Један од најзначајнијих празника свететеља Цркве Божије свакако је празник Светих апостола Петра и Павла који прослављамо у недељу, чиме се завршава и Петровски пост, који је ове године трајао нешто дуже.

Петровски пост ове године почео је 15. јуна, а завршава се у недељу, 12. јула, на празник Светих апостола Петра и Павла.

Свети апостол Петар је био Јеврејин и рибар по занимању.

Он је први од ученика Божијих који је изразио јасну веру у Господа Исуса рекавши: Ти си Христос, Син Бога живога.

Иако се по људској слабости апостол Петар три пута одрекао Господа, он се искреним покајањем удостојио да први од свих апостола види васкрслог Господа.

Са друге стране, Свети апостол Павле, који се пре апостолства звао Савле, био је најпре гонитељ хришћана и њихов мучитељ.

Након што га је Господ на чудесан начин изабрао за свог ученика он се крстио и постао Павле и посветио се апостолској служби.

Апостолски трудови и проповед двеју врховних апостола утврдили су Цркву широм васељене.

''Један велики празник, једна велика опомена за нас, да видимо ко смо, шта смо и какве узоре имамо у једном и другом човеку, у једном и у другом апостоју, овај који је био један прости рибар, али је достигао ту висину савршенства Божијег и савршенства љубави према Богу и други који је један од учених људи, али који је кренуо једним другим путем, али опет кажем та љубав Божија га је привела ка Богу тако да смо сви ми позвани и призвани да будемо деца Божија, свако са својим неким позивом у животу", каже свештеник Дејан Шкарић.

У славу светих апостола Петра и Павла установљен је Петровски пост, који ове године траје мало дуже.

Он најдуже може трајати шест недеља, а најкраће једну недељу и један дан и спада у један од четири најважнија годишња поста Српске православне цркве.

''Да кроз тај живот и овај пост који је још мало за нама, да то буде припрема за њихов празник, али и наше јединство са Богом кроз њих, да ми кроз свој живот будемо заиста наследници тих апостола и да будемо заиста оно деца Божија у сваком том погледу. И зато један од највећих празника у хришћанској цркви јесте празник Светих апостола Петра и Павла и тај установљени пост који је различите дужине у зависности од празновања Васкрсења Христовог", објашњава Шкарић.

Свештеник Шкарић осврнуо се и на тренутну епидемиолошку ситуацију у граду и земљи и нагласио да је црква увек одговорно приступала у свим невољама и да је увек била у свој народ.

''Божија промисао је некада недокучива свима нама, али иако физички одвојени, треба духовно да будемо сједињени у вери и молитви,'' закључио је свештеник.

 

 

Данас почиње Ускршњи пост који траје све до 19. априла када прослављамо Ускрс. Састоји се од Свете четрдесетнице и Страсне седмице. Велики пост је најважнији посни период у току године. Његов основни задатак јесте да нас телесно и духовно припреми за празник Васкрсења Христовог. То је уједно и најстрожији пост Цркве.

''У првом делу Васкршњег поста ми се присећамо Старог завета и читамо у њему Библијске текстове од почетка Светог писма, када се ми сећамо свега онога што је Бог урадио за човека, само да би човека најпре одржао у ономе што је за њега створио, а то је рај, а касније, када је човек сагрешио, поново је Бог све чинио не би ли га поново вратио у ту првобитност. У другом делу поста ми се присећамо почетка и целокупног страдања Христовог и завршава се Васкрсењем Христовим'', каже свештеник Небојша Стојадинов, епархија врањска.

У време Великог поста уздржавамо се од меса, јаја, сира, млека, дакле хране са животињским масноћама. Вино и уље дозвољени су само суботом и недељом, али и на дан Свете четрдесеторице мученика, док се риба може користити само на Благовести и Цвети. Свим осталим данима пости се „на води", а поготово строго средом и петком.

''Наша црква бринући о нашој души, брине подједнако и о нашем телу, јер у узрастању на нашем духовном путу, тело и душа морају ићи паралелно, ако пост прија души, а не и телу, или телу, а не и души, онда нешто није у реду. Морамо имати такав пост који ће пријати и нашем телу и нашој души, притом водећи рачуна и о здрављу нашег тела, јер желимо да оно што дуже буде здраво да би душа у таквој одећи, здравој, што дуже могла да послужи Богу'', каже свештеник Небојша Стојадинов, епархија врањска.

Васкршњи пост јесте најстрожи, али се по слабости у недељне дане, осим среде и петка може разрешити уље, али са посебним благословом духовника или парохијског свештеника. Прва три дана прве недеље Великог поста од старине се посте посебно строго и представљају такозвано Тримирје. То исто вреди за последњу недељу поста коју постимо „на води", осим Велики Четвртак на који разрешавамо на уље и вино. На Велики Петак се уздржавамо од јела и пића све до изношења плаштанице, дакле до 3 сата поподне, после чега се узима лаган оброк „на води". Такође строго постимо и Велику Суботу као једину посну суботу у току године.

Сваку недељу поста требало би посветити некоме, не само себи, већ гладнима, болеснима, својим ближњима, па чак и својим непријатељима и да се у тој недељи молимо за спасење њихових душа, каже свештеник Небојша Стојадинов.

Ваља подсетити и да смо се за овај најдужи пост припремали кроз три претходне седмице, и то у недељи блуднога сина, месопусној и сиропусној недељи.

 

Почиње Божићни пост

новембар 27, 2019

За све православне вернике Божићни пост практично је почео данас, јер су се Божићне покладе пале у среду, која је посни дан. Данас се пости на уљу, а од сутра и календарски почиње један од четири највећа поста Српске православне цркве. Божићни пост по својој строгоћи мало је блажи од осталих постова, јер је риба дозвољена сваког викенда, на Ваведење Пресвете Богородице, као и на Никољдан, без обзира на то у који дан падну. Шестонедељним постом који увек почиње 28. новембра верници Српске православне цркве припремају се за празновање рођења господа Исуса Христа. Свештеници пред почетак поста саветују да се обрати пажња на телесни, али и духовни аспект поста.

''Пре свега да се измире са другима, да ономе с ким имају неку завадицу затраже опроштај, да превазиђу евентуални проблем, то пре свега, а на другом месту да се духовно спреме, да буду спремни и јаки за искушења и невоље, и што црква учи, нечастиви напада највише када се ради богоугодно дело, тако да биће искушења, али нису несавладива, нису непремостива, то нису препреке које могу човека да сломе, једино човек да се не уплаши. Будност, тражење опраштаја и покајање за своје грехе које смо ми чинили према другима, а то је заправо грех према самом себи", каже свештеник Дејан Шкарић, епархија врањска.

Божићни пост је установљен како бисмо рођење Христово дочекали чистог срца, душе и тела, а управо су покајање, молитва и пост најбољи начини за то.  Пост не значи да се само уздржавамо од мрсне хране, већ је то одрицање од злочестивих мисли, жеља и дела. Телесни пост је само помоћно средство у борби и против страсти, нарочито против гордости која се сматра кореном сваког даљег зла.

''Овај пост је мало блажи, да тако кажем. Сви дани осим среде и петка су на уљу, чак и викендом је дозвољена риба. Било би лепо да човек појача молитву, да неко своје молитвено правило направи које ће ујутро или увече пре одласка на спавање да прочита, да се помоли Богу, да са својом децом седне да поразговара о неким темама које су духовније и да се труди да води рачуна о свом начину живота колико год може", каже свештеник Дејан Шкарић, епархија врањска.

Стварни пост приводи човека смирењу, кажу духовници. Они такође апелују на умереност у време Новогодишњих празника, који се код нас падају у време Божићног поста.

 

За све православне вернике данас је почео Госпојински или Богородичин пост, који траје све до празника Успења Пресвете Богородице који СПЦ обележава 28. августа. Иако пост траје само петнаест дана, сматра се једним од најстрожих, одмах после Васкршњег, јер је скоро цео на води. Једино се субота и недеља посте на уљу, а риба је дозвољена само на Преображење. Госпојински пост је најкраћи од четири велика годишња поста и траје 15 дана, али је строжији од Божићног и Апостолског, те православни хришћани због великог поштовања према Пресветој Богородици овај пост посте као и Велики пост.

„Треба знати да се у току овог поста риба једе само на празник Преображење Господње. По црквеном типику уље се користи само суботом и недељом, као што је случај и са Васкршњим постом. То је тако зато што се празник Успења Пресвете Богородице у Православном црквеном календару назива другом Пасхом, јер је то мали Васкрс и зато се ми за мали Васкрс припремамо слично као и за велики, тј. Пасху Господњу”, каже Мићо Зеленовић, свештеник.

Сваки пост има духовну и телесну страну. Поред уздржавања од јела животињског порекла, треба се одрећи и грешних и злих мисли, жеља и дела. Важно је и то да православни верници пост проведу у покајању и молитви.

„Када год крене један од четири велика поста у току године углавном ми свештеници шаљемо исту поруку, а то је да је важно духовно постити, тј. чувати се од греха, али не заборављати да и телесно постимо, јер тиме вежбамо своје тело и потчињавамо своје тело својој вери, јер ми треба да једемо да бисмо живели, а не да живимо да бисмо јели, каже Мићо Зеленовић, свештеник.

Пост је, дакле, прва неопходност на путу нашег спасења, а Црква га сматра као врло важну и значајну установу за духовни и телесни живот. Стварни пост који обухвата и телесни и духовни аспекат, приводи човека смирењу.

 

Стомачна гоказност предуслов је великог броја болести, рекла је докторка Весна Димитријевић Срећковић, специјалиста ендокринологије Клиничког центра Србије на предавању одржаном у сали Саборног храма у Врању. У борби против стомачне гојазности докторка препоручује пост и медитеранску исхрану.

Тема предавања била је ''Значај хришћанског поста у превенцији гојазности, неплодности и других хроничних поремећаја'' у организацији Православне епархије врањске, Свеправославног центра Преподобни Јустин и Кола српских сестара Преподобна Анастасија. ''Мој задатака целог живота био је да спречавам болести, да их и лечим, али да пре свега рано препознам болест, рекла је докторка Срећковић. Нажалост, кандидати за болести су били не само одрасли већ и деца.

"То су сви они који имају стомачну гојазност. Поставља се питање зашто је стомачна гојазност толико опасна? Пре свега зато што стомачно масно ткиво, није обично масно ткиво, то је хормонски активно масно ткиво и као такво може се описати, као један нов ендокрини орган који је хормонски активан. Тај орган лучи бројне факторе запаљења и факторе тромбозе", каже докторка.

Говорећи о конкретним примерима кроз своја истраживања и лечења,  докторка је објашњавала опасности које су последица стомачна гојазност,  која је одговорна за метаболички сидром, а он у наставку за четири врсте болести и то: атеросклерозу, неплодност, депресију и карцином. У борби са овим болестима најделотворнији су пост и медитеранска исхрана.

"Када једемо довољно воћа, поврћа и житарица ми уносимо довољно дијетна влакна која чине мрежу, један усисивач, скупљач шећера и масноће у нашем стомаку. Ми пуно једемо, али та влакна нама не дозвољавају да све оде у крв, већ бива маскирано влакнима, и на тај начин ми имамо ситост, имамо добар рад дигестивног система, имамо превенцију рака дебелог црева", истиче докторка.

Не преостаје нам ништа друго до да узмемо сантиметар у руке. Обим струка код мушкараца не сме да буде већи до 102 центиметара, а код жена од 88. И то је по старим вредностима. По новима су мере драстичније: 94 за мушкарце и 80 за жене.

Страна 1 од 2

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Очекивања кандидата за посланике и одборнике - Радио Телевизија Врање https://t.co/gujI4jkYUg via @tripplesworld
До 11 сати излазност је 16, 01 посто - Радио Телевизија Врање https://t.co/eqxmPdOMV4 via @tripplesworld
Отворена бирачка места - Радио Телевизија Врање https://t.co/K7SK1ZTO91 via @tripplesworld
Follow RTV Vranje on Twitter