У Саборном храму Свете Тројице у Врању обележена је 28. годишњица хиротоније и увођења у трон епископа врањског Пахомија. Дан је прослављен литургијски, уз присуство верног народа и поштовање свих мера заштите против корона вируса. 

Литургији је присуствовала и заменица градоначелника града Врања, Зорица Јовић са сарадницима. 

У току Литургије епископ Пахомије је рукопроизвео протонамесника Ненада Митића у чин протојереја, протонамесника Бобана Илића у чин протојереја, а протојереја Љубишу Гачића је одликовао правом ношења напрсног крста. 

Томислав (крштено име) Гачић рођен је 17. октобра 1952. године, у селу Чечави код Теслића, Република Српска - БиХ. Био је искушеник у манастиру Озрену и у манастиру Високим Дечанима, где је 1973. године замонашен и рукоположен у чин ђакона од Епископа рашко-призренског Господина Павла, касније Патријарха.

По завршетку богословије у Призрену, одлази 1976. године на теолошки факултет у Атину, где је дипломирао 1980. године. Исте године, рукоположен је у чин јеромонаха од Eпископа славонског Господина Емилијана у манастиру Ваведењу у Београду.

После тога, две године проводи у Палестини, на Синају, у манастирима Египатске пустиње, на Светој Гори и у Јапану, на постдипломским студијама.

Године 1982. долази за настојатеља манастира Бање код Прибоја на Лиму, Митрополија дабробосанска, а за настојатеља манастира Папраће у Босни, Епархија зворничко-тузланска, постављен је 1985. године, одакле је изабран за eпископа врањског 28. маја 1992. године. 23. августа 1992. године хиротонисан је и устоличен од стране Његове Светости Патријарха Српског Господина Павла и више архијереја СПЦ.

Од 1992. године епископ Пахомије налази се на челу епархије врањске и ради на њеној духовној и световној обнови.

 

Српска православна црква и њени верници другог дана августа прослављају Светог пророка Илију, који се сматра једним од највећих пророка наше цркве. Своју младост је провео у молитвама у пустињи, а због тачног предсказивања догађаја био је прогањан, нарочито од израелског цара Ахаве и његове опаке жене Језавеље.

Међу празницима у част Светих славних и свехвалних старозаветних пророка посебно и значајно место заузима празник Светог славног пророка Илије, који је у нашем народу посебно поштован и слављен.

Добио је име по старословенском Богу Перуну, богу грома. Сматра се да је преласком на хришћанство, српски народ особине старог бога Перуна, који је управљао муњама и громовима, приписао Светом Илији. Због тога велики број обичаја и веровања потиче још из претхришћанског времена, а пророк Илија се још назива и „Громовник“.

Преподобни отац Јустин врањски и ћелијски казује да црква Светог пророка Илију прославља као најнеобичнијег човека који је живео на овој земљи Божјој, најнеобичнијег човека у роду људском. Толико необичног и толико изузетног да га је Господ са телом узнео на Небо. 

Од самих почетака Свети Илија је посебно поштован у Светој цркви, а као један од видова тог древног и непрекинутог поштовања можемо да наведемо оснивање свештене обитељи у III веку на месту његовог подвига. Поред дивне и надахнуте химнографије коју су знаменити црквени песници саставили надахнути Духом Светим и благословеним животом Светог пророка Илије, у његову част су сачуване и бројне светоотачке беседе које на најбољи могући начин величају сва његова свештена дела којима је прославио Господа.

На дан кад се слави Свети Илија у доста градова и села, међу којима је и општина Врањска Бања, организују се вашари, а он спада у најпоштованије светитеље међу Србима, раме уз раме са Светим Николом, Светим Ђорђем и осталима.

Ове године због новонастале ситуације са корона вирусом празник ће бити обележен скромније.

Данас је и слава манастира Свети Илија у селу Кацапун и десетогодишњица службовања оца Серафима у овој светињи.

 

 

 

 

Српска православна црква у недељу прославља дан Светог пророка Илије. Свечаном литургијом и трпезом љубави биће обележена и храмовна слава манастира „Свети Илија“ у Кацапуну у општини Владичин Хан. Игуман манастира отац Серафим на симболичан начин обележиће и јубилеј, 10 година службовања у овој светињи.

 

Манастир „Свети Илија“ у Кацапуну једна је од најстаријих светиња на овим просторима. По предању саградили су га Немањићи, јер се налазо на путу за Хиландар. Данашња манастирска зграда саграђена  је у 13. веку на темељима старог манастира. Фреске су први пут осликане у 16. веку византијским иконописом.

Нема много писаних записа о манастиру. Неке је појео зуб времена, а неке црквене књиге су узели људи. Према предању у једном периоду на цркву се обрушило брдо и била је затрпана око стотину година. Манастир је пронашло крдо стоке које је пасло у околини.

Од тада опет почиње живот ове духовне светиње. Игуман манастира, отац Серафим у манастир Светог Илије дошао је пре тачно десет година. На дан манастирске славе 2.августа симболично ће обележити и прву деценију боравка овде. Када је дошао није имао где да преспава, сада у конаку има сталне госте.

''Oвај манастир има историју духовне природе која носи цео овај крај и представља духовни лук у чијем саставу је било више манастиришта,'' каже отац Серафим и додаје:

''Када сам ја дошао овде 2010. године овде није било ничега, била је пустиња. Није било ни конака, ни услова за живот. Дошао сам са једним искушеником из Светог Прохора. Полако, уз много напора, створили смо себи услове за живот. У тој првој години направили смо три собе и кров. У другој смо ставили цреп, а 2013. заокружили цео конак, уредили и средили га да може да се живи у њему. У међувремену смо почели да производимо парафинске свеће и да организујемо живот овде. Прекинуо нас је велики пожар у коме је изгорело око 70 посто конака.''

Уз помоћ добрих људи, за мало више од годину дана, успели су да санирају штету и обнове конак. После 10 година боравка овде отац Серафим каже да је манастир постао његов дом. Саживео се са мештинима, људима из овог краја, природом.

''Ја се много осећам лепо овде. Ово је моја кућа. Испуњава ме све ово, ова природа. Сада када одем негде осећам носталгију за манастиром. Овде је рај,'' истиче отац Серафим.

У манастиру увек има људи. Искушеника, братије, гостију. Не ретко остану да помогну оцу Серафиму око сређивања у конаку, других радова или припрема за манастирску славу.

Чланови Удружења “Видовданско ходочашће” који 14 година за редом иду  пешке  Крстним ходом до Газиместана и врха Атоса овога пута заустављени су на грчкој граници због епидемије корона висуса. Обрели су се у манастиру у Кацапуну, кажу позвао их је Свети Илија.

Храмовна слава биће обележена уз адекватне епидемиолошке мере, јер тако захтева ситуација.

У манастиру Светог Николе у Врању обележен је пренос моштију Светог Николаја Мирликијског, храмовна слава ове светиње.

Литургију је служио епископ Пахомије, који се окупљеном верном народу обратио поруком да љубав према Богу и ближњима и вера у Бога и његово допуштење треба да буду водиља сваком православном хришћанину.

Након опхода око храма у порти манастира резани су славски колаци, а затим је уследило освећење гостопримнице.

 

Обележавање Светосавске недеље, традиционалне културно-просветне и духовне манифестације настављено је синоћ у сали Позоришта ''Бора Станковић'' у Врању Светосавском духовном академијом. Вече пре тога концерт је одржала оперска дива Јадранка Јовановић.

Химном Светом Сави у извођењу Саре Стојановић из Музичке школе Стеван Мокрањац у Врању почела је Светосавска духовна академија, 30. по реду. На светосавској духовној академији потом су наступиле монахиње манастира Свети Стефан из Горњег Жапског које су изазвале позитивне реакције публике. Светосавску духовну академију припремила је Епархија врањска у складу са временом које је пред нама као посебну презентацију електронског ''Шематизма  православне епархије врањске'' који сачињава приказ цркава, манастира, црквишта и манастиришта ове Епархије, са кратким историјатом настанка. Пригодном беседом присутнима се обратио Његово Преосвештенство епископ врањски господин Пахомије.

''Овај електронски шематизам који приказује 143 цркве и 16 манастира епархије врањске, Епархија врањска је припремала са својим сарадницима од 2010.године. Сматрали смо да је најбоље да у оквиру 30. Светосавске недеље озваничимо следећим поводима: 950 година манастира преподобног Прохора Пчињског, 800 година аутокефалности српске православне цркве, 700 година велике обнове манастира преподобног Прохора Пчињског од стране краља Милутина и сто година од уједињења српске православне цркве 1920 године'', каже епископ врањски Господин Пахомије.  

Поред кратког историјата манастира, путем видео бима публика је могла да види и фотографије, карту прилаза, панорамске приказе и видео записе. Вече пре Светосавске духовне академије концерт је одржала оперска дива Јадранка Јовановић. Врањанци су имали прилику да уживају у нумерама класичне музике али и у филмској музици и шансонама и песмама поп-музике са прилагођеним аранжманима уз чаробан глас Јадранке Јовановић која је у Врању по ко зна који пут одржала концерт за памћење.

 

 

 

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Врање добитник награде Конгреса локалних и регионалних власти Савета Европе - Радио Телевизија Врање… https://t.co/5qrMRb0Jri
Ана Илић добила престижну награду - Радио Телевизија Врање https://t.co/iXT6ctgz9H via @tripplesworld https://t.co/5ZjKPHPiMi
Скупштина једногласно усвојила Одлуку о конверзији потраживања према Јумку - Радио Телевизија Врање… https://t.co/dEEaEZiRag
Follow RTV Vranje on Twitter