Српска православна црква и њени верници другог дана августа прослављају Светог пророка Илију, који се сматра једним од највећих пророка наше цркве. Своју младост је провео у молитвама у пустињи, а због тачног предсказивања догађаја био је прогањан, нарочито од израелског цара Ахаве и његове опаке жене Језавеље.

Међу празницима у част Светих славних и свехвалних старозаветних пророка посебно и значајно место заузима празник Светог славног пророка Илије, који је у нашем народу посебно поштован и слављен.

Добио је име по старословенском Богу Перуну, богу грома. Сматра се да је преласком на хришћанство, српски народ особине старог бога Перуна, који је управљао муњама и громовима, приписао Светом Илији. Због тога велики број обичаја и веровања потиче још из претхришћанског времена, а пророк Илија се још назива и „Громовник“.

Преподобни отац Јустин врањски и ћелијски казује да црква Светог пророка Илију прославља као најнеобичнијег човека који је живео на овој земљи Божјој, најнеобичнијег човека у роду људском. Толико необичног и толико изузетног да га је Господ са телом узнео на Небо. 

Од самих почетака Свети Илија је посебно поштован у Светој цркви, а као један од видова тог древног и непрекинутог поштовања можемо да наведемо оснивање свештене обитељи у III веку на месту његовог подвига. Поред дивне и надахнуте химнографије коју су знаменити црквени песници саставили надахнути Духом Светим и благословеним животом Светог пророка Илије, у његову част су сачуване и бројне светоотачке беседе које на најбољи могући начин величају сва његова свештена дела којима је прославио Господа.

На дан кад се слави Свети Илија у доста градова и села, међу којима је и општина Врањска Бања, организују се вашари, а он спада у најпоштованије светитеље међу Србима, раме уз раме са Светим Николом, Светим Ђорђем и осталима.

Ове године због новонастале ситуације са корона вирусом празник ће бити обележен скромније.

Данас је и слава манастира Свети Илија у селу Кацапун и десетогодишњица службовања оца Серафима у овој светињи.

 

 

 

 

Српска православна црква у недељу прославља дан Светог пророка Илије. Свечаном литургијом и трпезом љубави биће обележена и храмовна слава манастира „Свети Илија“ у Кацапуну у општини Владичин Хан. Игуман манастира отац Серафим на симболичан начин обележиће и јубилеј, 10 година службовања у овој светињи.

 

Манастир „Свети Илија“ у Кацапуну једна је од најстаријих светиња на овим просторима. По предању саградили су га Немањићи, јер се налазо на путу за Хиландар. Данашња манастирска зграда саграђена  је у 13. веку на темељима старог манастира. Фреске су први пут осликане у 16. веку византијским иконописом.

Нема много писаних записа о манастиру. Неке је појео зуб времена, а неке црквене књиге су узели људи. Према предању у једном периоду на цркву се обрушило брдо и била је затрпана око стотину година. Манастир је пронашло крдо стоке које је пасло у околини.

Од тада опет почиње живот ове духовне светиње. Игуман манастира, отац Серафим у манастир Светог Илије дошао је пре тачно десет година. На дан манастирске славе 2.августа симболично ће обележити и прву деценију боравка овде. Када је дошао није имао где да преспава, сада у конаку има сталне госте.

''Oвај манастир има историју духовне природе која носи цео овај крај и представља духовни лук у чијем саставу је било више манастиришта,'' каже отац Серафим и додаје:

''Када сам ја дошао овде 2010. године овде није било ничега, била је пустиња. Није било ни конака, ни услова за живот. Дошао сам са једним искушеником из Светог Прохора. Полако, уз много напора, створили смо себи услове за живот. У тој првој години направили смо три собе и кров. У другој смо ставили цреп, а 2013. заокружили цео конак, уредили и средили га да може да се живи у њему. У међувремену смо почели да производимо парафинске свеће и да организујемо живот овде. Прекинуо нас је велики пожар у коме је изгорело око 70 посто конака.''

Уз помоћ добрих људи, за мало више од годину дана, успели су да санирају штету и обнове конак. После 10 година боравка овде отац Серафим каже да је манастир постао његов дом. Саживео се са мештинима, људима из овог краја, природом.

''Ја се много осећам лепо овде. Ово је моја кућа. Испуњава ме све ово, ова природа. Сада када одем негде осећам носталгију за манастиром. Овде је рај,'' истиче отац Серафим.

У манастиру увек има људи. Искушеника, братије, гостију. Не ретко остану да помогну оцу Серафиму око сређивања у конаку, других радова или припрема за манастирску славу.

Чланови Удружења “Видовданско ходочашће” који 14 година за редом иду  пешке  Крстним ходом до Газиместана и врха Атоса овога пута заустављени су на грчкој граници због епидемије корона висуса. Обрели су се у манастиру у Кацапуну, кажу позвао их је Свети Илија.

Храмовна слава биће обележена уз адекватне епидемиолошке мере, јер тако захтева ситуација.

У манастиру Светог Николе у Врању обележен је пренос моштију Светог Николаја Мирликијског, храмовна слава ове светиње.

Литургију је служио епископ Пахомије, који се окупљеном верном народу обратио поруком да љубав према Богу и ближњима и вера у Бога и његово допуштење треба да буду водиља сваком православном хришћанину.

Након опхода око храма у порти манастира резани су славски колаци, а затим је уследило освећење гостопримнице.

 

Обележавање Светосавске недеље, традиционалне културно-просветне и духовне манифестације настављено је синоћ у сали Позоришта ''Бора Станковић'' у Врању Светосавском духовном академијом. Вече пре тога концерт је одржала оперска дива Јадранка Јовановић.

Химном Светом Сави у извођењу Саре Стојановић из Музичке школе Стеван Мокрањац у Врању почела је Светосавска духовна академија, 30. по реду. На светосавској духовној академији потом су наступиле монахиње манастира Свети Стефан из Горњег Жапског које су изазвале позитивне реакције публике. Светосавску духовну академију припремила је Епархија врањска у складу са временом које је пред нама као посебну презентацију електронског ''Шематизма  православне епархије врањске'' који сачињава приказ цркава, манастира, црквишта и манастиришта ове Епархије, са кратким историјатом настанка. Пригодном беседом присутнима се обратио Његово Преосвештенство епископ врањски господин Пахомије.

''Овај електронски шематизам који приказује 143 цркве и 16 манастира епархије врањске, Епархија врањска је припремала са својим сарадницима од 2010.године. Сматрали смо да је најбоље да у оквиру 30. Светосавске недеље озваничимо следећим поводима: 950 година манастира преподобног Прохора Пчињског, 800 година аутокефалности српске православне цркве, 700 година велике обнове манастира преподобног Прохора Пчињског од стране краља Милутина и сто година од уједињења српске православне цркве 1920 године'', каже епископ врањски Господин Пахомије.  

Поред кратког историјата манастира, путем видео бима публика је могла да види и фотографије, карту прилаза, панорамске приказе и видео записе. Вече пре Светосавске духовне академије концерт је одржала оперска дива Јадранка Јовановић. Врањанци су имали прилику да уживају у нумерама класичне музике али и у филмској музици и шансонама и песмама поп-музике са прилагођеним аранжманима уз чаробан глас Јадранке Јовановић која је у Врању по ко зна који пут одржала концерт за памћење.

 

 

 

Вечерас у 18 сати испред Саборног храма окупиће се верни народ врањске епархије како би подржали очување светиња у Црној Гори. У градској цркви биће служен молебан, након чега ће улицама Врања кренути Литије у 19 сати. ''Закон донет у Црној Гори је преседан,'' рекао је епископ врањски Пахомије и позвао верни народ да узме учешће у молитвеном окупљању и подржи верни народ Српске православне цркве.

Упркос бројним молитвеним окупљањима широм Црне Горе и Србије спорни Закон о слободи вероисповести у Црној Гори ступио је на снагу другог дана Божића, 8. јануара. Поменути закон предвиђа да ће сви верски објекти који представљају културну баштину, а који су били имовина државе Црне Горе пре губитка њене независности 1918., и који касније нису на одговарајући правни начин прешли у својину неке верске заједнице, бити препознати као државна имовина. Епископ врањски Пахомије, коментаришући одредбе овог закона каже да је то један преседан, да државе ни у турско време нису доносиле овакве законе. ''Приликом припреме овог закона требало је да се позову све цркве и верске заједнице да се усагласе, а то се није десило. Тај закон је потпуно илегално донет,'' каже владика Пахомије.

''Државу Црну Гору створила је црква, односно Митрополија цетињска, она је створила државу Црну Гору, јер први државници Црне Горе су били Митрополити цетињски, та држава је изнедрена из Митрополије црногорско приморске, тако да је државно било оно што је црква уложила у ту државу. Никада те цркве, нити културни споменици  нису били државни, чак и ако држава проглашава цркву за културни споменик, он не мења власништво, као што је код нас Прохор Пчињски'', каже епископ Пахомије.

Владика каже да је верни народ показао јединство у борби за очување српских светиња и да сумња да ће овакав закон моћи да заживи.

''Да се освестимо, јер ако то прође у Црној Гори, неће се то зауставити, онда следи Косово, они једва чекају да се прогласе косовски културни споменици'', каже епископ Пахомије.

Епархија врањска и православни верници овог краја пружиће подршку православном народу и очувању светиња у Црној Гори, а свој допринос даће вечерашњим Молебаном и Литијама. У 18 сати испред Саборног храма предвиђено је окупљање верног народа, у 18:30 следи Молебан, док Литије градским улицама крећу у 19 сати.

''Да замолим да било какве своје поделе које имамо као народ, и политичке и страначке и разне друге, да то ставимо у неки други план и да вечерас, нико не иде са својим неким другачијим размишљањима, него само да идемо као верници наше Свете цркве и једини је циљ да покажемо јединство нашега народа и да знамо шта хоћемо, а хоћемо да сачувамо наше светиње у Црној Гори, а самим тим и на другим местима'', каже епископ Пахомије.

Молитвена окупљања и Литије одржане су широм Црне Горе и Србије, а у Врању је група грађана већ организовала један скуп подршке и Молебан за очување српских светиња.

Страна 1 од 2

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Очекивања кандидата за посланике и одборнике - Радио Телевизија Врање https://t.co/gujI4jkYUg via @tripplesworld
До 11 сати излазност је 16, 01 посто - Радио Телевизија Врање https://t.co/eqxmPdOMV4 via @tripplesworld
Отворена бирачка места - Радио Телевизија Врање https://t.co/K7SK1ZTO91 via @tripplesworld
Follow RTV Vranje on Twitter