Данас почиње Ускршњи пост који траје све до 19. априла када прослављамо Ускрс. Састоји се од Свете четрдесетнице и Страсне седмице. Велики пост је најважнији посни период у току године. Његов основни задатак јесте да нас телесно и духовно припреми за празник Васкрсења Христовог. То је уједно и најстрожији пост Цркве.

''У првом делу Васкршњег поста ми се присећамо Старог завета и читамо у њему Библијске текстове од почетка Светог писма, када се ми сећамо свега онога што је Бог урадио за човека, само да би човека најпре одржао у ономе што је за њега створио, а то је рај, а касније, када је човек сагрешио, поново је Бог све чинио не би ли га поново вратио у ту првобитност. У другом делу поста ми се присећамо почетка и целокупног страдања Христовог и завршава се Васкрсењем Христовим'', каже свештеник Небојша Стојадинов, епархија врањска.

У време Великог поста уздржавамо се од меса, јаја, сира, млека, дакле хране са животињским масноћама. Вино и уље дозвољени су само суботом и недељом, али и на дан Свете четрдесеторице мученика, док се риба може користити само на Благовести и Цвети. Свим осталим данима пости се „на води", а поготово строго средом и петком.

''Наша црква бринући о нашој души, брине подједнако и о нашем телу, јер у узрастању на нашем духовном путу, тело и душа морају ићи паралелно, ако пост прија души, а не и телу, или телу, а не и души, онда нешто није у реду. Морамо имати такав пост који ће пријати и нашем телу и нашој души, притом водећи рачуна и о здрављу нашег тела, јер желимо да оно што дуже буде здраво да би душа у таквој одећи, здравој, што дуже могла да послужи Богу'', каже свештеник Небојша Стојадинов, епархија врањска.

Васкршњи пост јесте најстрожи, али се по слабости у недељне дане, осим среде и петка може разрешити уље, али са посебним благословом духовника или парохијског свештеника. Прва три дана прве недеље Великог поста од старине се посте посебно строго и представљају такозвано Тримирје. То исто вреди за последњу недељу поста коју постимо „на води", осим Велики Четвртак на који разрешавамо на уље и вино. На Велики Петак се уздржавамо од јела и пића све до изношења плаштанице, дакле до 3 сата поподне, после чега се узима лаган оброк „на води". Такође строго постимо и Велику Суботу као једину посну суботу у току године.

Сваку недељу поста требало би посветити некоме, не само себи, већ гладнима, болеснима, својим ближњима, па чак и својим непријатељима и да се у тој недељи молимо за спасење њихових душа, каже свештеник Небојша Стојадинов.

Ваља подсетити и да смо се за овај најдужи пост припремали кроз три претходне седмице, и то у недељи блуднога сина, месопусној и сиропусној недељи.

 

Освештан је крст на цркви Васкрсења Христовог на Бунушевачком гробљу. Освећењу је обавио Владика Врањски Пахомије, а присуствовали су градоначелник Слободан Миленковић, градски већници Зорица Јовић и Ненад Ђорђевић, црквени оци и многобројни грађани. Освештење је обавио Владика Врањски Пахомије који је рекао да је ово значајан дан за становнике овог дела града. Приводи се крају један велики посао захваљујући граду и многобројним донаторима.

"Ово свето знамење које постављамо, нас узвишава над свим оним домовима који су овде постављени са крсним знамењима најмногољудније парохије врањске. Овим крсним знамењем они ће добити једну пуноћу јер је до сад овај простор био по мало обезглављен, могло би се казати јер није било часног крста, односно освећења", каже Владика Врањски Пахомије.

Изградња храма на Бунушевачком гробљу почела је пре 9 година. Како су средства пристизала тако је текла и изградња. 2016.године формиран је Црквени одбор за наставак изградње и захваљујући средствима локалне самоуправе у највећој мери храм је сазидан.

"Локална самоуправа је дала свој пуни допринос. Сваке године смо издвајали онолико колико су финансијске могућности дозвољавале. До овог тренутка смо дошли управо захваљујући издвајањима из буџета. То значи да су управо грађани Врања, највише допринели да се настави са изградњом цркве на Бунушевачком гробљу и да дође до освећења и богослужбене употребе", каже Слободан Миленковић – градоначелник

Изградња ове светиње од изузетног је значаја за становнике Бунушевца и околине који нису имали православни храм у близини и суочавали се са бројним проблемима око вршења опела и превоза покојника.

"Народ се малтретирао. Опела су се служила на Шапраначком гробљу, односно у цркви Св.Петке, а онда су се покојници довозили овде. То је заиста било малтретирање и по киши, снегу, сунцу, на високим температурама. Када ово завршимо и када се црква пусти у богослужбену употребу на Ускрс, то ће знатно олакшати народу. Ово ће бити нова парохија и недељом ће се служити литургија, па ће грађани моћи да дођу и да се помоле Богу", каже Слободан Миленковић.

 

Почиње Божићни пост

новембар 27, 2019

За све православне вернике Божићни пост практично је почео данас, јер су се Божићне покладе пале у среду, која је посни дан. Данас се пости на уљу, а од сутра и календарски почиње један од четири највећа поста Српске православне цркве. Божићни пост по својој строгоћи мало је блажи од осталих постова, јер је риба дозвољена сваког викенда, на Ваведење Пресвете Богородице, као и на Никољдан, без обзира на то у који дан падну. Шестонедељним постом који увек почиње 28. новембра верници Српске православне цркве припремају се за празновање рођења господа Исуса Христа. Свештеници пред почетак поста саветују да се обрати пажња на телесни, али и духовни аспект поста.

''Пре свега да се измире са другима, да ономе с ким имају неку завадицу затраже опроштај, да превазиђу евентуални проблем, то пре свега, а на другом месту да се духовно спреме, да буду спремни и јаки за искушења и невоље, и што црква учи, нечастиви напада највише када се ради богоугодно дело, тако да биће искушења, али нису несавладива, нису непремостива, то нису препреке које могу човека да сломе, једино човек да се не уплаши. Будност, тражење опраштаја и покајање за своје грехе које смо ми чинили према другима, а то је заправо грех према самом себи", каже свештеник Дејан Шкарић, епархија врањска.

Божићни пост је установљен како бисмо рођење Христово дочекали чистог срца, душе и тела, а управо су покајање, молитва и пост најбољи начини за то.  Пост не значи да се само уздржавамо од мрсне хране, већ је то одрицање од злочестивих мисли, жеља и дела. Телесни пост је само помоћно средство у борби и против страсти, нарочито против гордости која се сматра кореном сваког даљег зла.

''Овај пост је мало блажи, да тако кажем. Сви дани осим среде и петка су на уљу, чак и викендом је дозвољена риба. Било би лепо да човек појача молитву, да неко своје молитвено правило направи које ће ујутро или увече пре одласка на спавање да прочита, да се помоли Богу, да са својом децом седне да поразговара о неким темама које су духовније и да се труди да води рачуна о свом начину живота колико год може", каже свештеник Дејан Шкарић, епархија врањска.

Стварни пост приводи човека смирењу, кажу духовници. Они такође апелују на умереност у време Новогодишњих празника, који се код нас падају у време Божићног поста.

 

Храм Светог Кнеза Лазара и свих српских мученика и новомученика налази се у самом језгру општине Владичин Хан, на месту које се зове Чучуљке. Храм је високо на платоу, тако да се види са шире територије општине. Посебан доживљај је у вечерњим сатима, јер је црква осветљена. Благословом Његовог Преосвештенства Епископа врањског Пахомија, 1997. године, започета је изградња цркве Светог Кнеза Лазара и свих српских мученика и новомученика у Владичином Хану, када су положени камен темељац и повеља. Овом свечаном чину присуствовао је Његова светост Патријарх српски господин Павле. Услед НАТО агресије на Републику Србију, 1999. године, изградња цркве је заустављена. Влада Републике Србије, заслугама тадашњег Министра вера проф. др Милана Радуловића, а на иницијативу Епископа врањског Пахомија и господина Зорана Стојановића, народног посланика у Скупштини Србије, одобрила је средства за наставак радова на изградњи цркве и изградња је настављена 2006. године. У месецу мају 2008. године, добротом господина Славка Стојановића из Ваљева и господина Драгана Новковића из села Полом код Владичиног Хана, постављени су Крстови на главној куполи чиме су створени услови за свакодневна богослужења. Средствима Општине Владичин Хан, у току 2015. и 2016. године, извршено је партерно уређење цркве, паркинг и прилаз цркви. Иконостас унутар храма је поклон манастира Свети Прохор Пчињски. Стар је преко тридесет година, али изузетно добро очуван, украшен дуборезом и иконама. Иако је општина Владичин Хан била једина у Србији која није годинама имала свој молитвени простор у самом граду, сада може да се похвали једним импозантним храмом, који својим изгледом и архитектуром многе подсећа на храм Светог Саве у Београду. Храмовну славу храм обележава 28. јуна, на Видовдан, који је и Крсна слава општине Владичин Хан. На Видовдан 1997. године, када је постављен камен темељац за нову цркву Светог кнеза Лазара, тај празник узет је уједно и за храмовну и градску славу.

 

Страна 1 од 5

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Прва жртва корона вируса у Србији - Радио Телевизија Врање https://t.co/5oydKrLwQe via @tripplesworld
Први случај Короне у Врању - Радио Телевизија Врање https://t.co/748HAabMIp via @tripplesworld
А на Зеленој пијаци... - Радио Телевизија Врање https://t.co/FHNaA4xWsP via @tripplesworld
Follow RTV Vranje on Twitter