито реке Калиманке и да су се сада стекли услови за то. Конкурисали су на време код Националне службе за запошљавање са припремљеним пројектом и добили подршку. Још је важније што су упошљена лица са евиденције Националне службе. Ангажовани радници су одговорни и жељни посла и добро раде свој посао. У томе им помажу и запослени у Комуналном предузећу. Без њихове помоћи и механизације не би могао да се заврши овај озбиљан посао.

„Већ се резултати виде, међутим све то не би могло без механизације. Ангажовани људи се труде и раде, али је била потребна и тешка механизација јер је било наслага земљ и шљунка. Мислим да смо најкритичнији део решили. Сада прелазимо на други део где је ниже растиње и где има кабастог материјала. Мислим да ће то радници лакше да савладају. И преостаје нам само један део на ушћу где ће опет морати да раде машине, каже Алексић

Алексић каже да много значи што се у оквиру текућег одржавања редовно чисте корита река и приобаље у самом центру града. Нажалост овако већи захвати могући су само уз додатна средства и помоћ државе.

Река Калиманка и популарни „шпирони“ , односно бедеми,  који су направљени одавно, били су омиљено место Ханчана.Ту су се састајали, купали, дружили. Тада није било базена, па је река, која је била ушорена, лепо уређена, била једино место где је могло да се расхлади, али и проведе пријатно време са пријатељима. Ту су се рађала познанства, љубави. С обзиром на то да протиче кроз центар града, Алексић напомиње да су надлежни желели да корито буде уређено читавим током кроз насељени део.

„До изградње базена 80. године главно купалиште Ханчана била је река Калиманка. Овде има дивних шпирона, мислим да их је 19, који су изграђени 60- тих година прошлог века. Пројектовао их је инжењер, чије сам име заборавио, у склопу решавања бујичних река које долазе са Кукавице. На свим речицама и потоцима које долазе са источне стране изграђени су шпирони. То је рађено како би се спречиле поплаве јер је Хан док није било тога често плављен. Сад немамо никаквих проблема са тим“, објашњава Алексић.

Мало је градова који могу да се похвале да имају три реке које им протичу кроз град, истиче Алексић. Запослени у Комуналном предузећу настоје да сва корита буду уређена и лепа и да служе за понос Ханчанима. Рок за чишћење корита Калиманке је два месеца.

 

 

Последњи пут измењено понедељак, 27 септембар 2021 15:39

Епидемиолошка ситуација у општини Владичин Хан је веома озбиљна. Бројеви од 100 прегледа дневно и до 50 новозаражених нису били присутни ни прошлог лета када је ситуација била такође озбиљна. Отежавајућа околност је и што је значајан број лекара и медицинског особља такође позитиван.

Редови испред ковид амбуланте у Владичином Хану никако се не скраћују, већ продужавају. Свакодневно се евидентиира по неколико десетина новооболелих од короне, а број првих и контролних прегледа је троцифрен.

„Ситуација са ковидом у Владичином Хану је алармантна, на дневном нивоу имамо по сто и више прегледа од чега је 60 првих, остало су контролни. У просеку је по 30 новооткривених, а прошле недеље смо у јеном дану имали 50. Ови подаци су заиста озбиљни, јер су чак и већи у односу на највећи пик прошле године, истиче др Кристина Петровић директорка Дома здравља у Владичином Хану.

Клиничке слике оболелих су различите, забрињава што је међу њима и значајан број деце.

„Има и млађих и старијих. Међутим у овом пику има и деце, што раније није био случај. Углавном се ради о невакцинисаним пацијентима који имају тежу клиничку слику. Има и оних који су вакцинисани, али са далеко лакшом клиничком сликом, објашњава докторка.  

Велики је притисак и на лекаре и медицинско особље Дома здравља, а и међу њима је значајан број оболелих.

„Функционишемо отежано, 5 лекара је оболеоло од короне и налазе се на боловању. Ми смо мали Дом здравља, немамо превелике капацитете, трудимо се да што боље одговоримо ситуацији, како ћемо и до када не знамо. Распоред рада правимо на дневном нивоу и реорганизујемо се како околности налажу“, истиче директорка.

Др Петровић сматра да су разлози повећаног броја заражених у Хану непоштовање епидемиолошких мера, превелики број окупљања, славља, прославе, али и мали број вакцинисаних. 5 800 Ханчана  је примило обе дозе вакцине, а 800 и трећу дозу. То није довољно да би се достигао колективни имунитет, каже докторка и то сигурно има удела, односно већ се одразило на  актуелну ситуацију.

 

Последњи пут измењено понедељак, 27 септембар 2021 14:41

Последњих година изграђен је велики број дечијих игралишта и спортских терена у граду. Нажалост има и оних који намерно ломе играчке, па се поставља питања да ли ћемо сваке две године правити нова игралишта или коначно почети да бринемо о ономе што је наше? Овога пута преносимо слику са игралишта у месној заједници Два бреста, где осим дечијег игралишта, постоји и спортски терен и парк.

"Не играм се на вртешци, зато што је поломљена. То није добро", каже девојчица Лорена.

"Сваког дана сам ту и шетам и гледам, дођу велика деца, љуљају се и сломе. Више играчака је било сломљено. Заједно са комшијом смо то порављали и вратили све у исти положај", каже житељ ове месне заједнице. 

Једно дечије игралиште кошта око 40 хиљада евра, па није тешко проценити колико кошта свака играчка. Ломљење тих играчака, које су врхунског квалитета и немају рок трајања, уколико их неко намерно не поломи је чин за сваку осуду.

"У питању су појединци, већина нас се одговорно понаша и чува ове справе. Две године су прошле како је направљено ово игралиште и једно је од најлепших у граду. Имамо појединце, који у породицама стичу те особине и имају потребу да нешто поломе", каже већник Ненад Ђорђевић.

Припремљен је и видео надзор, али се не може постављати чувар на сваком игралишту, каже већник и додаје да ће ускоро ова играчка бити поправљена, али свакако је ово негативан пример. У протекле две године град је много уложио у обнову игралишта и сличних терена.

"Негде око 70 милиона је град издвојио у те сврхе. За дечија игралишта око 18 милиона, за спортске терене 18 милиона, за теретане на отвореном око 4 милиона и на градском стадиону, за тартан стазе и трибине око 30 милиона динара. Искрено ме радује да се улаже у спортску инфраструктуру", напомиње Ђорђевић. 

И поред оваквих примера неће се стати са улагањима. Планира се уређење простора у насељу Ледене стене, између зграда, где ће бити направљено дечије игралиште. Завршена је и јавна набавка за један мултифункционалан терен у насељу Рашка, вредности око 6 и по милиона динара, пре свега зато што тамо нема уређеног спортског терена, каже већник.

Последњи пут измењено понедељак, 27 септембар 2021 14:27

На подручју Полицијске управе у Врању протеклог викенда регистровано је 14  саобраћајних  незгода. Две особе су задобиле тешке телесне повреде,  а три особе су лакше повређене.

У селу Ораовица код Прешева, жена која је упраљала путничким возилом поло врањских регистарских ознака, преша је у леву коловозну раку и ударла у објекат поред пута. Том приликом је, мушкарац 1963.годиште задобио тешке телесне повреде.

У недељу је на Власини возач мотоцикла, као кажу надлежни из полиције, највероватнје слетео с пута задобишви тешке повреде. Пребачен је у Клинички центар Ниш.

По неванични информацијама, деведесетогодишњи Г. Н. из села Луково је изгубио контролу над возилом, ударио у стабло шљиве, при чему се возило запалило, а возач је на лицу места преминуо. Деведесетогодишњак је изгубио контролу над воланом, јер је пре ударца у стабло доживео инфаркт миокарда.

Страна 1 од 2039

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Проценат новозаражених у Пчињском округу 35 % - Радио Телевизија Врање https://t.co/6cRR27UbYd via @tripplesworld https://t.co/qGchSgHiCH
Превентивна акција мамографских прегледа почиње у уторак, 28.септембра - Радио Телевизија Врање… https://t.co/9CW39zCKJh
Научни скуп у част највећег ктитора и задужбинара - Радио Телевизија Врање https://t.co/9Yt2WFIkj8 via… https://t.co/8yTsbLJhNn
Follow RTV Vranje on Twitter