У склопу припрема за наредну седницу Скупштине, градоначелник Слободан Миленковић, председавао је 164. седницом Градског већа. На дневном реду биле су одлуке о отуђењу грађевинског земљишта, имовине и пројектно суфинансирање медијских садржаја од јавног интереса.

Усвојени су извештаји кaко нaрaтивни, тако и финансијски свих медија и сви су оправдали средства додељена у прошлој години за суфинансирање пројеката. Након тога разматран је предлог Комисије о расподели средстава за суфинансирање из буџета за производњу медијских садржаја намењених телевизији за ову годину.

"Имали смо 12 пријава, од тога су пет подржане и то: Врањска плус са 5 милиона и 300 хиљада  динара, Инфо пулс 400 хиљада, ТВ Ритам 600 хиљада, ТВ Бујановац 600 хиљада, ТВ Врање 6 милиона и сто. Укупна средства су 13 милиона динара", каже већница Данијела Милосављевић.

Распоређена су и средства за ову годину, укупно 3,5 милиона динара за 11 пројеката радија и портала. Донета је и одлука о отуђењу грађевинског земљишта од преко 18 хиљада метара квадратних за више од 259 милиона динара, фирми Балкан ДОО Београд. Већници су донели и одлуку о отуђењу два стана у власништву града, са почетном ценом 65 хиљада 181 динар по метру квадратном.

"Донели смо одлуку о покретању поступка за отуђење два стана у улици Милентија Поповића. Станови су од по 30 метара квадратних. Ову одлуку прати и текст огласа и она иде на скупштинско разматрање. Биће покренут и поступак јавне лицитације".

Веће је одобрило и две вантелесне оплодње, ускладило са законом одлуку о утврђивању некатегорисаних путева, усвојило извештај Градског урбанисте и проширило листу корисника бесплатног и повлашћеног превоза на територији града.

 

Осуди напада на медије и притиска на новинаре у Београду и Краљеву, током викенда, придружили  су се и представници медијских удружења, као и регионалних и локалних медија.

У саопштењу за јавност Професионалног удружења новинара Србије каже се:

„На мети је најпре била Телевизија Краљево, а потом Јавни сервис РТС-а.Ко је следећи на мети бахатог понашања неодговорних појединаца. ПРОУНС је позвао сва медијска удружења,укључујућу и она окупљена око медијске коалиције,да заједнички,јединствено, станемо у одбрану професије,самосталности уређивачке политике,право на другачије мишљење и слободу медија,за коју се декларативно залажу кад год су „угрожена права“ њихових медија и њихових новинара.

ПРОУНС је позвао државне органе да у складу са законским овлашћењима стану у заштиту запослених и имовине медија. Политичким лидерима поручују да своје ставове презентују и бране у оквиру парламентарних институција, а да свој легитимитет потврде на изборима.

Осуди насиља и притиска над медијима и новинарима  придружили су се Удружење електронских медија „КомНет“ уређивачки колегијум Ради телевизије Студио Б, регионална РТВ Панчево, Новосадска телевизија, Мрежа Мост, запослени у Телевизији Мост, Радију Косовска Митровица, РТВ Пулс и РТВ Грачаница.

 

"Професионално удружење новинара Србије (ПРОУНС) најоштрије осуђује инцидент на синоћњем протесту у Краљеву када је нашим колегама покушано да се ускрати Уставом загарантовано право на рад, изврши притисак на уређивачку политику и насилно укине право на слободу мишљења и изражавања.

Не оспоравамо ничије право да буде незадовољан уређивачком политиком било ког медија и да то незадовољство исказује не гледањем, не слушањем, не читањем, или на било који други демократски начин али се најоштрије супростављамо начину на који је то синоћ урађено у Краљеву: блокирањем степеништа и улаза у зграду «Телевизије Краљево, Радио Краљево и Ибарских новости» чиме су запослени онемогућени да дођу до својих радних места.

ПРОУНС не доводи у питање протест као облик изражавања ставова грађана, али упозорава да је насилно понашање и оспоравање права на рад, облик неприхватљивог политичког притиска.

Ако је то демократија и слобода медија која нам се нуди и коју прокламују нека медијска удружења онда одлучно кажемо: „Нека, хвала“. Ми из ПРОУНС-а у таквим лакрдијама нећемо да учествујемо," стоји у саопштењу које потписује председник ПРОУНС-а Зоран Величковић.

 

На званичном сајту Града Врања данас су објављена два позива за суфинансирање медијских садржаја. Први се односи на суфинансирање проjеката за производњу медиjских садржаjа намењених телевизиjи у овој години. Опредељена средства износе 13 милиона динара. Наjмањи износ средстава коjи се може одобрити по проjекту jе 100.000, а наjвећи  7,5 милиона динара. Други jе jавни позив за суфинансирање проjеката из буџета града Врања за производњу медиjских садржаjа за радио, интернет и штампане медиjе и новинске агенциjе у 2019. години. Средства опредељена за ове намене износе 3,5 милиона динара. Наjмањи износ средстава коjи се може одобрити по проjекту износи 100.000 динара, а наjвећи 1,5 милиона динара. Краjњи рок за подношење приjава по оба позива jе 19. март.

 

Једна од четири јавне расправе о Нацрту нове медијске стратегије одржана је у Нишу. Положај новинара, њихова заштита, медијска писменост, односно едукација новинара како би се интернет користио као адекватан “алат”, предлози су одредби по којима ће нови Нацрт Стратегије бити измењен  у односу на претходни документ. У јавној расправи учествовали су медијски посленици, власници медијских кућа и новинари, међу којима и представници Радио телевизије Врање.

На јавним расправама до 1. марта износе се примедбе на овај стратешки документ, а Влада ће финалну верзију почети да разматра крајем априла.

Дејан Стојановић из Министарства културе и информисања, председник Радне групе за израду Стратегије  каже да још увек недостају подаци о томе колико новинара ради на медијској сцени,какав је њихов положај а такође  недостаје  и грански колективни уговор који се односи на све медијске раднике и да на тај начин пробамо да тај безбедносни ниво  заштите новинара и свих медијских радника подигнемо на виши ниво.

До сада пристигле примедбе односе се на  прецизније дефинисање статуса медија цивилног сектора  и њихову транспарентност у финансирању, статуса медија од националног значаја, државног учешћа у власништву, концентрације медија у рукама једног власника, као и то што нацрт, бар за сада, не предвиђа јавне регионалне медијске сервисе.  У Удружењу новинара Ниша имају неколико примедби на садржину Нацрта Медијске стратегије, а пре свега су против тога да се омогући  медијима цивилног сектора да буду у повлашћеном положају.

Председница  Друштва новинара Ниша Данијела Иванковић истакла је да се противе  томе да медији цивилног сектора имају повлашћенији статус и да као сада не плаћају обавезе Регулаторном телу за електронске медије. Такође, желе да се јасно виде сви донатори медија, па и страни, да све буде транспарентно, како за класичне медије, тако и за медије цивилног сектора.

Навела је да се  залажу  за формирање више саморегулаторних тела, пошто, како је оценила, постојећи Савет за штампу не „покрива“ електронске медије.

Зоран Секулић  Из Асоцијација медија  оштро се успротивио  овом предлогу. Залаже се  за медијски плурализам, али да је новинарски кодекс само један, и да се он не може различито тумачити од стране различитих саморегулаторних тела. Исто мишљење имао је и Никола Панић, представник Удружења радио станица Србије (РАБ).

Никола Панић  је изјавио  да представници РАБ-а сматрају да држава не треба поново да улази у медије и да нова Медијска стратегија не треба да предвиди формирање регионалних јавних сервиса . 

У Синдикату новинара Србије сматрају да је  веома важно  што је у Медијску стратегију ушао социјални дијалог. Србија је једина земља у којој не постоји послодавачка организација која треба да координира потписивањем гранског колективног уговора који ће штитити права новинара и свих запослених у медијској делатности. Са друге стране, незадовољни су због одсуства одредби о регионалним јавним сервисима.

Председница Синдиката новинара Србије Драган Чабаркапа напоменула је да је формирање регионалних јавних сервиса било предвиђено и првом Медијском стратегијом, али није реализовано. Сада у овом нацрту тај предлог није обухваћен.

Генерални секретар Удружења новинара Србије Нино Брајовић,  осврнуо се на положај ТАНЈУГ-а, као и статус  „Политике“ и Новости“.

Постоји идеја да Тањуг буде јавни медијски сервис, са мешовитим власништвом, у којем се плате запослених не би исплаћивале из републичког буџета, рекао је  Брајовић оценивши да је Тањуг медијска кућа која има добро место на тржишту.

О документу се данас расправља на округлом столу  у Чачку а 27. фебруара у Београду. Након 1. марта  биће формирана интерресорна радна група која ће урадити извештај о јавној расправи. Стратегија ће потом бити упућена Влади на усвајање пошто не постоји обавеза да је усваја Скупштина Србије.

 

Страна 1 од 2

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

До скоро је било незамисливо - новогодишња јелка у Блоку пошта-банка - Радио Телевизија Врање https://t.co/ObRN6aixvN via @tripplesworld
Епилог једног лова: Један тешко повређен, један ухапшен - Радио Телевизија Врање https://t.co/gprO0SXjVO via @tripplesworld
Повређен у лову - Радио Телевизија Врање https://t.co/O6O4p6gssE via @tripplesworld
Follow RTV Vranje on Twitter