Епархија врањска саопштава да је од последица коронавируса, преминуо архимандрит Јован Радосављевић. Његово Преосвештенство епископ врањски господин Пахомије служио је у Саборном храму Свете Тројице у Врању, помен новопрестављеном архимандриту Јовану. Последњих пет година живота архимандрит је провео у манастиру Свети Стефан у Горњем Жапском.

Архимандрит Јован Радосављевић рођен је 19. маја 1927. године у селу Лелићу код Ваљева. У породици се живело скромно, али побожно и благочестиво. Са 11 година одлази у Краљево, где је био епископски двор Светог Владике Николаја. Ту остаје краће време, а потом га владика води у манастир Жичу, где постаје манастирски ђак, па искушеник. Духовни однос са Светим Владиком Николајем који је тада остварен, постаће камен темељац монашког живота архимандрита Јована. Након Другог светског рата утврђује се и његов духовни однос са Светим авом Јустином. У Рачи је монах Јован завршио један разред гимназије, а 1957. године, када је архимандрит Павле постао рашкопризренски епископ, завршио је и друга три разреда.Године 1966. уписује Богословски факултет у Београду. Током студија, Свети архијерејски синод поставља га за наставника Монашке школе у Острогу. Богословски факултет завршава 1971. године и одлази у Грчку, на постдипломске студије на Атинском универзитету. Крајем 1974. године, на позив Светог синода, прима дужност управника двогодишње Монашке школе у Острогу, која је касније премештена у Далмацију, у манастир Крку. После годину дана рада у њој, наставља наставнички раду Призренској богословији 1978/9, а професорски испит полаже у Београду 1983. године. Пензионисан је као професор, 2001. године.  За собом је оставио вреднописано сведочанство о историји и животу Српске православне цркве, које обухвата педесетак наслова.

Од 2005. до2016. године био је настањен у манастиру Благовештењу код Овчар Бање, док је зимске периоде обично проводиo на двору епископа бачког Иринеја. Премештен је у манастир Јежевицу 2015. године, а следеће године у манастир Рачу код Бајине Баште. Међутим, због влаге, хладноће и лошег здравственог стања упућен је у погодније климатско подручје код Врања, у манастир Светог Стефана у Горње Жапско где је, захваљујући доброти епископа врањског Пахомија и сестринству манастира Светог Стефана које га је са великом љубављу и пожртвовањем неговало, провео последњих пет година живота.

У току прве недеље Великог поста 2021. године, архимандрит Јован оболео је од инфекције изазване вирусом ковид-19 и смештен у Инфективну клинику Клиничког центра Војводине, где се и упокојио 8. априла. По његовој жељи биће сахрањен у манастиру Лелићу, а детаљи сахране биће накнадно објављени, саопштила је епархија врањска.

Православна Епархија врањска и Књижевна заједница „Борисав Станковић“ обавештавају да ће се свечаност поводом „Јустинових Благовести“ одржати у сали црквене трпезарије 6. априла 2021. године, у 19 часова, поштујући мере поводом постојеће епидемије вируса корона 19.

У програму вечери, поред осталих прилога, слово о Светом Јустину Ћелијском и Врањском изговориће проф. др Сунчица Денић.

У Белгороду, у Руској Федерацији 25. марта 2021. године свечано је отворена изложба фотографија која носи симболични назив „Православље – једна велика породица“.

Изложбу чини стотинак фотографија које су тематски подељене у четири групе.

Идејни творци ове изложбе су епархија врањска на челу са епископом врањским Пахомијем, игуман манастира Преподобни Прохор Пчињски, архимандрит мр. Методије (Марковић) и Драган Тадић.

На иницијативу стипендисте епархије врањске, руководиоца Свеправославног друштва „Преподобни Јустин Ћелијски и Врањски“, дипломираног теолога, Ненада Бојкова, а уз подршку епархије, гимназије Бора Станковић у Врању, белгородске Митрополије и белгородске духовне Семинарије,  први део изложбе достављен је у руски град Белгород, где су идеју о представљању овакве изложбе примили са радошћу.

„Догађаји оваквог типа су само још један од доказа да православље није територијално подељено, већ да смо сви у једној великој заједници у Христу, без обзира на се којем месту налазили,“ истакао је приликом отварања изложбе  протојереј Олег Кобец, старешина саборног храма Преображења Господњег у Белгороду.

Руководилац Свеправославног друштва „Преподобни Јустин Ћелијски и Врањски“ Ненад Бојков у свом обраћању окупљенима пренео је поздраве и најтоплије честитке епископа врањског Пахомија и додао да су студентске иницијативе веома корисне у повезивању два братска народа. 

Госпођица Нађа Милошевић је улепшала отварање изложбе извођењем песме „Јунаци са Кошара“.

Православни верници данас славе Бадњи дан, дан када се у храмовима и домовима пале бадњаци уочи најрадоснијег хришћанског празника, Божића. По народном обичају данас се одлази у шуму по храстово дрво, бадњак, који се пали у вечерњим сатима као симбол светлости и топлоте која греје и зближава људе.

Ово мла­до др­во сим­во­ли­ше Хри­ста и ње­гов ула­зак у свет. Ло­же­ње бад­ња­ка пред­ста­вља то­пли­ну Хри­сто­ве љу­ба­ви. За­тим, бад­њак је под­се­ћа­ње на др­во ко­је су па­стири до­не­ли у пе­ћи­ну и ко­је је пра­вед­ни Јо­сиф за­ло­жио ка­ко би се тек ро­ђе­ни Бо­го­мла­де­нац за­гре­јао у хлад­ној пе­ћи­ни. Бадњак je симбол новог живота и наде, али и на­го­ве­штај Хри­сто­вог стра­да­ња. Име бадњак повезано је са речју "бдети", будући да се на тај дан бдело чекајући рођење господа Исуса Христа. Сла­ма ко­ја се уно­си у ку­ћу под­се­ћа­ње је на ону сла­му из ја­са­ла на ко­ју је Пре­све­та Бо­го­ро­ди­ца по­ло­жи­ла тек ро­ђе­ног Го­спо­да. Та­мјан ко­јим се ка­ди ку­ћа, као и да­ро­ви ко­ји се ста­вља­ју у сла­му, под­се­ћа­ње су на да­ро­ве ко­је су до­не­ли му­дра­ци са Ис­то­ка и њи­ма да­ро­ва­ли но­во­ро­ђе­ног Хри­ста.

Чин паљења или налагања бадњака организује се и у порти Саборног храма у Врању, ове године, пре вечерње службе, уз поштовање епидемиолошких мера.

Данас се припрема искључиво посна трпеза, а Бадњи дан је и последњи дан Божићног поста.

У сусрет најрадоснијем хришћанском празнику Божићу, владика врањски Пахомије рекао је да ће богослужења за време празника бити организована у складу са препорукама Кризног штаба и уз поштовање епидемиолошких мера.