Теодора Илић млада песникиња из Владичиног Хана, ученица Основне школе „Свети Сава“ постала је члан Удружења младих писаца Србије захваљујући свом таленту. Теа је прошле године издала прву збирку песама под називом „ Пролећни лет“, а у априлу ће већ изаћи друга. Пише о свему што је окружује, о животу, љубави, срећи, својој земљи. Велику подршку пружају јој школа и наставница Оливера Костић која је и открила њен таленат.

На великом броју фестивала у земљи и иностранству освојила је бројне награде и признања, за њу су чули и имају само речи хвале тренутно наши најпознатији писци. Скромна је и не говори пуно о успесима и похвалама. Ова последња потврда њеног талента и пријем у Удружење веома су је обрадовали.

" То ме је веома мотивисало да стварам нове песме. Веома ми значи. Тренутно припремам другу збирку, она ће бити нешто другачија у односу на прву јер су песме озбиљније. Мислим да ће то лепо проћи. Са наставницом темељно радимо на припреми", каже Теодора Илић.

Наставница српског језика и књижевности Оливера Костић Теу прати од првог разреда. Препознала је њен таленат, пружила јој подршку и ужива у њеним наградама. Каже да су Теини успеси и њени и да јој је ова млада девојка омогућила да се усаврши, надогради, стекне бројна познанства. Ретки су они који са толико емоција причају о својим ђацима. Који несебично дарују све оно што имају зарад успеха других и којима је професија наставник изнад свега. Неке ствари немају цену.

"Теодору је било веома лако открити. Можда се то десило чак на првом часу. Прошле су 4 године, али се сећам. Радили смо неку анализу ликова и док сам ја записивала на табли особине ликова, неколико пута сам се окренула да видим ко то говори тим речником и толико синонима зна. Одмах сам видела да ће ту бити великог рада, задовољства. И потпуно сам била у праву. На жалост на крају смо наше сарадње у школи јер она ове године завршава 8. разред", каже Оливера Костић- наставница српског језика и књижевности.

Оливера не крије задовољство што је Теин наставник и што је са њом прошла толико тога лепог. Она је оплеменила њену душу и помогла је да доживи нешто што није ни сањала.

"Пружила ми је толико прилика и да присуствујем културним дешавањима, дружењима са писцима, еминентним књижевницима и песницима данашњег тренутка. Да ње није било ја те људе никад не бих срела и упознала. Када вас позове један Љубивоје Ршумовић и пита да успоставимо сарадњу и упозна Теодору, то је нешто што мени даје сатисфакцију и потврду да сам на правом путу и да ми сви заједно у школи радимо праву ствар".

Стална дружења са писцима и људима од пера оставили су посебног трага на њој. Ужива у свему томе. Каже да је сигурна да ће наставити да се бави писањем, макар и из хобија.

То је оставило велики утисак на мене. Како вечери поезије на којима сам стални гост, тако и боравак на Крфу као награда за учешће на једном конкурсу, где је победила моја песма. Тај пут ме је мотивисао да још више стварам песме на дијалекту и родољубиве песме, јер је тај боравак у Грчкој, незаборавно искуство, каже Теодора.

Теодорина нова збирка песама већ је припремљена. Планирано је да светлост дана угледа на Светски дан дечије књиге 23. априла, када ће бити одржана и промоција.

У оквиру Бориних књижевних дана организована је књижевна радионица са средњошколцима. Циљ ове радионице креативног писања је да подстакне децу да покажу креативни потенцијал и први пут се организује у оквиру манифестације Борини књижевни дани, чији је покровитељ Град.

Средњошколци су са интересовањем пратили књижевну радионицу креативног писања. Неки од њих се и сами баве стваралачким радом, те кажу да су им оваква окупљања на велику корист.

''Пишем скоро две године и углавном су то приче које смишљам зависно од тога како се осећам или на основу неке књиге коју сам прочитала или шта сам видела, јер то су неке личне приче претворене у фантастику. Овакве радионице мислим да су од великог значаја, јер се више испољава креативност код младих и код деце и можемо да се лакше изразимо'',каже Сара Савић.

''Поезију пишем од основне школе, а поред поезије пишем и кратке приче, али мислим да ће ова радионица да ме подстакне да пишем још боље и да више пишем приче'', каже Анђела Томић.

О хаику и ''хаинаку'' поезији говорили су врањски песник Немања Стојковић Блеки и песникиња и слемерка из Скопља, Елена Пренџева. Они су сложни да је таленат пресудан за писање, али као и у сваком занимању, таленат без рада и усавршавања не омогућава остварење пуног потенцијала ствараоца.

''Да се пробуди тај креативни потенцијал код деце, да се не ослањају много на тај занатски део, али ипак морају да постоје и те ''занатске'' ствари, да ли су то стилске вежбе, граматика, коришћење речи у реченици и тако. Постоје разни видови тих радионица ја сам изабрао да доведем Елену зато што мислим да су њене технике добре", каже Немања Стојковић Блеки, песник из Врања.

''Оно што је битно за слем поезију није толико текст као што је представљање, боја гласа, начин извођења, а када говоримо о, како ја волим да кажем, ''поезији на папиру'' онда могу да кажем да време у коме живимо нам омогућава потпуну слободу да изаберемо какав тип поезије желимо да пишемо и да ли ћемо се више задржати на форми или садржини, или ћемо направити баланс између то двоје. Наравно, идеално би било да садржина буде подједнако добра као и форма'', каже Елена Пренџева, песникиња и слемерка из Скопља.

Књижевна радионица креативног писања први пут се организује у оквиру манифестације Борини књижевни дани, чији је покровитељ Град.

Светски дан поезије који је Унеско установио 1999. године под слоганом „Дијалог међу цивилизацијама посредством поезије“ обележава се данас широм света. „Сврха проглашења Светског дана поезије јесте допринос промоцији читања, писања, објављивања и учења поезије у читавом свету, као и подстицање националних, регионалних и интернационалних поетских покрета“, објаснио је Унеско своју одлуку тада. У иницијативи да се прогласи Светски дан поезије Унеско је препознао начин да се изрази јединство у креативности људског ума. Поезија нам открива да појединци свуда у свету деле иста питања, мисли и осећања. Од тада се већ двадесет година овог дана организују манифестације у част краљици писане речи како је многи називају. У школама, књижарама, библиотекама, позориштима, на трговима, се на  данашњи дан и у Србији обележава Светски дан поезије. Осим тога, неко се досетио и како на један атипичан и занимљив начин може да се  прослави  дан посвећен поезији, па је тако годинама уназад и Србија део једне глобалне акције, у више од 60 кафића љубитељи кафе свој напитак могу да плате стиховима с циљем да се покаже да су осећања вреднија од новца. Циљ оваквих датума је пре свега слављење поезије, посебно данас када она има много мањи значај него раније. У прилог томе да је поезија маргинализована, о чему посебно говоре песници, говори и то да се на катедрама за књижевност у Србији више изучава проза.

Да ли је тачно да се данас поезија не чита, да је затворена и маргинализована категорија, нека свако сам просуди и размисли када је последњи пут читао стихове.

 

 

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Прва жртва корона вируса у Србији - Радио Телевизија Врање https://t.co/5oydKrLwQe via @tripplesworld
Први случај Короне у Врању - Радио Телевизија Врање https://t.co/748HAabMIp via @tripplesworld
А на Зеленој пијаци... - Радио Телевизија Врање https://t.co/FHNaA4xWsP via @tripplesworld
Follow RTV Vranje on Twitter