У циљу поспешивања сеоског туризма и женске задруге, Министарство за село расписаће 20. марта конкурс за финансирање задруга. Конкурс ће трајати 45 дана, а фонд овог конкурса износи 500 милиона динара, изјавио је министар за село Милан Кркобабић.

Право учешћа на конкурсу имају старе задруге, ту спадају све оне које су формиране до 2017. године, као и нове које могу бити регистоване до дана расписивања конкурса, а то је 20 март. Износ новца који старе задруге могу добити  је до 15 милиона динара, нове до 7,5 милиона.

Епидемиолошка ситуација на фармама на подручју Врања и округа је мирна, без појаве агресивнијих заразних болести код животиња, процене су Пољопривредне саветодавне службе.  

Познато је да једна врста  корона вируса постоји међу гајеним домаћим животињама и испољава се нарочито у зимском периоду.

Власници то могу да примете јер се појављује у виду дијареје.

Лечи се, а научно није доказано да се контактом преноси на људе, као ни коришћењем производа ових животиња

Роберт Ширтов истакао је да се вирус короне  код домаћих животиња углавном испољава у зимском периоду и то у виду дијареје и код крупних говеда и код ситнијих животиња.

Лечи се и не постоје научни докази о преношењу овог вируса са домаћих животиња на човека.

Када је реч о кућним љубимцима, углавном псима и мачкама и код њих је присутан један сој корона вируса и изазива благе појаве.

Нема бојазни од преношења, али постоји уверење да изложеност човека овом вирусу у контакту са љубимцима, доприноси јачању имунитета власника.

Роберт Ширтов каже да је то уверење оправдано јер се организам човека постепено привикава на присуство вируса, односно има способност да повећава отпорност на болест.

Стручњаци Пољопривредне службе свакодневно су на терену  и стално контролишу стада на фармама.

Потенцијална опасност постоји уколико је могућ контакт домаћих са дивљим животињама које су највећи преносиоци болести, а то су пре свега дивље свиње и лисице.

Према тренутној ситуацији на пољима под житарицама у врањском крају, ратари могу да буду задовољни, оцењују у Пољопривредној служби. Пшеница и друге озиме житарице улазе добро припремљене у зимски период мировања. Недостаје им само зимски покривач који би их заштитио од евентуалног драстичног пада температуре.

Пшеница на пољима у врањском крају у добром је стању и припремљена улази у зимски период мировања, процена је Пољопривредне службе Врање. У фази је развоја једног до три листа у зависности од периода сетве која је на највећем броју парцела обављена у ширим оптималним роковима.

Нада Лазовић Ђоковић каже да је на оним пољима где је сетва обављена до средине октобра примећено присуство биљних вашију, цикада, као и глодара. Сигурно има присуства биљних вашију које су преносиоци патогених вируса, који касније доводе до појаве празних класова.

Ратари су ове године урадили добар посао јер су послушали стручњаке и применили  више декларисаног, квалитетног семена приликом сетве, као и прописане количине ђубрива.

Нада Лазовић Ђоковић истиче да је примењено од 10 до 15 одсто више декларианог семена у односу на семе из сопствених резерви. Ратари су схватили да на тај начин сигурно добијају веће приносе и тиме надокнађују трошкове настале куповином скупљег семенског материјала. Осим тога  применили су и савете стручњака у примени органских и минералних ђубрива. 

Било би добро када би сада температуре биле ниже, што би довело до заустављања раста пшенице, а добро би дошао снежни покривач. Оно што би ратари требало да ураде је да, уколико приликом сетве нису применили азотно ђубриво,  прву прихрану обаве почетком јануара наредне године.

 

 

Ова година  била је једна од најуспешнијих за цвећаре са газдинства Тасић у Вртогошу. Успели су да пласирају око 250 хиљада сезонског и саксијског цвећа. Иако се најављује кризна 2021. година,  они су оптимисти и повећавају производњу за 20 одсто.

Поред лепоте и симболике везане за одређену врсту цвећа, оно је одувек било и показатељ луксуза и благостања. Међутим, за Врањанце је специфично да без обзира на кризне ситуације готово нема баште  и балкона  у граду који нису  украшени цвећем. То је изненадило и саме произвођаче цвећа, породицу Тасић у Вртогошу, која се на самом почетку сезоне у марту,након проглашења епидемије, било озбиљно забринуто за пласман.

Милош Тасић каже да су ипак успели да целокупну производњу реализују и то на кућном прагу. У њуховом дворишти дневно је било и до стотинак људи који су куповали у успут уживали у погледу на праве цветне тепихе у пластеницима.

Охрабрени и уверени да ће лепота спасити свет и да ће  допринети и психичкој стабилности људи који су морали да остану у  својим домовима и двориштима,  за наредну годину увећавају производњу.

Милош Тасић истиче да је у односу на ову годину производња увећана за око 20 одсто. У току је интензивни период садње свих врста цвећа. Један број биљака већ је у периоду интензивног раста, па и цветања, а у зависности од сорте припрема се и сетва семена.

Цела породица укључена је у рад у седам пластеника, системи за заливање и грејање увелико раде, а припремљено је више од 100 кубика огревног дрвета. Посла има преко целе године, а Тасићи се надају да ће им и наредна 2021.година бити бар приближно успешна као ова, упркос катастрофичним економским прогнозама.

 

Након драстичног пада тражње, као и цена живе стоке, сада је ипак дошло до делимичне стабилизације тржишта. Произвођачи тврде да са садашњим ценама могу да се одрже само велики произвођачи. 

Драган Ристић, један од највећих произвођача прасади на територији Врања итекако осећа економске последице епидемије на свом газдинству. 

Ристић каже да иако има сталне купце, продаја је значајно опала. Цене су у једном периоду пале, а сада су се донекле стабилизовале, тако да је цена прасади око 230 динара за килограм живе мере. Цена крупних товљеника је око 180 динара по килограму, а оних до 120 килограма од 190 до 200 динара.

На фарми има 11 прасиља и два нераста, расе ландрас, јоркшир и наима, као и око 40 прасади од којих је 10-ак спремно за продају. У целокупној ситуацији велико олакшање представља што су на овој фарми храну за животиње припремили на време. Временске прилике омогућиле су у протеклој години добар род, пре свега кукуруза, као и других житарица.  

Ристић истиче да су са сопствених, као и њива у закупу, убрали око вагон кукуруза. Ова јесен је такође пружила  добре услове за рад, те су посејали житарице на око четири хектара.

Газдинство Ристића опстајало је  у овом послу и у претходним деценијама, те са оптимизмом гледају и на наредни период, без обзира на кризу која је захватила свет. Свесни су да је на већим фармама већи ризик од колебљивих тржишних прилика, али је већи и профит, па су опредељени да наставе производњу у истом обиму.

 

 

Страна 1 од 11

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

У последња два дана вакцинисано још 1000 Врањанаца - Радио Телевизија Врање https://t.co/S5dj9RVJJM via… https://t.co/lzMsFHbNTK
45 новозаражених у Врању - Радио Телевизија Врање https://t.co/dkOZdmmoG1 via @tripplesworld https://t.co/85DRwi2PiP
Вакцинисани корисници Народне кухиње - Радио Телевизија Врање https://t.co/AiUaxAisAs via @tripplesworld https://t.co/F9vc58nu52
Follow RTV Vranje on Twitter