Жетва јечма која је крајем јуна почела на пољима Врања и округа је при крају.

Просечни приноси јечма ове године  достизаће око 3 и по тона по хектару, што је нешто боље у односу на прошлу годину.

На газдинству Дејана Ивановића у Моштаници ради се пуном паром. Сопственом механизацијом уз учешће чланова домаћинства жању јечам, како би припремили храну за фарму свиња.

Иначе, паралелно се баве и ратарством, као и повртарством и како Ивановић тврди аграр је исплатив, али се мора пуно планирати и паметно улагати.

Дејан Ивановић  рекао је да са 30 ари очекује принос од тоне и 300 килограма јечма и да ће житарице бити искоришћене на фарми свиња.

По искуствима са његовог газдинства пољопривреда је исплатива уколико се ради плански у складу са трендовима и одговарајућим улагањима. Обрађују 3 хектара  под житарицама, хектар кукуруза и пола хектара поврћа.

Приноси јечма ове године зависе од времена сетве, као и примењене агротехнике, али се по основу досадашњег тока жетве може закључити да ће бити бољи од очекиваних.

Пољима под овом житарицом нису нашкодиле ни  учестале падавине.

Нада Лазовић Ђоковић из Пољопривредне службе  оцењује да је овогодишњи род јечма просечан, квалитет рода бољи него лане.

Просечно, очекује се принос од око 3 и по тоне јечма по хектару.

Жетва ове житарице требало би да се заврши  ове недеље, када почиње скидање са њива  рода пшенице.

Код ове житарице запажено је да има доста полегања , па се жетеоцима препоручује да воде рачуна о подешавању помоћних алата.

Према свим проценама приноси пшенице биће слабији у односу на лане и износиће до 3 и по тоне по хектару.   

 

 

Министарство пољопривреде и ове године помаже онима који намеравају да подигну нове засаде винове лозе. Управа за аграрна плаћања расписала је јавни позив за подношење захтева ради остваривање права на подстицаје  приликом подизања  вишегодишњих  засада винове лозе у овој години.

Подручје југа Србије мало је скрајнуто са винског пута , којим иду љубитељи и дегустатори доброг вина. Иако је природа овде даровала идеалне  агроеколошке услове за  гајење грожђа, мало је новоподигнутих винограда. Разлози су бројни, а један од најзначајнијих је висока цена подизања засада. Процене говоре да је за један хектар винограда потребно уложити  најмање 15 хиљада евра у обраду земље, набавку квалитетног садног материјала, стубова и наслона, као и саму садњу.

Због тога ресорно министарство дужи низ година даје подстицаје за подизање вишегодишњих засада винове лозе. Право на подстицаје имају сви који су уписани у Регистар пољопривредних газдинстава , физичка и правна лица.  Висина подстицаја износи  60% од вредности прихватљиве. Највиши укупни износ подстицаја који може да се оствари у једној календарској години је 80 милиона динара.

Уколико се подстицаји односе на производне засаде са српским домаћим сортама винове лозе, подстицаји се увећавају за 100.000 динара по хектару производног засада. Такође, ако се подстицаји односе на засаде подигнуте на надморским висинама изнад 200 метара или  на нагибу терена изнад десет степени, подстицаји се увећавају у износу од по 100.000 динара по хектару. Захтеви се подносе до 19. августа ове године .

Oно што будући виноградари морају да знају је да је уз велики рад неопходно и велико стрпљење и време. Наиме, након садње винограда, први род можете очекивати тек у трећој години.

А до доброг вина морате сачекати бар још једну годину. За то време мора да вас послужи небо и да године буду добре и родне.

 

Пољопривредници у Србији, задруге и газдинства више неће моћи да продају своју робу преко агенција и фирми које су се бавиле посредовањем у трговини житарицама, јер је на снагу ступио Закон о робним берзама, према коме ниједна установа која није регистрована као берза не може више да се бави таквим пословањем.

Од сада, сви који буду хтели да тргују, да објављују цене, мораће да се региструју као берза.

Ратари на југу Србије, ове године  очекују род житарица којим ће само моћи да покрију трошкове сетве.

То су узроковали касна сетва и дуга сушна зима. Уколико у наредне две недеље буде довољно падавина, може се очекивати просечан род од око три тоне пшенице по хектару.

За две недеље на подручју града почеће најпре жетва јечма, а одмах затим и пшенице. Велики произвођачи у овом периоду почињу са преговорима око откупне цене. У Врању и округу, ратари ће ове године бити задовољни ако могу да покрију трошкове сетве. Јер    очекивања су да ћемо у овогодишњој жетви имати мање жита него лане. Закаснела јесења сетва и зима без снега, кумовали су очекиваном слабом роду. Уколико у наредне две недеље не буде довољно влаге, то ће додатно умањити наливање зрна.

На територији Врања под пшеницом, јечмом и другим житарицама је око 3 и по хиљаде хектара. У зависности од временских прилика у наредне две до три недеље, очекује се род од око три тоне по хектару. Тренутна цена пшенице је око 20 динара за килограм и толико ће највероватније и остати, с обзиром да још увек има залиха од прошле године. Са том ценом и процењиним родом, ратари ће моћи да „покрију“ трошкове сетве.

Још нико није званично изашао с ценом, али с обзиром да ће приноси по хектару бити нижи него лане, килограм не би смео да буде испод 21,5 динара. Коштање испод те цене ићи ће на штету земљорадника. По традицији, на југу Србије нема тржишних вишкова и значајније продаје сувог зрна. Житарице се углавном сеју ради сопствених потреба, поготову када се ради о газдинствима која се баве сточарством и производе силажу. И они ће ове године бити  задовољни уколико приносом могу да  исплате трошкове сетве.   

На Продуктним  берзама пад цена бележи и кукуруз из прошлогодишњег рода, а сви уговори закључени су по цени од 15,7 динара по килограму.

Конкурс за набавку механизације и опреме уз повраћај средстава који обезбеђује држава, још једна је прилика да пољопривредници обнове машине, које су у Србији старе у просеку 30, па и више година.

Право да се пријаве на конкурс за остваривање подстицајa за набавку нове пољопривредне опреме и механизације имају правна и физичка лица, као и организације и институције које раде у аграру.

Сузана Јеркић из Завода за пољопривреду у Врању прецизира да појединачни износ на рачуну мора бити најмање 50 хиљада динара уколико има више инвестиција, односно 65 хиљада динара за једну.

Повраћај средстава је 50 одсто од вредности инвестиције односно 65 процената на подручјима са отежаним условима привређивања.

Максимални износ који  може да оствари једно физичко лице је до милион и 500 хиљада динара.

Конкурсом се прописују општи услови који се односе на регистроване површине које физичка и правна лица обрађују, односно на површине под пластеницима.

Сузана Јеркић подсећа да се може конкурисати за набавку опреме и механизације за производњу, заштиту, бербу и транспорт, растурање ђубрива и наводњавање на отвореном пољу, као и у заштићеном простору у пластеницима.

Рок за пријаву на конкурс је 15. јун ове године.

 

Страна 1 од 8

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Очекивања кандидата за посланике и одборнике - Радио Телевизија Врање https://t.co/gujI4jkYUg via @tripplesworld
До 11 сати излазност је 16, 01 посто - Радио Телевизија Врање https://t.co/eqxmPdOMV4 via @tripplesworld
Отворена бирачка места - Радио Телевизија Врање https://t.co/K7SK1ZTO91 via @tripplesworld
Follow RTV Vranje on Twitter