Министар финансија Синиша Мали изјавио је да држава ради све што је могуће како би ублажила негативне последице кризе која је захватила цео свет, а изазвана је енергетском кризом и ратом између Украјине и Русије.

Синиша Мали је, говорећи о мерама Владе које је најавио председник Александар Вучић, потврдио да ће данас бити донето неколико одлука које су превасходно намењене заштити животног стандарда грађана Србије.

"Ограничићемо извоз пшенице, кукуруза, уља и брашна . Свега имамо довољно, али желимо да избегнемо ситуацију која се десила у понедељак, када су четвртину свега што имамо у Србији хтели да извезу. Морамо да водимо рачуна о нашим грађанима и, с друге стране, како бисмо умирили тржиште деривата држава се у наредних месец дана одриче 20 одсто акциза на гориво", рекао је Мали.

Додао је да је то мера која је у складу с постојећим законом, с намером ублажавања великог пораста цена на бензинским пумпама.

"Још једанпут показујемо колико се одговорно понашамо и колико водимо рачуна о животном стандарду грађана", истакао је Мали.

Министар финансија је навео да ће на смањеним акцизама буџет имати смањен приход за око 30 милиона евра месечно, али да јавне финансије могу да издрже тај трошак.

"Губитак само на акцизама је 3,6 милијарди динара месечно, што је огроман новац, односно око 30 милиона евра које држава пеузима на себе, као што смо пеузели највећи терет кризе када је пандемија ковида 19 у питању и све остале кризе које су нас задесиле. Опет показујемо снагу својих јавних финансија и бригу за грађане", нагласио је Мали.

После две године држава је поново активирала Уредбу о обавезној производњи и промету хлеба од брашна "Т-500". Пекари морају да праве ову врсту хлеба најмање 30 одсто и у наредних шест месеци цена векне биће ограничена на 46 динара, преноси РТС. 

Од прошле недеље произвођачи хлеба пријављују се за брашно из робних резерви по субвенционисаним ценама од 33 динара са ПДВ-ом.

Приметно је да у таласу поскупљења највише поскупљују прехрамбени производи, јер је сама производња поскупела због високе цене ђубрива, горива и слично. 

 

Држава ће помоћи одгајивачима товних јунади интервентним откупом у вредности од два милиона евра.

Узгајивачима ће помоћи да остваре профит, а потрошачи ће можда морати да говедину плаћају скупље, јер је на домаћем тржишту неће бити довољно.

У Србији се годишње произведе око 75 хиљада тона јунећег меса штоје довољно за сопствене потребе.

Грађани Србије у просеку годишње поједу 13,9 килограма говеђег меса.

У исто време у Србији сваки становник у просеку поједе годишње 45,4 килограма свињског и чак 50 килограма пилећег меса.

Потрошачи се најчешће руководе ценама, а  оне су условљене понудом на тржишту.

Цена јунећег бута без костију је у малопродаји око 800 динара за килограм. У ресорном министарству тврде да имамо довољно јунетине да задовољимо извозне потребе, али је највероватније неће бити довољно за сопствене потребе.

Субвенције које узгајивачи  већ добијају од државе, по 15.000 динара по грлу омогућују им  да послују тако да покрију трошкове и  нешто мало и зараде.

Откупна цена живе стоке од 2,15 евра по килограму живе мере је повољна. У циљу подстицаја одгајивачима, Влада Србије изаћи ће и са предлогом да се ради размена кукуруза за говеђе месо у паритету 2,2 евра по килограму говеђег меса.

Пре десетак дана  у Турску је извезен договорени контингент од 5.000 тона, а и у Италију се извозе мале количине.  

Пре 30 година у Србији се узгајало два милиона говеда, сада је мање од 800.000 грла, што је историјски минимум.

Циљ Владе и ресорног министарства је да се достигне управо тај ниво из 1989. и то у наредних пет година. Осим тога, Влада нуди 50 посто подршке сваком инвеститору који хоће да отвори кланицу за прераду и говеђег и свињског меса.

Пољопривредницима би било  лакше  када би јунетина могла да се извози и у Европску унију, која је овај производ из Србије оптеретила таксама.

 

 

 

 

На опоравак градског буџета утицало је знатно повећање текућих и изворних прихода, као и то што је држава стала иза града, први пут, рекао је гостујући у нашем програму већник за ресор финансија Бојан Костић. То је и разлог зашто град сада може да ради капиталне инвестиције. У првих девет месеци премашена је приходна страну буџета у смислу да је остварено 2 милијарде и 56 милиона динара. На то је утицало је повећање текућих прихода, а такође и изворних. Но Бојан Костић градски већник задужен за ресор финансије, истиче и да је била огромна подршка државе, какав се у ранијем периоду не памти.

„Добили смо 400 милиона динара директне подршке текућиој ликвидности буџета, 173 милион за позориште, 114 милиона за уређење улица око станова за снаге безбедности, 30 за изградњу парка, 20 милиона за изградњу шеталишта у Врањској бањи, 10 милиона за реконструкцију зграде Селамлука и куће Боре Станковића, 30 милиона за реконструкцију Радничке улице, 80 милиона за изградњу вртића. То су ствари које овај град не памти”, каже већник Бојан Костић.

Док смо враћали велике дугове за уређење атарских путева и нисмо могли да улажемо у комуналну инфраструктуру, трпели смо критике. Сада је враћен тај дуг, а нису направљени нови, јер је ово руководство заузело став да не преузима обавезе и не генерише нове дугове, док не врати старе. За неке ресоре, као што је привреда није било довољно пара, но сада ће се и то мењати.

„Сада када је стање у буџету куд и камо боље, ево сада новембра и децембра и у наредној години појачаћемо средства за обуку на захтев послодавца, за стручну праксу, за самозапошљавање, за набавку опреме. Да повежемо приходе са расходима. Ако ми од комуналне таксе за истицање фирме убиремо годишње око 50 милиона динара толико би требало да и вратимо привреди, кроз ове мере.”

Ребаланс који се спрема не подразумева значајне измене, већ подразумева повећање расхода за масу зарада за запослене у социјали, култури, локалној самоуправи. Но повећаће се и приходи од пореза на зараде, тако да неће бити тежих ефеката на градски буџет.

 

 

 

У Србији ће у изградњу 50.000 станова за младе брачне парове бити уложено око 400 милиона евра, потврдила је министарка задужена за популациону политику Славица Ђукић Дејановић, наводећи да је у питању мера у оквиру новог инвестиционог циклуса. ''Сигурно да је ово једна од мера која ће обрадовати све оне који планирају партнерство и породични живот'', рекла је министарка. Она је навела да према подацима из 2011.године, 60 одсто парова нема решено стамбено питање, а да се процењује да се ни данас ситуација није битно променила. У 2019. години повећан је број склопљених бракова за 0,8 одсто, а самим тим повећан је и број новорођених беба.

 

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Вукане, срећно! - Радио Телевизија Врање https://t.co/WhptdB7oX2 via @tripplesworld https://t.co/Tri7U0y9bO
Концерт за Вукана - Радио Телевизија Врање https://t.co/kARVTSnqNo via @tripplesworld https://t.co/eJcOX3TFrZ
Најбољи баскеташи у Србији. У Француску по још једну медаљу - Радио Телевизија Врање https://t.co/31vCO7ydkO via… https://t.co/fdab5D7Dgo
Follow RTV Vranje on Twitter