Меморијална рестроспективна изложба „Трагови у бескрају“,посвећена врањском сликару Горану Станковићу, отворена је у Галерији Народног Универзитета. Представља његово стваралаштво од прве изложбе 1985. године у дворишту Прибојчићеве куће, до слика насталих 2018. године.

Постхумна изложба слика Врањанца Горана Станковића, дугогодишњег управника Галерије Народног Универзитета подсетила је на његов стваралашки пут на Факултету примењених уметности у Београду, где је завршио индустријски дизајн у класи професора Богољуба Теофановића. Једноставност његовог стваралаштва, где је тежио да једним јединим потезом искаже своју ликовну идеју, расположење и поетику.

Ликовни сарадник Галерије, Дина Томић подсетила је да је Горан Станковић последњу изложбу приредио  2015. године. Припремао се за ретроспективну изложбу а сада је пред нама његова постхумна ретроспективна изложба радова насталих од прве изложбе 1985. године у дворишту Прибојчићеве куће, до оних насталих 2018. године. Станковићеве  слике су експресионистичке, грађене жестоким гестом у једном даху, у јаким ритмовима. Изложбу је отворио близак пријатељ овог сликара Жикица  Димитријевић, писац и песник.

Жикица Димитријевић  из Удружења књижевника Врања и близак пријатељ Станковића, истакао је да је овај сликар  досегао  савршенство у једноставности. Да гледајући ове његове трагове, он нас може да посматра некуд из бескраја. На сваке две године оваква изложба биће бијенална  са радовима  стваралаца потеклих  из Ликовне радионице коју су покренули он и његова супруга, сликарка Весна Маринковић Станковић. Биће то  прилика  да млади ствараоци поникли у Ликовној радионици буду представљени јавности, као и они који су већ  пронашли свој сликарски израз и остварили се као уметници. 

Сликарка Весна Маринковић Станковић истакла је да уколико би поредили сликарство и књижевност, Горанов сликарски израз био би најближи Хаику поезији. Његовог стваралаштва карактерише једноставност, јер је тежио да пронађе тај један, једини потез четке, којим ће да искаже своју ликовну идеју, расположење и поетику.

Сензибилно и страствено, Станковић је својом палетом оставио трагове у бескрају.

Председник Скупштине града Дејан Тричковић, поводом Дана државности Србије, отворио је у Галерији Народног музеја у Врању изложбу посвећену доктору Владану Ђорђевићу. Овај војни лекар, књижевник, државник и дипломата  с краја 19. и почетка  20.века, оснивач је Војне болнице у Нишу, као и Српског лекарског друштва и  Црвеног крста Србије. О посвећености, знању и стручности, још једног недовољно познатог, свестраног патриоте у историји Србије, говорили су историчари и представници Народног музеја у Нишу и Врању, као и нишке  Војне болнице.

Изложба под називом "Заборављени јунак доктор Владан Ђорђевић" отворена је као подсећање и признање човеку који је, завршивши медицину у Бечу крајем 19.века, учествовао у ослободилачким ратовима Србије од Турака и основао, као први образовани хирург у Србији, Војну болницу у Нишу.

Председник Скупштине града Дејан Тричковић, рекао је да доктор Владан Ђорђевић није заборављени јунак, већ недовољно позната личност, поготову младим генерацијама. Његово образовање и све што је учинио за свој народ, могу им бити путоказ у образовању и даљем животу.

Kао политичар-председник српске Владе и министар просвете и привреде, као и црквених питања, доктор Владан Ђорђевић истакао се као патриота у решавању важних националних питања. Доктор Дејан Антић истакао је да је доктор Ђорђевић био дипломата у Атини и Цариграду борећи се подједнако за решавање српског, националног и црквеног питања. Директор Војне болнице доктор Јовица Станојковић истакао је у припреми изложбе да ће нас други утолико више ценити уколико поштујемо своје претходнике. Зато је наша обавеза да поштујемо своје претке.

Личност др Ђорђевића осветлили су и организатори, представници Народног музеја у Нишу и Врању, као и нишке Војне болнице. Директор Народног музеја у Врању Саша Стаменковић рекао је да је отварање ове изложбе патриотски чин, и да су се око тога окупили потомци славних предака.

Кустос Народног музеја у Нишу и аутор изложбе Ивана Груден Милентијевић подсетила је да је овај, необично свестран човек, био је не само врстан хирург, већ и лични лекар Милана Обреновића, као и оснивач Српског лекарског друства и Црвеног крста Србије. Подједнако успешно управљао је Београдом. 1905. дао је оставку на место председника Владе и повукао се у Беч. У тешком сиромаштву умро је у санаторијуму у Висбадену.

Портпарол нишке Војне болнице Мила Недељковић подсетила је да је само 11 дана од ослобођења Србије од Турака др Ђорђевић основао Војну болницу у Нишу и да је та болница већ 142 године на том истом месту. У знак захвалности 22. јануара откривена је биста оснивачу. Српска академија наука и уметности прогласила је 2020. годином доктора Владана Ђорђевића.

У програму су учествовали камерни оркестар и хор музичке школе "Стеван Мокрањац" и солиста Ненад Смиљковић, припадник 4. бригаде Kопнене војске. Отварању изложбе присуствовали су представници града, војске, епархије врањске, јавних предузећа и установа.

У  Галерији Народног музеја у Врању сутра ће бити отворена изложба  под називом  „Заборављени јунак др Владан Ђорђевић“. На изложби која се организује поводом Дана државности, говориће рецензент изложбе, др Дејан Антић  са Универзитета у Нишу, Ивана Груден Милентијевић, кустос Народног музеја у Нишу  и Саша Стаменковић, директор Народног музеја Врање. Српска академија наука и уметности прогласила је 2020. годину „Годином академика Владана Ђорђевића“. Отварање  изложбе заказано је за 18 сати и 30 минута. Организатори су Народни музеј Врање у сарадњи са Народним музејом у Нишу.

У оквиру обележавања Дана града, у Галерији Народног музеја у Врању отворена је изложба под називом „Тимочка Крајина и средње Поморавље у српско-турским ратовима од 1876. до 1878. године“.

Документи и фотографије о биткама и људима који су учествовали у српско турским ратовима за ослобођење Србије од Турака на подручју Тимочке крајине и средњег Поморавља изложени су на 26 паноа. Изложбу су припремили Историјски архив у Врању у сарадњи са Завичајним музејом Јагодине и Народним музејом Зајечар.

Председник Скупштине града Дејан Тричковић  рекао је да можда на први поглед неко не налази везу измећу српско турских ратова у Тимочкој Крајини са ослобођењем Врања. Међутим ти догађаји итекако су утицали на касније борбе за слободу Врањанаца. Зато се ми са поштовањем и незаборавом сећамо предака који су у томе учествовали.

Директор Историјског архива у Врању Боривоје Манасијевић истакао је да је важно да покажемо какав је значај ових ратова за ослобођење Врања. Овај период је и у самој Тимочкој крајини недовољно документован и народ тога краја доживео је велико страдање.

Јелица Илић кустос Народног музеја у Зајечару рекла је да је у то доба, 1876. године Зајечар у рату био потпуно уништен. Уништена је и архивска грађа, тако да је малтене избегава у историографији да се о томе говори, јер се најчешће величају победе.

Многе личности пореклом из Врања учествовале су у раду Завичајног музеја Јагодине те су и на тај начин блиске везе два града. Душко Грбовић из Завичајног музеја Јагодине прочитао је запис непосредног учесника у борбама за ослобођење Врања Алексе Ђорђевића из Шумадијског корпуса.

Ова изложба постављена је у Зајечару, потом је обишла Неготин и Мајданпек, а сада је у Врању.

Прва самостална изложба цртежа 8-годишње Миле Ђорђевић, ученице другог разреда Основне школе „Бранко Радичевић“ у Врању отворена је у сали Дечијег савеза града. Под називом „Искрице“,  изложба  је окупила школске другове и родитеље ове девојчице несвакидашњег талента. Изложба Миле Ђорђевић приређена је у оквиру обележавања 10. годишњице постојања и рада Дечијег савеза, чиме је дата и подршка младим талентима града. Њен таленат препознали су и родитељи и стручњаци. А она сама, помало стидљива, ипак је свесна да поседује вансеријски таленат.

Kаже да су њен таленат најпре препознали родитељи, а да је таленат наследила од маме и баке. Најрадије слика пејзаже. О њој ће се тек чути, рекла је на отварању изложбе водитељ Ликовне радионице Весна Маринковић Станковић. Она је истакла да се сама уверила да је пред њом чудо, јер Мила све што види сликањем оживи.

Њен таленат је несвакидашњи и њено време тек долази, чуло се на отварању. Подршку су јој дали и њени другови и другарице са родитељима и учитељицом. Софија Васиљевић, њена другарица подсетила је да Мила од најранијих дана показује интерес за цртање. Велику подршку у сликању добија у Ликовној радионици и у својој школи. Ива Младеновић јој је у име другова из разреда честитала на отварању изложбе и пожелела јој да их има много и да својим сликањем оплемени свет у коме живимо и да увек ради оно што воли.

Оно што је од изузетне важности је да је у својој породици нашла подршку за развој талента, чуло се на отварању изложбе.

 

Страна 1 од 6

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Цвећари спремни за предстојећи Сајам у Врању - Радио Телевизија Врање https://t.co/5nOgvpIsqE via @tripplesworld
5 екипа на Меморијалном турниру "Миша Поповић" - Радио Телевизија Врање https://t.co/kBsRsKXVjt via @tripplesworld
Врање и Бања на сајму туризма у Београду - Радио Телевизија Врање https://t.co/rnubmW0rLq via @tripplesworld
Follow RTV Vranje on Twitter