На званичном сајту Града Врања данас су објављена два позива за суфинансирање медијских садржаја. Први се односи на суфинансирање проjеката за производњу медиjских садржаjа намењених телевизиjи у овој години. Опредељена средства износе 13 милиона динара. Наjмањи износ средстава коjи се може одобрити по проjекту jе 100.000, а наjвећи  7,5 милиона динара. Други jе jавни позив за суфинансирање проjеката из буџета града Врања за производњу медиjских садржаjа за радио, интернет и штампане медиjе и новинске агенциjе у 2019. години. Средства опредељена за ове намене износе 3,5 милиона динара. Наjмањи износ средстава коjи се може одобрити по проjекту износи 100.000 динара, а наjвећи 1,5 милиона динара. Краjњи рок за подношење приjава по оба позива jе 19. март.

 

Једна од четири јавне расправе о Нацрту нове медијске стратегије одржана је у Нишу. Положај новинара, њихова заштита, медијска писменост, односно едукација новинара како би се интернет користио као адекватан “алат”, предлози су одредби по којима ће нови Нацрт Стратегије бити измењен  у односу на претходни документ. У јавној расправи учествовали су медијски посленици, власници медијских кућа и новинари, међу којима и представници Радио телевизије Врање.

На јавним расправама до 1. марта износе се примедбе на овај стратешки документ, а Влада ће финалну верзију почети да разматра крајем априла.

Дејан Стојановић из Министарства културе и информисања, председник Радне групе за израду Стратегије  каже да још увек недостају подаци о томе колико новинара ради на медијској сцени,какав је њихов положај а такође  недостаје  и грански колективни уговор који се односи на све медијске раднике и да на тај начин пробамо да тај безбедносни ниво  заштите новинара и свих медијских радника подигнемо на виши ниво.

До сада пристигле примедбе односе се на  прецизније дефинисање статуса медија цивилног сектора  и њихову транспарентност у финансирању, статуса медија од националног значаја, државног учешћа у власништву, концентрације медија у рукама једног власника, као и то што нацрт, бар за сада, не предвиђа јавне регионалне медијске сервисе.  У Удружењу новинара Ниша имају неколико примедби на садржину Нацрта Медијске стратегије, а пре свега су против тога да се омогући  медијима цивилног сектора да буду у повлашћеном положају.

Председница  Друштва новинара Ниша Данијела Иванковић истакла је да се противе  томе да медији цивилног сектора имају повлашћенији статус и да као сада не плаћају обавезе Регулаторном телу за електронске медије. Такође, желе да се јасно виде сви донатори медија, па и страни, да све буде транспарентно, како за класичне медије, тако и за медије цивилног сектора.

Навела је да се  залажу  за формирање више саморегулаторних тела, пошто, како је оценила, постојећи Савет за штампу не „покрива“ електронске медије.

Зоран Секулић  Из Асоцијација медија  оштро се успротивио  овом предлогу. Залаже се  за медијски плурализам, али да је новинарски кодекс само један, и да се он не може различито тумачити од стране различитих саморегулаторних тела. Исто мишљење имао је и Никола Панић, представник Удружења радио станица Србије (РАБ).

Никола Панић  је изјавио  да представници РАБ-а сматрају да држава не треба поново да улази у медије и да нова Медијска стратегија не треба да предвиди формирање регионалних јавних сервиса . 

У Синдикату новинара Србије сматрају да је  веома важно  што је у Медијску стратегију ушао социјални дијалог. Србија је једина земља у којој не постоји послодавачка организација која треба да координира потписивањем гранског колективног уговора који ће штитити права новинара и свих запослених у медијској делатности. Са друге стране, незадовољни су због одсуства одредби о регионалним јавним сервисима.

Председница Синдиката новинара Србије Драган Чабаркапа напоменула је да је формирање регионалних јавних сервиса било предвиђено и првом Медијском стратегијом, али није реализовано. Сада у овом нацрту тај предлог није обухваћен.

Генерални секретар Удружења новинара Србије Нино Брајовић,  осврнуо се на положај ТАНЈУГ-а, као и статус  „Политике“ и Новости“.

Постоји идеја да Тањуг буде јавни медијски сервис, са мешовитим власништвом, у којем се плате запослених не би исплаћивале из републичког буџета, рекао је  Брајовић оценивши да је Тањуг медијска кућа која има добро место на тржишту.

О документу се данас расправља на округлом столу  у Чачку а 27. фебруара у Београду. Након 1. марта  биће формирана интерресорна радна група која ће урадити извештај о јавној расправи. Стратегија ће потом бити упућена Влади на усвајање пошто не постоји обавеза да је усваја Скупштина Србије.

 

Јавна расправа о новој Медијској стратегији почела је округлим столом који је одржан у Новом Саду. До краја фебруара одржаће се још четири округла стола у Нишу, Чачку и Београду, на којима ће заинтересовани моћи да дају примедбе на текст стратегије, након чега следи усвајање закона који би требало да поправе стање у медијима и положај новинара.

 

Градски већници усвојили су Текст јавног позива за суфинансирање пројеката из буџета града Врања за производњу медијских садржаја намењених телевизији за 2019. годину, као и производњу медијских садржаја за радио, интернет и штампане медије и новинске агенције у овој години.

За суфинансирање медијских садржаја у 2019. години из буџета Града укупно је опредељено 16,5 милиона динара. Усвојен је текст јавног позива за суфинансирање пројеката за производњу медијских садржаја, посебно за телевизије, а посебно за радио, интернет и штампане медије и новинске агенције. За телевизије је издвојено 13 милиона динара.

''Овим текстом је предвиђено да минимални износ по пројекту буде 100 хиљада динара, а максимални 7, 5 милиона динара. Реч је о суми од 13 милиона динара, која је опредељена одлуком на претходној седници Градског већа. У оквиру текста позива налази се и позив за учешће у раду комисије. За производњу медијских садржаја за радио, интернет и штампане медије и новинске агенције у 2019. години опредељен је износ од 3 милиона и 500 хиљада динара. Минимални износ по пројекту је 100 хиљада динара, а максимални 1,5 милиона динара. И у оквиру овог текста налази се позив за учешће у раду комисије. Овај позив ће бити објављен до краја фебруара, што можете пратити на градском сајту'', истиче Зорица Јовић, градска већница.

Ускоро ће уследити и расписивање Конкурса за суфинансирање медијских садржаја.

 

"Синдикат новинара Србије (СИНОС) сматра неприхватљивим увреде које је глумац Сергеј Трифуновић упутио новинарки “Српског телеграфа” Ивани Жигић кад је затражила изјаву за новине.
СИНОС упозорава да се новинаркама све чешће упућују сексистичке увреде због неслагања са њиховим начином извештавања и са уређивачком политиком медија за које раде.
СИНОС подсећа да је последњих година новинарска професија значајно урушена али и да они који су незадовољни радом новинара могу да се обрате надлежним институцијама, регулаторном и саморегулаторним телима. То се, пре свих, очекује од јавних личности које претендују да унапреде медијску сцену Србије", стоји у саопштењу СИНОС-а.

 

Страна 2 од 2

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Очекивања кандидата за посланике и одборнике - Радио Телевизија Врање https://t.co/gujI4jkYUg via @tripplesworld
До 11 сати излазност је 16, 01 посто - Радио Телевизија Врање https://t.co/eqxmPdOMV4 via @tripplesworld
Отворена бирачка места - Радио Телевизија Врање https://t.co/K7SK1ZTO91 via @tripplesworld
Follow RTV Vranje on Twitter