Економски моменат

децембар 19, 2019

Родитељи данас тешко живе. Троше новац који немају, плаћају кредите, кредитне картице, отплаћују чекове, враћају позајмљени новац и тако у круг. Економски моменат је често разлог за одлагање родитељства и то због тога што будући родитељи желе да деци приуште све могуће услове за правилан раст и развој, и то, чак, како сведоче нека истраживања, људи који су успешнији у послу више се и преиспитују, јер желе да буду подједнако успешни и као родитељи. Положај родитеља често је данас обележен незапосленошћу, малим или чак нередовним платама, а често и нерешеним стамбеним питањем. У свему овоме треба наћи мотивацију за заснивање породице, а држава се последњих година труди да финансијски помогне. Чини се да из перспективе будућих родитеља и то није довољно. Циљ државе је повећање наталитета, или бар да се не рађа мање беба него претходних година. Да би се то остварило 11 посто жена треба да има једно дете, 44 посто жена треба да имају двоје деце, а 45 одсто троје деце, док данас 52 одсто жена има једно дете, 38 одсто двоје деце, а само осам одсто троје и више деце.

Економски моменат јесте важан, али није пресудан за рађање деце, нагласила је једном приликом министарка Славица Ђукић Дејановић. Она је додала да то потврђује пример скандинавских земаља које су врло богате а имају проблем са наталитетом. Подсећамо, држава је усвојила Закон о финансијској подршци породици који је ступио на снагу, а који, између осталог, доноси одредбу да за свако новорођено дете родитељи добијају 100 хиљада динара финансијске помоћи.

Брига родитеља се не завршава рађањем и одгајањем детета док је беба, или детета до школског узраста. Када говоримо о економском моменту, не смемо да заборавимо и финансијске изазове када дете крене у школу, а пре тога и у вртић. Када смо код вртића треба рећи да је једно истраживање показало да је више од 50 посто испитаних жена изјавило да им је била потребна веза да би обезбедиле место за своје дете (51%), а од укупног броја жена 36,7 одсто је тражило "везу" . То говори о недовољним капацитетима који отежавају враћање или излазак жена на тржиште рада, што последично доводи до привилегованости оних друштвених слојева са већим економским и социјалним капиталом. Такође, при упису детета у вртић, предност имају запослени родитељи, што онемогућава незапослене да активно траже посао и не даје им могућност проналаска посла. Они онда морају да се ослањају на неформалне системе подршке – бабе, деде, родбину или плаћену помоћ.

Родитељи немају капацитет да се изборе са свим финансијским изазовима који су пред њима, а поред тога и да балансирају између приватног живота и посла. Оба родитеља морају да раде да би обезбедили економску егзистенцију, а често и то није довољно.

Држава се труди да мерама популационе политике допринесе бољем економском статусу породице, али је потребно време како би ове мере дале и видљиве резултате. ''Потребно је и да психолошку цену родитељства снизимо кроз веће учешће оба партнера у свакодневном животу, да јединице локалне самоуправе организују што већи број сервисних активности,'' подсетила је министарка Славица Ђукић Дејановић у једној изјави.

 

Пројекат Радио Врања ''Гледај да чујеш'' суфинансиран је средствима Министарства културе и информисања Републике Србије. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

 

Већник за спорт, Ненад Ђорђевић, отворио је ново игралиште за децу у улици ''4. јул''. Ово модерно игралиште вредно је 4,5 милиона динара, а изграђено је на иницијативу Министарства омладине и спорта и Министарства финансија. И пре свечаног отварања игралишта у улици 4. јул малишани су похрлили у сусрет новим играчкама. Кажу да већ пар дана већину времена након или пре школе проводе управо овде.

''Много је боље него раније, нове су играчке, највише ми се свиђају љуљашке и тобогани јер то нисмо имали'', каже Реља Јовановић.

''Љуљашке су биле искидане, нисмо имали тобогане, сада је одлично, задовољан сам, баш сам био срећан када сам видео да се гради", каже Вук Поповић.

''Веома ми се допада, и љуљашке и овај тобоган, имали смо ми игралиште, али није било овакво", каже Матеја Димић.

Врање је један од 11 градова у Србији који су добили оваква игралишта, а укупно је донирано  27 истих.

''Ми смо као Град добили два игралишта, једно смо сместили овде, непосредно поред Месне заједнице 4. јули, а друго је у Врањској Бањи, тако да користим прилику да се захвалим и Влади Републике Србије и свим актерима који су допринели да наш град добије једно овакво игралиште, где ће наша деца пре свега моћи безбедно да одрастају и да се играју. Надам се да ће у наредном периоду бити још оваквих дечјих игралишта и још спортских терена, где ће бити услова за безбедно одрастање деце'', каже Ненад Ђорђевић, већник за спорт.

Град Врање такође улаже у спортску инфраструктуру, посебно у игралишта за децу, са циљем да сваки део града добије барем по једно игралиште. Тако је и донета одлука о локацији новог игралишта.

''Трудимо се да у сваком делу града деца имају безбедан простор за игру. Знамо да смо од 2016. године изградили 6 дечјих игралишта и да је вођено рачуна да свако игралиште буде у различитом делу града'', каже Ненад Ђорђевић, већник за спорт.

Осим овог, Врање је добило још једно идентично игралиште које је смештено у Врањској Бањи.

 

Жене данас због тога што одлуче да постану мајке могу бити радно дискриминисане или у најгорем случају остати без посла. Мајчинство захтева дуже време одсуства са посла и из пословног окружења и света, што женама отежава, јер се осећају искљученим из друштва.

Устав РС гарантује равноправност жена и мушкараца и развија политику једнаких могућности (члан 15). У члану 21 Устав експлицитно предвиђа забрану дискриминације. Према тексту Устава, сви грађани су једнаки пред Уставом и законом, па свако има право на једнаку законску заштиту, без дискриминације. Устав начелно забрањује сваки вид дискриминације, непосредне или посредне, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета. Забрана дискриминације садржана је и у низу других уставних одредби којима се гарантују људска права и слободе. Тако у члану 60. Устав предвиђа да држава јемчи право на рад сходно законским прописима. С тим у вези предвиђа се да свако има право на слободан избор рада и да су свима доступна сва радна места под једнаким условима. Најзад, Устав предвиђа и обавезу пружања посебне заштите појединим категоријама лица, у које се сврставају жене, омладина и инвалиди. Њима се мора обезбедити посебна заштита на раду и посебни услови рада. Међутим, све наведене одредбе су само начелног карактера и њих је потребно разрадити у одговарајућим законским текстовима. Поред тога, Устав не садржи дефиницију дискриминације; не дефинише посредну и непосредну дискриминацију, нити њене поједине појавне облике, па то треба да буде учињено кроз одговарајуће законске текстове. Стога се за сузбијање и заштиту од дискриминације посебно важним чини тзв. антидискриминационо законодавство, али и антидискриминационе одредбе садржане у другим законима.

Најчешће дискриминисане групе у друштву, рекла би већина међу нама, јесу Роми и припадници ЛГБТ популације. Међутим, за осам месеци рада повереника за заштиту равноправности велики број притужби стигао је и у области рада и запошљавања. Честа мета те врсте дискриминације су жене које о томе не желе да говоре јавно. Иако са једном од најнижих стопа наталитета у Европи, мајкама и онима које то желе да постану ситуација у друштву, каже статистика, не иде на руку. Али, немојмо да нам то буде још један од изговора за одлагање рађања. Угледајмо се на позитивне примере, јер смо ми углавном наишли на такве. Како одгајати дете, а притом задржати посао? Или како одгајати дете, а притом студирати, а затим и наћи посао? Јована Јовић је пример позитивне праксе, има само 25 година и ћерку од 4 године. Она каже да су сви, од факултета до места где обавља стручну праксу имали само речи подршке за то што је млада мајка и да је чак због тога често наилазила и на позитивну дискриминацију, у смислу да јој је доста тога било олакшано.

Верујемо да има и другачијих примера, али још чвршће верујемо да је порука наше саговорнице права порука младим људима и будућим мамама.

Када говоримо о родној дискриминацији у једном онлајн истраживању испитаници који су попунили анкету показали су да су упознати са тим да је иста забрањена Законом у Србији. Међутим, ту се појавио један други проблем – а то је да људи не умеју увек да препознају видове родне дискриминације. Они, на пример, исту не разликују од мобинга.

О којој год врсти дискриминације да се ради, разликовали је или не, ваља још једном нагласити, да је иста у Србији забрањена по било ком основу, а треба информисати грађане и на који начин да је препознају, и што је још важније - где да је пријаве, али то је тема за неку другу врсту емисије.

 

Пројекат Радио Врања ''Гледај да чујеш'' суфинансиран је средствима Министарства културе и информисања Републике Србије. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

 

У Врању одржана трибина под називом „Украдена безбедност“  у циљу борбе против педофилије, трговине људима и других опасности које деци прете на интернету. Педофилија је, у Србији у експанзији, управо због тога што још увек нисмо дорасли интернет технологији, али морамо да радимо на том, истакао је оснивач Фондације ,,Тијана Јурић'' , Игор Јурић на трибини у пуној сали Дома војске у Врању. Трибини је присуствовао и градоначелник  Слободан Миленковић са сарадницима.

Као део превентивних едукативних програма, трибина је окупила родитеље, стручњаке који брину о безбедности деце, као и младе. На трибини је говорио Игор Јурић, оснивач Фондације ,,Тијана Јурић'' упозоривши на друштвене мреже које представљају опасност за децу. Он је истакао да је кроз разговор са младима недвосмислено стекао утисак да они највећи део времена проводе на интернету јер су и њихови родитељи обузети друштвеним мрежама, мало времена посвећују разговору са децом. Препоручио је да бар пола сата током дана посвете управо комуникацији са својом породицом.

Чак на 27 друштвених мрежа објављују се садржаји непримерени деци, којој одавно најчешће коришћени Фејсбук и Инстаграм, нису више интересантни. У Србији је прошле године нестало 1.594 деце, што је званични податак Министарства унутрашњих послова. Једанаесторо деце није пронађено до краја године.

Јурић је саветовао родитељима и да морају да буду активни на друштвеним мрежама како би могли да прате шта њихова деца тамо раде, са ким и како комуницирају и да онда реагују. Педофилија је такође у Србији у експанзији, управо због тога што ми још увек нисмо дорасли интернет технологији, али морамо да радимо на томе, истакао је оснивач фондације Игор Јурић на трибини у пуној сали Дома војске у Врању. 

Постоји велики број деце која имају проблем са трећим крајником. Код већине деце он је нормалних димензија и не прави значајније проблеме. Међутим, када се увећа, најчешће због запаљења, може да узрокује извесне проблеме, нарочито деци у првим годинама живота. О овом проблему, оперативном процесу и опоравку који следи након интервенције,  разговарали смо са др Маријом Стефановић, начелницом ОРЛ одељења.

Педијатар може да наслути да дете има хронично увећан трећи крајник. Таква деца обично ноћу хрчу, имају честе инфекције грла, а неретко имају учестале упале средњег уха. Ако је трећи крајник дуго увећан, дете поприма карактеристичне црте лица-отворена уста, изражени подочњаци, бледа кожа јасно указују да дете није добро. Ипак, праву дијагнозу може да постави само специјалиста за болести уха, грла и носа који ће видети да ли је трећи крајник заиста увећан.

''Постоји много фактора који доводе до појаве трећег крајника код деце. Има ту и генетике, начин исхране, боравак у колективу, честе прехладе. Трећи крајник се јавља са рођењем и до 18. године живота он има тенденцију да трофира. Свако дете има трећи крајник али код неке не прави проблеме, не изазива потешкоће приликом дисања, не доводи до упале ува. Са друге стране има деце код којих се стално слива секрет, долази до честих прехлада и то је знак да је операција неопходна. Болесни крајници могу да изазову поремећај код рада срца, болове у зглобовима, опадање косе. Опоравак после операције је брз. Већ истог дана дете напуста болницу с тим што се наредних десетак дана води рачуна о режиму исхране'', каже др Марија Стефановић, начелница ОРЛ.

Свака интервенција носи одређене ризике, али операција трећег крајника спада у оне са минималним могућим компликацијама, каже Стефановићева. Искусан ОРЛ специјалиста ће за релативно кратко време извадити трећи крајник и решити дете мука.

 

 

Страна 1 од 6

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Пожар на породичној кући у Дрварској - Радио Телевизија Врање https://t.co/s3BvvtP4rU via @tripplesworld
Пронађени остаци људског тела у селу Бојин Дел - Радио Телевизија Врање https://t.co/d19ZUIeUhd via @tripplesworld
Градоначелник честитао грађанима предстојеће празнике и најавио бројне инвестиције у 2020. - Радио Телевизија Врање… https://t.co/pt9nhv0mU7
Follow RTV Vranje on Twitter