Сутра почиње 14. стручно-научни скуп Заjедница матичних библиотека Србиjе ,,Библионет 2020’’, чиjи ће домаћини до 3.октобра бити Jавна библиотека ,,Бора Станковић’’ и Град Врање.

Тема овогодишњег скупа jе ,,Сарадња и партнерства: креирање нове заjедничке визиjе за библиотеке’’. За учеснике ће бити приређен уметнички програм, биће додељена и награда ,,Ђура Даничић’’ за 2019. годину, а осим радног дела планиран jе и пратећи програм, као и обилазак знаменитости града.

Заjедница матичних библиотека Србиjе представља удружење директора свих матичних библиотека Србиjе.Суштина постоjања Заjеднице jе развоj библиотекарства у Србиjи, пре свега ширење и надограђивање струке кроз мрежу jавних библиотека.

Сваке године скуп се одржава у другом месту, са другом темом информисања и ово jе први пут да се Библионет одржава jужниjе од Ниша.Покровитељи скупа су републичко Министарство културе и информисања и Град Врање.

 

Дводневни научни скуп о Светом Прохору завршен је у кући оца Јустина онлајн сесијом где су своје радове представили учесници научног скупа из земље и иностранства који нису били у прилици да лично дођу на скуп.

У онлајн сесију укључили су се предавачи из земље и иностранства који су дали своје виђење живота и дела Светог Прохора, али и друштвено историјске прилике, језичко и књижевно наслеђе овог периода и манастира Преподобни Прохор.

Предавачи који су претходног дана изложили своје радове у манастиру присуствовали су и другом дану Научног скупа ''Преподобни Прохор Пчињски – 950 година у српском народу''.

''Мој рад тиче се Летописа манастира Свети Прохор Пчињски и ја сам се том темом бавио и то сам обрађивао као историјски извор. У летописима обично се записује све оно што се дешавало на територији епархије, не само манастира, ту има интересантних записа. Буквално можемо да поделимо летопис, биографске податке многих епископа, али с обзиром да је летопис једно време служио и као књига гостију, ту налазимо интересантне записе људи који су посећивали манастир", каже Бобан Стојковић из Призренске Богословије у Нишу.

''Мој рад се бави општим местима у житију Светог Прохора Пчињског, чији је аутор Јустин Поповић у чијој се кући сада налазимо. Ми знамо ко је аутор прве верзије житија, али ми је било природно, с обзиром на читав конктекст, да се бавим овим житијем и бавила сам се општим местима и мислим да је важно причати о томе зато што опште место у књижевности данас представља клише, уходаност, те речи постају излизане, указују на неоригиналност, док опште место у контексту књижевности средњега века представља заправо припадност одређеном корпусу," каже Снежана Милојевић из Међународног центра за православне студије у Нишу.

Научни скуп одржан је у оквиру прославе 950 година манастира Преподобни Прохор Пчињски и 700 година његове велике обнове.

''Заиста је све било у најбољем реду и ја се захваљујем свима који су дошли, одазвали се на наш позив и заиста је била једна широка лепеза интересовања по питању и Светога Прохора Пчињског и његовог подвига и по питању самога манастира. С Божијом помоћи овај научни скуп ће допринети и историји манастира, а такође биће и врло значајно и за нас који овде живимо и радимо, а посебно за наш народ у овоме крају", рекао је епископ Пахомије испред епархије врањске.

Радови педесетак аутора који су учествовали у научном скупу биће обједињени у Зборник који ће из штампе изаћи почетком 2021. године. Активности на обележавању великих јубилеја манастира наставиће се у складу са епидемиолошком ситуацијом, а продужене су и у току целе наредне године.

Научни скуп "Преподобни Прохор Пчињски - 950 година у српском народу" данас је настављен онлајн у Свеправославном центру Преподобни Јустин Врањски и Ћелијски. Излагачи из иностранства обратили су се скупу путем онлајн видео платформе, а међу истраживачима који су данас говорили уживо у кући оца Јустина је и свештеник Бобан Стојковић из Призренске богословије у Нишу.


Епископ врањски Пахомије истакао је овом приликом да је реч о врло значајном научном скупу који је донео многа нова сазнања о Светом Прохору и самом манастиру, а која ће бити обједињена у зборнику радова који ће из штампе изаћи почетком наредне године.

У оквиру обележавања значајног јубилеја, 950 година манастира Преподобни Прохор Пчињски и 700 година од велике обнове, биће одржан дводневни научни скуп са међународним учешћем. Због ситуације са корона вирусом аутори из иностранства који су пријавили своје радове излагаће онлајн или ће их послати у штампаној форми.

Научни скуп ''Преподобни Прохор Пчињски – 950 година у српском народу'' почеће у петак у манастиру посвећеном Светом Прохору. На скупу ће се у два дана представити педесетак учесника који ће дати мултидисциплинарни приказ ове значајне теме. У петак ће се на сесијама представити 23 учесника, док је субота предвиђена за онлајн предавања.

''Имамо укупно педесетак пријављених из различитих области, од археологије, етнологије, историје, књижевности, језика, етномузикологије, теологије наравно и заиста мултидисциплинарни програм, то су људи који су из својих области дали колико су могли и оно што је битно то је једно ново истраживање, пошто нема много материјала нити о манастиру нити о житију ово ће бити драгоцено, свеједно да ли ће сутра доћи, али ће предати сви радови. Рачунамо да би до краја децембра пристигли сви радови и почетком наредне године да имамо зборник", проф. др Сунчица Денић, члан Организационог одбора.

Своје радове, поред аутора из земље, пријавили су и научници из Грчке, Бугарске, Русије, Чешке и Македоније. Они ће излагати онлајн, а неки ће радове послати у електронској форми како би били уврштени у велики зборник, који ће изаћи из штампе почетком 2021. године.

До сада је остало мало писаних трагова о Прохору Пчињском и самој светињи која му је посвећена.

''Тај зборник ће заиста бити печат овог целог догађаја и тако ћемо уградити бројна сазнања у свест народа и са научне и са друге стране, тако да остане оно што је очигледно кроз векове испуштено", додаје проф. др Денић.

Из штампе су изашла и фототипска издања ''Свети Прохор Пчињски'' Јована Хаџи Васиљевића и истоимена књига некадашњег архимандрита Методија Миловановића које је приредила проф. др Сунчица Денић.

Организатор свих активности поводом 950 година манастира је Епархија врањска, а оне се реализују под покровитељством председника државе.

У оквиру обележавања годишњице Педагошког факултета у Врању, ова високошколска установа организовала је научни скуп са међународним учешћем на тему Владета Јеротић – књижевник, научник и религиозни мислилац.

У оквиру обележавања годишњице Педагошког факултета у Врању, ова високошколска установа организовала је научни скуп са међународним учешћем на тему Владета Јеротић – књижевник, научник и религиозни мислилац. Предавања су организована у три сесије а о лику и делу Јеротића говорило је више од 40 учесника научног скупа. Учеснике скупа поздравио је декан Педагошког факултета проф др Зоран Момчиловић.

О Владети Јеротићу као мислиоцу, просветитељу, апостолу и исцелитељу говорио је проф др Жарко Требјешанин у пленарном предавању, а у овом делу скупа говорило се и о комплексности дела Владете Јеротића, његовом доприносу формирању пастирске психологије и о Јеротићевом утицају на савременог човека.

О Владети Јеротићу, архитипу једног старца, мудраца који лечи речима и мудрошћу, говорили су професори са Универзитета у Београду, Нишу, Новом Саду, Приштине и из Македоније.

Ово је први научни скуп од смрти Владете Јеротића.

 

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Ухапшен због крађе новца у пољопривредној апотеци - Радио Телевизија Врање https://t.co/Eyd6PkQ84U via… https://t.co/Cr8quXvslN
Осумњиченом за пресретање аутомобила код Превалца 30 дана притвора - Радио Телевизија Врање https://t.co/7e1tO7Ojdc… https://t.co/HiU0nUsHGh
У току санација речних корита и мостова у поплављеним подручјима - Радио Телевизија Врање https://t.co/xIQaV69Lz6 v… https://t.co/XWljtYqiBv
Follow RTV Vranje on Twitter