На данашњи дан би, у нормалним околностима, почела јубиларна 55. „Борина недеља“ у Врању. У немогућности одржавања програма због постојеће епидемиолошке ситуације услед вируса COVID 19 и мера која су на снази, овогодишња манифестација се одлаже за неко друго, боље време и стање.

Одбор „Борине недеље“ и Књижевна заједница „Борисав Станковић“, као организатор, обавештавају јавност да ће се, чим се укажу услови, одржати ова јубиларна манифестација, прогласити добитник и уручити књижевна награда „Борисав Станковић“.

У току ове недеље Књижевна заједница ће, симболично, на фејсбук страници објављивати пригодне прилоге.

Одлагање рађања

децембар 13, 2019

Када говоримо о ниској стопи наталитета у оквиру нашег серијала емисија не смемо да заборавимо и на један врло важан моменат, а то је одлагање родитељства. По први пут у демографској литератури појам одлагања рађања јавља се половином 20. века, у контексту евидентирања промена у кретању специфичних стопа ферилитета. 1947. Џон Хајнал га је представио у виду концепта који би разјаснио неколико случајева наглих, краткотрајних промена у кретању специфичних стопа фертилитета различитих старосних група, а које притом могу, а не морају утицати на величину породице. Постоји синдром неприпремљености и неадаптираности у односу на муњевите промене у друштву у којима је појединац константно изложен у последњих неколико деценија. Један од видова његове манифестације се састоји у томе да се кључни догађаји одлажу.

Игњатовић узимајући у обзир ''продужену адолесценцију'' истиче да је тренд одлагања кључних животних догађаја у Србији резултат деловања, како каже ''структурних специфичности'' деведесетих година (2009:12). Продужено образовање, пролонгиран останак у родитељском дому услед недостатка материјалних средстава да се одсели и започне самосталан живот и висока стопа незапослености иницирали су ''закаснелу одраслост''. То подразумева да људи касније ступају у брак и касније долазе до сталног запослења и заснивање породице.

Добрила Шошкић, неонатолог у врањском Здравственом центру каже да су недавно у врањском породилишту имали 16 отпуста и да она овакав случај не памти у задње 2 године. ''То је савршено и мислим да ће се млади брачни парови коначно покренути да знају шта је у првом плану.''

Све више жене рађају након 35. године, што је повезано са потенцијалним суочавањем са низом негативних биолошких и здравствених последица. Смањење плодности, дуже чекање на зачеће, већа учесталост спонтаних абортуса, мртворођења, компликација током трудноће и превремених порођаја, као и повећан ризик за абнормалитет фетуса се најчешће наводе у литератури. (Stein, Susser, 2000.)  Жене се због усавршавања и школовања касније одлучују на мајчинство, а треба имати у виду и школску спрему као битну детерминанту фертилитета становништва. Ако посматрамо узорак жена између 50 и 54 године у Србији, оне без школске спреме и оне са непотпуном основном школом имају највиши фертилитет. Све остале групе жена, према школској спреми имају нижи ниво плодности. Разлике у нивоу плодности жена према школској спреми су проузроковане брачним варијаблама и социјалним нормама о величини породице у оквиру који важно место имају индивидуалне аспирације. Жене које се данас одлучују на мајчинство и рађање, углавном при порођају користе безболне методе рађања. У врањском породилишту од септембра су почели порођаји уз помоћ епидуралне анестезије.

Добрила Шошкић, неонатолог, гостујући и нашем програму рекла је да жене приликом порођаја не треба да стављају у први план бол и да се подвргавају безболним порођајима.

О епидуралу, безболним порођајима и царском резу говорила је др Гордана Ђорђевић, начелница врањског Одељења гинекологије. Она није заговорник царског реза и каже да се он може спроводити само у случају да је неопходно. ''Не постоји царски рез по жељи, то је операција, као и свака друга, и спроводи се само када лекар процени да тако мора.''

Што се емотивне стране родитељства тиче, једини валидан разлог  његовог одлагања – за неке стручњаке је недостатак емоција према партнеру, потенцијалном другом родитељу детета. Рађати дете да би се спасао брак, или рађање детета са тренутним партнером јер се ту задесио а другог на видику нема - углавном нису мудре одлуке. Ако у старту знате да ћете дете донети на свет и «осудити» га на живот у окружењу пуном трзавица и негативног набоја, размислите добро пре него што било шта учините.

Многи парови мисле да ће доласком детета у породицу романтика, авантура, изласци бити стављени у други план. Због константне жеље за слободом, али и комодитетом, родитељство се некада одлаже до последњег тренутка.

 

Пројекат Радио Врања ''Гледај да чујеш'' суфинансиран је средствима Министарства културе и информисања Републике Србије. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

 

Ученици завршног разреда основних школа данас нису полагали тест из математике, а вест да полагања данас неће бити саопштило је јутрос Министарство просвете. Министар просвете Младен Шарчевић рекао је да је тест из математике за малу матуру „проваљен”. „Неко је отворио резервну кесу с тестовима и продао тест из математике. Не знамо где се то догодило, али то ће да утврди полиција. Биће смена због овога”, истакао је Шарчевић. Ученици ће тест полагати у четвртак, 20. јуна од 9 до 11 часова. Комбиновани тест ће бити одржан по плану – сутра. И све остале активности у вези са уписом ученика у средње школе настављају се по утврђеном Календару.

„Ми смо негде око 8 часова добили информацију од стране Министарства просвете да се данашњи испит из математике одлаже за четвртак. Разлог не знамо, вероватно то у служби Министарства знају и ми се припремамо за ту организацију испита која ће се одржати у четвртак, а наравно припремамо се и за сутрашњи дан када се полаже Комбиновани тест”, каже Јовица Стевановић, просветни саветник.

                                                                              

Јучерашње полагање теста из Српског језика и књижвености протекло је у најбољем могућем реду, па се надлежни надају да ће тако бити и наредна два дана.

„Укупно гледано нисмо имали озбиљније пропусте у раду, мисли се на пропусте да је неко од ученика можда заборавио ђачку књижицу или неко закаснио за неки минут, то су неке ствари које апсолутно нису утицале на регуларност испита”.

Основну школу на територији града Врања завршио је 861 ученик, а у Пчињском округу укупно их је 2 212 са завршеним основним образовањем. За упис у средње школе у Врању слободно је 2 300 места у Пчињском округу.

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

У изради план Генералне регулације зоне 3 - Доње Врање - Радио Телевизија Врање https://t.co/LFC4wbqWjz via… https://t.co/erBIQ5QyeX
Школарци дођите у Библиотеку, стигли су најпопуларнији наслови - Радио Телевизија Врање https://t.co/rAMGpTDivc via… https://t.co/XQVaSK6pKJ
Сусрети села открили младе таленте - Радио Телевизија Врање https://t.co/vmZrSEGSeD via @tripplesworld https://t.co/xcpEGaVx5f
Follow RTV Vranje on Twitter