Историја креативних и културних индустрија започиње са појмом културне индустрије, а тај појам су први употребили Адорно и Хоркхајмер у делу "Дијалектика просветитељства“ из 1947. године како би дали оштру критику културе масовне потрошње, стандардизације и комодификације. Према њиховом мишљењу третирати културну вредност као монетарну значи уништити њен критички потенцијал и њену аутентичност,  На неки начин своди се на противљењу уласку културне индустрије на тржиште.

Појам културне индустрије је средином 20 века чинио окосницу критике културе масовне потрошње и комерцијализације уметности од стране Франкфуртске школе. Током 1970. и 1980. године концепт „културне индустрије“ се значајно трансформисао и удаљавао од критике масовне културе и Франкфуртске школе. Услед незаустављивог технолошког развоја неминовно се мења не само начин креирања уметности, већ и начин комуницирања уметности са публиком, тако да се овај концепт значајно трансформирао. Под утицајем културне глобализације културне индустрије постају један од главних покретача културног развоја, односно посредник у елитне уметности са оним делатностима које комуницирају са већим бројем људи. Креативне индустрије су оне делатности које произилазе из креативности, вештина и талената појединаца, а које имају потенцијале за стварање богатства и радних места кроз производњу и експлоатацију интелектуалног власништва.

Веома важан аспект креативних индустрија лежи у повезивању културе са привредом, туризмом, образовањем, економијом, културном баштином, али и у њиховом међусобном преплитању. Ништа мање није значајан ни позитивни и конструктивни однос према идејама, талентима, знањима и искуствима појединаца који су тако у прилици да своје личне потенцијале у континуитету развијају и даље остварују значајне резултате на професионалном и личном плану.

Креативне индустрије не само да имају велики економски потенцијал, већ утичу на тo да наши људи остају у земљи, слободни изражавају своју креативност и овде развијају свој посао. У времену када софистициране технологије замењују човека, креативне индустрије афирмишу хумани капитал.

Креативност је способност решавања проблема и стварања новог знања. То је у ствари искуство мишљења, реаговања и деловања на начин ког карактерише висок ниво иновације, оригиналност и ризиковање. У основи, креативност се односи на стварање нових идеја или комбиновање старих идеја на јединствен начин и она је предуслов за иновацију. У питању је природни ресурс којим су све земље једнако обдарене, а ипак нису све земље једнако креативне и успешне у стварању и примени знања.

Као иманентни људски ресурс, креативност је у свим земљама равномерно распоређена, међутим то није случај и са знањем. Знање се концентрише у само неколико развијених земаља. Савремена знања су веома сложена и за њихов развој потребни су специфични услови: пре свега специјализовани кадрови, затим висока технологија и финансирање – које многе земље не могу да приуште.

Због тога у глобалној економији, сиромашне земље извозе креативност, односно образоване кадрове, док се у високо развијеним земљама знање претвара у вредност на тржишту, и коначно неразвијени увозе производе и услуге развијених.

 

 

Богдан Стефановић ученик 8.разреда Основне школе „Светозар Марковић“ из Врања  уз одлично менторство наставника историје Горана Бабановића, освојио је ПРВО место на Републичком такмичењу из историје, одржано 12.маја 2019. у Нишу. Богдан је изузетно надарен и вредан ученик који је током свог школовања освајао бројне награде и места на различитим такмичењима. За њега можемо рећи да је свестрана личност јер њега занима све, од глуме и историје језика, па  до физике и хемијских формула. Посвећен је учењу и велику подршку добија од наставника и својих другова. Богдана очекују републичка такмичења из француског језика, географије, српског језика и републичка смотра талената из области математике. Овакви  успеси су веома значајни за школу и град зато што ученици попут Богдана Стефановића презентују Врање у најбољем светлу.

                                                                    

 

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

У изради план Генералне регулације зоне 3 - Доње Врање - Радио Телевизија Врање https://t.co/LFC4wbqWjz via… https://t.co/erBIQ5QyeX
Школарци дођите у Библиотеку, стигли су најпопуларнији наслови - Радио Телевизија Врање https://t.co/rAMGpTDivc via… https://t.co/XQVaSK6pKJ
Сусрети села открили младе таленте - Радио Телевизија Врање https://t.co/vmZrSEGSeD via @tripplesworld https://t.co/xcpEGaVx5f
Follow RTV Vranje on Twitter