Штете на пољопривредним добрима у поплављеним подручјима, које су изазвале поплаве су велике и стручне комисије ће тек утврдити право стање.

Ипак, треба спасти што се спасти може, саветују стручњаци.

Најплоднија је земља управо она која је поплављена дуж Јужне Мораве.

Последње године су биле сушне, а и неадекватном обрадом се нарушава плодност земљишта.

Поплаве су врх леденог брега и зато стручњаци саветују, како да штета буде мања.

"Вероватно је да ће на великом делу површина доћи до пресејавања. Мој савет је да пољопривредни произвођачи не улазе у њиве док не дође до исушивања, сада ће доћи до испаравања, губљења топлоте. Неће доћи до усвајања атмосферског азота. Доћи ће до испирања свих храњљивих материја", каже Нада Лазовић Ђоковић саветодавац ПСС у Врању.

Важно је да се сачека исушивање тла и када временски услови дозволе, пољопривредници треба да врше орање на дубини од 30 до 35 центиметара, саветују стручњаци.  

"Саветујем да уколико има на њивама крупног песка, камења, да то скину са својих њива, ручно или како год. Да не заоравају у таквом стању и да скину тај муљ са својих парцела. То важи за мање површине, јер ту има доста пластеника. Има ту доста запарложеног земљишта, па ће се ту појавити и болести и шететочине. Једино добро је што смо имали ниске температуре, па ћемо бар зауставити развој штеточина", објашњава Лазовић Ђоковић.

Савет је да пољопривредници примењују агротехничке мере.

Да се обавезно користе нека од миркобиолошких ђубрива, јер је то земљиште контаминирано, није безбедно за производњу хране.

Стучне службе ће тек утврдити колика је штета на пољопривредним добрима.  

 

 

На већини поља, жетва пшенице је готово при крају, па је прави тренутак да се ратари подсете да никако не смеју спаљивати биљне остатке на њивама.Оштрим мерама ресорног министарства изгледа да ће се коначно томе стати на пут. Поред тога што може изазвати пожар, паљењем се површински слој земље уништава и утиче на смањење приноса у дужем периоду.

 

Спаљивање жетвених остатака забрањено је Законом о заштити од пожара. Онај који  тиме изазове пожар дужан је да ватрогасно-спасилачкој јединици надокнади трошкове интервенције, у складу с посебним прописом. Висина новчане казне за физичко лице је 10 хиљада динара, а за правно лице од 300 хиљада до милион динара. Поред тога, газдинство губи право на подстицајна средства у пољопривреди, у периоду од две године. Само кажњавање није највећа штета. Поред осталог, пољопривредници су запазили да се вода или дуго задржава на неком земљишту или се врло лако губи. Узрок је исти.

Нада Лазовић Ђоковић каже да  уколико је спаљивано стрниште, нема биљака које би могле да упију воду, нема хумуса који би упио већу количину влаге. Или је пак земљиште недовољно обрађено и зато се вода задржава по површини.

Заоравањем се враћа земљишту један део оног што је из њега изнето приносом,  што представља вид слабијег ђубрења земљишта. Лакша је основна обрада земљишта, јер се мање стврдне, па је и знатно мањи утрошак горива.

Нада Лазовић Ђоковић  подсећа да се у наредна 3 до 4 дана након жетве, пољопривредним алатима морају уситнити биљни остаци, унети у земљу до дубине од 20 сантиметара, уз обавезну примену микробиолошких ђубрива .Та ђубрива утицаће на разградњу тих остатака и њихово претварање у хумус.

Заорано земљиште садржи у време јесењег – зимског орања и до 2,5% више влаге од оних на којима стрњика није заорана. На тај начин се уиштавају корови, јер се провоцира ницање семена корова који се лако униште даљом обрадом. 

Свим пољопривредницима у Србији, који имају регистровано пољопривредно газдинство, у активном статусу, на располагању је помоћ државе у вредности од 2,6 милијарди динара.

Ова средства могу да користе кроз кредите, са каматном стопом од један одсто и отплатом на три године, али и кроз директну финансијску помоћ.

Појединац или предузетник може да узме кредит до шест милиона динара, а фирма до 18 милиона динара. Предност имају мала и средња газдинства.

Пољопривредници у Србији од почетка следеће године могу да очекују финансијску помоћ државе из неколико извора финансирања, најавио је ресорни министар Бранислав Недимовић. Посредством уговора склопљених на нивоу државе, финансијска подршка обезбеђена је кроз гаранцијску шему  и  преко уговора са Светском банком.

Гаранцијску шему  је наша држава обезбедила захваљујући уговору  вредности  55 милиона долара.  Осим ове помоћи, почетком следеће године пољопривредници би требало да добију помоћ и кроз уговор који је Србија склопила са Светском банком за побољшање конкурентности пољопривреде. Тај уговор требало би да почне да се спроводи од јануара, а тиме ће домаћим произвођачима бити олакшан приступ средствима из Инструмента претприступне помоћи Европске уније за рурални развој. Ресорни министар Бранислав Недимовић подсетио је да пољопривредници из наше земље другу годину заредом конкуришу за средства  из овог програма,  а највеће интересовање показали су за набавку пољопривредне механизације.

Највише проблема било је када неко хоће да изгради прерађивачки капацитет, јер не може да обезбеди  хипотеку или гаранцију, да би добио кредит, да би касније могао да добије повраћај средстава. Кроз приступ европским фондовима српски пољопривредници  добили су могућност за развоја  винарства  и живинарства. Висина ове подршке износи 60 одсто прихватљивих трошкова инвестиције, док је овај износ од 65 одсто намењен за пољопривреднике млађе од 40 година, а 70 одсто за оне који живе у планинским подручјима.

Из  европских предприступних фондова, за развој пољопривреде у Србији издвојено је 175 милиона евра. Та средства, уз помоћ државних субвенција и суфинансирања требало би да омогуће помоћ пољопривредницима у новчаној вредности од 400 милиона евра.  Део тих средстава планиран је за помоћ у развоју сеоског туризма у Србији.

Обезбеђена су и средства од кредита висине 50 милиона долара за  аграр у Србији. Предстоје даљи преговори државе са ЕУ о преговарачким Поглављима  11 и 12,  која се односе управо на развој села и безбедност хране.

Министарство пољопривреде  расписало  је конкурс за подношење пријава за подршку младим пољопривредницима у 2019. години. Највиши укупни износ подстицаја који корисник може да оствари је милион и 500 хиљада  динара. Пријаве на конкурс подносе се  до 31. децембра 2019. године Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде. По условима конкурса право на подстицај има пунолетни млади пољопривредник, уколико је као носилац, односно члан  пољопривредног газдинства први пут уписан у Регистар пољопривредних газдинстава, почев од 1. јануара 2018. године и налази се у активном статусу. На дан подношења пријаве, пољопривредник мора да има навршених 18, а у календарској години у којој подносе пријаву највише 40 година живота. Инжењер сточарства Срђан Зафировић у Пољопривредној саветодавној служби напомиње да се подстицаји  односе на субвенције за  развој и унапређење примарне сточарске производње кроз набавку квалитетних приплодних грла, као и област примарне биљне производње на газдинствима пољопривредника. Подстицаји се утврђују у износу од 75 % од вредности прихватљиве инвестиције умањене за износ средстава на име пореза на додату вредност. Највиши укупни износ подстицаја који корисник може да оствари је милион и 500 хиљада  динара. Зафировић појашњава да се ради о нешто другачијој реализацији субвенционисаних средстава. Наиме, након одобравања пријаве, пољопривредник подноси предрачун инвестиције, а ресорно министарство унапред уплаћује 60 одсто вредности инвестиције. Пољопривредник је дужан да целокупну инвестицију реализује у року од три месеца. Овакви  подстицаји  подршка су  програмима за  унапређење квалитета живота у руралним подручјима, кроз подршку младим пољопривредницима. За попуњавање пријава за конкурс и припрему потребне документације млади пољопривредници се могу обратити стручњацима Пољопривредне саветодавне службе у Врању.

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

У последња два дана вакцинисано још 1000 Врањанаца - Радио Телевизија Врање https://t.co/S5dj9RVJJM via… https://t.co/lzMsFHbNTK
45 новозаражених у Врању - Радио Телевизија Врање https://t.co/dkOZdmmoG1 via @tripplesworld https://t.co/85DRwi2PiP
Вакцинисани корисници Народне кухиње - Радио Телевизија Врање https://t.co/AiUaxAisAs via @tripplesworld https://t.co/F9vc58nu52
Follow RTV Vranje on Twitter