Према подацима Филијале Националнe службе за запошљавање у Врању, смањен је број незапослених на подручју Филијале. Број незапослених у истом периоду прошле године је био 23. 500, а данас је 21. 730.  Само у Врању број незапослених је 6. 391 и од тог броја 60 посто су жене.

Незапослени се код свог саветника увек изјашњавају и о томе шта још осим свог основног занимања, могу да раде. Тако да потражњу привреде у великом броју задовољава структура незапослених, али има у структури занимања и много оних која недостају.

''Дефицитарна занимања су машински техничари, они се баш траже, тапетари, јер су мале породичне фирме упослиле те тапетаре, а не обрaзује се тај кадар, возачи, вариоци, електро монтeри, инсталатерi, баш су дефицитарни,'' каже директор Филијале Горан Живковић. 

Инвеститорима још увек можемо да  понудимо добре обућаре, али не и довољно добрих шивача. Такође, када су у питању високо профитабилне фирме недостаје нам кадар у смислу електро инжењерa. Ипак, има и привредних делатности, за које и те како имамо спреман кадар, као што је прехрамбена индустрија.

''Тај профил имамо, пољопривредне техничаре, инжењере и довољно су стручно оспособљени. Имамо Техничку школу, која има и практичну наставу. Што се тиче хране, тај профил имамо, додаје Живковић. 

Филијала нуди могућност обуке на захтев послодавца, а прошле године је и град понудио ту меру. Међутим, слабо је интересовање за ову меру, и то баш код најмање образовног кадра. Но, нуде се и друге обуке, према интересовању привредног субјекта. Такође, на сајмовима запошљавања углавном се и јављају привредни субјекти, којима су потребни радници.

 

 

 

 

 

 

 

 

У градској кући потписани су уговори за субвенције за отпочињање сопственог бизниса које је добило 21 лице. Град је определио по 300 хиљада динара за све који су испунили услове конкурса. Из буџета града издвојено је 6, 3 милиона динара за ове намене.

Задовољство на лицима оних који су добили средства. Кажу да им ова подршка много значи. Сунчица  ће запослити 30 радника Геокса, Катарина покреће посао за који се школовала, а Стеван ће проширити производњу.

„Ја сам већ кренула са радом, отворила сам фирму, радници су почели да раде. Све су то радници Геокса, њих 30 и ја сам 31. Радила сам у Геоксу 8 година, после тога нисам имала други посао, жеља ми је била да имам нешто своје, кренула сам, чула сам за ове субвенције. Зхваљујем се граду. Мало ми значи много у овим тренуцима“, каже Сунчица Милић.

„Што се финансија тиче мени пуно значе зато што ћу уз помоћ њих, поред посла којим се бавим, купити апарате за физикалну медицину и рехабилитацију, па ће суграђани моћи да користе све моје услуге на том пољу“, објашњава Катарина Стаменковић.

„Много ми значи овај подстицај, ова субвенција. Ја сам за овај новац купио машину за заваривање са којом могу да се бавим посебном технологијом за заваривање, коју нисам имао. Уз помоћ ње могу и посао да проширим и запослим још којег радника“, каже Стеван Мандрешевић.

Ова је једна од мера у оквиру Локалног акционог плана за запошљавање која се показала изузетно успешном. Прошле године је 9 особа добило средства, а ове 21. Циљ је да предузетништво заживи и да се људи охрабре да прошире своје пословање или покрену нови посао.

„Ми смо за ову годину определили 6 милиона 300 хиљада динара. Желимо да овуи меру и даље наставимо. Укупно за две године смо определили 58 милиона динара, од тога у овој години 20 милиона, а за следећу 38 милиона. Обухваћене су све 4 мере, јавни радови, стручна пракса, обука на захтев послодавца и ова мера, субвенције за самозапошљавање. Надам се да ћете већ у следећој години моћи да искористите и ову  меру, обуха на захтев послодавца“, истакао је градоначелник Слободан Миленковић.

Градоначелник је свима пожелео успеха у даљем раду и истакао да су мала и средња предузећа носиоци развоја у једној локалној самоуправи и да ће у граду увек имати подршку за напредак и проширење производње.

 

Домаћи банкарски систем је довољно ликвидан и капитализован и може да реагује на све захтеве клијената за подизање депозита преко банкомата, у електронском банкарству и на шалтерима и да одржи стабилан курс динара, изјавила је гувернерка Народне банке Србије, Јоргованка Табаковић.

Она је на ванредној конференцији за новинаре позвала медије да не стварају панику пласирањем непроверених информације из неименованих извора о наводним редовима испред банака и мењачница и повећања девизног курса. Гувернерка је нагласила да је од 25. фебруара свега 24 милиона евра депозита повучено из домаћих банака.

Поменула је да је након избијања украјинске кризе 25. фебруара укупна ликвидна актива повећана за 21 милијарду динара на 1.522 милијарде динара, што је око 40 одсто укупне ативе банкарског сектора, те додала да је због тога уверена да грађани и привреда не треба да брину о својим штедним улозима.

Гувернерка је нагласила да је Србија дочекала кризу са девизним резервама од 16 милијарди евра и девизном штедњом која је од почетка ове године увећана за 185 милиона евра на преко 12 милијари евра.

Гувернерка је нагласила да је пред конференцију за новинаре одржан састанак са банкама на којем је још једном констатовано да нема места паници нити разлога да се међу грађане уноси немир због наводног раста девизног курса и несташице девиза у мењачницама.

Позвала је поново медије да не посежу за сензацијама, већ да све информације које их занимају провере у кабинету гувернера НБС.

Табаковић је истакла да су контролори НБС инкогнито проверавали курс по коме се продају девизе у појединим мењачницама у Србији и утврдили да он не одступа од прописима дозвољеног.

Позвала је све који имају информације да се негде крши закон да централној банци пријаве назив и адресу те мењачнице и приложе фотографију са мобилног телефона са потврдом о висини курса по ком је мењач продао девизе.

Гувернерка је навела да је од 24. фебруара до 6. марта у мењачницама било 1,3 милиона трансакција у којима је откупљено 174,6 милиона евра и продато готово исто толико стране ефективе и да је у највећем броју случајева реч о малим трансакцијама.

"Паника ствара бумеранг ефекат, јер ћете причом о несташици неке робе и стварањем залиха само довести до тога да се то и деси. Међутим, ако је ишта стабилно у Србији то су динар и девизни курс и Србија у којој нико нема разлога да поверује у намерно ширење страха и панике, нарушавајући у време избора стабилност којој није ни на који начин допринео", оценила је Табaковић.

Гувернерка је напоменула да су тренутка криза због Украјине и ковид криза у протекле две године показале да је НБС исправно поступила када је претходних година повлачила значајна девизна средства из страних банака, јер је тиме одржала стабилност банкарског система и курса динара.

Табаковић је додала да у трезору НБС има 36,7 тона злата "за не дај боже".

 

Коментаришући изградњу хотела у Врањској Бањи, као и петљу коју ће ово место добити, народни посланик Славиша Булатовић наглашава да се ради о врло значајним инвестицијама и озбиљним пројектима који ће омогућити врхунски развој туризма у Врањској Бањи.

Он је прокоментарисао и оптужбе на рачун „Миленијум тима“ које су недавно изречене у Врањској Бањи од стране једне опозиционе странке.

Иза потписивања уговора о изградњи хотела у Врањској Бањи стоји дуготрајан рад. Ми смо у прошлом мандату заиста озбиљно радили.

Свесни смо да у овом морамо радити још више и све оно што смо урадили протекле четири године у овом мандату би требало да добије своју коначну форму, истиче народни посланик Славиша Булатовић. 

-Наши суграђани су могли да виде проблеме које смо имали у катастру, у министарству, у дирекцији, али у овом мандату треба да виде конкретне резултате тог нашег рада у протеклом мандату. Као што је на пример почетак изградње хотела, петља и оно што је најбитније и најважнији део у том нашем послу су и нова радна места. Као што знате најављено је отварање 350 радних места, само у та два хотела, наравно то ће покренути читав ланац, читај овај крај, Врањска Бања, град и цео регион ће имати корист од те инвестиције.Заиста се ради о једном много озбиљном пројекту, у питању је почетак развоја врхунског туризма у Врањској Бањи, као што сте могли да чујете од премијерке. То је у овом тренутку највеће улагање у туризам у Србији и сигурно није мало, ми смо те среће захваљујући подршци нашег председника да је Врањска Бања по том питању прва у Србији, када је у питању улагање у туризам.

Што се тиче петље то је нешто што смо обећавали, о чему смо причали, то је проблем на који смо указивали и нашем председнику и људима у министарству и они су препознали то као веома важан пројекат, како би Врањска Бања била директно повезана са ауто путем.

Верујем да ће то у најскорије време бити урађено, Врањска Бања ће сасвим извесно добити петљу, наглашава народни посланик.

Развој Врањске Бање више нико не може да заустави, додаје Булатовић коментаришући оптужбе на рачун „Миленијум тима“ које су недавно изречене у Врањској Бањи од стране лидера једне опозиционе странке.

– Нисам сигуран да је у питању баш лидер опозиционе партије, он можда себе сматра лидером. Развој Врањске Бање више нико не може да заустави. Као што сам рекао тај точак је покренут, подршка председника је ту, подршка државе, озбиљан домаћи инвеститор је дошао у Врањску Бању, формирано је предузеће Milenijum resort и сада све иде својим током. Сада нам је највећи проблем време јер би ми у Врањској Бањи, и у граду и у целом овом крају желели да то што пре буде завршено, рокови су конкретни: 2023. године требало би да буде завршен први хотел, а 2026. други, тако да што се тиче њихове посете мислим да су они путовали удобно и безбедно из Београда јер су вероватно дошли ауто путем који је направио Александар Вучић. Дошли су једним возилом које не може не само просечан него ни богатији грађанин Србије себи да приушти, али то говори о њима. Сигурно је да они нису имали времена да се баве Врањском Бањом када су били на власти јер су тада били оптерећени неким својим личним потребама, пљачком државе, отимањем од грађана. Вероватно су сад у Бањи препознали неки свој интерес али не у смислу да се баве развојем Врањске Бање, па да ту дају неки свој допринос, него је њихов интерес да све оно што је овде урађено, а што није рађено деценијама,опструишу, обуставе и зауставе. Ја сам готово сигуран да од тога нема ништа и да развој Врањске Бање нико више не може да заустави, а поготово не неко ко је ову државу доста коштао, тако да то што је успео да у време своје власти опљачка од грађана Србије, сигурно више никад неће имати прилике, односно, то држава више неће дозволити - закључује  Булатовић.

 

Економски моменат

децембар 19, 2019

Родитељи данас тешко живе. Троше новац који немају, плаћају кредите, кредитне картице, отплаћују чекове, враћају позајмљени новац и тако у круг. Економски моменат је често разлог за одлагање родитељства и то због тога што будући родитељи желе да деци приуште све могуће услове за правилан раст и развој, и то, чак, како сведоче нека истраживања, људи који су успешнији у послу више се и преиспитују, јер желе да буду подједнако успешни и као родитељи. Положај родитеља често је данас обележен незапосленошћу, малим или чак нередовним платама, а често и нерешеним стамбеним питањем. У свему овоме треба наћи мотивацију за заснивање породице, а држава се последњих година труди да финансијски помогне. Чини се да из перспективе будућих родитеља и то није довољно. Циљ државе је повећање наталитета, или бар да се не рађа мање беба него претходних година. Да би се то остварило 11 посто жена треба да има једно дете, 44 посто жена треба да имају двоје деце, а 45 одсто троје деце, док данас 52 одсто жена има једно дете, 38 одсто двоје деце, а само осам одсто троје и више деце.

Економски моменат јесте важан, али није пресудан за рађање деце, нагласила је једном приликом министарка Славица Ђукић Дејановић. Она је додала да то потврђује пример скандинавских земаља које су врло богате а имају проблем са наталитетом. Подсећамо, држава је усвојила Закон о финансијској подршци породици који је ступио на снагу, а који, између осталог, доноси одредбу да за свако новорођено дете родитељи добијају 100 хиљада динара финансијске помоћи.

Брига родитеља се не завршава рађањем и одгајањем детета док је беба, или детета до школског узраста. Када говоримо о економском моменту, не смемо да заборавимо и финансијске изазове када дете крене у школу, а пре тога и у вртић. Када смо код вртића треба рећи да је једно истраживање показало да је више од 50 посто испитаних жена изјавило да им је била потребна веза да би обезбедиле место за своје дете (51%), а од укупног броја жена 36,7 одсто је тражило "везу" . То говори о недовољним капацитетима који отежавају враћање или излазак жена на тржиште рада, што последично доводи до привилегованости оних друштвених слојева са већим економским и социјалним капиталом. Такође, при упису детета у вртић, предност имају запослени родитељи, што онемогућава незапослене да активно траже посао и не даје им могућност проналаска посла. Они онда морају да се ослањају на неформалне системе подршке – бабе, деде, родбину или плаћену помоћ.

Родитељи немају капацитет да се изборе са свим финансијским изазовима који су пред њима, а поред тога и да балансирају између приватног живота и посла. Оба родитеља морају да раде да би обезбедили економску егзистенцију, а често и то није довољно.

Држава се труди да мерама популационе политике допринесе бољем економском статусу породице, али је потребно време како би ове мере дале и видљиве резултате. ''Потребно је и да психолошку цену родитељства снизимо кроз веће учешће оба партнера у свакодневном животу, да јединице локалне самоуправе организују што већи број сервисних активности,'' подсетила је министарка Славица Ђукић Дејановић у једној изјави.

 

Пројекат Радио Врања ''Гледај да чујеш'' суфинансиран је средствима Министарства културе и информисања Републике Србије. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

 

Страна 1 од 2

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Вукане, срећно! - Радио Телевизија Врање https://t.co/WhptdB7oX2 via @tripplesworld https://t.co/Tri7U0y9bO
Концерт за Вукана - Радио Телевизија Врање https://t.co/kARVTSnqNo via @tripplesworld https://t.co/eJcOX3TFrZ
Најбољи баскеташи у Србији. У Француску по још једну медаљу - Радио Телевизија Врање https://t.co/31vCO7ydkO via… https://t.co/fdab5D7Dgo
Follow RTV Vranje on Twitter