Поводом Дана безбедности на интернету разговарали смо са професорима информатике и ученицима о томе колико су адолесценти, али и млађа деца, безбедни на интернету. Бројни изазови на друштвеним мрежама које млади прате могу често бити фатални по њих, што је показао и недавни случај смрти девојчице због изазова на Тик Току. Можемо ли се заштити и како ?

Млади пред изазовима модерне технологије често постају жртве своје несмотрености. Где је граница и када треба да упалимо аларм за опасност у нашим главама?

''Треба озбиљно водити рачуна о томе на шта треба да се обрати пажња. Сваки приступ интернету се негде бележи, сви подаци које корисници оставе на интернету, слике, шифре, се опет негде бележе, зато треба водити рачуна о томе, треба водити рачуна о отвореним приступним тачкама у кафићима, где је wi fi приступ несигуран, подаци који се преносе нису заштићени. Ми имамо кроз школство часове посвећене безбедности на интернету и углавном су ученици информисани'', каже Слађан Трајковић, професор информатике.

''Родитељи су у овом случају главни фактор. Ако дете пустају на интернет морају да знају шта оно посећује и како само користи интернет. Причали смо о правилима, о томе како се штитимо, али што се тиче самих садржаја, они су са једне стране корисни, са друге штетни. Ако гледате у овом случају Тик Ток, где имате много ствари које можете да научите, али има и ових опасних игрица, где, опет кажем, главну улогу морају да имају родитељи који треба да испрате своје дете", наглашава Игор Николић, професор информатике.

Скоро трећина родитеља не разуме како се користе сигурносне функције на дететовим друштвеним мрежама, апликацијама или игрицама, док сваки десети не поштује предложене смернице о старости, показала су нека истраживања.

Важно је у уређају имати антивирусни програм и добро се информисати о сајту пре него га посетимо. Важно је и избегавати регистрацију на рекламним искачућим прозорима.

''Друштвене мреже данас морају да нас упозоре на једну јако важну ствар. Безбедност на интернету стоји у еквиваленцији са једном опрезношћу, али и свешћу о томе да ми смо ти који одлучујемо о томе какву слику желимо да пошаљемо о себи. Наш профил јесте наша лична карта и на основу тога ћемо се умрежавати са таквим људима и ти људи ће нам приступати. Као један савет свима бих препоручила да се информишемо о политикама приватности друштвених мрежа'', каже Милица Станковић, ученица гимназије.

''До опасности свуда може да дође ако не пратимо довољно какав садржај пратимо и гледамо, али мислим да родитељи од почетка направе грешку, када својој деци од најмлађег узраста дају телефон у руке или таблет, а то је велика грешка јер једним кликом можемо приступити било каквом садржају'', каже Тамара Станковић, ученица гимназије.

Заштита деце на интернету односи се на физичку, психичку и моралну, а најчешће злоупотребе су трафикинг, крађа, блуд, сугестија и вршњачко насиље.

С обзиром да скоро 90 посто деце и младих од 9 до 17 година у Србији интензивно користи интернет, већу безбедност омогућиће нам једино подизање њихове дигиталне писмености и безбедности, али и дигиталне писмености родитеља.

 

Убрзани технолошки развој постао је саставни део данашњице. Не можемо више замислити дан без интернета, телефона, компјутера. Најбржи начин да се информишемо и сазнамо оно што нас занима је управо на интернету. Али колико има користи, толико је и опасности, посебно за децу и младе. Они најчешће прибегавају игрању разних игрица, од којих неке могу бити изузетно опасне.

Актуелна пандемија корона вируса, поред осталог, довела је до веће усмерености на интернет, посебно тинејџера и деце. Самим тим повећана је и опасност од разних игара изазова које су се појавиле на интернету.

Национални центар за безбедност деце на интернету, који у нашој земљи постоји већ три године, имао је до сада око 18.500 позива. Формирано је 242 предмета од којих је велики број имао елементе кривичног дела и они су у процедури, саопштили су надлежни из Министарства телекомуникација.

Недавно су се у свету појавиле опасне игре дављења, у којој се учесници, младе особе и деца, добровољно даве како би се услед губитка ваздуха осећали као под дејством опијата. Опасност прети и од игре у којој се захтева да млади побегну од куће на 48 сати.

На срећу, у Србији нису забележени случајеви ових игара, као и игре „Плави кит“ која наводи децу на деструкцију. Али, било је више пријава лажних игрица „Плави кит“, чак и у нашем крају.

Слободанка Андрејевић, психолог Дома здравља у Владичином Хану каже да се сусрела са страхом родитеља од те игре, а било је и још неких случајева.

"Све је већи број младих људи који су због зависности од коришћења интернета на хоспиталном лечењу. Имала сам случај девојке, коју је мајка довела жалећи се да се не одваја од телефона, ни када једе, спава, купа се и ради нешто по кући. Када сам јој на тренутак узела телефон, буквално ме огребала по руци да би ми отела телефон. Упућена је на лечење због зависности. Велику бригу је изазвала и игрица „Плави кит“ Родитељи су се ускомешали. Неколио њих се јављало за савет јер су били у страху и паници" каже Јовићева.

Млади са којима смо разговарали чули су за поменуту игрицу, али нису пожелели да је играју. Михајло каже да је у играоници имао прилике да се сусретне са том игрицом, али да је није играо. Константин такође зна о каквој је игрици реч, али га не занима.

Наши мали саговорници проводе по неколико сати на интернету играјући углавном игрице у којима се пуца или вози ауто, јер сматрају да су за дечаке. Понекад играју и оне едукативне. Свесни су опасности које вребају на разним сајтовима, као и утицаја на здравље.

Константин каже да је на телефону два до три сата дневно: "Нису баш све игрице толико насилне, као што сви мисле. Нема толико лоших ствари у њима. Свестан сам опасности на интернету и зато не треба кликнути ни један линк који ти неко пошаље".

„Ја се играм на телефону по 4 сата. Можда је то мало више, али играм се и са друговима напољу“, искрен је Немања.

Милош такође воли игрице. „Чуо сам за поменуту игрицу, нисам је играо. Имам неке друге омиљене. Знам да од дугог коришћења могу да боле очи и трудим се да лети проводим што више времена са друговима напољу", каже он.

Михајло објашњава: „По цео дан проводим на мобилном телефону, не могу да се одвојим од њега. Знам да је штетно, могу да ослепим“.

"Волим да играм игрице, али највише 2 сата дневно. Не волим да будем толико пуно на интернету, зато што ме боле очи после тога", каже Богдан.

Психолог Слободанка Јовић објашњава да не треба изричито забранити деци да играју игрице и користе интернет, него допрети до њихове свести како би схватили шта је добро, а шта погрешно. Препоручује родитељима да прате своју децу, њихово понашање и да разговарају са њима.

"Родитељи треба да имају контролу шта деца прате, са ким се друже и контактирају. Ако су допустили приступ интертнету треба да савладају и они како да врше контролу над тим њиховим коришћењем. Поред тога треба да се претходно договоре са својом децом око ограничења коришћења телефона и лап топова", закључује она.

 

У Националној стратегији за младе, млади су особе узраста од петнаест до тридесет година старости. У Републици Србији има око милион и по младих, што у односу на укупан број становника чини двадесет процената

Унапређење информисаности младих отежано је лошом медијском сценом у Србији. Пласирање садржаја преко интернета и конвенционалних медија искривљује слику о реалности код адолесцената, а поред тога они често и не могу да добију одговоре на многа питања која су у њиховом интересу.

Велики број младих у образовном систему сусреће се свакодневно са бројним изазовима на које немају адекватну реакцију.

Наши млади углавном су информисани о свему што носи интернет као извор информација. Милица Ристић и Катарина Бркић, ученице школе Јован Јовановић Змај кажу да су свесне које све опасности може да носи интернет као извор. Оне често проналазе за њих битне информације на интернету, али увек су пажљиве и прате инструкције професора, родитеља, педагога и психолога. Кажу, своје податке не треба остављати нипошто и нигде, попут адресе и слично.

Данас интернет користе све млађе генерације, те тако деца и пре него што проговоре почињу да визуелно препознају снимке на јутјубу које воле да гледају и слушају, а касније се то познавање паметних телефона и интернета само усавршава и надограђује.

У оквиру радијске емисије причали су о овој теми и најмлађи, ученици 4 разреда, али и осмаци и средњошколци. Сви они знају да се на прави начин сачувају опасности које вребају на интернету и да исти користе на паметан начин.

Професори информатике кажу да је заштита на интернету тема број један, без обзира која је наставна јединица актуелна. Сваки дан се одговара на питања ученика и прича о томе како да се адекватно сачувају лошег утицаја нета.

Како год, 21. век, време технологије и технолошког напретка захтевају од човека да прати трендове, да буде у корак са временом, тако да је немогуће изузети коришћење интернета као извора информација. Ипак, у свему, а посебно у овој области, треба бити обазрив.

 

Пројекат је суфинансиран из буџета Града Врања. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

Радијску емисију на ову тему можете чути на линку: https://soundcloud.com/radiovranje/ucenik-reporter-emisija-1-internet-kao-izvor-informacija

 

Понуда новог кабловског оператора Supernova креирана је тако да задовољи потребе различитих генерација и свих чланова породице. За најмлађе, али и све оне који имају потребу за интернетом великог протока, на располагању је интернет брзине и до 120 Мb/s. Ова брзина омогућава неометано коришћење интернета на више уређаја истовремено, чак и у ситуацијама када су корисници врло захтевни.

Љубитељима најбољих серија и филмова, али и онима који не могу без преноса утакмица омиљених клубова на располагању је најкомплетнија понуда телевизијског садржаја са више од 260 телевизијских и радио канала међу којима и канали са најбољим домаћим и светским серијама SuperStar TV, Fox i HBO. И док жене уживају у љубавним филмовима, мушкарце од најбоље понуде спортских канала дели само дозвола супруге да промене програм. Или још један телевизор, јер Supernova свим корисницима пакета услуга омогућава гледање програма на више уређаја.

Баке и деке који не мењајући своје добре навике желе да дугим разговорима фиксним телефоном одрже контакт међу пријатељима и члановима породице у Supernova пакетима очекује неограничен број минута ка свим мтс корисницима без обзира да ли су они у мобилној или фиксној мрежи, као и додатних 150 бесплатних минута ка свим другим фиксним мрежама.

И док различите генерације и сви чланови породице имају своју омиљену Supernova услугу, нешто им је заједничко – уштеда коју ће остварити сви нови корисници пакета услуга Supernova јер ће током првих шест месеци њихова претплата износити 1 динар месечно. Уштеду можете израчунати и сами, а одлуку како ћете тај новац употребити мораћете да донесете са укућанима.

 

Наша земља је Дан безбедности деце на интернету дочекала као прва у региону по развоју информационих технологија. Интернету се не може више приступати као пре петнаестак година. Прошло је време када смо били сигурни на интернету. Осим зависности од дигиталних садржаја, злоупотребе података, све више је случајева злостављања и насиља на интернету. Дигитална писменост у времену када је живот на интернету стваран колико и реалност, је неопходна.

Познавање правила понашања у виртуелном свету и филтрирање садржаја је нешто на шта често заборавимо, а некада ни то није довољно.

"Пре свега интернет је данас јако користан, много тога се може видети и научити, али све што је иновативно са собом носи нове ризике, изазове и претње. Нарочито за оне који су дигитално неинформисанији, тако да поред деце жртве могу бити сви. Имали смо пример у нашем граду где је једна професорка била жртва сајбер насиља, ако је могла она жртва може да буде било који други човек.

Морамо водити рачуна о себи, не можемо да објавимо на друштвеним мрежама све што мислимо да треба, зато што то што објавимо може директно нас угрози.

Ако сам некоме послао своју слику преко телефона,она врло лако може да дође до друштвених мрежа и да на тај начин будем компромитован.

То је један од начина", каже Никола Рајковић из групе за безбедност и хуманост.

Родитељи могу доста да утичу на своју децу, али пре свега морају да буду дигитално писмени да би могли да их контролишу. На часовима информатике уче се базичне ствари и донекле о заштити података, а мање се ради на безбедности.

Деца свашта објављују, свашта претражују, то се може лако проверити. Сама деца могу директно или индиректно да угрозе једни друге, не схватајући да неке ствари нису безазлене.

"Ми смо радили разне едукације из области безбедности на интернету, где најчешће апелујемо на то да се не објављује све. Нема потребе да неко зна где се ви налазите у том тренутку, шта радите и чиме се бавите. Имамо пример Алексе Јанковића из Ниша који се не може заборавити који је из дела вршњачког прерастао у сајбер насиље, на крају и оно најгоре о чему прича цела Србија.

И мало замерам нашем друштву што и даље немамо закон који ће прописати мере безбедности, односно репресивне мере заштите од сајбер и вршњачког насиља. Када ми радимо те едукације причамо о методама заштите, и о свим превентивним мерама и узроцима угрожавања."

Подсећамо, Алекса Јанковић је дечак из Ниша који се убио у 14-ој години због вршњачког насиља. Старосна граница деце која користе интернет је све нижа. Уосталом, нико од нас није потпуно безбедан на том виртуелном шеталишту. Савремене технологије су нас одавно нашле, и важно је да схватимо да нису нужно повезане са жељом лаке забаве.

 

 

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Вукане, срећно! - Радио Телевизија Врање https://t.co/WhptdB7oX2 via @tripplesworld https://t.co/Tri7U0y9bO
Концерт за Вукана - Радио Телевизија Врање https://t.co/kARVTSnqNo via @tripplesworld https://t.co/eJcOX3TFrZ
Најбољи баскеташи у Србији. У Француску по још једну медаљу - Радио Телевизија Врање https://t.co/31vCO7ydkO via… https://t.co/fdab5D7Dgo
Follow RTV Vranje on Twitter