Гинеколошко-акушерско одељење врањске Болнице поново је почело са радом, сазнали смо од надлежних у Здравственом центру.

Подсећамо вас да је ово одељење било затворено  због тога што је обављена дезинфекција просторија јер је један гинеколог са овог одељења заражен коронавирусом. Сада све функионише како треба, прегледи и порођаји се обављају редовно, гинеколози су на својим радним местима, тако да је то лепа вест за труднице и породиље које треба да дођу овде. Иначе, за време док Гинекологија није радила, пацијенткиње су на прегледе ишле у Диспанзер за жене док су се порођаји обављали у породилишту Здравственог центра у Сурдулици.

 

У врањском породилишту, јутрос у 03 часова и 15 минута рођена је прва беба у новој години. Беба је мушког пола према информацијама дежурног особља са Гинеколошко-акушерског одељења. Више о мајци, детету и додели ваучера у сутрашњем прилогу.

Наше породилиште целе године бележи раст и то је радосна вест, јер је једно од ретких у Србији, рекла је у изјави за нашу кућу, начелница Гинеколошко акушерског одељења докторка Гордана Ђорђевић. У једном дану је чак 16 беба напустило породилиште. На повећање наталитета утиче мотивисаност жена, која долази и од подстицаја који стижу са републичког нивоа, но и наша локална самоуправа са својим мерама не заостаје.

У првих девет месеци ове године у Србији је рођено 356 беба више него прошле године, изнела је податак министарка за демографију и популациону политику Славица Ђукић Дејановић. Велики допринос овом побошаљу дошао је из врањског породилишта.

„Ми имамо једну радосну вест. Наше породилиште целе године бележи раст по броју порођаја и по броју рођених беба. Тренутно у односу на прошлу годину имамо 68 порођаја више и 89 беба више него на данашњи дан прошле године. Једно смо од ретких породилишта у Србији које бележи раст”, каже начелница Гинеколошко акушерског одељења докторка Гордана Ђорђевић.

За одгајање деце потребна су велика средства, што је држава и препознала. Тако се кренуло у причу око различитих подстицаја, али и није све на причи, јер је за стимулисање рађања прошле године издвојено 500 милиона  динара, а ове 650 милиона динара. Тенденција је да буџет у наредној години буде већи, а да ће се мере подршке за рађање наставити, нарочито за помоћ родитељима који добију друго и пето дете.

„Мислим да су жене мотивисаније, сада имамо велики број мајки које рађају треће дете. Један од разлога је и тај што добијају две године плаћеног одсуства, а и велика медијска кампања за повећањем наталитеа је томе допринела, јер наши млади доста прате друштвене мрже и медије, тако да и вама захвалност на вашем труду да расте број порођаја и беба у Србији.”

Са своје стране и локална самоуправа већ годинама помаже на разне начине у промени лоше наталитетне слике. Од 2012. године се из буџета града издвајају средства за помоћ паровима у процесу вантелесне оплодње. Последња прича односи се на 7 пара.

„Градско веће је подржало као и увек до сада када је у питању популациона политика на првом месту. Подржана су седам захтева и предлога Комисије за пружање помоћи паровима за вантелесну оплодњу са износом од по 300 хиљада динара”, каже већница Зорица Јовић.
 
Према подацима са републичког нивоа и речима министарке, највише деце рађа се у највећим центрима. По бебама је и наш град велики центар. 

Није редак случај у врањском породилишту да мајке оставе своју децу по рођењу. Годишње се са овом ситуацијом запослени у здравственој установи сретну по неколико пута, а још један такав случај десио се овог месеца. Девојчицу која је рођена почетком месеца мајка је оставила у породилишту. Беба је здрава и о њој тренутно брину сестре на одељењу неонатологије, које су јој и дале име Марија, јер је рођена на празник Блага Марија.

„Ова беба конкретно је здрава, она је под знаком навода ''остављена'' јер је њој посвећена сва пажња, она има третман као и све друге бебе које бораве овде на одсеку неонатологије, с тим што је додатно мажена и пажена од стране наших медицинских сестара и могу да вам кажем да је сада систем такав да се ствари брзо решавају, у смислу да Центар за социјални рад преузима своју улогу”, каже др Ивана Јефтић, неонатолог у врањском породилишту.

Мајка девојчице се одмах изјаснила да не може да преузме дете и оно ће на одељењу неонатологије бити месец дана, након чега ће Центар за социјални рад наћи адекватно решење за њено збрињавање.

„Кроз године мог рада то се дешавало, ништа чудно, ништа необично, жена је дошла, породила се, 5. августа родила живо здраво дете, седмо по реду, решила да то дете из неких њој знаних разлога не жели да води са собом. Она је правилно медицински збринута, порођена, отпуштена кући, сад је то у ингеренцији Центра за социјални рад из места у коме она потиче и Центра за социјални рад у Врању”, каже др Гордана Ђорђевић, начелница Одељења гинекологије.

„Ради се о породици лошег социјалног статуса. У последњих 5 година остављено је 11 беба и реч је углавном о породицама које су лошег материјалног стања. Мислим да би увек требало помоћи таквим људима који су у лошем материјалном стању, а знам да се наша држава, наш председник труди да сви заједно помажући породицама поправимо материјално стање и да се бринемо о свим тим људима, знамо да је и наталитет пао. Толико породица је заинтересовано у Врању, или као хранитељска породица, или касније за усвајање овакве бебе. Много људи има проблема са родитељством тако да једва чекају. То дете ће сигурно на прави начин бити удомљено у Врању”, каже др Љиљана Антић, директорка Здравственог центра.

У врањском породилишту предузели су све мере које су потребне у оваквим ситуацијама, а закон оставља могућност и да се родитељи предомисле и преузму бебу. У последњих 5 година остављено је 11 беба.

 

У врањском породилишту од почетка године рођено је 70 беба више у односу на прошлу годину. Начелница Гинеколошког одељења др Гордана Ђорђевић је изразила задовољство и наду да ће их убудуће бити још више. Роде све више слећу на Гинеколошко одељење врањске Болнице. Подједнако се рађају и девојчице и дечаци. У наручју своје мајке Марије ужива тек рођена беба, стара свега два дана.

„Добила сам дечака. Пресрећна  сам, ово је моје друго дете. Порођај је протекао одлично, за пола сата сам се породила природним путем. Фантастично искуство, каже Марија Богдановић Станковић, породиља.

Велику улогу на порођају имају бабице. Ми смо разговарали са једном од њих која је током своје тридесетосмогодишње каријере заједно са докторима гинеколозима обавила око 22.000 порођаја и која каже да су руке бабица увек пуне живота .

„Бабице треба да успоставе однос поверења са трудницама које се порођају. Оне треба да верују бабицама, препусте им се у потпуности и да слушају све оно што им оне и доктори говоре током порођаја. Много значи правилно дисање на порођају. Сваки порођај од памтивека боли али је различит праг издржљивости. Данашње младе маме тешко подносе бол”, каже Нада Стошић, бабица.

Соња Пријић је надзорна сестра која ради на Одсеку неонтологије и заједно са својим колегиницама брине о бебама након њиховог доласка на свет. Посао којим се она бави је изузетно тежак и одговоран али по њеном мишљењу најлепши од свих послова медицинске струке.

„Наша улога је да се нађемо мами и беби када онда дође на свет и да се навикну на нову средину. То се првенствено односи на бебу јер има ново окружење и непознату средину. Саветујемо мајкама да се не боје него да се препусте осећањима јер ће све везано за негу бебе  научити оног тренутка када узму бебу у своје руке”, каже Соња Пријић, надзорна сестра.

Број беба је већи у односу на прошлу годину и тенденција је да он буде још већи, наглашава начелница Гинекологије др Гордана Ђорђевић.

„Прошле године обављен  је 631 порођај до овог периода а ове године од почетка године било је 698 порођаја а рођено је 709 беба. Повећан је и број близаначких трудноћа, тако да је у претходних пет и по месеци обављено 15 близаначких порођаја више у односу на прошлу годину. Што се тиче наталитета било би пожељно да у породици буде највише четири детета, међутим пракса показује да је тај број углавном сведен на једно или два детета, што је недовољно”, каже Гордана Ђорђевић, начелница Гинекологија.

Брачни парови се све касније одлучују да добију дете због трке за образовањем и успеха у каријери. Оптимална граница за рађање првог детета је до 27.године живота. Међутим, жене прво дете рађају обично око 33. године. Крајња граница за рађање бебе је 45. година живота, истиче Ђорђевићева. 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Страна 1 од 2

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Двоструко убиство и самоубиство у Сурдулици - Радио Телевизија Врање https://t.co/DIGQcknxTd via @tripplesworld
Ход историјом Врања кроз збирке Народног музеја - Радио Телевизија Врање https://t.co/UJczzyGrQe via @tripplesworld
У Србији 54 новозаражених вирусом Ковид 19 - Радио Телевизија Врање https://t.co/NBFcHCpNWI via @tripplesworld
Follow RTV Vranje on Twitter