Одговорна  власт је крајњи циљ формирања ЛАФ-а. Врање је препознато као пример добре праксе, јер успева у ономе у чему су многи градови тек на почетку. На позив за пријаву у Локални антикорупцијски форум пријавило се 17 кандидата. Ових дана Комисија ће извршити одабир кандидата, јер је планирано да ЛАФ има 5 чланова. На њихов предлог одборници Скупштине града треба да дају зелено светло и да се формира ЛАФ. Формирање Локалног антикорупцијског форума обавеза је локалних самоуправа на путу приступања Европској унији. Између 60 и 70 посто услова треба да испуне управо локалне самоуправе.

"Одазвало се 17-оро кандидата, можда сам очекивао више, али задовољни смо с обзиром на то да се у неким градовима нико није пријавио или тек неколико људи. Од тих 17-оро,  одабраћемо 5 квалитетних људи, са интегритетом, који ће оправдати чланство у Лафу", каже Ненад Антић, заменик градоначелника.

Није лако први пут радити неки посао, каже Антић. И ми сами морамо да мењамо однос према корупцији, а за то могу да нам послуже примери из развијених земаља Западне Европе.

"На пример у Немачкој на локалном нивоу постоје градски већници који се баве само борбом против корупције на локалу. Као што сам ја координатор за интегритет локалне самоуправе, то је озбиљна функција у Немачкој, јер је то озбиљна тема и озбиљно треба да се бавимо борбом против корупције.

Према поглављу 23 морамо да имамо оваква тела, није питање да ли то желимо. Добро је да имамо тело које ће контролисати рад функционере, каже Антић. 

До краја године требало би да предлог Комисије буде усвојен на Скупштини и након тога формиран ЛАФ. 

 

 

 

 

Удружење пензионера града Врања традиционално и ове године поклања прехрамбене пакете својим члановима, социјално угроженим пензионерима. То није једина акција која се организује током године, рекао је у изјави за Радио телевизију Врање Стојче Павловић, председник  Удружења и додао да на овај начин своје чланове обрадују два пута годишње. Удружење пензионера данас дели 350 прехрамбених пакета  социјално угроженим пензионерима са територије града Врања, који су иначе чланови овог удружења. У овим просторијама где се тренутно налазимо је јако лепа атмосфера, пензионери се окупљају свакога дана, друже се, разговарају, играју шах и домине и ово је позив свим заинтересованим члановима да уколико нису чланови удружења, то постану што пре. Прехрамбени пакети намењени социјално угроженим пензионерима уручени су председницима 35 месних удружења са територије града Врања.Они нису крили задовољство због организовања ове акције.

„Пракса је устаљена и ми се трудимо да сваке године сагледамо угрожене породице, уручимо им пакете и на тај начин колико толико покушамо да им олакшамо и ублажимо лошу  финансијску ситуацију”, каже Сунчица Младеновић, председница Месног удружења МЗ Центар.

„Лепо је ово што се ради и ови пакети ће бити од великог значаја сиромашним Ромима”, каже Дура Дураковић, председник Месног удружења МЗ Горња чаршија.

„Пакет садржи два литра зејтина,килограм брашна , ту је шећер, со, пиринач, супа. Ова помоћ ће много значити житељима Врањске Бање. Поделићемо углавном сиромашним људима у Бабиној Пољани, у селу Првонек и слично. Имамо и шлогиране, болесне људе и њима ће помоћ значити”, каже Миодраг Крстић, председник Месног удружења Гро Врањска Бања.

Стојче Павловић председник Удружења каже да је брига о сиромашним пензионерима приоритет у раду  и да ће се и убудуће организовати овакве и сличне акције. Он додаје да постоје посебни критеријуми за одабир грађана који добијају ову помоћ.

„То су пензионери који имају пензију испод 15.000 динара и који немају других примања а и болесни су. То је циљ наше акције да помогнемо таквим пензионерима. Овом приликом позивам пензионере који нису обухваћени овом акцију да дођу овде код нас како бисмо их евидентирали ради акција које ће бити организоване у будућности”, каже Стојче Павловић председник Удружења пензионера.

У оквиру оваквих акција током године  поред прехрамбених пакета деле се и пакети са средствима за хигијену. У току ове године путем шестомесечне и дванаестомесечне отплате пензионерима је испоручено око 800 кубика огревног дрвета, што само говори о томе који је основни задатак Удружења пензионера”, каже Павловић.

Цариници су на прелазу Хоргош, у сарадњи са полицијом запленили 2.700 паклица цигарета, које су биле сакривене у фабричким шупљинама аутобуса. Кријумчарене цигарете су пронађене приликом излазне контроле аутобуса косовских регистарских ознака, који је био на путу од наше јужне покрајине ка Минхену. Приликом заустављања на граници и возач и свих 30 путника рекли су да немају ништа да пријаве осим личног пртљага. Међутим, како је царински службени пас Нерон, који је учествовао у контроли, маркирао под возила у предњем делу, аутобус је прегледан и мобилним скенером. Анализом слике је утврђено да заиста постоје одређене неправилности и одступања у пределу пода изнад предњих точкова, након чега је скинут тапацирунг на боксовима за лични пртљаг и алат. Испоставило се да су фабричке шупљине биле до врха испуњене цигаретама „марлборо“, „кент“  и „давидов“ са акцизним маркицама Републике Србије и АП КиМ. акон откривања кријумчарених цигарета 29-годишњи возач из Великог Трновца је у својој изјави написао да ''није имао појма'' шта је сакривено у аутобусу, у који је наводно сео у Бујановцу, како би превезао путнике до Минхена.

Извор текста и фотографија: УПРАВА ЦАРИНА

Телевизија Врање данас слави 24 рођендан. У сусрет великим јубилејима које славимо наредне године: 25 година Телевизије, 40 година Радио Врања и 5 година од успешне приватизације, трудимо се да додатно обогатимо програмске садржаје и још једном докажемо зашто смо најгледанија телевизија на подручју Пчињског округа.  У годинама када медији слични нама једва преживљавају или се гасе, ми се својски трудимо да одржимо корак са техничко-технолошким напретком. А да нам то полази за руком показују и бројне награде у последњих неколико година, три на Интерферу, Сребрни врабац, Цвет једнакости, и све то од приватизације до данас. 

''Наша медијска кућа почиње обележавање зрелих година постојања и опстанка и управо опстати и остати међу стотину пропалих, што је и нама било намењено, је наша вест у овом тренутку. Већ 2020. године славимо 40 година Радио Врања, 25 година Телевизије Врање и 5 година од приватизације. За то време могу да кажем да је ИПСОС истраживао и да је укупан део наше гледаности на територији коју покривамо скоро 38% , програм Телевизије Врање путем Телекомове IPTV MTS телевизије дистрибуира се и видљив је на територији  целе Србије на каналу 619, а нашим људима у иностранству доступни смо путем апликације GO4TV", каже Љубица Здравковић Џонов, уредница Телевизије Врање.

Портал Радио телевизије Врање налази се на адреси www.rtv-vranje.rs. Тренутно бележимо више хиљада јединствених посета дневно. У 2018. имали смо  више од 500.000 посета, прегледано је преко 3,5 милиона страна. 29 % посета је из иностранства, а највише из Руске федерације и САД-а. Огромна фото галерија и видео архива броје више од 20 хиљада прилога. На нашем YouTube каналу налази се преко 15 хиљада видео снимака, имамо скоро 4,5 хиљаде претплатника, а наши видео записи прегледани су преко 5,5 милиона пута.

Двадесет четири године опстајемо на медијском небу, а последње четири биле су посебно бурне и неизвесне. Није било лако одржати енергију и оптимизам у годинама најтежег медијског пропадања. Приватизацију смо дочекали спремни и што је најважније, победили смо изазове!

Телевизија Врање данас емитује више од 60 % програма сопствене продукције. Свака седница Скупштине града директно иде у етар. Пратимо све догађаје који су у јавном интересу грађана Пчињског округа. Ниједна културно - туристичка или културно -просветна манифестација није организована у нашем крају, а да камере регионалне РТВ нису забележиле догађај. Протеклих година били смо и организатори бројних концерата, промоција, хуманитарних аукција слика.
Радимо продукцију квиза за децу, имамо емисије на ромском језику, директно преносимо најзначајнија дешавања из округа, афирмишемо благо Радио Врања на саунд клауду, чувамо богату аудио архиву и тонске записе од 1980. до данас.
Радио телевизија Врање је прва у Србији међу регионалним и локалним емитерима која од 31. јануара 2014. свој програм емитује у дигиталној технологији.
Наши медијски пројекти препознати су и подржани од стране министарства и локалне самоуправе, а ми ћемо се и убудуће трудити да оправдамо ваше поверење и нашу традицију, јер ово су ''Наше зреле године.''
 

Спортски савез града Врања учествоваће од 22-25. новембра на Сајму спорта у Београду. Заједно са Спортском халом, први пут, ће се представити на свом штанду. Биће то прилика да се посетиоци упознају са резултатима врањских  спортиста и спортским дешавањима у граду. На штанду ће осим руководства Савеза бити присутни и представници клубова и такмичари. Врањски спортисти одавно су заслужили да своје успехе представе на једном оваквом месту. У години која је на измаку било је и спортских резултата и догађаја на које смо поносни, каже Братислав Антић председник Спортског савеза града, зато је важно да се за њих чује у целој земљи. Град је препознао значај једног оваквог догађаја и подржао учешће. Припремљен је одговарајући пропагандни и видео материјал који ће се приказивати и делити на штанду. У Савез се надају доброј посећености.

"Ове године смо имали 5 нових пројеката које смо реализовали, мислим да ће учешће на сајму бити круна свега. У току су припреме за одлазак у Београд. Позвали смо представнике спортских клубова да доставе спискове спортиста који ће нам се придружити. Град је обезбедио аутобус”, каже Братислав Антић- председник Спортског савеза.

Врање је град са дугом спортском историјом. Према архивским подацима још 1895.године основано је прво гимнастичко друштво под називом „Душан Силни”, одмах после Београда. Фудбал се играо још 1919.године. То је оно на шта стављамо акценат", каже Антић.

"Ове године се навршава 100 година од тих важних спортских дешавања у Врању. Када је стигао позив за учешће на Сајму, одлучили смо да се први пут представимо на овај начин. Имамо клубове који се такмиче у савезном рангу такмичења, имамо добре појединце. Надамо се да ћемо уз још већу подршку града успети да забележимо још веће резултате", каже Братислав.

Међународни сајам спорта и спортске опреме одржава се 8.пут. Ове године најављен је рекордан број учесника.

 

Последњи пут измењено среда, 20 новембар 2019 11:53

SAR TE BARJARIPE ARAKIBE BUTI BAŠI O ROMNJA

Arakibe buti jek taro pharo em pobut vakteso procesi.Valjani te delpe motivacija okolenge so dena buti barabar em katane te oven okolenca kola rodena buti em te delpe motivacija aso Roma kola rodena buti po aktivno te roden buti.Okova soj šukar ked vakera ki akija tema kaj isi but projektija tari nacionalno služba aso arakiba buti em taro nevladina kedipa , em kaj o but dikelape o pojedinco aso kandidati e bućakoro te đan po anglal te arakenpe kote najzorale em te sikljon aver kursija aver ćibja sar bi stažirinena okolende kola dena buti. Uzo sa adava te kerelpe buti ko samopouzdanje e Romengoro kola rodena buti em adaleja te roden I buti .O manuša taro romanipe nane jek jekestar ko averćanipe ked dikelape olengiri sikavibasi struktura.

Okova soj jekutno aso sa Roma kola rodena buti adavaj soj sare čorore . Olen isi tikni stopa taro sikavipe em adaleja I diskriminacija adajaj koja adate soj klideso problemi ked vakera taro arakiba buti so rodena o Roma.Isi lokalna akciona planija aso ranjiva grupe em aso Roma ked rodelape buti numa ,čivelape pučipe kobor adala akciona planija asi buti ki praksa anenape ko čačipe .Sar so vakerđam o nacionalna em o lokalna akcionja planija beršenca kerena jek mera tari politika baši o arakiba buti sar bi aso Roma arakipe buti numa samki adava sa trđola ko jek tan. Okova so adava trđari te na realizujinipe sar so mangena ko akciona planija em so nane podaci kola valjani te ovelen o institucije.Akava problemi po but isi maškaro Roma kola rodena buti em kola đivdineno ko čorore mahale kote but phare đivdinipe.Posebno uloga ko arakibe buti isilen o manuša kola privatniča ki Vranja isilen pumare firme em kote kerena buti o Romnja.

Numa o gende Romnja ko esavke firme but tikno . Jek taro privatniča koleste firmate kerena buti o Romnja tari Vranja em kova dinđa buti aso Romnja o Nenad Mladenović tari firma “Mladenović” tari Vranja.Ov vakeri kaj o Romnja s kerena oleste ki firma pumari buti kerena sar so valjani.

- Bučarne, em nane so te vakerav.Redovno avena ki buti em pumari buti kerena. Šukar arakljepe ko nevo bučarno than ,pumari buti kerena odgovorno em disciplinovano. Te uli prilika te primina neve bučarnen ka dkav te dav buti aso aver da Romnja, sose te na - vakeri o Mladenović.

I Nigera Kasemović koja kerela buti ki adaja firma vakeri kaj kerđa buti ki “Koštana” em kaj ked pandlili I fabrika ačili bi bučakoro, em but phare đivdinđa. Rodinđa buti dive palo dive numa niko na dinđala buti .

- Šučur aso devel akana kerava buti em šaj te parvarav me kerutnen .Inje but pharo ked ačiljum bi bučako ked pandlili I “Koštana”. Rodinđum dive rat buti numa niko na manglja te delma te kerav buti.Pala adaleste aljum ki avdisutni firma kote kerava buti em dinđema buti sose injum but bahtali.I plata redovno em injum čali-vakeri I Nigera.

Em adalese so isi politikane inicijative kola aso akala agorutne berša lelja te kerel I vlada em I država sar bi đalape anglal ko integracije e Romengere ,sar uvodiba ki buti sastipase medijatorja,pedagoška asistentija,em koordinatorja aso romane pučipa samki pana na kerđape but ko adala integracije.

Aso šajba anglal ko akala politikane pučipa em aso socijalno uključiba e romengoro o resorna ministarstvija ki vlada e Srbijaki dena po piko kobor šaj,numa panda valjani te kerelpe buti ko akaba pučipe te đalpe po anglal ko šukaripe. Isi but izazovija kolenca resnape o Roma em našti te arakipe sig šajipe sa adava te anelpe ko than, adalese o informacije valjani maškaro nadležna organija te denpe jek jekese.

 

KAKO POBOLJŠATI ZAPOŠLJIVOST MLADIH ROMKINJA

Zapošljavanje predstavlja složen i dugotrajan proces. Neophodno je motivisati poslodavce da sarađuju, ali istovremeno treba motivisati i romsku zajednicu da aktivnije traži posao. Ono što je dobro kada govorimo na ovu temu jeste da postoje mnogi projekti Nacionalne službe za zapošljavaje i nevladinih organizacija, i da se dosta pažnje posvećuje pojedincu, tj. kandidati imaju mogućnost da unaprede svoje veštine i da putem pohađanja različitih stručnih obuka i kurseva stranih jezika, kroz dokvalifikaciju, prekvalifikaciju ili stažiranje kod različitih poslodavaca iz javnog i privatnog sektora, unaprede svoja znanja i veštine i postanu konkurentniji na tržištu rada. Pored toga, radi se i na samopouzdanju Roma , tako da oni tokom vremena zaista postaju aktivni tražioci posla.

Pripadnici romske nacionalne manjine se ne razlikuju po nivou i strukturi stečenog obrazovanja. Ono što je zajednička karakteristika za sve njih jeste da dolaze iz jako siromašnih porodica. Niska stopa obrazovanja,pored prisutne diskriminacije, predstavlja jedan o ključnih problema kada govorimo o uključivanju Roma na tržište rada.

Postoje lokani akcioni planovi za zapošljavanje ranjivih grupa, pre svega Roma, ali se postavlja pitanje koliko se u praksi realizuju pomenuti lokalni planovi za zapošljavanje. Kao što je već pomenuto, i nacionalni i lokalni akcioni planovi godišnje utvrđuju mere aktivne politike zapošljavanja sa ciljem da se unapredi zapošljivost romske populacije radi što lakšeg uključivanja na tržište rada. Ono što često otežava osmišljavanje i sprovođenje aktivnih mera zapošljavanja za ovu populaciju jeste nedostatak verodostojnih podataka. Ovaj problem je posebno izražen za romsko stanovništvo, pa samim tim i mlade, koji žive u podstandardnim naseljima, gde su problemi dodatno izraženi zbog siromaštva i neadekvatnih uslova stanovanja.Posebnu ulogu prilikom zapošljavanja Romkinja u Vranju imaju I privatni preduzetnici, koji u svojim kolektivima imaju zaposlene Romkinje. Ipak taj broj zaposlenih Romkinja u privatnim firmama je veoma mali.

Jedan od retkih privatnih preduzetnika koji je zaposlio Romkinje je Nenad Mladenović vlasnik firme “Mladenović” iz Vranja. On kaže da je zadovoljan radom Romkinja koje rade u njegovoj firmi.

- Vredne su i zaista nemam nikakvih zamerki. Redovne dolaze na posao i izvršavaju svoje poslovne zadatke. Dobro su se snašle, rade svoj posao odgovorno i disciplinovano. Ukoliko se ukaže prilika za novim radnim mestima rado bih zapolio još neku Romkinju, što da ne – kaže Mladenović.

Nigera Kasemović koja radi u ovoj firmi kaže da je radila u “Koštani” i da je nakon zatvaranja ove fabrike ostala bez posla i izuzetno teško živela. Tražila je konstantno posao ali nažalost nije uspela da se ponovo zaposli:

- Hvala bogu sada radim i mogu da prehranim moju porodicu.Bilo je veoma teško kada se “Koštana” zatvorila. Tražila sam i tražila posao ali uzalud. Onda sam konkurisala u firmi gde sada radim i bila sam presrećna kada su me primili. Plata je redovna i veoma sam zadovoljna - kaže Nigera.

Uprkos brojnim politikama i inicijativama koje su pokrenute u proteklih nekoliko godina u cilju unapređenja položaja romske zajednice, poput uvođenja zdravstvenih medijatora, pedagoških asistenata i koordinatora za romska pitanja na lokalnom nivou, spektar socijalnih usluga i inicijativa za promovisanje socijalnog uključivanja i dalje je neadekvatan u odnosu na potrebe i složenost problema.

Za sprovođenje postojećih politika u relevantnim sektorima delimično su nadležna resorna ministarstva, a delimično organi lokalne samouprave. Na lokalnom nivou je prepoznata potreba za tešnjom saradnjom između raznih državnih organa.

Mnogi izazovi s kojima se građani romske nacionalnosti suočavaju ne mogu da se reše jednom prostom intervencijom, već iziskuju “udruženi” pristup i razmenu informacija između nadležnih organa.

(Продукцију текстова „Да ли ме видите“ подржало је Министартво кулутре и информисања на Конкурсу за суфинансирање медијских садржаја за интернет портале на језицима мањина у 2019.години. Ставови изнети у тексту, нужно не представљају ставове органа који је суфинансирао медијски садржај.)

На планинском подручју Криво дрво, на месту Сухарно, чланови Уније младих Српске напредне странке Градског одбора Врање, у сарадњи са јавним предузећима „Комрад“ и „Србија шуме“ посадили су око стотинак садница смрче. Пошумљавање је обављено на надморској висини од 1.100 метара са циљем да се унапреди животна средина. 

Чланови Уније младих Гро СНС у Врању попут младих горана  заједно са извршном директорком Комрад-а, Нелом Цветковић желели су да побољшају квалитет ваздуха у нашем региону тако што ће посадити саднице смрче.

„Градски одбор СНС је набавио зимзелене саднице и данас смо одлучили да на планини Гоч, Криво дрво је ова локација где се сада налазимо. Заједно удружени са Саветом за екологију, Унија младих и савез за социјална питања да дамо свој допринос заштити животне средине и квалитетнијем ваздуху. У последње време је било доста пожара у нашем крају тако да ми желимо садњом ових садница да дамо свој допринос животној средини“, каже извршна директорка Комрад-а, Нела Цветковић 

Смрча је отпорна на зиму, ветрове и хладноћу. Потребно је од 100 до 120 година да достигне свој раст. Спада у четинаре и њени плодови су шишарице.

„Унија младих СНС Градског одбора Врање се одазвала акцији коју спроводи Савет за екологију Градског одбора СНС како би допринели да имамо чист ваздух.  Пре неколико недеља смо имали пожар на овом локалитету тако да ова акција поред очувања животне средине и засађивање саднице има и ефекта анулирања тог пожара“, каже Милан Илић, члан Уније младих Градског одбора СНС у Врању.

У плану је још пар акција које ће се реализовати на Дан чистих планина, 11. децембра када ће се заједно са омладинцима изаћи на терен, додаје Цветковићева. Да подсетимо, 3. новембра на Светски дан чистог ваздуха у Таковској улици у Врању засађене су саднице тује и кестена.

 

 

Последњи пут измењено уторак, 19 новембар 2019 16:35

Професионално удружење новинара Србије (ПРОУНС) огласило се саопштењем за јавност изражавајући осуду и јавни презир поводом твитова који су упућени председнику Србије, Александру Вучићу, а које је написао Владан Славковић. Професионално удружење новинара Србије (ПРОУНС) уз згражавање, изражава најоштрију осуду говора насиља и мржње на друштвеним мрежама у Србији. Најновији пример је твит Владана Славковића који је јавно упутио директну претњу председнику Србије Александру Вучићу уз реченицу: „Можда је коректније да му саспемо пет метака у леђа? И да се напијемо после атентата?“ Такви твитови показују да се ради о бескрупулозним људима без осећаја људскости и зато заслужују најоштрије осуде и јавни презир. Атмосфера насиља у Србији путем друштвених мрежа, која је кулминирала претњама по физичку безбедност председника Александра Вучића, треба одмах да престане. Свако има право да буде задовољан или незадовољан, али своје ставове треба да износи тамо где им је место и да се потруди да буду у складу са културним и демократским вредностима нашег друштва, а никако не примитивним и речником насиља и претњи. Иако се често чује да се ради о бахатим људима, и да не треба ту ништа да нас чуди, ПРОУНС инсистира да се таквом понашању стане на пут и да се јасно и гласно осуди сваки говор мржње и насиља. ПРОУНС поручује актерима политичке сцене да се окану заоштравања политичке ситуације због недостатка политике, а осталим актерима да се таквој политици супростављају радом и резултатима.

 Врање, 19.11.2019. године                                                                                                                                                                        председник ПРОУНС-а

                                                                                                                                                                                                                            Зоран Величковић            

                                      

Ратари морају да измене сортимент житарица  због суше и закаснелих радова у пољу. Стручњаци препоручују искључиво ране  и средње ране сорте пшенице и повећање количине семена 10 до 15 одсто по хектару. Сетва је почела само у појединим селима у Пчињском округу где је пала значајнија количина кише, иако недовољна за овако сушно земљиште. Остали ратари мораће још да чекају нове количине падавина. Већ сутра метеоролози најављују да ће током дана бити пљускова. Нада Лазовић Ђоковић препоручује да на лакшим типовима земљишта  ратари ураде плитко орање на дубини од 10 до 15 сантиметара, да изврше предсетвену припрему и одмах сеју житарице. Веома је важно да користе декларисано семе  и то само ране и средње ране сорте пшенице. Због прекорачења свих термина за сетву озимих житарица  мора се повећати количина семена за 10 до 15 одсто. То је сасвим довољно  ако дође до голомразице  услед чега нека зрна неће исклијати. Уколико се посеје већа количина  од препорученог , на пролеће може доћи до полегања усева и болести. Нада Лазовић Ђоковић из Пољопривредне саветодавне службе  подсећа да је важно да ратари примене Ен-Пе-Ка  ђубрива  са већим процентом фосфора. Тај елемент у овом тренутку најпотребнији је пшеници. Може се сејати сточни грашак и грахорица , с тим да се примене ђубрива са већим процентом фосфора и калијума. У овом тренутку не препоручује се сетва јечма. Јари јечам  може се  сејати почетком наредне године.

 

Део улице Цара Душана, од Основног суда према Зеленој пијаци убудуће ће бити једносмеран. Град Врање и Савет за безбедност саобраћаја су на основу студије о техничком регулисању саобраћаја на територији града донели овакву одлуку како би се смањила фреквенција саобраћаја и избегле гужве у најужем градском језгру. Одлука је трајна, није привремена. Од јуче је постављен саобраћајни знак у улици Цара Душана, преко пута Основног суда којим је регулисан правац кретања возила. Они који не уоче знак или га намерно пренебрегну, само ће кратко време моћи да се оправдају необавештеношћу. Саобраћајна полиција ће извесно време деловати превентивно и информисати грађане, а након тога ће вероватно бити и казни, каже Дејан Тричковић заменик председник Савета за безбедност саобраћаја. Потреба за оваквом одлуком постоји одавно

"Центар града је оптерећен возилима, настојимо да то променимо. Поменутом студијом наш предлог се и потврдио, да ће једносмерним правцем, саобраћај у улици Цара Душана бити растерећен. Саобраћај је динамична проблематика којом се наш Савет непрестано бави и жеља нам је да што боље регулишемо проток саобраћаја", каже Дејан Тричковић- заменик председника Савета за безбедност саобраћаја.

Са оваквим променама ће се наставити и убудуће, а све у циљу регулисања саобраћаја, посебно у центру града.

"Пројекат који је урађен постепено ће се спроводити, јер је обиман и врло захтеван и у финансијском погледу. Недавно је урађена хоризонтална сигнализација у граду, а биће измена и у још неким улицама и деловима града", каже Дејан Тричковић.

 

Страна 1 од 1553

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Душанова улица према Зеленој пијаци биће једносмерна - Радио Телевизија Врање https://t.co/6tRR9kOMFm via @tripplesworld
Засађено две хиљаде 600 стабала на локалитету „Гоч“ - Радио Телевизија Врање https://t.co/UeumEhFjyJ via @tripplesworld
Подземни контејнери и у улицама Партизански пут, Дунавска и 29. новембра - Радио Телевизија Врање https://t.co/VGeTkhxXvl via @tripplesworld
Follow RTV Vranje on Twitter