Манастир Свети Илија налази се у селу Кацапун на територији општине Владичин Хан. Манастир је изграђен у 13. веку на темељима старог манастира. Представља споменик културе и духовности од изузетног значаја за Пчињски округ, али и за све православне. Изградили су га Немањићи јер се налазио на путу за Хиландар. Манастирска црква зидана је од грубо тесаних камених блокова, лепљених блатом. Црква је изграђена са малим улазним вратима, па се свако када улази поклони светињи. Тако су се и освајачи поклањали. Турци га нису срушили, јер су се по предању плашили Светог Илије као пророка и светитеља. Једнобродна црква постављена је правилно у правцу исток-запад. Улаз и задњи зид цркве окречени су у бело. Покривена је кровом на две воде, који је поплочан равним, каменим плочама. На источној страни црквеног здања налази се тространа апсида, која је такође покривена каменим плочама. Изнад је окулус у коме је уписан крст. Унутрашњост цркве састоји се од припрате, наоса и олтарског простора, који је веома мали. На основу археолошких података фреске у манастиру први пут су осликане у 16. веку, византијским иконописом. Зидно сликарство у овој светињи је веома оштећено, мада се још увек могу препознати представе светитеља и сцена из Светог писма. У олтарском делу осликана је представа Богородице Ширшије од небеса. На источној страни је Архангел Гаврило, а десно Богородица и представа Благовести. У проскомидији насликан је Архиђакон Стефан, а у своду изнад олтара Бог Отац. У своду наоса осликана је представа Исуса Пантократора и Вазнесења, док су у нижим зонама свода приказани Силазак у Ад, Мироснице, Распеће Христово, као и прање ногу и Тајна вечера. Због старости, али и лоше светлости поједине представе се једва распознају. У једном временском периоду на цркву се обрушило оближње брдо, па је тако манастир био затрпан испод земље, претпоставља се најмање сто година. Према легенди, светињу је открило крдо стоке које је пасло у околини. Постоје записи да је овде у једном тренутку било и до 300 монаха. У новијој историји манастир Светог Илије у Кацапуну преко сто година је био без монаштва. С благословом владике Пахомија, а уз помоћ Министарства вера Владе Републике Србије и верника из Пчињског округа 2003. године почела је обнова манастира. Озидан је и конак за смештај монаха. Отворен је за посетиоце сваког дана, налази се на старом путу Врање – Владичин Хан код села Стубал, одакле вас дрвени путоказ упућује право на манастир. Од те раскрснице пут је дуг око 6, 5 километара. Игуман манастира је отац Серафим. У мају прошле године догодила се велика несрећа. Манастирски конак је изгорео у великом пожару, али захваљујући присебности братства манастира и верујућем народу који се задесио у време пожара након свете литургије, избегнута је катастрофа и изгорео је само кров и поједини делови конака. У пожару је нажалост страдала и цела радионица са алатом, уз који је братство израђивало свеће за епархију, иконе и слично. Манастир Светог Илије у Кацапуну налази се на 700 метара надморске висине, а у непосредном окружењу налази се велико природно и духовно богатство.

 

Манастир „Богородичино успење” налази се у селу Мртвица, 14 километара од Владичиног Хана, на самом излазу из Грделичке клисуре, на левој обали Јужне Мораве. Мртвица је веће планинско насеље, високо на источним падинама Кукавице. Манастир се налази на каменом платоу који је једва шири од самог објекта. Одавде се пружа незабораван поглед на околину, али се и са аутопута види обележје у виду крста високог 8 метара, који се налази поред манастира. До манастира је лако доћи, јер се налази у близини старог магистралног пута и новог аутопута. До самог манастира може пешака или аутомобилом, што се не саветује у јесењим и зимским данима, јер пут није у добром стању. До самог манастира иде се каменим степеницама, које су недавно озидане, а у подножју манастира налази се и мали манастирски конак. Сматра се да је манастир саграђен крајем петог или почетком шестог века. Саградили су га цар Константин и царица Јелена. Свој пуни процват овај манастир доживео је у доба Немањића, од 12. до 15. века. Негде је забележено да су се у то време бројни српски витезови причешћивали баш у овом манастиру, а цео овај крај називан је светиоником православља, јер су ту била смештена три манастира, у Мртвици, Репишту и подно Кукавице,  у којима је било више од 1000 монаха. Сама зграда манастира Богородичиног успења у Мртвици постављена је правилно, у правцу исток – запад и представља једнобродну триконхалну грађевину без куполе. Дуж целе јужне, западне и дела северне стране грађевине је трем од масивних камених стубова. У цркву се улази са западне стране, кроз мала дрвена врата, изнад којих је представа Богородице са Исусом Христом. Иако је малих димензија унутрашњост цркве састоји се од припрате, наоса и олтарског простора. Према изгледу наос припада рановизантијском градитељству 16. века, припрата је, највероватније из 17. века, а северни параклис и трем с краја 19. века. Верује се да је црква свој коначни облик добила управо у 19. веку. Источни део цркве, споља и изнутра завршава се полукружном апсидом, која је осветљена малим прозором и розетом постављеном изнад. Већи део крова цркве је од камених плоча, док се само изнад јужног дела трема налази цреп. Уз цркву, на западној страни налази се звоник подигнут 2012. године. Припрата цркве је пространа, живописана фигурама Светог Антонија Великог, Светог Саве и Светог Симеона, затим ту живописи Светог Архангела Михаила и Гаврила, сцене из Богородичиног акатиста, и сцене Богородичиног рођења. Верује се да је овај живопис дело путујућих сликара Грка из друге деценије 17. века. Наос је комплетно живописан, а представе су и дан данас врло јасне и очуване. Претпоставља се да овај живопис датира из 1866. године. Наос је од олтарског простора одвојен иконостасом који је судећи по изгледу веома стар, међутим нема података када је израђен и осликан. Манастир нема много посетилаца, а највише људи долази 28. августа када је слава манастира. Ова светиња категорисана је као споменик културе великог значаја.

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Очекивања кандидата за посланике и одборнике - Радио Телевизија Врање https://t.co/gujI4jkYUg via @tripplesworld
До 11 сати излазност је 16, 01 посто - Радио Телевизија Врање https://t.co/eqxmPdOMV4 via @tripplesworld
Отворена бирачка места - Радио Телевизија Врање https://t.co/K7SK1ZTO91 via @tripplesworld
Follow RTV Vranje on Twitter