Православни верници данас славе Бадњи дан, дан када се у храмовима и домовима пале бадњаци уочи најрадоснијег хришћанског празника, Божића. По народном обичају данас се одлази у шуму по храстово дрво, бадњак, који се пали у вечерњим сатима као симбол светлости и топлоте која греје и зближава људе.

Ово мла­до др­во сим­во­ли­ше Хри­ста и ње­гов ула­зак у свет. Ло­же­ње бад­ња­ка пред­ста­вља то­пли­ну Хри­сто­ве љу­ба­ви. За­тим, бад­њак је под­се­ћа­ње на др­во ко­је су па­стири до­не­ли у пе­ћи­ну и ко­је је пра­вед­ни Јо­сиф за­ло­жио ка­ко би се тек ро­ђе­ни Бо­го­мла­де­нац за­гре­јао у хлад­ној пе­ћи­ни. Бадњак je симбол новог живота и наде, али и на­го­ве­штај Хри­сто­вог стра­да­ња. Име бадњак повезано је са речју "бдети", будући да се на тај дан бдело чекајући рођење господа Исуса Христа. Сла­ма ко­ја се уно­си у ку­ћу под­се­ћа­ње је на ону сла­му из ја­са­ла на ко­ју је Пре­све­та Бо­го­ро­ди­ца по­ло­жи­ла тек ро­ђе­ног Го­спо­да. Та­мјан ко­јим се ка­ди ку­ћа, као и да­ро­ви ко­ји се ста­вља­ју у сла­му, под­се­ћа­ње су на да­ро­ве ко­је су до­не­ли му­дра­ци са Ис­то­ка и њи­ма да­ро­ва­ли но­во­ро­ђе­ног Хри­ста.

Чин паљења или налагања бадњака организује се и у порти Саборног храма у Врању, ове године, пре вечерње службе, уз поштовање епидемиолошких мера.

Данас се припрема искључиво посна трпеза, а Бадњи дан је и последњи дан Божићног поста.

У сусрет најрадоснијем хришћанском празнику Божићу, владика врањски Пахомије рекао је да ће богослужења за време празника бити организована у складу са препорукама Кризног штаба и уз поштовање епидемиолошких мера.

У црквеној општини у Саборном храму Свете Тројице у Врању традиционално су подељени пакети помоћи за најмлађе у организацији Епархије врањске и Кола српских сестара из Врања.

Сада већ традиционална акција која се спроводи 4 године за редом има за циљ да новогодишњим пакетима обрадује родитеље са више деце и слабијег материјалног стања како у граду, тако и у селима.

Владика врањски Пахомије рекао је да је то и сврха предстојећих празника, даривање и помоћ и свима честитао најрадоснији хришћански празник Божић.

У време короне и новогодишњи празници биће обележени на мало другачији начин. Неки се радују што ће бити са породицом, док другима недостају путовања, празничне прославе и окупљања са пријатељима.

Црква каже да за православне хришћане календарска Нова година и нема неки значај и да прослављање у кругу породице и у скромнијој атмосфери неће бити губитак за све нас.

Како црква проповеда, све се дешава са допуштењем божијим, па тако и ова епидемија.

Време када смо изоловани, затворени или ограничени, може да буде прави тренутак за промишљање о сопственом животу.

Ипак, многи упадају у нека стања депресије, што никако не сме да буде пут, а свакако није излаз.

Много је и оних који се посебно носталгично осећају у време празника, јер Нову годину неће моћи да прославе онако како су навикли.

''Ова календарска година је свакако другачија по много чему, ето задесила нас је та несрећа са корона вирусом, који је захватио читаву планету и свакако да ће то да утиче, између осталог, и на прослављање календарске Нове године. За нас православне хришћане календарска Нова година и нема неки значај, ми чекамо ове хришћанске празнике, за нас једине праве, истинске, тако да мислим да време Божића и поста, па чак и короне, смо могли да искористимо на најбољи могући начин да добро промислимо о свом животу, о свему ономе што смо до сада радили, да размислимо о неким будућим корацима, о томе како треба живети, како треба искористити ово време на најбољи могући начин и да се окренемо неким правим хришћанским вредностима'', каже свештеник Александар Милошевић, старешина Саборног храма.

Православни хришћани почетак Нове године обележавају 14. јануара по новом календару, а време Божићног поста, по учењима цркве, и треба провести скромније, без претеривања у храни и пићу.

''Прослављање календарске Нове године у некој скромнијој форми и неће бити неки велики губитак за све нас, зато што ћемо имати више времена за породицу, бићемо коначно више заједно код куће, са својим најближима и моћи ћемо да то време проведемо заиста квалитетно. На неки начин ми имамо и благослов Божији да после дужег времена будемо окупљени код куће са својим најближима и да у таквој једној породичној атмосфери, јер је још увек време Божићног поста, дочекамо и рођење Христово", објашњава свештеник.

Из сваке ситуације треба извући оно најбоље, па тако и из ове епидемије, колико год је то могуће. Породица је црква у малом, те се тако према њој и треба односити.

Нека нам празнични дани буду прилика да подсетимо једни друге на несебичну радост даривања и љубав која је и основа наше вере.

Што је више делимо, више ће је бити.

Јутрос у 7 сати и 7 минута у војној Ковид болници „Kарабурма“ у Београду упокојио се Његова Светост, архиепископ пећки, митрополит београдско-карловачки и патријарх српски Иринеј.

По сазнању о упокојењу патријарха, епископ врањски Пахомије служио је помен у Саборном храму у Врању, уз саслужење свештеника епархије врањске.

Он је истакао да је ово велики губитак за целу православну цркву, али и епархију врањску, чији је био администратор.

Епископ Пахомије истакао је да је патријарх био значајна личност наше цркве, који је са љубављу вршио своју дужност на сваком месту где се налазио.

''Имао сам срећу да сам га срео у мојим младим годинама, тако да од тада имамо тај један заједнички ход у нашој помесној цркви, око пола века смо сарађивали.

Као епископ имам и личну тугу и жалост због овог губитка.

Ово је велики губитак и за нашу епархију, где је он био присутан од самог оснивања, од 1975. када је био администратор епархије, тако да је живео са нашом епархијом скоро полувековну историју, али и за целу помесну цркву, чији је првојерарх.

Нека му Господ подари царство небеско и живот вечни.''