Ниједно избегло лице није остало без решеног стамбеног питања на територји Врања, а слична је ситуација и са интерно расељеним. Расписан је конкурс за доделу једног стана за избегла лица, а само једно је и остало без решеног стамбеног питања. Што се тиче интерно расељених, за њих су у току конкурси за грађевински материјал и за откуп сеоских домаћинстава. Врање је једна од ретких локалних самоуправа која је уз помоћ Комесаријата за избеглице и бројних донатора привела крају проблем обезбеђење крова над главом онима који су услед несрећних околности остали без њега. Ових дана ради се на обезбеђењу смештаја за само још једно избегло лице.

"Указала се прилика у згради која је финансирана од стране Комесаријата искључиво за избегла лица. Један стан је напустила особа пре пола године, тај стан је ослобођен и ми смо били у могућности да поново распишемо конкурс да се јави особа којој ћемо доделити тај стан", каже Данијела Милосављевић, градска већница.

Колоне интерно расељених са простора Косова и Метохије и њихов првобитни смештај у Спортској хали у Врању, сада су само слика из прошлости. Њима се помагало на разне начине, грађени су станови, додељиван грађевински материјал, откупљивана сеоска домаћинства. Последња два конкурса и данас су актуелна.

"И данас постоји могућност да се помогне онима који су дошли са Косова и то у виду грађевинског материјала. Сваке године иде конкурс за оне који имају неку приватну имовину, а није приведена намени могу да конкуришу за доделу грађевинског материјала. А постоји и могућност куповине сеоског домаћинства и на тај начин се сагледавају".

Битно је да интерно расељено лице само пронађе сеоско домаћинство које је легализовано, истиче већница. Уколико није легализован постоји могућност легализације, а преко Комесаријата се обезбеђује око 10 хиљада евра за то домаћинство. Уколико је цена већа заинтересована странка мора сама да доплати.

 

Подаци о старима, када је Врање у питању, говоре да је 16 посто учешће старије популације у укупном броју становништва. По светским конвенцијама и правилима, то је велики број и сматра се да је наш град, град старије популације. О томе смо разговарали са Данијелом Милосављевић, градском већницом задуженом за област социјалне заштите. Она наводи разлоге за овакву ситуацију. ''Негативан је природни прираштај, више имамо умрлих него новорођене деце. Миграције су присустне, много младих људи одлази у Ниш, Београд, у потрази за послом. И то је још један разлог који условљава демографску слику Врања, изнела је податке градска већница Данијела Милосављевић, говорећи за наш портал. Милосављевићева наводи и шта треба предузети како би се побољшао положај старијих:

„Морамо у будућем периоду што више да сагледамо старију популацију. Град мора да да све од себе да се ти људи на адекватан начин сагледају, с обзиром на то да велики број њих остаје сам. Велики проблем су наше сеоске средине, не оне које су близу граду, већ планинска села, где углавном људи сами живе и то са 75 и више година. Тачна статистика не постоји, јер велики број људи има контакт са породицама у граду. Током зимских месеци мењају место боравка, зато статистика и не може да буде прецизна. Постоји контакт са децом, тако да они брину о њима, али није увек такав случај.”

На квалитет живота старије популације утичу многи фактори каже већница.

’’Један од првих је финансијска ситуација, да ли имају пензије или су примаоци новчане накнаде или пољопривредне пензије. Такође и од здравственог стање, има и оних који су  непокретни. Ми као локална самоупрва покушавамо да помогнемо кроз услугу помоћ у кући. И ту услугу ћемо развијати у наредном периоду. У овом тренутку имамо само пет геронто домаћица које покривају око 60 породица. То је велики број породица, та помоћ је набавка лекова, животних намирница, одлазак код лекара. Једна геронто домаћица буде око сат времена дневно у једној породици. Толико можемо у овом тренутку.”

                                                    

Добро је што имамо Прихватилиште за стара и изнемогла лица где ургентно смештавамо лица која се нађу у некој животној ситуацији, коју не могу сами да превазиђу. Или је породица далеко, или чланови породице нису у стању да преузму бригу о родитељима. У  Прихватилишту је ограничен боравак на шест месеци по закону, али ми и дуже дозвољавамо да остану. Велики број не жели да напусти ову средину иако имамо смештај за старе при Болници у Сурдулици и геронтолошки центар у Лесковцу.  На територији Пчињског округа не постоји ниједан старачки дом, а они не желе даље од своје средине, јер су им ту пријатељи, комшије, гробови, средина где су рођени, где су живели и то примарно окружење за њих је најповољније, преноси већница.

Ипак, највећи проблем старијих је самоћа, каже Милосављевићева: ’’Велики број људи изолује се од средине и такве људе треба пронаћи и извуђи из те њихове изолације и самоће. Старост може да буде лепа и то само са људима.  У овом тренутку постоје два удружења пензионера у граду. Финансирају се из чланарина они могу пројектно да конкуришу за одређена средства. Удружења склапају уговорем са Бањама, за набавку огрева, намирница, имају различите секције, друже се и на тај начин старије особе продуже себи живот. То су примери како живети у трећем добу.”

Да подстакнемо да се што више учлањују и да буду што активнији. Да се живот не своди само на то да када изађемо у пензију, чувамо унуке и чистимо кућу. Морају да се друже да би им старост била што лепша, што боља, квалитенија и садржајнија. Онда је човек испуњен и не мисли ни на болест ни на неке тешке ствари.

Иако још увек нема Националне стратегије о социјалној заштити, Врање је приступило изради своје Стратегије. До сада се све заснивало на Одлуци о социјалној заштити, а Стратегија је документ који ће омогућити локалној самоуправи да развија и пружа услуге које су у њеном домену.

Приликом израде Стратегије битно је урадити мапирање, а то значи утврдити које су социјалне потребе на територији града, односно потребе нашег становништва за социјалним услугама и социјалном заштитом. Зато је и радна група широко сачињена да свако из свог делокруга да одређене податке, каже већница Данијела Милосављевић

"Колико је незапослених, колико је социјално угрожених, колико је разведених, самохраних мајки, жртви насиља, колико има особа са инвалидитетом, старих лица. Особе са инвалидитетом се најчешће појављују у различитим системима, тако да једна особа може на три места да буде заступљена. Због тога је битно мапирање. У складу са тим моћи ћемо да кажемо - ово је ургентно и ово ћемо развијати у наредном периоду", каже већница.

Најургентнија потреба је помоћ старом становништву. То потврђују и подаци према којима је све већи број остарелих лица у укупном проценту становника града. Уколико их је више од 11 посто, а то је случај са нашим градом, сматра се да је то средина са старом популацијом. У тој области морамо да развијамо услуге, јер су недовољно  развијене.

"Требало би да се фокусирамо на отварање дневних боравака за стара лица. Ми имамо удружење пензионера, али је то недовољно јер има много старијих особа која тамо не могу да бораве. То је место за покретне особе. Врло често породица има потребу да смести негде старију особу. Зато су неопходни дневни боравци. Требало би да ојачамо и удружења пензионера где би они своје потребе задовољавали. Битно је и повећање броја геронтодомаћица. Све то треба ојачати како би се они осећали боље", истиче већница.

Код особе са инвалидитетом направљен је добар помак, иако недовољан. Они постају видљивији. За њих постоје дневни боравци, могу да се обрате за помоћ. Има помака и што се тиче архитектонских баријера. Ми смо се отворили према њима и то даје основ да се и они отворе према нама, истиче већница.

Светски дан социјалне правде обележава се данас. То је прилика да се подсетимо на значај  борбе против сиромаштва и стварање једнаких шанси за све. Незапосленост, лоши стамбени услови, неадекватна здравствена заштита, па и препрека у образовању и задовољењу културних потреба, одраз су сиромаштва једног друштва.

Иако премијерка Србије каже да су у Србији готово искорењени екстремни видови сиромаштва и смањена стопа ризика од сиромаштва, и сама признаје да држава мора радити више и  стопу незапослености од 11,3 процената смањити на једноцифрени број.

Према подацима Завода за статистику сваки четврти грађанин Србије је у ризику од сиромаштва. На југу је то много израженије, јер сви показатељи говоре да је југ део Србије са најнижим примањима и највише проблема што се тиче лоших стамбених услова, неадекватне здравствене заштите, незапослености.

У локалној самоуправи у Врању, кажу да пружају разне видове подршке најугроженијима, а да у односу на перод пре годину дана, нема повећања броја захтева за било који од видова подршке.

„Ове године смо одвојили девет милиона за све врсте материјалних давања од једнокрантне помоћи, помоћи за смештај у дом старих, помоћ деци која се измештају из породица и смештају у домски смештај или хранитељску породицу, покривње погребних трошкова. То су видови помоћи које град Врање даје грађанима", рекла је Данијела Милосављевић, градска већница.

Новчана једнократна помоћ углавном се тражи током зимским месеци. Износ варира од пет хиљада динара па навише али,  не сме прећи висину износа бруто зараде на територији града Врања.

„Углавном су то корисници новчане социјалне помоћи, људи са нижим примањима и већим бројем чланова домаћинства. Имамо повећан број захтева за помоћ у лечењу. Када погледамо, много је мање захтева за егзистенцију, а већи за помоћ у лековима, за лечење“, додала је већница Милосављевић.

Светски дан социјалне правде подсећање је на обавезу друштва да омогући достојанствен живот, рад, приступ социјалном благостању и правди.

Сиромашни су сви који нису богати. Ова изрека могла би да најбоље дочара став наших суграђана на тему социјалне правде. Нису хтели пред камере јер како рекоше журе да ускладе просечну плату са вредношћу потрошачке корпе.  Општи је утисак да је нестала средња класа, а да се о социјалној правди само говори.

 

Манир који се у последње време пласира путем медија и друштвених мрежа, у коме се користе најружније речи и увреде, па и претње, а таргетирају жене које обављају јавне функције или свој посао, при том не заобилазећи ни младе ни највише државне функционере, наишао је на осуду са свих страна. Дешава се нешто што није у духу српског народа, где се жена одувек поштовала као стуб куће и шаље опасну поруку насиља и примитивизма. У сржи свега је борба за фотеље, рекле су гостујући у нашем јутарњем програму Данијела Милосављевић, градска већница и Драгана Арсић, директорка Центра за социјални рад.

Листа жена са јавне сцене које су претрпеле најразличитије увреде последњих месеци је дугачка и свакога дана се шири. Почела је са премијерком Аном Брнабић, председницом Скупштине Мајом Гојковић, а онда се проширила на новинарке у најгрубљем смислу те речи.

Перјаница вређања је глумац Сергеј Трифуновић, академски грађанин и човек који претендује да буде лидер једне политичка опције, истовремено онај који не дозвољава право на другачије мишљење.

За сваку српску традиционалну жену то јесте увреда. Таква увреда упућена једној жени, увреда је за сваку жену. Морамо јавно да осудимо такав начин говора мржње. Ми желимо пристојну Србију у којој се неће вређати ниједна жена, без обзира да ли се бави јавним послом или је домаћица, каже већница Данијела Милосављевић.

Сигурна сам да се ниједна жена више не осећа сигурно, нарочито она која обавља неку функцију или је новинар. Представници Савеза за Србију користе друштвене мреже зарад неких политичких циљева, а немају план и програм. Ударили су на жене, каже Драгана Арсић, директорка Центра за социјални рад.

Псовке у јавности од некога ко је дуго на политичкој сцени Србије у овом случају од  Драгана Ђиласа, такође су наишле на осуду, пре свега мајки.

Мислим да је задатак, нас жена да се удружимо и да станемо против оваквог вида насиља и хајке, јер самим тим што штитимо себе, штитимо и децу, каже Арсићева.

Ако неко мисли да може да води Србију и да се на тај начин понаша према младим људима, према студентима, и да јавно псује и вређа, мислим да је Србији јасно о каквом профилу човека се ради, истиче већница.

Поређење председника Србије Александра Вучића, са по многима, највећим злом двадесетог века које је погодило човечанство, човеком које је изазвао смрт око 70 милиона људи, изазива кажу, бес и гнев.

Упоређивање Александра Вучића са Хитлером, у 21. веку је болесно, непримерно, безобразно. То је стварно страшно и то не сме да се понови, изричита је Арсићева.

Ако жели да Србију која је била потонула  подигне на један виши ниво у сваком смислу. Поредити га са Адолфом Хитлером, просто је незамисливо. Да ли је и ова већина која је гласала за Александра Вучића, да ли смо сви ми ненормални? Ми не говоримо о малој цифри људи, преко 50 посто гласова је добио, да ли је тај део Србије мање вреди или не зна шта ради. Страшно је, мозак не може да прихвати да се неко пореди са Адолфом Хитлером, монструмом, каже већница.

Ми жене морамо да устанемо против оваквог начина говора  и  затражимо и кривичну одговорност за оне који не желе пристојну Србију, кажу Милосављевићева и Арсићева.

 

 

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Очекивања кандидата за посланике и одборнике - Радио Телевизија Врање https://t.co/gujI4jkYUg via @tripplesworld
До 11 сати излазност је 16, 01 посто - Радио Телевизија Врање https://t.co/eqxmPdOMV4 via @tripplesworld
Отворена бирачка места - Радио Телевизија Врање https://t.co/K7SK1ZTO91 via @tripplesworld
Follow RTV Vranje on Twitter