Радови на реконструкцији школе „Бранко Радичевић“ у Владичином Хану приводе се крају. У току су завршни радови на котларници и спортском терену. Радови у вредности од 110 милиона динара финансирала је Влада Србије преко Канцеларије за јавна улагања.

Најстарија и највећа школа у Хану обновљена је по највишим стандардима енергетске ефикасности. То је био основни циљ приликом почетка радова. Стара котларница на угаљ, замењена је новом на пелет, урађене су нове инсталације. Замењена је столарија, урађена фасада, двориште, спортски терен. Остали су још неки детаљи да се све заврши.

-Радови су у завршној фази, нешто више посла остало је у котларници и у току је чишћење просторија и шута. Посао би требало да буде завршен до краја године.40.. 1.39.. Све је рађено по најсавременијим стандардима и прописима, каже Драган Павловић – шеф градилишта.

Школа је добила потпуно нови изглед. То више није она школа у којој су генерације ученика из Хана похађале наставу. Садашњи основци и наставно особље имаће заиста посебне услове за рад, каже заменик председника општине Владимир Костић.

Владимир Костић- заменик председника општине Владичин Хан

-Оно чиме сам ја посебно задовољан је то штоп смо променили грејање, прешли смо са котлова на угаљ, на котлове на пелет.Много ће мање загађење ваздуха да буде. Ранијих година није могло у учионицама да се седи од дима. Сада ће то другачије бити и за децу и за становнике који живе изнад школе и који су имали великих проблема.Много тога је урађено. Ово је један од најстаријих објеката, добио је нову слику и много боље услове за будуће генерације додаје Владимир Костић- заменик председника општине Владичин Хан.

Како сада ствари стоје комплетни радови би требало да буду завршени до половине јануара, када је планирана и примопредаја објекта. Тако да ће ученици у другом полугођу наставу похађати у скоро новом објекту. Наравно, уколико епидемиолошка ситуација буде повољна.

 

Осавремењивање наставе, коме се тежи дуги низ година, убрзано је појавом корона вируса. Одједном су се школе нашле пред изазовом да наставу организују онлајн, при чему ученици у највећој мери самостално долазе до знања, уз инструкције учитеља или наставника. То је циљ коме се у настави тежи још од појаве информационе технологије, а колико ће још бити потребно да се настава и суштински промени у овом смислу, остаје под знаком питања.

На тему осавремењивања наставе разговарали смо и са истакнутим дидактичарем и педагогом, професором доктором Младеном Вилотијевићем. Он је аутор бројних уџбеника и промотер нових идеја и модела рада у образовању. Истиче да информациона технологија, која је посебно у настави дошла до изражаја последњих месеци, отвара нове могућности да школа буде ефикасна и да сваког ученика води до успеха. ''Информациона технологија уткана је у нову дидактику која је све више у развоју,'' наглашава Вилотијевић.

-Информациона технологија прави револуционарне продоре, настава до сада и настава убудуће није једна те иста. Данас се говори све више о новој, продуктивнијој наставној парадигми као што је информациона технологија, која доприноси томе, то је такозвана информатичко развијајућа настава, за разлику од традиционалне наставе која се заснива на предавању, на слушању, на пасивном учешћу ученика у наставном процес, каже проф. др Младен Вилотијевић, дидактичар.

Истраживање је кључ напредовања, наглашава Вилотијевић и додаје да је ученик истраживач у савременој настави. Велики алат за тако нешто представља информациона технологија, и није чак необично да ученици данас едукују своје наставнике из информатике, јер наставници често касне за ученицима. Оно што је проблем у осавремењивању наставног процеса је то што је школа конзервативна институција, закључује Вилотијевић.

-Школа је прилично неиновативна, застарела, мали број наставника је који крче пут, мали број је иноватора, а велики конзерватора. На увођење разредно-часовног система у неким земљама чекало се 100 година, неће ваљда то бити судбина и нове наставне парадигме, јер ове нове информационе технологије нагоне на промене. Не може наставник гледати да предаје, а стварност је друга, и сам мора радити на себи, наглашава проф. др Младен Вилотијевић, дидактичар.

Некада је чињеница да наставник може да образује стотину ученика истовремено представљала револуцију, али оно што је некада било револуционарно, данас је конзервативно, предавања су постала кочница стваралачке наставе.

Савремена школа није напредна, већ се у њој губи време кроз понављање градива које деца могу сама научити. Улога наставника требало би да се заснива на давању инструкција ученицима како да истражују, а не на предавању.

Коришћење информатичких средстава за стицање знања требало би да остане пракса и након завршетка онлајн наставе и повратка у школске клупе, мишљење је стручњака.

 

Висока школа за пословну економију и предузетништво, Центар за студије на даљину Врање, овај зимски семестар успешно приводи крају.

Упркос изазовима у образовању и настави које је са собом донела епидемија вируса ковид 19, они су задовољни постигнутим и очекују још боље резултате у наредној години.

Готово читаву годину обележило је студирање на даљину, што за Високу школу за пословну економију и предузетништво, Центар за студије на даљину Врање, није представљало проблем.

Њихови студенти оспособљени су за онлајн учење, а факултет нуди све техничке и кадровске могућности како настава не би трпела.

''Ми смо током зимског семестра, као и сви други факултети, кренули са редовним активностима, да би након погоршања епидемиолошке ситуације у земљи прешли на потпуно онлајн студирање. Студенти студијских програма прате студије путем платформе, где могу да се улогују, добили су своје корисничко име, лозинку. Такође, на сајту школе су постављена видео предавања и видео презентације. Сваки предметни професор за свој предмет снима у сесијама за сваку област предавања, након тога студенти се путем платформе и мејла обавештавају да могу погледати те видео презентације и видео предавања на сајту школе. Након тога се раде и тестови самопровере знања, како би утврдили да ли су студенти активни током студирања. Сви знамо да се колоквијуми и испити по Закону о високом образовању полажу искључиво у седишту високошколске установе, тако да закон поштујемо, као и препоруке, ту није дошло до измена, а сада радимо проверу знања кроз тестове, писање истраживачких радова, есеја из различитих области", каже проф. др Милош Николић, менаџер ДЛС ПЕП Центра Врање.

Начин полагања испита у јануарском року још увек је неизвестан, али се управа факултета нада да ће се испити полагати традиционално, директно у контакту професора и студената.

''Ја се надам да уколико ове мере дају резултате, а видимо да постепено дају, да ћемо можда моћи да реализујемо традиционалан начин полагања испита, са неким малим закашњењем од десетак дана, рецимо крајем јануара да крене испитни рок, уз строго поштовање епидемиолошких мера", објашњава Николић.

Наглашава да су поносни на чињеницу да су упркос пандемији задржали све повластице намењене студентима и да ће се трудити да у наредним годинама буду још бољи.

Он је свим суграђанима честитао предстојеће празнике, уз жељу да у миру и благостању у кругу породице дочекају Нову, 2021. годину.

 

Еко решење „Канта Микрочитач“, школског тима ''Еко Петошколци'', ОШ „Светозар Марковић“ из Врања – постало је пети финалиста овогодишњег Школског климатског изазова.

Ово онлајн такмичење окупило је 30 основаца који су имали прилику да осмисле креативна еколошка решења програмирањем микро бит уређаја и израдом прототипа решења од рециклажних материјала.

Ученици су одговорили изазову и тако се пласирали међу пет најбољих, а своју идеју представили су и на такмичењу Климатон, где су заузели сјајно пето место.

''Канта Микрочитач'', идејно решење ученика основне школе ''Светозар Марковић'' изазвала је велику пажњу на овогодишњем Школском климатском изазову и пласирала их у само финале такмичења.

Тим који чине Вила Станковић, Лука Ордић и Матеја Ристић нашао се међу пет најуспешнијих.

Информатика и савремене технологије на овај начин стављене су у функцију екологије, а још већи је успех што је реч о тиму који чине ученици четвртог и петог разреда који су се сами пријавили за ово такмичење.

''На часовима информатике смо учили да програмирамо микро бит. Тим знањем смо учествовали на овим такмичењима и пројекат нам је био да интегришемо микро бит на канту и да он броји отварања канте, да видимо да ли људи поштују природу или загађују околину", каже Лука Ордић, ученик петог разреда ОШ Светозар Марковић.

''Није било толко тешко као што смо мислили и много је значајно за природу тако да би деца и старији људи бацали смеће у канту, а не у природу", јасан је Матеја Ристић, ученик петог разреда.

Сви финалисти су победници овогодишњег климатског изазова. Тимови ће бити награђени микро бит уређајима, ваучерима за похађање едукативних програма електронике и прогрмирања, књигама приручницима.

Своју идеју ученици пете школе представили су и на такмичењу Климатон где су заузели сјајно пето место.

''Били смо и на другом такмичењу, Климатон и наша идеја је да сви користе ту канту у свим градовима и државама и ту смо идеју представили на овом такмичењу. Ми смо били најмлађи на том такмичењу и добили смо пуно похвала", објашњава Вила Станковић ученица четвртог разреда ОШ Светозар Марковић.

Њихова сарадница на овом подухвату била је и ученица Јована Стојичић из Београда, а такмичење се одвијало онлајн на зум платформи.

Деца се на овај начин припремају и усавршавају у примени нових технологија, уче да дизајнирају, користе своју креативност и нове технологије.

Тијана Ђокић, директорка ОШ Светозар Марковић истиче: ''Ово је велики успех за нашу школу и за њих саме с обзиром да смо се нашли у овој ситуацији у каквој јесмо, просто није уобичајено, није очекивано да се ученици на тај начин пријављују и да желе да учествују на таквим панелима и на тако дугим обукама које претходе самом финалу, тако да самим тим они су за мене победници. Ово је јако значајно за нашу школу и за њих саме зато што ће преносити своја знања и својим вршњацима јер ту се учи о неким новим начинима рада, учи се о начинима рада кроз онлајн наставу примењује се нова терминологија и мислим да им одлично иде".

Ово није први пут да ученици ''пете'' школе на челу са професором информатике, Сашом Ристићем, остварују сјајне резултате из области информатике и програмирања, а подсећамо, били су међу најуспешнијима и на Светском такмичењу роботике прошле године.

Ученици четвртог разреда основне школе ''Радоје Домановић'' радују се повратку у школске клупе. Директна настава омогућава им конверзацију са учитељицом, што је њима врло значајно. Маске им ускраћују невербалну комуникацију, чији недостатак сви осећају.

-Фали нам осмех, узајамна невербална комуникација, али навикавамо се да радимо под маскама, каже учитељица Сузана Стојилковић. Она води одељење четврто један и признаје да им је било лакше јер се већ познају.

Првацима и онима који прелазе на следећи ниво школовања је знатно теже, истиче учитељица.

- Мало отежано је кренула прва недеља, али научили смо да поштујемо све мере које су предложене од стране Кризног штаба, свакодневно причамо са децом како треба да се понашају. Е сад, колико нам је лепо, мислим да нам није лепо, носимо маске које су у првој недељи пале тешко свој деци, нека деца нису могла да се изборе са маскама, што због наочара, што због врућине, сада се већ некако навикавамо, мада мислим да нам и даље није пријатно. Ми смо већ успели да препознамо погледом једни друге, знамо се, тако да је нама лакше, мислим да је првацима најтеже, ипак су деца та која памте лик своје учитељице, па онда све остало, каже учитељица.

Часови трају тридесет минута, па се ради убрзано како би се пратио наставни план и програм. Учитељица каже да им фали времена за међусобну комуникацију, а ученици су сложни да је боље и овако, него онлајн.

- Мени је онлајн било мало теже, нисмо могли лепо да чујемо, а сада кад сам се вратио у клупу лакше ми је, лакше учим, али ми недостаје друг из клупе, каже Матеја Манасијевић.

-Онлајн настава ми уопште није пријала јер сваки пут кад нешто пишем немам довољно времена да све препишем и онда морамо да сликамо и да пишемо и ако нам нешто није јасно не можемо одмах да добијемо повратну информацију већ морамо да зовемо да питамо учитељицу., додаје Аница Богатиновић, ученица ове школе.

Ипак, има и оних који мисле другачије.

-Има и својих мана и предности. Предност је што не морам да радим сав домаћи, и друго могу да лежим у кревету и слушам, а овде морам да седим у дрвеној столици, али ова школа има и предности, могу да видим и другове и учитељицу, али ако ћемо отворено ја сам ти човек који је више за онлајн наставу, налашава Андрија Ђорђевић.

С обзиром да је 15 дана прошло од почетка школске године, ученици и наставници навикли су се на новонасталу ситуацију и наставу под маскама. Надају се да ће на овај начин сачувати себе и друге и да неће доћи до поновне обуставе рада у школи.

 

 

Страна 1 од 3

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Специјално признање Министарства одбране Радио телевизији Врање - Радио Телевизија Врање https://t.co/mKf9247zXJ vi… https://t.co/jQCBIjE9FG
Одлуком Владе, у Врању проглашено стање елементарне непогоде - Радио Телевизија Врање https://t.co/MA0F8CfHO5 via… https://t.co/G8Q4abaeTC
Специјално признање за РТВ Врање - Радио Телевизија Врање https://t.co/MHhPUlmWMs via @tripplesworld https://t.co/Iwq86VOW8Q
Follow RTV Vranje on Twitter