Пред школарцима је продужени распуст, време одмора, опуштања и како кажу у врањској библиотеци, читања лепих књига. Хладније јесење време је идеално за ушушкавање у топлу фотељу са књигом у руци, јер се само уз њу постаје мислеће биће.

Наши школарци читају, упркос уверењу да су стално поред рачунара, кажу библиотекари. Они који од малих ногу заволе кљигу воле је целог живота и најдражи су корисници библиотеке. Потрудили су се и ове године да, иако није било сајма, набаве најновије наслове из домаће и стране продукције и препоручују.

"Најновији и најчитанији наслови су Агиема од Игора Коларова, Каљави коњ од Весне Алексић. Веома су тражене увек књиге Слободана Станишића за узраст од петог до осмог разреда и Уроша Петровића, сва његова издања, његове приче, нарочито загонетне приче, најтоплије препоручујуемо", каже библиотекарка Јасмина Кнежевић.

Не престаје интерсовање за књиге попут Харија Потера. Ипак, осим обавезне лектире, школарци читају и књиге на којима би им и ми старији позавидели.

"Примећујемо један тренд, а то је да се деца интересују за српску историју, њима је увек интересантна астрономија, римска и грчка митологија. Они дођу са жељом да листају енциклопедије и да сазнају нешто више из тих области", додаје Кнежевић.

Такође, старији тинејџери врло често траже информативне књиге из психологије, са жељом да схвате себе и свет око себе. Трудимо се да им помогнемо у одабиру књига и позивамо их да у току распуста дођу у библиотеку, каже библиотекарка. Родитељима препорука да од малих ногу децу уводе у свет, најпре, додира књиге, затим причања прича у сликама и на крају читања.

Месец књиге у библиотеци „Вук Караџић“ у Владичином Хану и издвојеном одељењу у селу Стубал тече другачије него иначе. Дружење са читаоцима је ограничено, због епидемиолошке ситуације, али се настоји да имају у понуди нове и актуелне наслове. Чланарина за упис у октобру је 50 посто нижа.

Нема дечје граје у библиотеци, питања, смеха, корона је све променила. У централном објекту у Владичином Хану кажу да им то веома недостаје. Навикли су да се током целе године друже са својим читаоцима, а у октобру посебно са ђацима првацима и онима који тек улазе у свет књига. Сада најчешће комуницирају преко друштвених мрежа, телефоном, а они који дођу у библиотеку на импровизованом пулту морају да сачекају да им се донесе одабрана књига. И поред тих нежељених новина, запослени настоје да интернет страницу искористе како би им указали на занимљиве наслове, заборављене јунаке, новитете.

„С обзиром на месец књиге, на Сајам књига, на активности које су везане за промоцију, куповину, набавку књига, ове године смо одлучили да пошто ништа од тога неће бити могуће, макар не на начин како је то било до сада, омогућимо читаоцима да се учлане у библиотеку са попустом од 50 посто до краја октобра. Надам се да ће то нешто значити људима који све мање имају времена за куповину књига, као и за кућни буџет", каже Јасмина Митић библиотекар.

Пошто је отказан и београдски Сајам, књиге ће бити набављене путем онлајн сајмова и понуда издавача, али читаоци неће бити ускраћени за нове наслове. Један део нових књига стигао је у библиотеку и из откупа, истиче Митић.

А у огранку у Стублу мало другачија атмосфера. Годинама се неговао дух дружења са књигом. Летос су читали на отвореном, на тераси библиотеке, а сада у мањим групама долазе по књиге. Гордана Стојановић, радник библиотеке, каже да у установи желе да остану у контакту са својим читаоцима. Посебно им је важно да их одвоје од телефона и компјутера и укажу на лепоту књиге у рукама.

"Дете које чита временом ће постати човек који мисли. Од читања имамо много добробити. Ако читамо изграђујемо своју језичку културу, повећавамо фонд речи, постајемо свестранији. Свака књига нас одведе на једно путовање. Они који читају живе много живота и то је можда најлепше са књигама. Свака књига је исечак из стварности. Препишите један живот ваш, мој, његов и ви сте добили књигу. Зaто је важно да се чита. У књигама се налази сва мудрост света, сва знања. Наше је само да та знања усвојимо што више можемо и уживамо у плодовима читања“, објашњава Гордана Стојановић радник библиотеке.

Борба између друштвених мрежа и књиге у овој установи се наставља. Једва чекају да се стекну бољи услови, па да наставе са својим дружењима. Сигурни су да ће кад тад, књига бити занимљивији „пријатељ“ од телефона.

У библиотеци Бора Станковић данас је организован разговор на тему цензуре у библиотекарству и издаваштву поводом другог издања књиге др Дејана Вукићевића Non imprimatur или Цензура у библиотекарству и издаваштву за коју је аутор ове године добио Награду "Дејан Медаковић". По речима проф. др Бошка Сувајџића, председника жирија, Вукићевић је написао "питку, узбудљиву, духовиту и застрашујућу књигу, књигу о историји цензуре од постанка човечанства до данас.

Др Драгана Милуновић, заменица управника Народне библиотеке Србије, која је водила разговор са аутором, подсетила је да је ова књига настала на темељима Вукићевићевог стручног рада, који је изазвао велику пажњу јавности. 

Сам аутор каже да је литература за истраживање често била недоступна, a да до ове није било ниједне монографије на тему цензуре у библиотекарству. ''Цензура је стара колико и човечанство, суштина сваке цензуре је постојање центра моћи,'' наглашава аутор.

Дружење је отворио директор библиотеке Зоран Најдић, који је истакао да ово дело, као и сами разговори на тему цензуре, представљају значајан допринос унапређењу библиотечке делатности.

Градска библиотека у  Врању, без обзира на пандемију вируса корона, има задовољавајући број активних корисника. Понуда је разноврсна, нови наслови перодичнo стижу, а чланови библиотеке враћају се у последње време и старим класицима.

Још увек се књига листа и чита. Могу се наћи у електронском облику али је осећај другачији, лепши када је књига у руци. Читалачка публика се мења, а мењају се и интересовања. Правила нема.

„Средњошколци траже хороре и лаганије варијанте. Касније крећу озбиљније књиге. Читалачка публика од 30 до 40 година тражи Маркеса, затим од педесете године нека „лимунадица“. Укуси су различити. Тинејџери углавном узимају писце као што је Стефани Мајер, Стивен Кинг. Ако направимо папарелу некада и сада, средњопшколци су некада читали „Збогом мојих петнаест година“. Та књига је сада уврштена у лектиру. А оно што је занимљиво, враћају се класици. Доста се тражи Достојевски, Толстој, углавном руски писци. Старија популација чита Нору Робертс, Данијелу Стил али је и Лусинда Рајли популарна. Од нових књига које смо добили могу да издвојим руског писца Довлатова“, каже библиотекарка Јасмина Пешић.

По њеним речима,популарна је и скандидавска књижевност. Ју Незбе је један од писаца који се доста чита. Због короне, и даље нема кретања по просторијама библиотеке.

"Сам осећај када читалац уђе међу полице и пустите га да зарони у свет књига, нема лепшег. Али то још увек није могуће. Књиге, када се врате одложимо их са стране на полици и морају да одстоје 72 сата. То је по одређеном правилнику. Тек након тога се враћају у полице на даље читање", додаје Јасмина Пешић.

Суграђанка Душица Митић коју смо у раним јутарњим часовима срели у библиотеци каже да је читање њена љубав из млађих дана.

„Не гледам телевизију, не интересују ме ријалити програми који су данас као популарни. Једино летимично некада погледам неку серију. Читам. Сада сам у годинама тако да читам лаганију литературу. А раније сам читала тежа дела. Али с годинама више прија лаганија. То ме одмара. Психички се одморим. Једноставно, када завршим обавезе узмем да читам."

 

 

 

 

У организациjи Jавне библиотеке „Бора Станковић“ у Врању биће одржане две књижевне вечери, и то у петак и суботу. Врањскоj публици представиће се писци Ламиjа Бегагић и Марко Томаш. Модератор jе Ружица Марjановић, професорка књижевности у гимназиjи у Ужицу, суоснивачица реномираног књижевног фестивала ,,На пола пута” коjи се већ 16 година сваког априла одржава у овом граду.
Врањанцима ће се у петак представити Ламиjа Бегагић, ауторка три збирке кратких прича: ,,Годишњица матуре", ,,Jедносмjерно", ,,Бољи ми" и романа ,,У зони" , а у коауторству са Марином Величковић и приручника ,,Фурам феминизам" намењеног ученицима основних школа. За своj књижевни рад добила jе неколико признања и награда, међу коjима и Фондациjе ,,Фарах Тахирбеговић".
Дан касниjе гост Врања биће Марко Томаш, песник и колумниста. Обjавио jе девет самосталних, три групне збирке поезиjе и роман ..Немоj ме будити" (2019). Песме и текстови Марка Томаша превођени су на: италиjански, пољски, немачки, словеначки, албански jезик.
Књижевне вечери почињу у 19 сати у Музеj кући ,,Боре Станковића", а програми ће бити одржани уз примену свих епидемиолошких мера.

Страна 1 од 5

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

У изради план Генералне регулације зоне 3 - Доње Врање - Радио Телевизија Врање https://t.co/LFC4wbqWjz via… https://t.co/erBIQ5QyeX
Школарци дођите у Библиотеку, стигли су најпопуларнији наслови - Радио Телевизија Врање https://t.co/rAMGpTDivc via… https://t.co/XQVaSK6pKJ
Сусрети села открили младе таленте - Радио Телевизија Врање https://t.co/vmZrSEGSeD via @tripplesworld https://t.co/xcpEGaVx5f
Follow RTV Vranje on Twitter