Епидемија корона вируса, осим здравствено, и економски и финансијски је погодила све, од великих предузећа до угоститеља. Власници кафића у Врању су сложни у мишљењу да је скраћено време драстично смањило обим посла, а неки су чак и затворили своје објекте.

Због пандемије корона вируса многи приватници нашли су се пред великим финансијским изазовом. Први на удару  свакако је туризам, а самим тим и угоститељство као једна од најпрофитабилнијих грана наше привреде.

Полупразни или празни кафићи слика су са којом се свакодневно сусрећу врањски угоститељи, који истичу да им је егзистенција угрожена.

Питали смо их како ванредна ситуација утиче на њихов рад.

''Веома лоше и ми смо, мислим на све угоститеље у овом граду, да смо на ивици да неко затвори, јер посао је малтене на нули и то негативној. Мислим да би требало да радно време буде барем до 22, ако не до 23, као уосталом и у целој Србији што је,'' истиче угоститељ Саша Ристић.

Славољуб Петровић додаје: ''Утиче врло лоше, посла нема, нема ни 50 посто од онога што је било, људи су уплашени, не долазе. Радно време нам никако не одговара до 20 часова, из разлога што тада највише људи излази са децом да шета. Када се објекти затворе у 20 часова већ се баште напуне са оним људима који су изашли да шетају.''

Угоститељи истичу да се придржавају свих прописаних мера, али да то не мења ситуацију у којој се налазе.

''Придржавамо се свих мера које су прописане, али без обзира на све то, народ се и сам придржава, и самим тим не излази, слабије излази, посебно по кафићима,'' каже Ристић.

''За сад ствари стоје врло лоше, очекујемо да се од 1. августа пусти радно време бар до 23 сати, да би колико-толико могли да покријемо сезону. Добар део кафића је затворен, цела Бранкова улица не ради, ако се овако настави највероватније ћемо и ми да затворимо,'' закључује Петровић.

Током ванредног стања највећи део угоститељских објеката је успео да задржи раднике уз помоћ државе и минималаца које су добили као помоћ. Након укидања полицијског часа највећи број објеката наставио је несметано да ради, али се последњих недеља ситуација драстично променила због повећања броја новозаражених корона вирусом.

 

Кризни штаб за сузбијање епидемије ковида 19 од понедељка ће се поново обраћати јавности на дневном нивоу.

Kонференције за медије одржаваће се од 15 сати свакога дана.

Ово је најновија одлука Републичког Кризног штаба.

Комунална милиција и полицијски службеници, по налогу Основног јавног тужилаштва привели су мушкарца рођеног 1977. године у Врању због постојања основа сумње да је извршио кривично дело непоступање по здравственим прописима у време епидемије. Власник пекаре ухваћен је да ради у 15 и 50 сати и ако је по одлуци Градског већа од 26. марта свим приватним предузетницима дозвољено да своју делатност обављају до 15 сати. Поменуто лице је ухапшено и саслушано и заменик основног јавног тужиоца предложио је меру забране напуштања стана.

Министар здравља Златибор Лончар донео је наредбу о проглашењу епидемије у Србији изазвану корона вирусом.

Наредба је објављена јуче у Службеном гласнику, када је и ступила на снагу.

У наредби се наводи да се проглашава епидемија заразне болести ЦОВИД-19 епидемијом од већег епидемиолошког значаја за територију Србије.

У Србији је до сада од коронавируса оболело 118 особа.

Први случај заразе потврђен је у петак, 6. марта, док је у недељу, 15. марта, проглашено ванредно стање.

 

Епидемије изазване контаминираном храном јављају се током целе године, али ипак у већој мери у летњим месецима. Према подацима Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, од почетка ове године у Србији је забележена 61 епидемија пренета храном. Према подацима Светске здравствене организације од тровања поквареном храном годишње у свету  живот изгуби  више од 400 хиљада људи.
У Европи у једној години оболи 23 милиона људи од тровања храном. Тај број је и много већи, али  сви случајеви нису пријављени здравственим установама. До  епидемија и  понекад смртних исхода долази зато што у ланцу исхране добављачи покушавају да  намирнице сумњивог квалитета ипак продају потрошачима.

Према подацима  Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” ове године до сада је забележена 61 епидемија пренета храном. У 54 одсто случаја изазивач је салмонела, а извор инфекције су била јаја и производи на бази јаја. На зеленој пијаци у Врању код Бујковског моста има неколико продаваца ове намирнице, а како тврде контроле су редовне. Надица Манасијевић трговац јајима истиче да су јаја која продају увек свежа, чувају се у расхлађеној просторији, а контролишу се сваког другог дана. Анализе се врше у Институту у Нишу и до сада није било упозорења на квалитет ни од званичних институција нити од потрошача. Ове године у Србији је десет епидемија забележено у ресторанима и другим угоститељским објектима, шест је пријављено у школским и предшколским установама, док су 45 биле породичне.

До епидемија најчешће долази јер се не води се рачуна о истеклим роковима  трајања,ту су непажња и немарност у угоститељским објектима где се дешава да се искористи и храна која није препоручљива за исхрану. У сиромашним земљама покварена храна представља велики проблем јер се, управо због недостатка финансија и лоше материјалне ситуације, храна која није исправна не баца већ се често користи у исхрани.

 

Страна 1 од 2

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Очекивања кандидата за посланике и одборнике - Радио Телевизија Врање https://t.co/gujI4jkYUg via @tripplesworld
До 11 сати излазност је 16, 01 посто - Радио Телевизија Врање https://t.co/eqxmPdOMV4 via @tripplesworld
Отворена бирачка места - Радио Телевизија Врање https://t.co/K7SK1ZTO91 via @tripplesworld
Follow RTV Vranje on Twitter