Економски моменат

децембар 19, 2019

Родитељи данас тешко живе. Троше новац који немају, плаћају кредите, кредитне картице, отплаћују чекове, враћају позајмљени новац и тако у круг. Економски моменат је често разлог за одлагање родитељства и то због тога што будући родитељи желе да деци приуште све могуће услове за правилан раст и развој, и то, чак, како сведоче нека истраживања, људи који су успешнији у послу више се и преиспитују, јер желе да буду подједнако успешни и као родитељи. Положај родитеља често је данас обележен незапосленошћу, малим или чак нередовним платама, а често и нерешеним стамбеним питањем. У свему овоме треба наћи мотивацију за заснивање породице, а држава се последњих година труди да финансијски помогне. Чини се да из перспективе будућих родитеља и то није довољно. Циљ државе је повећање наталитета, или бар да се не рађа мање беба него претходних година. Да би се то остварило 11 посто жена треба да има једно дете, 44 посто жена треба да имају двоје деце, а 45 одсто троје деце, док данас 52 одсто жена има једно дете, 38 одсто двоје деце, а само осам одсто троје и више деце.

Економски моменат јесте важан, али није пресудан за рађање деце, нагласила је једном приликом министарка Славица Ђукић Дејановић. Она је додала да то потврђује пример скандинавских земаља које су врло богате а имају проблем са наталитетом. Подсећамо, држава је усвојила Закон о финансијској подршци породици који је ступио на снагу, а који, између осталог, доноси одредбу да за свако новорођено дете родитељи добијају 100 хиљада динара финансијске помоћи.

Брига родитеља се не завршава рађањем и одгајањем детета док је беба, или детета до школског узраста. Када говоримо о економском моменту, не смемо да заборавимо и финансијске изазове када дете крене у школу, а пре тога и у вртић. Када смо код вртића треба рећи да је једно истраживање показало да је више од 50 посто испитаних жена изјавило да им је била потребна веза да би обезбедиле место за своје дете (51%), а од укупног броја жена 36,7 одсто је тражило "везу" . То говори о недовољним капацитетима који отежавају враћање или излазак жена на тржиште рада, што последично доводи до привилегованости оних друштвених слојева са већим економским и социјалним капиталом. Такође, при упису детета у вртић, предност имају запослени родитељи, што онемогућава незапослене да активно траже посао и не даје им могућност проналаска посла. Они онда морају да се ослањају на неформалне системе подршке – бабе, деде, родбину или плаћену помоћ.

Родитељи немају капацитет да се изборе са свим финансијским изазовима који су пред њима, а поред тога и да балансирају између приватног живота и посла. Оба родитеља морају да раде да би обезбедили економску егзистенцију, а често и то није довољно.

Држава се труди да мерама популационе политике допринесе бољем економском статусу породице, али је потребно време како би ове мере дале и видљиве резултате. ''Потребно је и да психолошку цену родитељства снизимо кроз веће учешће оба партнера у свакодневном животу, да јединице локалне самоуправе организују што већи број сервисних активности,'' подсетила је министарка Славица Ђукић Дејановић у једној изјави.

 

Пројекат Радио Врања ''Гледај да чујеш'' суфинансиран је средствима Министарства културе и информисања Републике Србије. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

 

Јавна расправа о буџету Градске општине Врањска Бања за наредну годину планираном на износ од 150 милиона динара, привукла је бројне грађане, заинтересоване да активно учествују у његовом креирању. Они су указали су на проблеме које имају и постављени су  приоритети. Већи износ буџета Градске општине Врањска Бања за наредну годину за преко 20 милиона динара, заинтересовао је грађане да реше неке своје проблеме.  Дошли су  да кажу шта им прави проблеме у окружењу и где сматрају да треба уложити новац наредне године.

"Сада смо изнели плана да мало средимо атарски пут, који нам значи за село. Такође нам треба и зграда попут месне заједнице, грађанин из села Топлац. Код нас је био највећи проблем који смо изнели на састанку асфалтирање у насељу Савинци, завршетак канализације и замена азбестних цеви у насељу Грамађе. Мене радује што се буџет повећао неколико пута", каже грађанин.

И као што рече наш саговорник важно је што се буџет повећава, јер то значи да ће људи остати у овом месту. Доказ томе су и градилишта која ничу и Бањи. Драган Сентић, председник Градске општине каже да су грађани указали су на проблеме које имају и заједно су  поставили приоритете.

"Буџет ће износити око 150 милиона динара, а пре нашег доласка био је 27 милиона динара. Прве године наше власти 2017. усвојили смо буџет у износу од 49 милиона динара Наредне године 120 милиона и први пут буџет општине је добио и своју приходну страну у износу од 40 милиона динара, по основу пореза на доходак, добит и капиталне добитке, порез на имовину и приходе од имовине. 80 милиона су били трансфери од других нивоа власти.  Ове године износ је био 123 милиона, што значи да буџет општине има тенденцију раста, то значи више посла и сређенија бања, на задовољство грађана", рекао је  Сентић.

Већа заинтересованост грађана за трошење буџетских пара, може се тумачити и већом свешћу о сопственој одговорности.   

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Атлетика у основним школама - Радио Телевизија Врање https://t.co/sQX1iYYiNZ via @tripplesworld
Гимназијалци померају границе - Радио Телевизија Врање https://t.co/gsYWtqWeIn via @tripplesworld
Изгорело возило у дворишту породичне куће - Радио Телевизија Врање https://t.co/VDpVZOylos via @tripplesworld
Follow RTV Vranje on Twitter