Влада Племић из Сектора за ванредне ситуације каже да се ситуација са поплавама на југу Србије нормализује.

"Престала је киша да пада, што је најбитније. Реке се полако повлаче у своје водотоке. Највећи проблем смо имали са бујичним потоцима и то су потоци који ни на карти нису постојали и они су се услед великих падавина активирали и попунили све депресије и места која су одавно постојала као опасност", објашњава Племић.

Што се тиче узрока поплава, истиче да је то проблем са великом количином падавина 8. и 9. јануара, односно снежним падавинама на планинама.

"Имали смо отопљавање снега и обилну количину кише", наводи Племић и напомиње да нико није могао да предвиди толику количину падавина.

Истиче да овом тренутку нигде није критична ситуација и нигде не прети да буде критична.

Код моста у селу Златокопу код Врања, проглашена је ванредна одбрана од поплава.

Услед пораста водостаја Јужне Мораве дошло је до пробијања дела бедема. Вода се излила из корита реке, поплавила оранице и неколико пољопривредних објеката у том делу села.

Поплављени су и подруми у двадесетак домаћинстава у Врању и Врањској Бањи.

Повлачи се и вода у реке које су се јуче излиле на територији Бујановца и Прешева.

Ситуација се стабилизује и у Владичином Хану, према подацима надлежних, јер није било нових падавина током ноћи.

Из села Мазараћ мештани јављају да вода продире на све већем броју њива и ораница и да су неки објекти угрожени.

 

 

Воћарство је изузетно профитабилна грана пољопривреде на југу Србије, јер агроеколошки услови омогућавају висок род и квалитет воћа процене су стручњака ресорног министарства и Саветодавне службе Врање. Југ Србије има идеалне агроеколошке услове за сектор воћарства, пре свега довољан број сунчаних дана, као и квалитет земљишта, процена је ресорног министарства. То потврђује и овогодишњи род и квалитет воћа добијен у отежаним климатским условима.

Стручњак за воћарство у Пољопривредној саветодавној служби Сузана Јеркић оцењује да воћари имају пуну подршку ресорног министарства  када је у питању подизање нових воћњака. Кроз различите правилнике постављене су основе за доделу подстицајних средстава за подршку у подизању ових засада, за набавку опреме и механизацје, противгардне мреже, као и система за наводњавање. Из године у годину све је више засада шљива и вишања, а полако се стабилизује и заснивање нових површина под малином, чије је подизање претходне две године било у стагнацији. Ради се пре свега о нестабилности откупне цене.

Сузана Јеркић процењује да је уситњеност поседа, са једне стране, уз изузетне агроеколошке услове са друге, натерала произвођаче да се све више окрећу ка воћарству у односу на ратарство. На њихово питање шта је најисплативије гајити не постоји прецизан одговор јер се сваке године мењају и потражња а тиме и цене, што зависи од глобалног тржишта.

Ипак зна се да расту цене ситног јагодичастог воћа, да се релативно стабилизовала цена малине, да је питома боровница веома тражена. Оно што недостаје свакако су капацитети за прераду, којима би воћари финализовали производе и постигли знатно виши профит, оцена је Пољопривредне службе Врање.

Ове године род свих врста воћа на територији града изузетно је добар. У току је берба шљива као и купина, квалитет је добар а безбеђен је и откуп. Шљива се традиционално највише гаји у Србији, а тако је и на подручју Врања и округа. Укупно је хиљаду и 800 хектара засада у округу а на територији  града 950 хектара. Површине се повећавају из године у годину. Сузана Јеркић из Пољопривредне службе Врање напомиње да  у засадима има око 20 одсто чачанских сорти, а преосталих 80 процената су сорте „Стенлеј”. Очекује се род од 15 тона по хектару. Квалитет  рода је добар. Цена обраних шљива на велико је од 25 до 30 динара по килограму, а у малопродаји су око 50 динара. У току је и берба купина. Сузана Јеркић оцењује да су купине обране на  25 одсто површина од укупно 4 хектара колико има засада у околини Врања. Највише су заступљене сорте „Чачанска  бестрна” и „Лок Нес”. Откупна цена на велико чачанских сорти је око 50 динара по килограму, а за сорту „Лок Нес” која је квалитетнија је око 70 динара. На мало, купине се продају по цени од 120 до 150 динара за килограм. Приноси по хетару су до 16 тона, тако да они који су одржавали пуну агротехнику могу да буду задовољни.

Никада више није уложено у реконструкцију и ревитализацију енергетских објеката на подручју Електродистрибуције Врање, него у последњих седам месеци, каже директор Горан Николић. Почело се од Бујановца, преко Ристовца, Врањске Бање, Власа, Врања до Владичиног  Хана. Са изградњом нове трафо станице у Момином Камену држава је уложила преко 500 милиона динара у комплетну рекоснтрукцију и изградњу енергетских објеката на југу. Пад напона, чести прекиди у напајању електричном енергијом за житеље Бујановца и околине, након реконструкције енергетских објеката, постали су прошлост. Уложено је много у реконструкцију трафо станице у Ристовцу, рекао је директор Николић, јер се ради о најзначајнијем објекту између Бујановца и Врања.

„Урађена је рекоснструкција у грађевинском смислу тротоари, оградни зид, фасаде, молерај, а такође и замена прекидача. То је задња реч технике, јер само једна замена кошта 6 милиона динара,  а са радовима још око 800 хиљада”, каже директор Николић.

Коштало је све много више, око 11 милиона динара. Завршена је и реконструисана нисконапонска мрежа у селу Давидовац, рађено је и у Доњем и Горњем Вртогошу и укупно у овом делу земље потрошено је преко 50 милиона динара. Почело се прошле године од трафо станице у Бујановцу, друга је била такозвана Бујановац гробље, затим Светлост, Ристовац, у Врањској Бањи, Власу, Владичином Хану, у центру Врања у Лунгиној улици, у Пролетерских бригада и у кругу Јумка.

„Ради се о објектима који од своје изградње, а рађени су у периоду од пре 20 до 30 година први пут су након изградње у потпуности ревитализовани, реконструисани поред грађевинског дела који ја истичем рађени су и енергетски радови, замене прекидача, фарбања портала, антикорозивна заштита и све то доприноси бољем, успешнијем и безбеднијем поузданијем напајању. Укупна вредност је преко 80 милиона динара.”

Ни врућине, ни време годишњих одмора није разлог да не обиђемо више од десетак локација и покажемо грађанима да је ова власт одговорнa и да се oзбиљно бавимо проблемима грађана. Свима који нас нападају и клевећу одговарамо на овај начин. Одговарамо им тако што радимо у интресу грађана, правимо путеве побољшавамо енергетску стабилност, радимо задружни дом, пут у Ратају, асфалтирамо пут до Криве Феје, Сентић има пет градилишта у Врањској  Бањи. Верујемо да је то најбољи начин да се боримо против мржње, лажи и клевета којима смо изложени. Верујем да су грађани довољно информисани о нашим активностима и овај обилазак је начин да дођу до правих и проверених информација.То је нешто што свако може да провери и све се види. Врање и бања су на добром путу. Држава никада није више улагала у Врање и у југ”, рекао је Славиша Булатовић.

Обилазак градилишта на подручју целе територије града ће се наставити, каже Булатовић јер ова власт неће дозволити да о судбини града и грађана одлучују они са један или два посто подршке.

 

 

 

 

Министарство за државну управу и локалну самоуправу доделило је укупно 490 милиона динара за реализацију 77 пројеката, који се односе на изградњу инфраструктуре, увођење е-управе или организацију културних, туристичких и спортских манифестација на локалу, као и за превенцију елементaраних непогода. Новац су добиле 63 локалне самоуправе у Србији међу којима је и пет општина са југа Србије: Бујановац, Сурдулица, Прешево, Босилеград и Владичин Хан. Пет општина са југа Србије: Бујановац, Сурдулица, Прешево, Босилеград и Владичин Хан, добиле су средства за пројекте, које финансира Министарство за државну управу и локалну самоуправу. Ове године средства за пројекте локалних самоуправа већа су за 50 посто, а односе се на пројекте из области инфраструктуре, културе, увожења е-управе, туризма, спорта и превенцију елементарних непогода. Одобрени пројекти ће допринети развоју општина и градова и добробити грађана, истакао је министар Бранко Ружић. За средства из Фонда за локал ове године било је више од 200 пријављених пројекта , чија је укупна вредност преко две милијарде динара, што показује колики је значај овог фонда за локалне самоуправе. Први пут ове године, биће финансирани пројекти за смањење ризика од климатских промена, елементарних непогода, па ће део средстава бити усмерен на превентивно деловање, како би заштитили имовину и локалних самоуправа и грађана.

 

 

                                               

"Број пријављених пројеката и њихова разноврсност показују да су наше локалне самоуправе способне да припреме пројектно-техничку документацију и утврде шта је потребно за побољшање живота грађана у њиховим срединама", истакао је министар Ружић. Он је изразио задовољство што се средства у Фонду за локал из године у годину повећавају и додао да очекује да ће наредне година бити још већа.

Од локалних самоуправа са југа, Бујановац је добио 4,7 милиона динара за унапређење и развој рада Скупштине ове општине, кроз увођење система за електронско вођење седница и гласање. Сурдулица је из фонда добила четири милиона динара као помоћ у организацији манифестације "Власинско лето" у 2019. години. Прешеву је одобрено 2,4 милиона динара за пројекат дигитализације Скупштине општине. За Босилеград је издвојено два милиона динара за развој информационог окружења за потребу имплементације е-управе. На крају, Владичин Хан је добио 946.000 динара за покретање едукативног центра и реализацију додатних програмских садржаја каравана "Изађи ми на теглу". За ових пет општина је издвојено укупно нешто више од 14 милиона динара.

 

 

 

Страна 1 од 2

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Врање добитник награде Конгреса локалних и регионалних власти Савета Европе - Радио Телевизија Врање… https://t.co/5qrMRb0Jri
Ана Илић добила престижну награду - Радио Телевизија Врање https://t.co/iXT6ctgz9H via @tripplesworld https://t.co/5ZjKPHPiMi
Скупштина једногласно усвојила Одлуку о конверзији потраживања према Јумку - Радио Телевизија Врање… https://t.co/dEEaEZiRag
Follow RTV Vranje on Twitter