Предео долине Пчиње спада у ред етнички најчистијих и најхомогенијих области у Србији, а можда и на Балкану. Мештани живе у складу са природом и традицијом. Са реком и околином деле и добро и невоље. Највише их муче недостатак воде и слаба путна мрежа.

Предео изузетних одлика Долина Пчиње обухвата више села на подручју две општине Трговиште и Бујановац. Села Старац, Узово, Мала Река, Воганце, Јабланица су сликовита, а делују архаично и традиционално. 

Пчињска села су разбијеног типа. Састоје се од група кућа које се зову махале. Граде се од кристаластих шкриљаца и дрвета и покривају сламним кровом и плочама. Овај предео спада у ред етнички најчистијих и најхомогенијих области. Највећи број досељеника дошао је из околних крајева у Србији и Северној Македонији. Осим земљорадње и сточарства становници се баве занатством, шумарством, пчеларством и ловом.

Традиција је једна од одлика Долине Пчиње. Свако село познато је по неком од старих заната, који се нажалост због одласка младих полако гасе. У Барбацу је остао само један ужар.

Од тековина цивилизације стигла је само струја, али не и телефон и водовод. Како је када сте поред воде, а без воде у кући, то најбоље зна мештанка у Јабланици.

Горња Пчиња данас спада у најбеспутније крајеве наше државе. У засеоку Чивчије битишу само три домаћинства. Стицајем политичких прилика куће су им у Србији, али имања остала у Македонији. Дели их само река Пчиња.

Остаје нада да ће заштита предела изузетних одлика Долина Пчиње овом крају и његовим преосталим мештанима донети бољи живот.

Манастир Свети Прохор Пчињски је центар предела изузетних одлика „Долина Пчиње“. Био је и остао велики духовни светионик и чувар српског националног идентитета на овим просторима. Стављен је под заштиту Закона, као споменик културе 1950. године, а 1979. године проглашен је културним добром од изузетног значаја. Одатле крећу сви путеви у заштићеном подручју.

Попут иконе овај крај краси Манастир Свети Прохор Пчињски. Према предању у 11. веку, односно 1070. године, подигаo га је византијски цар Роман Диоген у знак захвалности Светом Прохору Пчињском, који му је прорекао да ће постати цар. Краљ Милутин је, уз својих 40 манастира-задужбина, обновио и ову. У манастирском комплексу доминирају два конака Краљев и Врањски. Ту су и Северни и Јужни конак, као и зграда митрополије. Изграђена је спомен-капелa, као обележје и трајно сећање на тежње народа Јужне Србије за присаједињење матици Србији.

Свечаном академијом у порти манастира овог лета обележенo је 950 година од оснивања и 700 година од упокојења краља Милутина. Литургију је служио патријарх Порфирије. Свечаној академији је присуствовао председник Александар Вучић, који је био покровитељ прославе и којем је додељен орден Епархије врањске „Преподобни Прохор Пчињски". Манастир Свети Прохор слави свог патрона Светог Оца Прохора Пчињског 1. новембра. Од најстарије светиње до данас је очувана капела где почивају његове чудотворне мошти. Овај манастир ужива велико поштовање међу верницима. Јасмина Благојевић истиче.

На два километра од манастира је испосница Светог Прохора Пчињског, који се овде подвизавао.


Предео Пчиње је права ризница флоре и фауне. При комплексу манастира налази се Центар за посетиоце. Ту можете видети сву разноврсност биљног и животињског света заштићеног подручја.

Овај природњачки музеј отворила је врањска епархија у сарадњи са Заводом за заштиту природе Србије .

Манастир Светог Прохора Пчињског био је и остао велики духовни светионик и чувар српског националног идентитета на овим просторима.

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Обавезно уклањање снега и леда испред објеката - Радио Телевизија Врање https://t.co/Gx4gEl1SKZ via @tripplesworld https://t.co/5yYNHgqghe
Нови дом вечерас продужава грејање, а ујутру почиње раније, већ од 4:30 - Радио Телевизија Врање… https://t.co/zIDWAvTNVY
Познати добитници награда ''Свети Сава'' - Радио Телевизија Врање https://t.co/t9yc62SzDn via @tripplesworld https://t.co/rCmNUxyrUw
Follow RTV Vranje on Twitter