На седмом Светском фестивалу дечијег анимираног филма ''Златни пуж 2021.'' Школи анимираног филма из Врања припале су две награде. Специjална награда за традиционалну уметност и очување традициjе припала jе филму ,,Кување таране”,  коjи jе урађен у техници пиксилациjе. Филм су прошле године урадила деца узраста 9 до 11 година. Друга награда ,,Сребрни пуж” додељена jе филму ,,Од другарства нема лепшег царства”, коjи jе урађен почетком године у сарадњи са вртићем ,,Невен” из Врања.

У такмичарском делу фестивала приказано је 70 филмова, а о  најбољим филмовима одлучивао је интернационални жири у саставу Нитин Донде, аниматор из Индиjе, Кузман Кузмановски, продуцент из Македониjе и Никола Маjдак, аниматор из Србиjе.

 

Примус интер парес - Први међу једнакима

Миомир МиДеј Дејановић, учитељ

Миомир Дејановић је учитељ у врањској ОШ „Светозар Марковић“.

25 година је посвећен раду са децом, напретку, иновацијама и стручном усавршавању.

Пише за децу и одрасле, израђује кратке образовне филмове, црта едукативне стрипове и илустрације и примењује их као наставна средства у раду са ђацима. Каже да је логично било да постане просветни радник, јер се неколико генерација у породици бави овим занимљивим и креативним занимањем.

„Мој отац је професор књижевности. Ј асам одрастао окружен књигама, тако да је све на мене, можда и подсвесно, утицало да се заинтересујем за тај свет, за књиге за учење, за тај просветарски позив. А нешто је код мене и урођено, та генетска потреба се протеже кроз три генерације. Мој отац је професор књижевности,  ћерка студира у Словенији педагогију. И моја супруга је учитељица, тако да ја имам са ким да разговарам на ову тему, посаветујем, да ми укажу на неке пропусте, позитивне ствари у раду, тако да ван тог круга, мени на неки начин, други нису ни потребни“, објашњава Дејановић.

Стрип је његова велика љуба. Почео је као читалац.

„Био сам још као дете опчињен стриповима, тим светом слика. А када сам постао учитељ, најпре сам почео да цртам. У мени се јавила жеља да и ја нешто нацртам, под утицајем тих стрипова које читам. Тако да су многи моји стрипови објављени у дечјим часописима. И дан данас сарађујем са најстаријим и најпознатијим дечјим часописом у земљи, ту објављујем едукативне стрипове у боји. Кад сам постао учитељ дошао сам на идеју да своја интересовања пренесем на ученике и искористим стрипове у раду са ђацима како би лакше и брже усвајали знања. Показало се да је то одличан начин. Тај рад са стрипом подсећа на игру, на забаву, међутим кроз стрип се остварују значајни едукативни, васпитно образовни циљеви. Деца брже и лакше усвајају знања, јер опште је позната ствар у педагогигији и психологији, да деца воле да цртежом изражавају своје мисли и осећања, а стрип управо то омогућава, да се кроз спој текста и цртежа пошаљу неке поруке читаоцима. Јер није лако смислити стрип. Чини се да је лако. Треба смислити ликове, шта они говоре, радњу распоредити на низ слика и кадрова и на крају дати једну поруку, јер стрип без поруке је безвредан. Не стварамо стрип ради стрипа, већ ради учења кроз њега“, јасан је Дејановић.

Љубав је пренео и на ученике. Временом су и они почели да цртају стрипове. Он је њихове радове сакупљао и  када је био проглашен за једног од најбољих едукатора у Србији, од новчаног дела награде јештампао збирку стрипова „Да ти нацртам“, у којој су обједињени његови едукативни и радови ученика на различите теме.  Књига у рукама вештог учитеља може да буде корисно штиво, да се неки текстови лакше обрађују.

Ми Деј је добитник бројних признања. С обзиром да је стрип његова велика љубав на том пољу и даље ради, са својим ученицима, али и сам. Учествује на бројним конкурсима у земљи и свету. А потврде за квалитет стално пристижу. Добитник је признања за развој и популаризацију балканског стрипа 2017, 2018, 2019, 2020. и 2021. године. Затим, специјалног признања "Свети Сава"за иновације у области образовања. Проглашен је за једног од најбољих едукатора Србије. Носилац је признања Најбољи наставник бивше Југославије.

Кроз награде ученика потврђује да љубав према свом послу несебично дели и другима. Његови ученици освајали су прва места на бројним међународним и републичким такмичењима. 

Медијски садржај финансиран средствима из буџета града Врања.

Изнети ставови не представљају нужно ставове органа који суфинансирају медијски садржај.

“Људи су ван Врања, а мени су те награде најдраже, увидели да је то нешто ново и оригинално, тако да су то високо оцењивали. Пет година за редом сам добитник признања за популаризацију балканског стрипа. И моји ученици су излагали на балканској смотри стрипа у Лесковцу, међу учесницима из целог света, и добијали награде, на шта сам посебно поносан”, истиче Ми Деј.

На питање да ли је тешко бити учитељ у данашње време каже: “Није, ако се нађе прави пут. Ако се дође до дечјег срца онда то постаје занимљиво. Мени је  веома занимљиво и тај поса ми омогућава да се размахнем. Већина мојих интересовања ту може да се испољи. На срећу, ја пишем песме за децу, радим кратке образовне филмове, цртам илустрације, то што је занимљиво мени интересује и децу, односно ученике. Тако да смо се нашли и живимо у истом свету”.

Својом свестраношћу и особеним приступом настави, учитељ Миомир Дејановић је привукао пажњу шире јавности. О њему су писали многи листови, и извештавале бројне медијске куће. За успех је потребан континуитет, рад и праћење савремених трендова у настави. Много труда, каже Дејановић. Награде за најбољег едукатора и учитеља бивше Југославије морају да се заслуже. Прати се комплетна каријера, допринос унапређењу наставе, сарадња на свим нивоима.

Његов таленат за цртање наследила је ћерка, али није инсистирао да се тиме активније бави.

Он воли да пише.Издао је и три књиге, а љубав су му песме. Награђен је бројним признањима.

Учитељ Дејановић представљен је на званичном сајту града Врања, у категорији Најбоље из Врања и на сајту председника Републике Србије, у категорији Најбоље из Србије. Каже да је одабрао прави позив и када би требао опет да бира, опет би био учитељ.

 

 

Истекао је рок за предају радова на конкурс „Пера Стојановић Туман“ који  Радио телевизија Врање расписује у знак сећања на свог колегу новинара, водитеља, глумца. На конкурс је пристигло 7 радова које ће стручни жири у наредне две недеље оценити и одабрати најбољи. Одлука ће бити позната 7.септембра на дан Радио Врања.

 “То је био непоновљив лик, харизматичан човек, препун талената, бог заиста није штедео кад се он рађао на његовим талентима и карактеристичним цртама личности које је поседовао. Учио је све нас како да будемо мало опуштенији у послу који радимо, а да опет достигнемо врхунске резултате. Такав је и он сам био”, истиче уредница телевизије Љубица Здравковић Џонов.

Радио телевизија Врање почела је са доделом Меморијалне награде још 2005.године. Ове године и Министарство културе и информисања препознало је значај једне овакве идеје на пројектима који доприносе унапређењу медијског и новинарског професионализма и унапређењу професионалних и етичких стандарда у области јавног информисања и подржало реализацију конкурса.

“Ми смо јако поносни јер је на конкурс пристигло 7 радова, врло озбиљних и темељитих и радова који испуњавају све наше услове и критеријуме. Своје радове су послали Владислав Стојчић из Лесковца, наша колегеница, професорка Валентина Златановић из Ужица, пореклом Врањанка, Тања Милосављевић, Милица Станковић такође из Врања, Миодраг Стошић, Ханчанин који живи и ради у Београду, Бранка Марковић, такође наша колегеница и професорка и Милош Ивановић из Врања. Сви радови су јединствени и оригинални“, каже  Љубица Здравковић Џонов уредница наше медијске куће.

Петочлани жири, међу којима су Миодраг Попов, новинар и уредник и Бојан Јовановић, уметнички руководилац врањског театра, имаће тежак задатак да одабере најбољи рад који ће бити награђен са 50 хиљада динара. Међутим, оно што овај конкурс разликује од других је што би текст требало да буде екранизован. Тако је било са ранијим победницима.

“Екранизација текста је врхунац овог конкурса и то је оно по чему је ванредно вредан у стручним круговима и по чему се разликује од многих других”, истиче Здравковић Џонов.

Одлука о победнику биће позната 7. септембра на рођендан Радио Врања.

 

 

Позориште „Бора Станковић“ добило је три награде за представу „Чаробњак из Оза“ на фестивалу „Мали Јоаким“ одржаном у Грачаници.

Стручни жири наградио их је за најбољу оригиналну сценску музику, оригиналне сонгове у представи и специјалном наградом за дизајн светла.

Обрадовао их је успех представе, али је пријем публике оставио посебан утисак.

Фестивал „Мали Јоаким“ ове године одржан је у јужној српској покрајини, у Грачаници.

У јакој конкуренцији дечјих представа из целе земље, Врањанци су постигли запажен успех.

Радује их и то што се ради о представи „Чаробњак из Оза“ која је премијерно изведена, као прва, на дечјој сцени позоришта „Бора Станковић“ у Врању након обнове зграде, али и то што ће је видети публика на два фестивала.

 „Јако смо срећни да је та представа, поред доброг пријема, овде на нашој сцени доживела да оде на два фестивала селектована је за „Мали Јоаким“ и предстојећи Фестивал професионалних позоришта за децу у Алексинцу, где гостујемо 27.маја“, каже Бојан Јовановић- уметнички руководилац Позоришта „Бора Станковић".

Јовановић истиче да су се домаћини потрудили да добро организују фестивал и омогућили су и деци из српских средина да погледају представе, што је било посебно лепо, јер нису често у прилици да присуствују оваквим догађајима. Публика је оставила посебан утисак на наш ансанбл.

„Ту количину љубави од публике, можда никада до сада нисмо доживели у карјерама. Када је буквално цела сала деце остала после представе да се с нама фотографише. И не само да се фотографише, они су нас искрено, с љубављу грлили. И заиста је било предиво“, преноси утиске Јовановић.

Са попуштањем епидемиолошких мера глумци врањског театра надају се већем броју представа и гостовања, али и могућности да буду домаћини другим ансанблима у Врању.

Редовни репертоар позоришта је на снази, већ вечерас се приказује представа „Живот у тесним ципелама“.

А онда ће угостити  у петак Атеље 212 из Београда са представом „Пасивно пушење“.

Након тога у уторак долази ансанбл Народног позоришта из Лесковца са представом „Сећање воде“.

 

На данашњој седници Градског већа усвојен је Предлог Правилника о условима за остваривање, начину и висини солидарне помоћи код послодавца за запослене у органима града Врања и градској општини Врањска Бања.

Такође, разматран је и прихваћен Предлог одлуке о додели награда успешним студентима на територији града Врања.

По овој одлуци предвиђено је да 66 студената, односно сви који су испунили предвиђене услове, буду награђени са  по 20.000 динара.

Већници су усвојили и текст јавног конкурса за финансирање пројеката из области културе за 2021. годину, текст јавног огласа за финансирање и суфинансирање програма и пројеката удружења у области друштвеног и хуманитарног рада од јавног интереса за 2021. годину, као и предлоге одлука о давању у закуп станова у јавној својини града Врања, ван поступка јавног надметања, односно прикупљања писмених понуда.

Страна 1 од 4

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

У изради план Генералне регулације зоне 3 - Доње Врање - Радио Телевизија Врање https://t.co/LFC4wbqWjz via… https://t.co/erBIQ5QyeX
Школарци дођите у Библиотеку, стигли су најпопуларнији наслови - Радио Телевизија Врање https://t.co/rAMGpTDivc via… https://t.co/XQVaSK6pKJ
Сусрети села открили младе таленте - Радио Телевизија Врање https://t.co/vmZrSEGSeD via @tripplesworld https://t.co/xcpEGaVx5f
Follow RTV Vranje on Twitter