Све је већи број особа које се први пут јављају код психијатра са различитим психичким тешкоћама.

Број хроничних пацијената је континуиран, каже неуропсихијатар Слободан Стаменковић, начелник Одељења психијатрије.

Утицај пандемије коронавируса на ментално здравље становништва је евидентан.

Најчешћи разлог су ограничења, мере, дистанца, једном речју, другачији начин живота који није под нашом контролом.

''Хронични пацијенти су прилично у континуираном броју у психијатрији. То су они пацијенти који се више година уназад спорадично лече на одељењу. Међутим, оно што бих ја желео да истакнем је повећан број људи који раније нису регистровани као људи који су се јављали психијатру, а сада због специфичне ситуације је евидентан тај број људи, и то не само оних људи који су прележали корону, већ и они који је нису прележали, али који су дуже време, скоро годину дана, у једном хроничном стресу, страху, ишчекивању, стрепњи, запљуснути сијасетом информација које свакодневно слушају и полако се црпу они одбрамбени механизми који људима помажу у неким критичним ситуацијама. Ја сам више пута говорио да су ти одбрамбени механизми временски лимитирани и да човек јесте, на неки начин, баждарен да на неку стресогену ситуацију одговори тим одбрамбеним механизмима и појачаном мобилизацијом и психичког и физичког стања, међутим то не може дуго да траје, и не би било неких већих проблема да је ова пандемија трајала 2 или 3 месеца", каже неуропсихијатар Слободан Стаменковић, начелник Одељења психијатрије.

Пандемија мења уобичајене навике људи, а сваки стресор не делује подједнако на све људе.

Да ли ће страх прећи у неки психосоматски проблем зависи од бројних фактора, као што су психолошке структуре, карактерне особине и други фактори који дефинишу степен отпорности човека на стрес. Уопштено гледано, тренутак када треба да се јавимо стручњаку је када приметимо да смо једноставно другачији у односу на оно што смо некада били.

Некада је потребна терапија, а некада је довољан само разговор.

''Некада је довољно рећи да све то што се дешава је нормална реакција организма, јер је ситуација ненормална. Не можемо да кажемо да човек има проблем ако има одређену психолошку реакцију на ненормалне услове. То је нормална прича, било би обрнуто, да он буде психички измењен, а да су услови идеални, е то је права психијатрија, а овде је реакција на услове. Потребно је да га суочимо са условима и да кажемо да је то криза која мора да прође и да се у тој кризи морамо организовати, морамо га усмерити на подршку најближих у кући, подршку пријатеља и некада блажу терапију, која није баук, али мора да буде под контролом лекара. Не бих препоручио да се лекови међусобно размењују јер они праве последице на дугорочном плану'', објашњава неуропсихијатар.

Говорећи о млађој популацији доктор каже да је све већи број оних који се јављају са анксиозним стањима и паничним нападима.

''Да ли је то само корона или смо ми кроз овакве разговоре демистификовали психијатрију, па се људи лакше одлучују да се јаве, видеће се после извесног времена“, каже др Стаменковић.

 

Почиње масовна вакцинација на 300 пунктова у готово свим градовима.

Председник Александар Вучић је тим поводом, на седници тима за вакцинацију рекао да је важно, у тренутку када креће масовна имунизација, да сви грађани разумеју од коликог је то значаја за земљу и да "ми тиме мењамо своју будућност".

Он је даље рекао да је вакцинација од пресудног значаја за Србију и да без вакцинације никад нећемо победити корону.

Поручио је грађанима да, ако не морају да бирају, да не бирају, јер је реч о квалитетним и добрим вакцинама.

"Пре свега заштитите себе од опаке болести а не од вакцине", рекао је и истакао да је вакцина суштинска заштита.

Захвалио је свим људима из здравственог система, пензинерима који су били најизложенији удару болести, али и младим људима којима је живот био много тежи.

Председник је рекао да данас почиње масовно вакцинисање кинеском "синофарм" вакцином.

Истакао је да је важно да се сви у просвети, МУП-у и војсци што пре вакцинишу.

"Сваки дан када дамо вакцину, заштитили смо нечији живот", рекао је Вучић.

 

 

Путем портала еУправа за вакцинацију против ковида-19 до сада се пријавило 150.000 грађана, речено је Танјугу у Канцеларији за ИТ и еУправу.

Електронска пријава за вакцинацију је почела у понедељак, а за оне који не могу да се пријаве електронски, од сутра ће бити отворен кол-центар.

Од Нове године нас дели само један дан, има ли еуфорије међу нашим суграђанима и које су жеље? Питали смо и добили одговоре.

Новогодишње расположење ове године дефинитивно, изостаје.

Пандемија је наметнула дистанцу, забранила загрљаје и журке. Ипак, није забранила оптимизам.

Наши суграђани дали су нам различите одговоре.

„С обзиром на озбиљност ове ситуације са Корона вирусом, рекао бих да није неко расположење. Сигурно ћемо прославити у кући, купићемо поклоне детету и прославити у кругу породице.“

„ Врло лоше, људи су уплашени пре свега због коронавируса и не верујем да је нека нова година била овако лоша. Чак мислим да је оправдано, боље да сачувамо и своје и здравље наших најближих, него да славимо и излажемо се ризику. Надамо се да ће све ово брзо проћи, ево и вакцина је стигла па се надамо бољем животу.“

„ Да вам искрено кажем и није неко претпразнично расположење, народ као народ нема новца. Нормално у кругу породице.“

„Не личи на празник, овај вирус Ковид 19 је све уништио. Претходних година је било много лепше, сада не, по мени овај осећај није празнични. Породично ћемо да славимо.“

„ Могу слободно да кажем да расположење није никакво. Људи делују уплашено због епидемије. Кући ћу бити са сином и снајом. „

„ Није баш онако као што је било ранијих година, скромно, породично и то је све.“

„ Раније је било много боље, људи су се организовали па славили дочек ван куће. Путовали су и ван границе, бање, планине, а сад ће се махом славити код куће са својом децом, унуцима и мислим да је то најбоље решење обзиром на ситуацију.“

„ Супер сам расположена, изразито ми је драго што организованих прослава нема, да све ово прође, да се вирус искорени па ћемо славити наредне године. Бићу код куће са унуком.“

Еуфорије дефинитивно, нема. Нема ни гужве на улицама, продавнице нису препуне, а тек ту и тамо наиђете на по неку уличну тезгу са новогодишњим честиткама и украсима.

Чак су нам и жеље скромне ове године.

„Све у свему, желим пуно здравља и среће и да нам следећа година буде много боља. 2020. година је била година за заборав.“

„Жеље су да будемо сви живи и здрави, оно што желим себи, желим и другима а то је здравље. Да ово што пре прође, да људи живе нормално. Оптимиста сам, и желим да што пре заборавимо 2020. годину.“

„Моје жеље су да прође вирус Ковид 19, да буде мир у држави. У мојој породици се очекује принова, моја ћерка је трудна и надамо се рођењу једне здраве бебе.“

„Као и свако што може да пожели, тако и ја првенствено својој породици желим пуно, пуно здравља, јер видимо какво је стање, пуно здравља целокупном народу. „

„Све најлепше желим себи наравно и својим најмилијима и свим људима света желим само најбоље у сваком погледу.“

„Све најлепше у Новој години, много среће, радости и здравља и да нема више короне.“

„Пожелео бих свима здравља и среће. Да буду људи здрави срећни јер је то највеће богатство.“

„Моје жеље су да престане овај вирус, да оздраве сви и да крене мало на боље. Бићемо весели и раздрагани, само да вирус прође јер је било веома тешко.“

 

 

 

Физичка дистанца, као превентивна мера у борби против епидемије, најмање се поштује у редовима  испред банака.

Од почетка па до краја радног времена ту је окупљено од 20 до 30, па и више људи.

То је највидљивије неколико дана у месецу, када се исплаћују пензије или неке врсте социјалних давања.

Бити што ближе улазу у банку, коначно „доћи на ред“ и завршити посао, а можда и ући у загрејану просторију, многе натера да забораве на неопходан размак од најмање једног и по метра.

Они најмање желе да говоре о томе да ли размишљају о свом и здрављу других. Има и оних који поштују ову меру, на коју епидемиолози непрестано подсећају.

Двоје суграђана кажу да примењују све мере које су прописане и до сада су успели да сачувају здравље своје породице. У кући редовно проветравају просторије,дезинфикују предмете које сви користе. Свесни су да опасност од инфекције вреба на сваком кораку и зато и на отвореном простору одржавају физичку дистанцу, уз обавезно коришћење маске.

Видљиво је да у банкама воде рачуна о томе да највише два или три клијента буду у пословном простору.

Али су зато испред улаза непрекидне гужве, где се често губи стрпљење и свест о прописаној удаљености.  

Један од наших суграђана каже да је средином ове године оболео од Ковида 19, лечио се у болници у Сурдулици и зна о каквој се болести ради, те је од тада посебно опрезан.

Поштује прописане мере без обзира да ли је реч о отвореном или затвореном простору.

Упркос свим противепидемијским мерама број оболелих и хоспитализованих још увек није у драстичнијем опадању, што је знак да се те мере не поштују у потпуности.

Због тога републички Кризни штаб најављује ригорозније мере, а као најстрожу, могућност увођења полицијског часа у време празника.

 

Страна 1 од 6

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Скупштина једногласно усвојила Одлуку о конверзији потраживања према Јумку - Радио Телевизија Врање… https://t.co/dEEaEZiRag
Јовић: Број новозаражених ученика и професора свакодневно се прати - Радио Телевизија Врање https://t.co/tjmfHbpLAd… https://t.co/OHHKI9OQjg
Средњошколци и поједини основци прелазе на комплетну онлајн наставу - Радио Телевизија Врање… https://t.co/tGvS5Kp2Gt
Follow RTV Vranje on Twitter